Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se ne samo da podržim amandman koji je podneo narodni poslanik Radovanović Radovan na član 4, nego da kažem da podržavam i sve dosadašnje amandmane koje smo za ovih nedelju dana, s ove govornice, čuli.
Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava je zakon koji menja postojeću organizacionu strukturu sudova i tužilaštava. Ovaj predlog zakona nije realan. Ne uvažava stvarnost države Srbije i njenih građana, pa su narodni poslanici, većina iz opozicije, ali i iz pozicije, kao što smo videli, pripadnici nacionalnih manjina, podneli 122 amandmana, od kojih 37 na član 3, kojim se predviđa da 138 opštinskih sudova bude reorganizovano u 34 osnovna suda, koji će imati svoje sudske jedinice.
Članom 4. se predviđa da, umesto okružnih sudova, postoji 26 viših sudova i na ovaj član je podneto 18 amandmana.
Postoje mnogobrojni argumenti i razlozi protiv ovakve kompletne koncepcije ukidanja sudova. Argumente realnosti, kao što su tradicija, razuđenost, broj predmeta, udaljenost, teritorijalni raspored stanovništva i potreba da se preko sudova pruži zaštita ljudskih prava i interesa, da sud bude dostupan građaninu i da efikasno vrši sudsku vlast, predlagač zakona nije uopšte uzeo u obzir. Cilj je bila reforma pravosuđa, kakva-takva, ali po svaku cenu.
SRS ne može da podrži ovako nelogičan i apsolutno loš zakon, a u nekim članovima i protivustavan. Ako nemate drugog rešenja, gospođo ministarka, povucite ovaj zakon dok je još vreme. Ali, ako ovaj zakon zaživi, što je vrlo moguće, videćete koje će primedbe, prigovore, pritužbe i poteškoće da imaju građani u ostvarivanju pravde, u činjenici da sud mora da bude pristupačan građaninu, da bi on mogao da ostvari neko svoje pravo, odnosno da zaštiti neko svoje pravo.
U ovom predlogu zakona nema pouzdanih dokaza o tome da je svakom građaninu, na ravnopravnoj osnovi, omogućen pristup. Država Srbija bi trebalo da pokaže više razumevanja za opštine u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina. Vlast mora da izađe u susret ovakvim zahtevima i pokaže da je država svih svojih građana i da posebno vodi računa o nacionalnim manjinama.
Narodni poslanici su izneli ozbiljne primedbe i traže da Ministarstvo pravde ozbiljno shvati značaj navedenih primedaba.
Da li ćete usvojiti ovaj amandman, ili nećete, kao i ostale amandmane, ne znam, ali sam ubeđena da nećete, jer vi imate svoj put kada je u pitanju mreža sudova.
Ponoviću još jednom činjenice koje se tiču ovog zakona. Dragi građani Srbije, ovo je Predlog zakona, ima 19 članova, na koje je, već ste čuli na početku, uloženo 122 amandmana. Vlada Srbije je usvojila samo 13 amandmana, a 109 je odbila. To govori da nijedan poslanik u ovom uvaženom domu nije zadovoljan načinom na koji Vlada Republike Srbije misli da uredi mrežu sudova. Koncepcija mreže sudova u Srbiji je vrlo opasna i državno vrlo štetna.
Još jednom naglašavam da nije bilo nikakvog razloga da se nazivi opštinskih i okružnih sudova ukidaju i da se daju nazivi – osnovni i viši sudovi. Da li sam u pravu ja i većina poslanika, vreme će pokazati, ali poslanici SRS-a na vreme upozoravaju da ovaj zakon nije dobar, kako za građane Srbije, tako i za kompletan pravosudni sistem u Srbiji. Ukoliko Srbija pretenduje da bude pravna država, onda mora da poštuje Ustav, a i zakone.
Ukidanje postojećeg statusa Opštinskog suda u Bačkoj Topoli, gubljenje dosadašnje samostalnosti u okviru postupka racionalizacije mreže sudova u Vojvodini, nema zakonskog osnova, niti društvenog opravdanja. Navedene opšte kriterijume Ministarstva, kao što su teritorijalna i geografska područja, blizina velikih saobraćajnica, višenacionalno stanovništvo, njegova brojnost, kao i specifičnost ove opštine, rad i vođenje sudskih postupaka na više jezika, broj i složenost predmeta u obradi, takođe, i tradicija – 150 godina postojanja i neprekidnog rada Suda u Bačkoj Topoli, garantuje i zakonski osnov da ovaj sud ne treba ukinuti, odnosno da treba da opstane, jer je to sigurno u interesu svih građana Bačke Topole.
Ministarstvo treba jasno da kaže razloge, ali SRS smatra da to nije uopšte racionalno. Meni, a i mnogobrojnim poslanicima nije jasan koncept koji je predlagač zakona, odnosno Ministarstvo, imao na umu kada je ovaj predlog zakona uputio u Skupštinu. Ako je cilj racionalizacija mreže sudova i ukidanje, odnosno smanjivanje troškova, to se sigurno neće postići ovim zakonom.
Postavlja se pitanje, ukoliko ukinete sudove u sredinama s nacionalnim manjinama, gde ćete pronaći sudije, sudske tumače koji će biti osposobljeni da savesno vode sudski spor na jezicima nacionalnih manjina? Angažovanje adekvatnih sudskih tumača nekada može biti toliko teško da ćete naterati same stranke da odustanu od upotrebe svog maternjeg jezika. Posledica je opasna, a to je da će pripadnici nacionalnih manjina mahom odustajati od upotrebe svog maternjeg jezika. Njima će biti onemogućeno da koriste svoja prava, koja su, između ostalog, zagarantovana i samim Ustavom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, ako nas gledate, a nadamo se da gledate i da vidite haos koji se dešava u Narodnoj skupštini, opstrukciju koju vrši vladajuća koalicija. SRS radi samo po Poslovniku i uvek će raditi samo po Poslovniku.

Javljam se po članu 226. i tražim obaveštenje od Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Dan je adekvatan, a situacija na Kosovu i Metohiji od danas će biti još teža, nadam se da se neće ponoviti Račak, a etničko čišćenje Srba se obavlja na najbrutalniji način.

Moje pitanje se odnosi na Ministarstvo za Kosovo, odnosno upućeno je ministru za Kosovo – šta će gospodin Bogdanović da učini povodom situacije koja se desila u selu Kriljevo, u Kosovskoj Mitrovici, povodom misteriozne smrti bračnog para Bogdanović?

Bračni par Bogdanović, Stanica – 74 godine, i Stanko – 77 godina iz sela Kriljevo u okolini Kosovske Kamenice, pronađeni su 5. decembra 2008. godine mrtvi u svojoj kući u kojoj su živeli sami. Supružnici koji su bili jedini Srbi u pomenutom selu bili su okruženi sa 300 albanskih kuća. Ubijeni su, najverovatnije, pre nedelju dana, kako tvrde predstavnici Srba. Kosovska policijska služba tvrdi da se radi o dve prirodne smrti. Rodbina ne veruje u tvrdnje Kosovske policije i smatra da kosovska policija želi da prikrije istinu o zločinu.

Boban Jevtić, predsednik opštine Kosovska Kamenica tvrdi da je od očevidaca saznao da su u kući pronađeni tragovi krvi i da se radi o bezdušnom zverskom ubistvu dvoje starih Srba, koje su počinili Albanci. Sličnog je mišljenja i Dragan Nikolić, načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga, koji je izjavio da je bračni par Bogdanović ubijen i da ni kosovska policija, ni međunarodni tužilac, nisu dozvoljavali ni rodbini ni predstavnicima Srba da uđu u kuću.

Tela su prebačena u Prištinu, kako bi bila izvršena obdukcija. Leševi Bogdanovića su doneti u Korminjane, selo u blizini Kosovske Kamenice, u plastičnim kesama i bez patološkog nalaza. Rodbina ne želi da preuzme tela bez patološkog nalaza i bez objašnjenja UNMIK-a. U selu Kriljevu su bile i izvršne jedinice Euleksa.

Da li je to slučajnost, ili namerno, da su se u vreme ubistva tu nalazile i jedinice Euleksa, po saznanjima iz dnevnih listova, čime bi se mogao označiti početak rada ove misije?! Još jednom postavljam pitanje – da li je moguće da se Rača ponavlja ili se i dalje nastavlja, na najgrublji mogući način, etničko čišćenje Srba?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, građani Srbije, javljam se povodom amandmana koji su narodni poslanici Aleksandra Ilić i Aleksandra Janković podnele na član 52. Predloga zakona o javnom tužilaštvu.
On glasi, citiraću: U članu 52. stav 1. nakon teksta "za štetu koju javni tužilac i zamenik javnog tužioca prouzrokuju nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija" dopunjuje se rečima "sa pravom na refundaciju isplaćene štete nastale nezakonitim ili nepravilnim radom od konkretnog javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca".
U obrazloženju Vlade Srbije se navodi: "Vlada ne prihvata amandman. Članom 52. Predloga zakona predviđa se odgovornost države za štetu koju prouzrokuje državni organ nepravilnim ili nezakonitim radom i utvrđuje da Republika Srbija može tražiti naknadu štete od javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca ako je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Ne može se prihvatiti obrazloženje predlagača amandmana da član 52. u predloženoj formulaciji oslobađa nosioce tužilačke funkcije svake odgovornosti. Naime, zakonom je propisano da jedan od razloga za razrešenje nosioca tužilačke funkcije predstavlja nestručno obavljanje tužilačke funkcije, koje postoji ako je njegov rad ocenjen ocenom 'ne zadovoljava', shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada nosilaca tužilačke funkcije."
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca, kada prouzrokuju štetu nezakonitim ili nepravilnim radom, moraju da snose ličnu odgovornost, a ne da za njihove greške odgovara Republika Srbija, odnosno građani Republike Srbije. Po čemu se to javni tužioci i njihovi zamenici razlikuju od drugih ljudi koji obavljaju, takođe, odgovorne poslove i koji se kada naprave grešku, u zavisnosti od toga kojoj partiji pripadaju, javno žigošu i krivično odgovaraju? Ovo je prosto profesionalna diskriminacija, omalovažavanje građana Srbije i nedopustivo je.
U objašnjenju Vlade Srbije zbog čega se amandman ne prihvata jasno se oseća uticaj Vlade na rad tužilaštva. Vlast će imati apsolutnu kontrolu nad tužilaštvom, pa zato treba da ima i odgovornost, a ne da prebacuje na građane Srbije. Kao što smo čuli kada je bilo reči o Predlogu zakona u načelu, ovim zakonskim rešenjem predviđeno je više vrsta tužilaca i njihovih zamenika. Prema predloženim rešenjima, Tužilaštvo za ratne zločine i Tužilaštvo za organizovani kriminal biće određena kao tužilaštva posebne nadležnosti.
U izjavi za jagodinsku televiziju "Palma plus" od 12. aprila 2008. godine, a preneo je "Glas javnosti", šiptarski zločinac, krvnik i terorista Ramuš Haradinaj se podsmevao celom srpskom tužilaštvu. On je izjavio: "Nisam kriv za ono što je pisalo u optužnici protiv mene, niti za ono za šta me optužuje javnost u Srbiji". Dodao je i da je tokom njegovog komandovanja u operativnoj zoni Dukađini na Metohiji ubijeno "samo" šest srpskih civila.
Zamislite taj sarkazam, cinizam, ludilo: ubijeno je šest srpskih civila, a on je oslobođen! Zatim je nastavio: "Za to me je teretila optužnica, a ne postoji ništa drugo što se desilo van te optužnice." Takođe je pozvao vrh Srbije, odnosno srpskog pravosuđa, pa je nastavio dalje izjavu: "Ako mislite da nešto ima, neka pošalje tužilac za ratne zločine iz Beograda", rekao je Haradinaj.
Možete da zamislite dvostruke standarde Haškog tribunala: on je priznao da je ubio šest srpskih civila i zbog toga je dobio oslobađajuću presudu, a taj isti Haški tribunal skoro šest godina drži u pritvorskoj jedinici predsednika SRS dr Vojislava Šešelja, i to zato što ga tereti za verbalni delikt! Gde je tu moral i pravda Međunarodnog suda u Hagu?
Drugo pitanje: šta je od aprila do danas uradilo Tužilaštvo za ratne zločine? Ovakva izjava bi za svakog ozbiljnog i odgovornog tužioca bila izazov i do danas bi imali neke informacije. Ko je tu odgovoran? Da li je Tužilaštvo za ratne zločine trebalo da pokrene istragu protiv Haradinaja kako bi se dokazalo da Haradinaj laže, a da UNMIK, NATO i tzv. vlada Kosova ne dozvoljavaju da zločinac bude osuđen?
Tužilac za ratne zločine kasni kada su u pitanju teroristi koji su ubijali srpski narod. Tužilaštvo za ratne zločine mora da učini sve da dođe do pretresa slučaja Haradinaj pred drugostepenim većem Haškog tribunala. Ako do tog pretresa dođe, Tužilaštvo za ratne zločine ne sme da se zadovolji samo nekakvom logističkom podrškom haškom tužilaštvu, kako to najavljuje tužilac za ratne zločine. On mora da ima aktivnu ulogu, jer postoji opasnost da i pred drugostepenim većem Haškog tribunala ne budu izneti adekvatni dokazi zato što je Haradinaj zastrašivao ljude koji su hteli da svedoče.
Neodgovorno je i nesavesno to što je Vladimir Vukčević izjavio na B92 da je tužilaštvo dosta uradilo da se Haradinaj prvo izvede na optuženičku klupu da odgovara i da se trudilo da on dobije adekvatnu presudu, a svi znamo da je Haradinaj dobio oslobađajuću presudu. Srpska radikalna stranka pita šta je to tužilaštvo "dosta" uradilo i koliko se "trudilo" da Haradinaj dobije presudu adekvatnu zločinu koji je učinio? Da li Vladimir Vukčević oseća moralnu odgovornost u ime šest ubijenih i njihovih porodica? UNMIK je neefikasan i u vlasti Albanaca, to već svi odavno znamo, i tadašnji šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen javno je podržavao Haradinaja u pretresu pred Haškim tribunalom.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije još 2004. godine je saznalo za prodaju organa otetih Srba na Kosovu i Metohiji. Vladimir Vukčević i tužilaštvo su tek 21. marta 2008. godine, povodom navoda u knjizi Karle del Ponte, pokrenuli istragu u srpskom tužilaštvu o prodaji organa otetih Srba sa Kosova i Metohije.
Kako navode mediji, 18. 6. 2004. godine petočlana forenzička komisija UNMIK-a za nestala lica i Kancelarije za sudsku medicinu na Kosovu i Metohiji posetila je tzv. "žutu kuću" u mestu Burdelj u centralnoj Albaniji u kojoj su oteti Srbi pripremani za vađenje organa i napravila izveštaj takođe 18. 6. 2004. godine. Srpsko tužilaštvo došlo je do njihovog zapisnika koji je potpisao nekadašnji šef Komisije UNMIK-a za nestala lica Hoze Pablo Barabar, protiv koga su porodice nestalih lica kasnije podnele krivične prijave. U izveštaju se navodi da je pronađen medicinski materijal, lekovi, infuzije i plastični kontejner za prenošenje izvađenog bubrega.
Da li predsednik Tužilaštva za ratne zločine Vladimir Vukčević može da nam kaže šta je preduzeto od 21. marta ove godine i kakvi su rezultati istrage? Ovo pitanje postavljam u ime Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih tokom 1998-1999. godine na Kosovu i Metohiji. Članovi Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji su protestovali sredinom novembra ove godine i tada ih je primio jedino zamenik predsednika SRS i predsednik Odbora za bezbednost gospodin Dragan Todorović. Ovi ljudi žele samo istinu i istinu, ma koliko ona bila teška i tužna.
Ukidanje tužilaštava u mnogim opštinama, posebno na Kosovu i Metohiji, i učestvovanje Visokog saveta pravosuđa u predlaganju kandidata za Državno veće tužilaca oslabiće efekat borbe protiv kriminala. Nezavisnost tužilaštava ne može se ostvariti zbog uloge Vlade u njihovom izboru. Takođe je moguća zloupotreba politike u izboru tužilaca. Politizacija je moguća pri izboru prvog sastava Državnog veća tužilaca koji će izvršiti opšti izbor tužilaca i koji će predlagati sadašnji Visoki savet pravosuđa, koji je opterećen političkim stavovima. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dragi gledaoci koji nas slušate i gledate, način ostvarivanja zagarantovane slobode udruživanja u Republici Srbiji još uvek uređuju dva anahrona zakona koja su doneta 1982. i 1999. godine.
Pred nama je danas Predlog zakona o udruženjima, odnosno novi pravni okvir za rad udruženja građana. Ovim zakonom predlaže se osnivanje i pravni položaj udruženja, upis i brisanje iz registra, i ovaj zakon ima 82 člana.
Poslanici SRS imaju mnogobrojne kritike na zakon koji je preopširan, konfuzan, nefunkcionalan i neustavan. Zakonom se prvi put uređuje posebno status i delovanje stranih udruženja.
Materija o stranim nevladinim organizacijama, odnosno udruženjima do sada nije bila regulisana u pravnom sistemu Srbije, posebnim zakonom o stranim nevladinim organizacijama. SRS smatra da se ova pitanja moraju urediti posebnim zakonom, pri čemu treba koristiti praksu iz uporednog prava.
Interes je Srbije da se stvore pravni osnovi za osnivanje i delovanje nevladinih organizacija, odnosno udruženja, donošenjem posebnog zakona o stranim nevladinim organizacijama.
Zbog toga je poslanička grupa SRS podnela amandmane na osmi deo zakona koji sadrži sedam članova, od 57-63. i nosi naslov Strana udruženja.
Pre neki dan ispred ovog uvaženog doma protestovale su porodice otetih Srba sa KiM. Jedino je za njihov bol i tugu imao razumevanja i uvažio ih potpredsednik SRS, odnosno predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, gospodin Dragan Todorović, koji ih je primio.
Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM objedinjuju sve srpske žrtve kidnapovanih i ubijenih civila, vojnika i policajaca stradalih pre rata, za vreme rata 1999. godine i posle rata, čiji broj prelazi 2.500 ljudi. Udruženje nastoji da se zadovolji pravda u svakom pogledu za sve nevino nastradale žrtve, kao i da porodice ovih žrtava dobiju odgovarajući status. Smatramo, a po ugledu na srodna udruženja u nama susednim državama, da i naše udruženje treba da dobije prioritet i status udruženja od posebnog državnog značaja.
Zakon diskriminiše i još mnogobrojna udruženja, kao što su udruženja slepih, slabovidih, gluvih osoba, obolelih od dečje i cerebralne paralize. Njihova udruženja ne mogu sprovoditi programe od javnog interesa i ne mogu konkurisati za sredstva iz budžeta.
Ovaj zakon ne doprinosi kvalitetnom razvoju demokratije u Srbiji.
Na kraju, mogu reći da je ovaj zakon samo skup lepih želja vladajuće koalicije, jer je ovakav predlog zakona preopširan, manjkav i nefunkcionalan. Zakon može biti prihvatljiv za sve građane Srbije ukoliko se prihvate amandmani poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije 17. septembra 2008. godine je podnela Narodnoj skupštini Predlog zakona o javnim nabavkama. Javne nabavke često su predmet interesovanja javnosti zbog sumnji u nezakonito trošenje para poreskih obveznika i mogućnost korupcije.
U Srbiji se godišnje sklopi oko 250 hiljada ugovora o javnim nabavkama u vrednosti od 190 milijardi dinara ili oko 1,7 milijardi dolara, u kojima je učestvovalo 12 hiljada naručilaca i 80 hiljada ponuđača. Na javne nabavke se koristi 11 do 12% bruto nacionalnog dohotka Republike Srbije.
Zakon o javnim nabavkama iz 2002. godine je u praksi pokazao mnogobrojne nedostatke. Iako je novim zakonskim predlogom izmenjeno više od dve trećine članova postojećeg zakona, on je i dalje loše zakonsko rešenje, pa je zato poslanička grupa SRS podnela mnogobrojne amandmane, neke ste usvojili, nadamo se da ćete i ostale, a sve u cilju povećanja efikasnosti i borbe protiv korupcije.
Ovaj zakon ne omogućava zaštitu javnih sredstava od zloupotrebe, niti smanjuje mogućnost samovolje naručilaca pri određivanju poverljivosti nabavki kod odbijanja ponuda zbog loše izvršenih ranijih ugovora o javnim nabavkama, kao i određivanje kriterijuma za vrednovanje ponuda i pri izmeni ugovornih obaveza u toku realizacije nabavke.
Takođe, smatramo da je trodnevna javna rasprava o novom predlogu zakona jako nedovoljna i nedopustivo kratka, jer ni naručioci, ni ponuđači nisu imali vremena da iznesu svoje zamerke i mišljenja na ovaj novi predlog zakona. Dalje, smatramo da je nerešeni problem ovog zakona i pitanje troškova naknade za konkursnu dokumentaciju.
Zakon ima mnogo nedostataka, ali nemam vremena da nabrajam sve njegove manjkavosti, tako da SRS smatra da su ovim zakonom napravljene samo kozmetičke promene, a da je suština ostala ista, tako da će i dalje javne nabavke ostati predmet interesovanja građana Srbije zbog sumnje za nezakonito trošenje para poreskih obveznika.

Replika gospodinu iz SPO.
Ne znam šta je gospodin iz SPO po profesiji, ali sam sigurna da onog dana kada je u ovom uvaženom domu bio na dnevnom redu Predlog zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, koji je Vlada podnela ovom uvaženom domu, nije, s jedne strane, slušao ono što sam tog dana govorila, a, s druge strane, nije najverovatnije pročitao ovaj zakon, niti je uvažio ono što se u ovom zakonu govori.
S jedne strane, govorila sam šta piše u ovom zakonu, a to je da obveznici koji nisu uplatili dugovanja neće po ovom zakonu moći da overe zdravstvene knjižice ukoliko Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ne daju potvrdu odnosno neki dokaz da su to uradili.
Pitam sada, a i onda sam pitala uvaženog ministra koji nije bio tu, kao lekar. Ministarstvo zdravlja je zdravstvenim ustanovama pre godinu dana dostavilo dopis da zdravstvene organizacije moraju da samo na osnovu uputa i overene zdravstvene knjižice pregledaju obolele osobe. S druge strane, citirala sam gospođu, koja ne znam da li je još uvek direktora fonda, koja je jasno i glasno u "Presu" rekla da osobe koje nemaju overene zdravstvene knjižice neće moći da se leče. Šta to znači?
Znači da osobe koje su ugrožene vitalno lekari mogu ili ne moraju da leče. To je jedno pitanje koje može da se protumači i ovako i onako. Nigde decidirano ne piše šta je sa ljudima koji nemaju overene zdravstvene knjižice? Da li će ti ljudi po nekom drugom zakonu morati da se leče?
Znam da mi na psihijatriji, radim u psihijatrijskoj bolnici, mi smo primali sve psihijatrijske bolesnike koji su suicidarni, ili koji su bili agresivni, ili koji su zbog svog stanja uznemirenosti bili u takvom stanju.
Zbog toga smo vrlo često bili optuženi. Ovaj zakon može, zbog toga što ima puno rupa, da se protumači da nekog možete da primite, a nekog da ne primite. Kakva je tu selekcija? Kakva su tu pravila?
Mislim da Ministarstvo zdravlja treba da odgovori na ova pitanja zbog građana Srbije da znaju, postoji jedan zakon koji zabranjuje da se overavaju zdravstvene knjižice ukoliko nisu uplatili doprinose, a možda postoji neki zakon na osnovu koga mogu da se leče i oni koji nemaju overene zdravstvene knjižice. Hvala.

Pred nama su dva zakona, ali ja ću pokušati i svoju pažnju a i pažnju ovde prisutnih da usmerim na Predlog zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, koji je Vlada, odnosno Ministarstvo zdravlja, po hitnom postupku predložila Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dužnicima za obavezno socijalno osiguranje sva dospela a nenaplaćena dugovanja na dan 31. decembar 2007. godine po Predlogu zakona mirovaće, i to, počev od 1. januara 2008. do 31. decembra 2011. godine. Mirovanje dugovanja omogućilo bi onima koji nisu uplaćivali doprinose da overe zdravstvenu knjižicu, odnosno da mogu da se leče.
Zakonom o zdravstvenom osiguranju je propisano da zdravstvene knjižice overava Republički fond za zdravstveno osiguranje, ali samo na osnovu dokaza o uplaćenom doprinosu za zdravstveno osiguranje. Osiguranik ne može da overi zdravstvenu knjižicu ako postoje dugovi, a takvih je mnogo.
Prema trenutnoj evidenciji građani duguju 24 milijarde dinara za obavezno socijalno osiguranje.
Među preduzećima koja duguju su i veliki giganti kao što je npr. RTB Bor, Industrija motora i traktora Rakovica, Rudnik Rembas u Resavici itd, kao što smo čuli od prethodnih govornika.
Vladinim predlogom o mirovanju dugovanja ovaj problem bi bio rešen tako što bi dužnicima stari dug mirovao, oni bi mogli i morali da izmiruju tekuće obaveze, a osiguranici bi mogli da overavaju zdravstvene knjižice i da se leče. Ukoliko bi dužnici u periodu mirovanja uredno izmirivali tekuće obaveze sve do 2011. godine, prema Vladinom predlogu, dospeli a nenaplaćeni dugovi do 31. marta 2007. godine bili bi otpisani.
Ne znam da li je još direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali pre neki dan, gospođa Svetlana Vukajlović je izjavila – neće moći da overavaju zdravstvene knjižice, odnosno neće moći da se leče oni koji nemaju overene zdravstvene knjižice.
SRS ne razume zašto se opraštaju dugovi od 2000. pa do kraja 2007. godine? Kako je moguće da neko ko radi ne može da overi zdravstvenu knjižicu i ne može da se leči?
Kako je moguće da država od 2000. godine nije plaćala doprinose za socijalno, zdravstveno i penzijsko osiguranje? Ovde su prisutna tri ministra, jedan nedostaje, ministar zdravlja, pa molim odgovor na ovo pitanje.
Demokratske vlade su 2000. godine mogle da izađu u susret svojim osiguranicima kako bi mogli da se leče, jer nemaju mogućnost da se leče zbog toga što nemaju overene zdravstvene knjižice.
Ja, kao lekar, ne mogu da ne postavim pitanje i da se ne osvrnem na drugi deo ovog zakona koji se odnosi na ljude koji nemaju overene zdravstvene knjižice, znači, lekari ne smeju ni da pokušaju da pruže zdravstvenu pomoć ljudima koji nemaju overene zdravstvene knjižice. Šta to znači? Ako im pruže pomoć, oni će biti optuženi, a možda i osuđeni za pružanje mita ili korupcije.
Ovaj zakon je u potpunosti u suprotnosti sa Hipokratovim kodeksom etičkog ponašanja lekara. Predstavnika Ministarstva zdravlja, ministra Tomicu Milosavljevića, a i gospođu ministarku finansija, pitam – kako će lekari kojima dođe u zdravstvenu ustanovu, u zdravstveni centar ili u urgentni centar osoba koja je vitalno ugrožena, da ne nabrajam od kojih bolesti sve može da bude ugrožena, koja se nalazi u stanju kome, koja je doživela saobraćajnu nesreću, koja ima preteći infarkt, ima krvarenje, da li ti lekari osobi koja nema overenu zdravstvenu knjižicu neće pružiti lekarsku pomoć ili ukoliko je budu pružili, oni će biti, ne nagrađeni nego suprotno, optuženi?
Da li lekari, postupajući po ovom zakonu, treba da puste čoveka da umre ili da se ubije? Znamo da ima dosta suicidnih, koji su svakodnevno naši pacijenti.
Ovaj zakon je po meni neprihvatljiv za sve građane Srbije, a takođe, i za lekare zdravstvenih ustanova.
Zakon je pun rupa pa je tako moguća i zloupotreba i korupcija. Zakon je nepravedan prema građanima Srbije koji su uredno plaćali doprinose za socijalno osiguranje a, takođe, i poruka da ne treba redovno plaćati jer će država zbog svoje nesposobnosti i nemoći svakih par dana davati mogućnost da se dugovi oproste – pa ne samo za zdravstveno osiguranje, može i za gas i za komunalije i za stanarine itd.
Dragi građani Srbije, znajte da predlaganjem ovog zakona vladajuća koalicija još jednom pokušava i ima cilj da lažnim srbovanjem i lažnim humanizmom obmane srpski narod kako bi se Vlada Srbije predstavila kao socijalna, demokratska i humana. Nemojte da dozvolite da vas još jednom, kao u predizbornoj kampanji, prevare, isto tako kao i penzionere.
Dragi građani Srbije, znajte da ste žrtve sunovrata penzijskog i socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, po članu 226. tražim obaveštenje i objašnjenje od trenutno predsedavajućeg Narodne skupštine gospođe Gordane Čomić, koja je, koliko znam, ekonomista po struci, kako će 800 hiljada nezaposlenih lica u Srbiji i njihove porodice, kao i isto toliko onih koji rade a po dve-tri godine ne primaju plate, preživeti ovu zimu?
Poslednjih osam godina od petooktobarskih promena naovamo potvrdilo je da demokratske vlade, pa i ova trenutna vlada žuto-crvena, ne mogu i neće rešiti materijalne i socijalne probleme građana Srbije. U Srbiji od konstituisanja žuto-crvenog preduzeća svakodnevno nešto poskupi. Kulminacija poskupljenja je ovih dana otkada su poskupeli, već više puta sa ove govornice kako smo čuli, gas 60%, namirnice, najavljuje se poskupljenje impulsa u fiksnoj telefoniji, kao i poskupljenja komunalija.
Evidentno je da Vladu Srbije ne interesuju građani Srbije i ne samo da ne pokušava da reši materijalne egzistencijalne i socijalne probleme istih, već ih svojim svakodnevnim poskupljenjima dovodi do još veće bede i siromaštva. Ovo je rezultat 100 dana loše politike postojeće Vlade.
U Srbiji je danas na delu bogaćenje bogatih i osiromašenje siromašnih.
SRS smatra da su ova poskupljenja nehumana, neosnovana i ugrožavaju živote mnogih građana Srbije. Vlada Srbije traba da zna da građani Srbije ne mogu da žive od euforičnih obećanja gospodina Đelića, već predsednik Vlade treba otvoreno da kaže građanima Srbije, ali to ne sme od gospodina Borisa Tadića, prvo, da Vladu Srbiju ne interesuju privredni rast, da je ne interesuju investicije, odnosno samo one selektivne, što građane navodi na pomisao da se one rade ispod žita; drugo, da je ne interesuje stalno rastuće siromaštvo i da je ne interesuju stalna poskupljenja osnovnih egzistencijalnih dobara.
Dokle ćemo slušati svakodnevno sistematsko medijsko ispiranje mozga srpskom narodu o evroatlantskim integracijama i utopiji boljeg života koji nas tobože tamo čeka? Kako je moguće da se ista ploča vrti već osam godina? Zašto vređaju intelekt ovog naroda? Treba samo malo morala da bi priznali potpuni kolaps političke ideologije vladajuće koalicije.
Činjenica i zdrav razum govore dokle nas je kao narod dovelo prihvatanje bolesnih ambicija interesne grupe ljudi okupljenih oko DS, kao i nekritično prihvatanje jednog krajnje problematičnog ideološkog projekta koji nosi naziv EU.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 226. Poslovnika, s namerom da SRS obavesti sve građane Srbije koji nas gledaju, kako bi imali tačne i istinite informacije koju ulogu imaju pojedini akteri na političkoj sceni Srbije.
U Haškom tribunalu vodi se još veće šikaniranje predsednika SRS dr Vojislava Šešelja. Građanin Nikolić i njegovi sledbenici ne samo što druge potcenjuju, nego svoje osobine vide u veoma neobično uzvišenom svetlu. Za svoje loše, nemoralne i zle namere imaju čitavu gomilu opravdanja i SRS je sigurna da su građani Srbije već to odavno uvideli i shvatili.
Građanima Srbije je jasno da su pomenuti građani ukrali SRS 20 mandata i da nastoje na sve moguće načine da uz pomoć domaćih tajkuna, Demokratske stranke i Haškog tužilaštva likvidiraju dr Šešelja. Profesoru Šešelju, zahvaljujući građaninu Nikoliću, ukinuta je privilegovana komunikacija sa svojim pravnim timom.
Tužilaštvo ide dalje i želi da mu nametne branioca. I tu pomenuti pomažu da se doktoru Šešelju nametne branilac po svaku cenu, jer su sigurni da predsednik SRS to neće prihvatiti, a onda kao posledicu toga očekuju da će biti fizički likvidiran.
Zato SRS još jednom u ovom uvaženom domu traži da joj se vrate ukradeni mandati i da se preduzmu sve odgovarajuće mere kako bi se to što pre realizovalo, a ne da se u ovom uvaženom domu šetaju osobe kojima ovde nije mesto.
Ako se SRS uskoro ne vrate mandati koji joj pripadaju, onda ovaj parlament i vladajuća koalicija ne uvažavaju ni hrišćanska, ni moralna, ni pravna načela pravde i prava. Hvala.

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani ministre prisutni ovde, pred nama je Predlog zakona o zaštiti državne granice. Vlada Srbije je uputila parlamentu na usvajanje - Predlog zakona o zaštiti državne granice, Predlog zakona o strancima, kao i Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, o kome smo u načelu već raspravljali.
Ovo su tri zakona čije je usvajanje, po mišljenju Vlade Srbije, neophodno kako bi Republika Srbija bila korak bliže ka uspostavljanju uslova za liberalizaciju viznog režima i stavljanje na belu šengen listu. To su večite želje bogatih i razmaženih, ali teško ostvarljivi ciljevi trenutne Vlade, kojoj Evropska unija nudi punu korpu obećanja, a zauzvrat vladajuća koalicija ispunjava sve ultimatume i ucene Brisela i Evropske unije. Zauzvrat, građani Srbije žive teško, na rubu egzistencije i nemaju novac ni za hranu, a kamoli da putuju po Evropskoj uniji.
Prvi član zakona uređuje zaštitu državne granice - organizacija i način vršenja zaštite. Ukupna dužina granice Republike Srbije je 2.358,3 kilometra, a od toga kopnena granica je 1.609,4 kilometara, odnosno 68,3%, rečna 705,6 kilometara, što je 29,9%, jezerska 43,3 kilometara, odnosno 1,8%. Ovaj predlog zakona ima deset odeljaka i 70 članova zakona.
Čitajući Predlog zakona o zaštiti državne granice bila sam zaprepašćena odeljkom pet koji se odnosi na obezbeđenje državne granice, što je po meni bio jedan od najvažnijih odeljaka ovog zakona. Ovaj odeljak ima samo dva člana - član 48. i član 49. Značajne promene, saglasne novim preporukama i principima obezbeđenja državne granice, prihvaćene su u zemljama Evropske unije i ogledaju se u tome - da u poslovima obezbeđenja državne granice više ne učestvuje vojska, već te poslove obavlja MUP.
U članu 48. se kaže, nadalje: "Obezbeđenje državne granice obuhvata skup mera, radnji i ovlašćenja koja se preduzimaju uz državnu granicu, na delu državne granice između graničnih prelaza i na graničnim prelazima posle redovnog radnog vremena u cilju sprečavanja nedozvoljenog prelaženja državne granice i zaštite njene nepovredivosti". Ono što je prilično manjkavo, meni nejasno i sasvim šokantno, to je član 49. koji glasi: "Obezbeđenje državne granice može se vršiti tehničkim sredstvima uključujući elektronska sredstva".
Želela bih da ovaj član 49. ovoga zakona prokomentariše ministar - šta podrazumeva pod tehničkim sredstvima i koja su elektronska sredstva koja mogu da zaštite i obezbede državnu granicu.
Policija je preuzela kontrolu granice, a kasnije, čim je završen tehnički deo posla, izvršena je demilitarizacija državne granice. MUP Srbije kontroliše 2.358 kilometara državne granice sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Rumunijom, Mađarskom, Bugarskom i Makedonijom i postoji dobra saradnja sa pripadnicima Vojske Srbije u tom procesu.
Demilitarizacijom državne granice Vlada ispunjava evropske standarde u toj oblasti, ispunjavajući uslove za primenu integrisanog upravljanja granicom. Oružane snage Srbije su obezbeđivale od 1913. godine, znači 94 godine, granicu Srbije.
Ono što je po meni za građane Srbije u ovom zakonu važno, a to je ovaj peti odeljak i ova dva člana, pa bih zbog toga želela da kasnije ministar policije malo više o tome prokomentariše.
Prema Ustavu Srbija je država Srba i građana Srbije, u kojoj su na snazi pravo i zakoni. Srbija ima predsednika, premijera i Vladu. Zaštitu zakona garantuju sudovi. Odbrana je zadatak vojske, a javni red i mir čuva policija.
Predlog pomenutog zakona je protivustavan na osnovu onoga što sam pročitala. Nigde u zakonu nije definisana teritorija državne granice Srbije. Znači, nigde u zakonu se ne navodi kolika je ta granica i kolika je njena teritorija. Ustav Republike Srbije naglašava da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva, a da je granica Republike Srbije nepovrediva i menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava.
SRS smatra da predlagač zakona nije uskladio pomenuti zakon sa Ustavom Republike Srbije, a sa druge strane čini građane Srbije, zbog tih manjkavosti koje u zakonu postoje, a posebno u vezi obezbeđenja granice, nesigurnim, uplašenim u svojoj zemlji. Zbog toga SRS neće glasati za Predlog pomenutog zakona jer je zakon površan, šupljikav i ostavlja mogućnost zloupotrebe.
SRS sa svojim predsednikom, prof. dr Vojislavom Šešeljem, iznosi da nezakonito proglašenje nezavisnosti Kosova je otvorilo više pitanja i zbog toga, pošto je prisutan ministar unutrašnjih poslova, želela bih da postavim neka pitanja na koja on, ako ima vremena, može da odgovori.
Hoće li Albanci, uz blagoslov Brisela i Vašingtona, pokušati da administrativnu granicu Kosova pretvore u klasičnu državnu granicu? Kako će Vlada na takav pokušaj odgovoriti? Kako će Srbija ubuduće ekonomski, kulturno komunicirati sa svojim kosmetskim građanima, i posebno u posebnim enklavama? Da li Vlada zna odgovor kako će se sa Kosova putovati u "ostatak" Srbije, a kako iz "ostatka" Srbije do Gračanice i Visokih Dečana?
SRS neće dići ruke od Kosova i Metohije, niti od srpskog i nealbanskog stanovništva koje tamo živi. Zbog toga SRS smatra da je poštovanje ljudske slobode, prava kretanja građana preko granice i obezbeđenje nepovredivosti državne granice mnogo važnije nego dobijanje šengen vize, pa zato poslanici SRS neće glasati za predlog ovog zakona.

Vlada Srbije je uputila Parlamentu na usvajanje Predlog zakona o zaštiti podatka o ličnosti, pomenuti zakon, zakon o zaštiti državne granice i zakon o strancima, a to su tri preostala zakona čije je usvajanje, po mišljenju Vlade Srbije, neophodno kako bi Republika Srbija bila korak bliže ka uspostavljanju uslova za liberalizaciju viznog režima i stavljanje na belu šengen listu. Znači, Srbiji je rečeno u žargonu – "fale" još tri zakona za šengen listu za ulazak u Evropu.
To su lepe želje i neostvareni snovi postojeće Vlade, koja je i do sada servilno ispunjavala sve ultimatume i ucene Brisela i EU, a za uzvrat građani Srbije žive gore.
Ne mogu a da vas ne podsetim na euforični govor koji je nedavno u ovom uvaženom domu održao potpredsednik Vlade, Božidar Đelić, u svom naučenom maniru. Ne zna se da li je njegov govor bio smešniji ili tužniji, ali kraj njegove misije, najblaže rečeno, bio je ponižavajući i sramni za sve građane Srbije. Još jednom, Božidar Đelić nije uspeo da obmane građane Srbije svojim "napaljenim" govorom, jer kako je govorio neko je mogao i da pomisli – da nas Evropa oberučke prihvata.
Ali, dosadašnja obećanja Vlade Srbije građanima Srbije da će im biti bolje ako usvojimo samo još ovaj zakon ili ako uhapsimo samo još ovog ratnog zločinca ostala su mrtvo slovo na papiru, dok građani Srbije žive sve teže.
Takođe, ne mogu da citiram deo intervjua profesora Čalovskog koji je, između ostalog, rekao – jedan američki političar je istakao da Srbija može u EU samo ako prvo prizna, a zatim i uspostavi diplomatske odnose sa Kosovom. To je sve na političarima vladajuće koalicije, kojima je to odavno već rečeno, ali samo oni to ne smeju da saopšte narodu, već ga obmanjuju ovim i sličnim zakonima.
Predložen zakon sadrži pravne propise kompatibilne sa rešenjima prihvaćenim za EU. SRS sa svojim predsednikom, dr Vojislavom Šešeljem, smatra da je zakon loš, neprecizan, nejasno definisan i ostavlja prostor za brojne zloupotrebe važnih podataka o građanima. Mnogi članovi zakona su rastegljivi, što ograničava zaštitu ljudskih prava. Takođe, SRS smatra da je ovakav zakon stvar prošlosti, jer bitno hendikepira delotvornu zaštitu podataka o ličnosti.
Član 12. zakona se odnosi na obradu podataka bez pristanka ličnosti. Ovaj član je, kao i mnogi drugi u ovom zakonu, u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Član 42. Ustava Republike Srbije se odnosi na zaštitu podataka ličnosti i u prvom stavu navodi: "Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti" .
Član 53. Predloga zakona se odnosi na iznošenje podataka iz Republike Srbije i kao takav je nedopustiv, protivustavan i vređa dostojanstvo svake ličnosti. On je u suprotnosti sa članom 23. Ustava Republike Srbije, koji navodi, da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju. Znači, Republika Srbija, po članu 53. ovog Predloga zakona, može "da izvozi" podatke o svakoj ličnosti. Povereniku se daju neograničena prava i on je taj koji utvrđuje da li su ispunjeni uslovi i sprovedene mere zaštite podataka prilikom njihovog iznošenja iz Srbije i daje dozvolu.
Ovo je nedopustivo i skandalozno, jer je tek ovde raj za kršenje ljudskih prava, a takođe, i protivustavno. Član 3. Ustava Republike Srbije navodi da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.
Ko ovde pita građane Srbije? Koga je briga za njihova ljudska prava? Ovim zakonom građani Srbije su izjednačeni sa robom i mogu se izvesti u EU. Sa njima može da se zloupotrebljava, manipuliše, ucenjuje, preti, obmanjuje i da se građani Srbije zastrašuju. To nije bilo ni u zakonima pre 100 godina, i onda su se više poštovala ljudska prava.
SRS smatra da predlagač zakona, Ministarstvo pravde, Predlog ovog zakona nije uskladio sa Ustavom Republike Srbije i sa ljudskim pravima koja proističu iz mnogobrojnih konvencija Ujedinjenih nacija. Sa druge strane, SRS smatra da Predlog ovog zakona ponižava i vređa dostojanstvo građana Srbije, čini ih nesigurnim, uplašenim.
Zbog toga je za SRS poštovanje ljudskih prava građana Srbije mnogo važnije nego dobijanje šengen vize koja je, kao i sve što EU nudi, na dugačkom štapu, pa zato poslanici SRS neće glasati za Predlog ovog zakona. Hvala. (Aplauz.)

Javljam se radi reklamiranja povrede Poslovnika, člana 226. Ne želim da citiram član 226. koji je više puta danas citiran u Skupštini, ali bih htela da citiram član 46. Ustava Republike Srbije, koji se odnosi na slobodu mišljenja i izražavanja, a u skladu se sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Sloboda mišljenja i izražavanja, član 46: "Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje". Znači, ovaj član Ustava je u skladu sa članom 226. Ukoliko poslanicima SRS dr Vojislava Šešelja zabranjujete pravo koje im pripada po članu 226. Poslovnika, vi kršite i član 27. Poslovnika Skupštine, kao i član 46. Ustava Republike Srbije.
Doktor Vojislav Šešelj je godinama upozoravao na to da strane obaveštajne službe ne miruju i da će pokušati da unište SRS. Marionetsko-izdajnička grupa sa građaninom Tomislavom Nikolićem je Srpskoj radikalnoj stranci ukrala mandate. Zato smatramo da je legalno, moralno, časno, demokratski, po zakonu i Ustavu, da nam se vrate ukradeni mandati. Međutim, izgleda da vladajućoj koaliciji to ne odgovara.
Građanin Tomislav Nikolić je saučesnik haškog tužilaštva u pokušaju likvidacije Vojislava Šešelja. Tomislav Nikolić pomaže Haškom tribunalu da krši osnovna ljudska prava dr Vojislava Šešelja time što pokušava da mu se nametne branilac i da ga na taj način ubiju. Komunikacija Vojislava Šešelja sa njegovim pravnim timom je ukinuta zahvaljujući Tomislavu Nikoliću, a pitanje dana je kada će biti zabranjena i komunikacija sa porodicom.
Na kraju, Srpskoj radikalnoj stranci je najvažnije da odbrani svog predsednika prof. dr Vojislava Šešelja i da spreči njegovo ubistvo u haškom kazamatu.
Ponavlja se situacija koja se desila pre pauze. Ovog puta gospodin Boško Ristić je napustio ovaj uvaženi parlament i na taj način je povredio član 104. Poslovnika time što ne uvažava ovaj parlament, ne uvažava poslanike koji redovno sede u ovoj skupštini, a on nema vremena ni onda kada je obavezan da sedi. To je omalovažavanje ne samo ove skupštine nego svih građana Srbije. Zbog toga vas molim da na neki način ukažete na grešku koju ovaj gospodin pravi već drugi put.

Reklamiram povredu člana 104. Poslovnika. To što vladajuća koalicija namerava da poslanicima SRS zabrani da u ovoj Narodnoj skupštini i u ovom uvaženom parlamentu govori po Poslovniku, to im neće uspeti.
SRS u ovoj skupštini želi da očuva dostojanstvo ove Skupštine i ne želi da srpski narod razdvaja, već da ga spaja. Zbog toga SRS nikoga ne mrzi i ne očekujte od SRS govor mržnje, jer SRS želi da ujedini Srbiju, a ne da je razdvaja.
Neprincipijelna koalicija koja, dragi gledaoci, ovo govorim zbog gledalaca, građana Srbije, nalazi se sa moje leve strane, ne želi da u Srbiji i u ovoj skupštini vlada mir i vlada saradnja. Očigledno je da uvek žele da naprave sukob između onih koje svrstavaju u svoje i one druge, mislim na opoziciju i SRS.
Mislim da je Bog taj kome se zahvaljujemo i da u Srbiji postoji SRS koja će uvek građanima Srbije, a i poslanicima vladajuće koalicije, reći šta misli, i da ima pravo, po tačkama Poslovnika, da govori, a da niko u ovoj skupštini, jedino ukoliko se Poslovnik promeni, nema prava da sprečava građane Srbije. Još jednom, SRS želi da joj se vrate mandati koje smo dobili, a koji su oduzeti odlaskom 18 poslanika iz SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, gospođi Slavici Đukić Dejanović, prvi potpredsednik Vlade, odnosno zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, 19. septembra 2008. godine prosledio je Izveštaj radne grupe o utvrđenim činjenicama i okolnostima pod kojima je došlo do povređivanja građana i policijskih službenika dana 29. jula 2008. godine u Beogradu, prilikom održavanja javnog skupa u organizaciji SRS-a.
Srpska radikalna stranka prof. dr Vojislava Šešelja smatra da je ovaj izveštaj manjkav, nejasan, neprecizan, kontraverzan i u većem delu selektivan. Zbog čega? Ja ću samo delove ovog izveštaja da prokomentarišem.
Kaže se – radna grupa je konstatovala da od strane organizatora javnog skupa u pokretu prijava nije podneta u skladu sa članom 6. stav 2. Zakona o okupljanju građana. Zbog čega je onda Ministarstvo unutrašnjih poslova, uopšte, dozvolilo da se ovaj skup održi?
U konačnom izveštaju radne grupe, u konstataciji u tački 2. piše – policijski službenici su od strane ministra, direktora policije i viših starešina imali naredbu da se isključivo postupa u skladu sa zakonom i da se zaštite svi učesnici, a posebno novinari, narodni poslanici i svi drugi građani koji ne ispoljavaju agresiju prema policijskim službenicima i objektima koji se obezbeđuju.
Međutim, u ovom izveštaju se navodi kako su povređeni neki narodni poslanici i sa njima se održava intervju, a o narodnom poslaniku i novinaru Dušanu Mariću, u četiri-pet rečenica, konstatuje se da je povređen 29. jula 2008. godine. Već za sledećeg, Miloša Đorelijevskog, kaže se – u obavljenom razgovoru sa Đorelijevski Milošem, novinarom Bete, došlo se do saznanja, i dalje neću da čitam kako je povređen.
Zbog čega niko nije okrenuo telefon ili pitao Dušana Marića kako se sada oseća, da li mu je bolje, da li mu je gore i na koji način je zadobio povrede?
To su sve neke konstatacije koje navode Poslaničku grupu SRS-a na to da je ceo ovaj događaj insceniran od strane neke grupe ili neke stranke koja je htela da građanima Srbije uputi poruku da je SRS nasilna stranka. Međutim, u tome nisu uspeli. Građani Srbije će i dalje pratiti uredno mitinge SRS-a i dolaziće i posećivaće mitinge SRS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104 Poslovnika.
Mislim da o prethodnom govorniku, gospodinu filozofu, više ne bi trebalo da govorimo jer tema njegovog govora, u stvari, nije bio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, već njegova lična promocija. Zbog toga smatram da o njemu više ne treba uopšte da se izjašnjavamo, o njegovom govoru koji je potpuno dizartričan.
Ovde nećemo da ističemo ko je filozof, ko je psihijatar, ko je pravnik, ko ekonomista. Ovde treba da se govori ono što je tačka dnevnog reda. Prilikom njegovog govora povređeno je dostojanstvo ove skupštine zato što je samo tri puta pomenuo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a ostalo je bilo vređanje i ponižavanje ne samo poslanika nego i građana Srbije.
Svima nama je jasno, nismo mi ovde ni glupi, ni neobrazovani (ne znam koju drugu reč da upotrebim), mi sasvim dobro razumemo da je ono što je on hteo da kaže bilo ponižavanje jer je jednom prilikom rekao da je srpsko društvo arhaično.
Srpsko društvo uopšte nije arhaično. Svi mi ovde težimo, a ne samo poslanici koji sede sa moje leve strane, da idemo u Evropsku uniju. Opozicija nije arhaična, ona samo teži da u Evropsku uniju Srbija ide sa Kosovom i Metohijom, odnosno da prihvatimo amandman zamenika predsednika SRS gde se jasno govori na koji način želimo da uđemo u Evropsku uniju.
Znači, ovo bi bilo moje obraćanje kao psihijatra, a ne bih želela da se ovde svi deklarišemo ko je psiholog, ko je psihijatar i da imamo svoju ličnu promociju. Težila bih da ovde govorimo po tačkama dnevnog reda i da se to završi na jedan brz način. Hvala.