Koliko je još vremena ostalo poslaničkoj grupi SRS?

Podneli smo amandman na član 17. stav 3. Radi javnosti, prvo bih pročitala član 17. stav 3: "Sadržinu, način određivanja i dodeljivanja jedinstvenog broja, kao i uspostavljanje veze jedinstvenog broja sa jedinstvenim matičnim brojem građana i poreskim identifikacionim brojem propisuje ministar nadležan za socijalnu politiku".
Amandman koji smo predložili glasi: "Sadržinu način određivanja i dodeljivanja jedinstvenog broja propisuje ministar nadležan za socijalnu politiku, a uspostavljanje veze jedinstvenog broja sa jedinstvenim matičnim brojem građana i poreskim identifikacionim brojem saglasno propisuju ministar za socijalnu politiku, ministar za unutrašnje poslove i ministar finansija".
Drago mi je da je ovde gospodin ministar Ljajić, koji je najverovatnije učestvovao u izradi ovog zakona, pa će moći da odgovori i na neka pitanja. Čemu onda zaključak Vlade od 27. avgusta 2009. godine, kada je Vlada zaključila da u izradi Centralnog registra, pored Ministarstva za rad i socijalnu politiku, učestvuje i MUP, Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja?
SRS smatra da je neopravdano da se ovim stavom člana ovlašćuje ministar za neke stvari za koje on nije ni kompetentan ni nadležan. Ne vidimo način na koji će on moći, bez učešća ovih ministarstava o kojima smo već govorili, da uspostavlja vezu sa matičnim brojem, kada se to nalazi u MUP, i sa poreskim identifikacionim brojem, kada se to nalazi u Ministarstvu finansija. Smatramo da je ovaj problem multudisciplinaran i da u njemu treba da učestvuje više ministarstava, a ne da učestvuje samo jedan ministar i da se njemu daju sva ovlašćenja.
Na ovaj način se ne daju njemu sva ovlašćenja, neće on biti taj koji će uspostavljati vezu, odnosno to će raditi službenici koji se nalaze u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku. Na ovaj način postoji mogućnost zloupotrebe, da ti radnici i službenici, iako nemaju zle namere, ali ulaze u program, ulaze u MUP i Ministarstvo finansija. Mislim da to nije ni zakonski, a mislim da za to nisu kompetentni, a ni stručni da te poslove obavljaju.
Zbog toga smatramo da je ovaj amandman trebalo da prihvatite, naročito što u izradi ovog zakona o Centralnom registru nije učestvovalo samo vaše ministarstvo, nego sigurno i ova ministarstva.

Član 21. Predloga zakona se odnosi na obavezu Centralnog registra da o izvršenoj analizi evidentiranih, obrađenih i usaglašenih podataka iz Jedinstvene baze u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i uočenim nepravilnostima jednom mesečno obaveštava Poresku upravu.
Mi smo u našem amandmanu predložili da se u stavu 2. reči "po potrebi" brišu. Ovo smo obrazložili time da smatramo da o uočenim neusaglašenostima evidentiranih i obrađenih podataka Centralni registar obaveštava i druge nadležne organe, radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti, a da to ne radi po potrebi.
Šta znači ''po potrebi''? To može da znači da postoje dvostruki aršini, mogućnost zloupotrebe i da svi građani Srbije nisu jednaki. Ovakav predlog zakona nije dopustiv. Implementacija ovog zakona je problematična, pa je pitanje da li će se u svakom trenutku znati ko i koliko uplaćuje doprinos, kao i da li neko to izbegava.
Na ovaj način Centralni registar neće omogućiti osiguranicima u Srbiji precizan uvid u to da li poslodavci redovno uplaćuju socijalne i zdravstvene doprinose. Prihvatanjem amandmana imali bismo potpuni uvid u to da li su poslodavci ispunili svoju obavezu za one zaposlene koje su prijavili, pa će na to moći da reaguje Poreska uprava.
Član 16. stav 3. predviđa postojanje zbirne poreske prijave o obračunatim i naplaćenim doprinosima, ali i pojedinačne podatke za svakog osiguranika. Bližu sadržinu i obrazac poreske prijave o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku propisuje ministar nadležan za finansije, po članu 37. do 1.1.2013. godine. Da li je potrebno dve i po godine da ministar finansija donese sadržinu i obrazac poreske prijave o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje?
Milimo da bi ovo trebalo da bude realizovano najkasnije do trajanja mandata ove Vlade. Jer, ako ste već neki zakon predložili, mislim da realizacija ovog zakona treba da bude i u vreme vašeg mandata. Hvala.

Član 30. ovog predloga zakona odnosi se na nadzor. Pročitaću ga, radi javnosti: "Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih za njegovo sprovođenje, kao i nadzor nad radom Centralnog registra vrši ministarstvo nadležno za socijalnu politiku".
Naš amandman glasi: ''U članu 30. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: 'Ministarstvo nadležno za socijalnu politiku dužno je da Narodnoj skupštini Republike Srbije dostavi izveštaj o radu Centralnog registra do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu". Obrazloženje zbog čega smo podneli ovaj amandman proističe iz člana 15. Zakona o Narodnoj skupštini, koji definiše nadležnost Narodne skupštine – u ostvarivanju kontrolne funkcije Narodna skupština vrši nadzor nad radom Vlade, ministara i drugih organa i tela.
Zbog toga smo smatrali da bi, zbog građana Srbije, trebalo ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku jednom godišnje da podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, narodnim poslanicima koji su izabrani od strane građana, kako bi građani imali javni izveštaj o tome i kako bi moglo to da se na jedan način dostavi svim zainteresovanim građanima. Hvala.

U ime poslaničke grupe SRS podneli smo amandman na član 95. koji glasi: U članu 95. stav 2. reči "izdalo nadležno ministarstvo" zamenjuju se rečima "izdala agencija".
U obrazloženju smo naveli – agencija je visokostručno osposobljena i kvalifikovana za izdavanje ovakve dozvole. Ovim se kod nas uvodi praksa iz razvijenih zemalja. Agencija za lekove treba da bude evropska, kao i sve druge evropske agencije, a ne po meri ministra zdravlja.
Smatramo da predloženi zakon unosi zabunu u vezi sa registracijom galenskih lekova, pa se postavlja pitanje zbog čega je neophodno da na listu galenskih proizvoda ministar daje svoju saglasnost? Ni u jednoj zemlji u Evropi ministar, bez obzira na količinu serije, ne propisuje koji su ti lekovi koji se mogu raditi u galenskim laboratorijama.
Laboratorije su važne pogotovo zbog toga što Agencija za lekove i medicinska sredstva kao državna ustanova ne može da prima na staž farmaceute koji treba da prođu kroz laboratoriju i kontrolu lekova.
Takođe, nije dobro rešenje iz Predloga zakona da lekari i veterinari vrše kontrolu lekova. Samo u dve ili tri evropske zemlje kontrola lekova vrši se van agencije za lekove.
SRS smatra da su ovim predlogom zamena data prevelika ovlašćenja ministru zdravlja, čime se umanjuje značaj farmaceutske struke.

Amandman glasi: "U članu 153. stav 1. tačka 15) briše se". U obrazloženju smo naveli, nije jasno šta se podrazumeva pod terminom "drugi podaci", u skladu sa ovim zakonom.
U okviru ovih dva minuta ću se nadovezati na priču našeg uvaženog predsednika Odbora za zdravlje i porodicu gospodina Paje Momčilova i da kažem ono što je gospođa mr Vukosava Stevanović rekla, što on nije rekao.
Ona je, između ostalog, rekla da je imala priliku nedavno da vidi sertifikat ministra za zdravlje za uvozni lek na kome piše da spoljno pakovanje leka nije prevedeno na srpski jezik. Odgovorno je tvrdila da mnoga uputstva koja pacijenti dobijaju nisu odobrena od Agencije za lekove i medicinska sredstva, nego ih proizvođači, da ne bi trošili novac, šalju u apoteke u nedovoljnim količinama, a često se dešava da pacijenti dobijaju lekove bez odgovarajućeg uputstva ili sa uputstvima na stranom jeziku.
SRS smatra da ovaj predlog zakona i dalje ostavlja mogućnost za šverc lekova, budući da u prometu ima lekova koji nisu usaglašeni sa registracionom dokumentacijom kojoj je spoljno pakovanje na srpskom jeziku i nemaju uputstva.
Takođe smatramo da je ova odredba Predloga zakona neprecizna, da omogućava da budu primenjivani tako da postoji velika mogućnost nejednakog postupanja državnih organa u identičnim slučajevima.

Moj uvaženi kolega Aleksandar Martinović podneo je u ime Poslaničke grupe SRS amandman na član 3. Član 3. se odnosi na zabranu pušenja na zatvorenom, radnom i javnom prostoru.
Amandman glasi, u članu 3. stav 5. dodaje se alineja 15. koja glasi – ''zanatske radnje (krojači, frizeri, obućari, kozmetičari i slično)''
Obrazloženje koje je dao kaže da se amandmanom upotpunjuje Predlog zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.
Potpuno je besmisleno obrazloženje Vlade za odbijanje amandmana, u kome se, između ostalog, navodi: ''Imajući u vidu karakter zanatskih radnji koje su amandmanom predložene (krojači, frizeri, obućari, kozmetičari i slično) može se osnovano zaključiti'' (potenciram posebno ''osnovano zaključiti") ''da takve zanatske radnje neće biti u mogućnosti da obezbede poseban prostor namenjen isključivo za pušenje, odnosno prostor u kojem se ne sme obavljati delatnost poslodavca, pa će iz tog razloga u tim zanatskim radnjama pušenje biti zabranjeno u skladu sa članom 3. stav 1. Predloga zakona.''
Ovde je na delu problem nedoslednosti, s obzirom na to da se i dalje omogućava pušenje u javnim prostorijama. Htela bih da kažem da su ovako diskriminisani, još više ugroženi, zanatski radnici, koji inače rade u jako nepovoljnim uslovima, posebno frizeri, obućari, kozmetičari i koji su svakodnevno izloženi raznim faktorima rizika koji im ugrožavaju zdravlje. To su razne vrste isparenja u obliku lepkova, kiselina, ulja i drugih hemijskih sredstva koje oni koriste u svom radu. Ta sredstva, na neki način, ugrožavaju život, pa mnogi ljudi iz ovih delatnosti odlaze prevremeno u penziju, jer imaju razne vrste profesionalnih oboljenja.
Zato sada molim i predstavnika Vlade, gospodina ministra Bradića, da u saglasnosti sa predstavnicima Ministarstva zdravlja dobro razmotri ovaj zakon, jer na ovaj način, u ovim prostorijama, sigurno može da se omogući da se ne puši. Zbog čega su one diskriminisane u odnosu na ove druge prostorije u kojima se pušenje striktno zabranjuje.
Mislim da ne treba diskriminisati ljude koji su već na jedan način ugroženi, čije zdravstveno stanje u uslovima rada može da bude pogoršano i da bude oslabljeno. Zbog toga, molim da ovo razmotrite i da ovaj amandman, ukoliko postoji mogućnost, usvojite. Hvala. (Aplauz)

Gospodin Aleksandar Martinović u ime Srpske radikalne stranke podneo je amandman na član 5, koji se odnosi na ugostiteljske objekte za ishranu i piće.
Amandman glasi: ''Naslov iznad člana 5. menja se i glasi:
1. Ugostiteljski objekti koji poslužuju samo piće.
U članu 5. dodaje se novi stav 1. koji glasi:
U svim objektima u kojima se služi hrana pušenje je zabranjeno.
Dosadašnji st. 1, 2, 3. i 4. postaju st. 2, 3, 4. i 5.''
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a obrazloženje je vrlo nejasno.
U obrazloženju se navodi da se amandman ne prihvata iz razloga što su Predlogom zakona u isti pravni režim stavljeni ugostiteljski objekti u kojima se služi hrana, kao i ugostiteljski objekti u kojima se služe samo pića, a iz razloga što i jedni i drugi predstavljaju objekte u kojima korisnici borave. Ja bih pitala ministra – otkud pravo da se u isti pravni sistem stavljaju ugostiteljski objekti u kojima se služi hrana i piće, kada svi znamo da postoje ugostiteljski objekti u kojima se služi samo hrana, a postoje i ugostiteljski objekti u kojima se služi piće? Takođe, postoje i ugostiteljski objekti u kojima se služi i hrana i piće, ali tačno ne znamo koliki je broj jednih, drugih i trećih.
Srpska radikalna stranka smatra da je ovaj zakon loš i da ne donosi ništa novo, pa zbog toga nećemo glasati za ovaj zakon. Takođe, smatramo da je ovaj zakon donet pod pritiscima ugostitelja i to uglavnom onih u čijim se ugostiteljskim objekata služi piće, i raznih duvanskih kompanija, koje imaju koristi od proizvoda od pušenja.
Da ste stvarno hteli da rešite problem zaštite stanovništva od duvanskog dima povećali bi akcize na ovaj duvanske proizvode ili bi smanjili godišnju proizvodnju duvanskih proizvoda, koja svake godine stvara deficit u budžetu Republike Srbije. Hvala. (Aplauz)

U ime SRS podnela sam amandman na član 9. koji se odnosi na smeštaj u posebnim ustanovama. Zbog psihijatrijskih bolesnika koji se leče i zbog prirode same njihove bolesti drago mi je da je na Odboru za zdravlje i porodicu prihvaćen ovaj amandman na član 9. To će doprineti poštovanju ljudskih prava duševnih bolesnika i rešiti problem diskriminacije duševnih bolesnika u odnosu na druge somatske bolesnike, a sa druge strane, rešiće problem koji je stvarno neprimenjiv, odnosno nemoguće je psihijatrijskim bolesnicima zabraniti pušenje. To zna i prisutan ministar, ovde prisutan, koji ima člana porodice koji radi na psihijatriji.
Podnela sam amandman koji glasi – ''U članu 9. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: U psihijatrijskim ustanovama, bolnicama i psihijatrijskim odeljenjima u kojima se leče duševno obolela lica pušenje je dozvoljeno. Ustanova mora da odredi poseban prostor i sobe za smeštaj obolelih koji izraze želju u kojima pušenje nije dozvoljeno. Postojeći st. 2, 3, 4. i 5. postaju st. 3, 4, 5. i 6."
Na ovaj način omogućava se adekvatna zaštita od izloženosti duvanskom dimu korisnika, odnosno pacijenata u onim ustanovama gde se ne puši.
Pacijenti sa psihičkim poremećajima se po mnogo čemu razlikuju od somatskih bolesnika. Često nemaju uvid u svoje stanje i prirodu svojih tegoba. Kapacitet psihičkog poremećaja danas je znatno proširen. To je bilo neophodno učiniti da bi se na primereniji način odrazilo na ono što se sreće u praksi.
Pomoć danas i od psihijatrijskih i od zdravstvenih službi uopšte traže osobe koje ne pripadaju klasičnim psihijatrijskim entitetima kao što su psihoze.
Ovaj amandman se odnosi na psihijatrijske ustanove, bolnice ili psihijatrijska odeljenja u okviru opštih bolnica gde se leče, pored pacijenata koji imaju neki oblik psihoze, i pacijenti sa psihosomatskim problemima ili problemima življenja koji nastaju zbog sve složenijih uslova života, sve izraženijih adaptacionih napora, kao i stresnih i kriznih situacija u kojima se građani Srbije svakodnevno nalaze. Nažalost, ova nova patologija, za koju bismo mogli reći da je više socijalna nego psihijatrijska, postepeno zahvata čak i najzdraviji deo populacije, naročito mlade, ispoljavajući se, pored ostalog, i raznim oblicima zavisnosti gde je i zavisnost od duvanskog dima izražena.
O medicinskom i o socijalnom značaju ove nove patologije govori podatak da najmanje 20% pacijenata koji traže pomoć od zdravstvene službe pripada ovoj grupi – problemima svakodnevnog življenja.
Srpska radikalna stranka se zalaže za prava svih bolesnika, a posebno se zalaže za prava duševnih bolesnika, koji su prinudno hospitalizovani. Da bi ovaj zakon bio efikasniji, podneli smo ovaj amandman. Tu mislimo na proces implementacije zakona u praksi.
Gospodine ministre, ko će biti odgovorno lice u psihijatrijskim ustanovama? Kako će se kazniti odgovorno lice koje od psihijatrijskog psihotičnog bolesnika ne uzme cigaretu koju je zapalio? Kako će to odgovorno lice da zabrani pušenje u psihijatrijskim ustanovama? Koje će mere da preduzme odgovorno lice, da iz tog prostora udalji lice, koje i posle usmenog naloga ne prestane sa pušenjem.
Želela bih u ime građana Srbije da bar odgovorite na neko od ovih pitanja? Hvala.(Aplauz)

Član 14. se odnosi na obavezu lica zaduženog za kontrolu zabrane pušenja.
Amandman glasi: "U članu 14. stav 2. briše se."
U obrazloženju Vlade, između ostalog, navodi se, da je Predlogom zakona ostavljena obaveza odgovornom licu da protiv zaposlenog koji je narušio zabranu pušenja pokrene disciplinski postupak.
Zašto je to važno? Ne bi bilo dobro da se borba protiv pušenja svede na mogućnost zlostavljanja na radnom mestu.
SRS je zainteresovana da sistem zdravstvene zaštite funkcioniše. Da li on danas funkcioniše? Ne onako kako građani Srbije, kako statistički podaci i kako Poslanička grupa SRS smatra. To bi moglo mnogo bolje, ali mislimo da ovaj predlog zakona nije jedino rešenje da zdravstvena zaštita funkcioniše kako treba.
Smatramo, takođe, da ovaj zakon nije dobar i zbog toga nećemo glasati za njega. Hvala. (Aplauz)

Mislim da je ovaj amandman od Vlade prihvaćen.

Nema problema.
U članu 15. stav 1. reč "ministar" zamenjuje se rečju "Vlada". Definicija zdravlja Svetske zdravstvene organizacije ističe da je zdravlje stanje fizičkog, psihološkog i socijalnog blagostanja. Definicija govori, pre svega, o tome, da su fizički, psihički i socijalni aspekti kako u zdravlju tako i u bolesti, nerazdvojeno povezani i u uzajamnoj zavisnosti.
U tom smislu program i primarne prevencije zdravlja je moguće ostvariti samo ako Vlada obezbedi kadrovsku, tehnološku, edukativnu, istraživačku, informativnu i svaku drugu podršku. Dakle, ministar, i bilo ko to, nije sposoban da sam obezbedi program prevencije protiv duvanskog dima, jer je to jedan multidimenzionalni problem.
Pokazuje se, naime, da i najbolje razvijene zdravstvene službe ne mogu da obezbede same, tj. bez angažovanja drugih sektora i celokupne zajednice, zadovoljavajuću zdravstvenu zaštitu stanovništva.
Iz svih tih razloga SRS smatra da medicinska zdravstvena zaštita nije više sinonim za zdravstvenu zaštitu. Zdravstvena zaštita podrazumeva vrlo širok kompleks brojnih stručnih i društvenih ulaganja i delovanja. Hvala.

Član 16. se odnosi na kancelariju za prevenciju pušenja. Amandman koji smo podneli glasi: ''Naslov iznad člana 16. i član 16, st. 2. i 3. brišu se.''
Sprovođenje društvene brige za zdravlje stanovništva u Republici Srbiji spada u redovne poslove Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović-Batut". Kancelarija za prevenciju pušenja već nekoliko godina postoji pri Institutu za javno zdravlje "Batut".
Kakvi su rezultati postignuti sa svim mogućim propisima, zakonima, strategijama, promocijama, skupim manifestacijama u vreme ekonomske krize? Stvarate još jedan galimatijas koji neće doneti rezultate.
Da vi stvarno hoćete da se borite protiv duvanskog dima, povećali biste akcize, smanjili biste proizvodnju cigareta, jer je budžet u Republici Srbiji svake godine na gubitku zbog ove duvanske industrije. Takođe, smatramo da je neophodno pojednostavljenje skupe državne administracije i u ovo vreme uvođenje nove Kancelarije za prevenciju pušenja, niti je ekonomski, niti je suštinski opravdano. Hvala.

Član 17. se odnosi na poslove koje obavlja Kancelarija za prevenciju pušenja. Amandman glasi: ''Član 17. se briše.''
Obrazloženje Vlade je potpuno konfuzno i sad ću da vam pročitam. Tvrdi se da poslove navedene u članu 17. Predloga zakona, a koji će se obavljati u Institutu za javno zdravlje Srbije, i nadalje će obavljati zaposleni koji su radili na istim i sličnim poslovima. Znači, ako se ovo tvrdi, onda se tvrdi da u stvari u Institutu za javno zdravlje već ovaj postoji kancelarija koja se bori protiv pušenja, odnosno Kancelarija za prevenciju pušenja.
''Amandman se ne prihvata i iz razloga što nijednim drugim zakonom, osim Predlogom zakona, nije propisana obaveza postojanja posebne organizacione jedinice u Institutu za javno zdravlje koja obavlja poslove propisane članom 17.''
Sad bih volela da pitam gospodina ministra, a pošto njega nema, kako već nekoliko godina funkcioniše i radi ova kancelarija pri Institutu za javno zdravlje, na osnovu kojih zakonskih rešenja? Ova kancelarija se pojavljuje i u medijima, pojavljuje se i na televiziji, postoji direktorka, doktorka Dželetović i postoji osoblje. Na osnovu čega je ona formirana, ako nije na osnovu nekog, sigurno, zakonskog propisa?
Time smatramo da nije potrebno duplirati ustanove koje već postoje, one mogu da se legalizuju, ne mislim da je ovim zakonom to bio način da se legalizuju one ustanove koje već funkcionišu. I, u ovoj situaciji treba da radimo na smanjenju broja tih kancelarija koje iziskuju finansiranje iz budžeta i nedoprinoseći značajno realizaciji programa prevencije suzbijanja faktora rizika.
Znamo da je od 2000. godine do sada, deset godina, u svim tim akcijama prevencije suzbijanja duvanskog dima i zabrane pušenja, pušenje smanjeno za 6,9%, što znači nijedan posto godišnje. Mislim da to nisu neki rezultati koji su za pohvalu i mislim da suzbijanje pušenja treba početi još od osnovne škole, treba vršiti u okviru osnovnih škola zdravstveno-vaspitni rad koji neće na kraju ništa koštati, a koji može da bude jedan vid dobrovoljne nastave za koji deca mogu da se opredeljuju. Hvala.

Pravo na repliku.
Kao lekar ne mogu da ne repliciram gospodinu Veselinoviću na ovo njegovo izlaganje. Danas ceo dan slušamo o duvanskom dimu i kao najvećem uzroku izazivanja svih smrtnih oboljenja. Mislim da to nije tačno i da problem duvanskog dima jeste važan i treba ga rešiti.
Kao osoba koja nikad nije pušila i kao osoba koja nikad neće pušiti, i kao lekar i kao član SRS, zalažem se za rešavanje ovog kompleksnog pitanja, međutim, smatram da u ovoj zemlji postoje mnogo važni i veći problemi nego što je problem duvanskog dima.
Ako govorimo samo o rizičnim faktorima koji su uzroci smrti, od kardiovaskularnih i malignih oboljenja, faktor duvanskog dima je samo jedan od faktora koji izaziva smrt neke osobe.
Mislim da podaci koje je izneo gospodin Veselinović nisu tačni, jer i posle obdukcije ne može se sa 100% sigurnosti utvrditi da je faktor rizika, odnosno duvanski dim uzrok smrtnosti od, na primer, karcinoma pluća. Da je tako, znalo bi se šta je, pa bi se i karcinom pluća lečio. Isto tako, smatramo da u ovoj našoj zemlji postoje mnogo važni i mnogo opasniji faktori rizika koji svakodnevno nas uništavaju, počevši od zagađenosti životne sredine, evo i sada živimo u jednoj neizvesnoj situaciji, ne znamo kakva je situacija od ovog vulkanskog zagađenja. To ćemo možda znati za mesec ili dva. Takođe, ne znamo uopšte kakva je situacija od još postojećih bombi koje su posledica NATO bombardovanja i koje se nalaze u svakom gradu i u Beogradu. U blizini Kliničkog centra postoji bomba koja još nije izvađena, tako da vazduh koji dišemo, Pančevo, Bor, Kladovo i još neki drugi gradovi gde je jako teško, mislim da je to jako važno.
Takođe, postoji problem vode. Ne znamo kakvu vodu pijemo. Ne znamo kakva je zagađenost zemljišta, zatim, pesticidi kojima se prska hrana sa kojom se svakodnevno hranimo. Sve to uopšte utiče na kvalitet života i na prouzrokovanje mnogobrojnih bolesti. Hvala. (Aplauz)