Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se ne samo da podržim amandman koji je podneo narodni poslanik Radovanović Radovan na član 4, nego da kažem da podržavam i sve dosadašnje amandmane koje smo za ovih nedelju dana, s ove govornice, čuli.
Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava je zakon koji menja postojeću organizacionu strukturu sudova i tužilaštava. Ovaj predlog zakona nije realan. Ne uvažava stvarnost države Srbije i njenih građana, pa su narodni poslanici, većina iz opozicije, ali i iz pozicije, kao što smo videli, pripadnici nacionalnih manjina, podneli 122 amandmana, od kojih 37 na član 3, kojim se predviđa da 138 opštinskih sudova bude reorganizovano u 34 osnovna suda, koji će imati svoje sudske jedinice.
Članom 4. se predviđa da, umesto okružnih sudova, postoji 26 viših sudova i na ovaj član je podneto 18 amandmana.
Postoje mnogobrojni argumenti i razlozi protiv ovakve kompletne koncepcije ukidanja sudova. Argumente realnosti, kao što su tradicija, razuđenost, broj predmeta, udaljenost, teritorijalni raspored stanovništva i potreba da se preko sudova pruži zaštita ljudskih prava i interesa, da sud bude dostupan građaninu i da efikasno vrši sudsku vlast, predlagač zakona nije uopšte uzeo u obzir. Cilj je bila reforma pravosuđa, kakva-takva, ali po svaku cenu.
SRS ne može da podrži ovako nelogičan i apsolutno loš zakon, a u nekim članovima i protivustavan. Ako nemate drugog rešenja, gospođo ministarka, povucite ovaj zakon dok je još vreme. Ali, ako ovaj zakon zaživi, što je vrlo moguće, videćete koje će primedbe, prigovore, pritužbe i poteškoće da imaju građani u ostvarivanju pravde, u činjenici da sud mora da bude pristupačan građaninu, da bi on mogao da ostvari neko svoje pravo, odnosno da zaštiti neko svoje pravo.
U ovom predlogu zakona nema pouzdanih dokaza o tome da je svakom građaninu, na ravnopravnoj osnovi, omogućen pristup. Država Srbija bi trebalo da pokaže više razumevanja za opštine u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina. Vlast mora da izađe u susret ovakvim zahtevima i pokaže da je država svih svojih građana i da posebno vodi računa o nacionalnim manjinama.
Narodni poslanici su izneli ozbiljne primedbe i traže da Ministarstvo pravde ozbiljno shvati značaj navedenih primedaba.
Da li ćete usvojiti ovaj amandman, ili nećete, kao i ostale amandmane, ne znam, ali sam ubeđena da nećete, jer vi imate svoj put kada je u pitanju mreža sudova.
Ponoviću još jednom činjenice koje se tiču ovog zakona. Dragi građani Srbije, ovo je Predlog zakona, ima 19 članova, na koje je, već ste čuli na početku, uloženo 122 amandmana. Vlada Srbije je usvojila samo 13 amandmana, a 109 je odbila. To govori da nijedan poslanik u ovom uvaženom domu nije zadovoljan načinom na koji Vlada Republike Srbije misli da uredi mrežu sudova. Koncepcija mreže sudova u Srbiji je vrlo opasna i državno vrlo štetna.
Još jednom naglašavam da nije bilo nikakvog razloga da se nazivi opštinskih i okružnih sudova ukidaju i da se daju nazivi – osnovni i viši sudovi. Da li sam u pravu ja i većina poslanika, vreme će pokazati, ali poslanici SRS-a na vreme upozoravaju da ovaj zakon nije dobar, kako za građane Srbije, tako i za kompletan pravosudni sistem u Srbiji. Ukoliko Srbija pretenduje da bude pravna država, onda mora da poštuje Ustav, a i zakone.
Ukidanje postojećeg statusa Opštinskog suda u Bačkoj Topoli, gubljenje dosadašnje samostalnosti u okviru postupka racionalizacije mreže sudova u Vojvodini, nema zakonskog osnova, niti društvenog opravdanja. Navedene opšte kriterijume Ministarstva, kao što su teritorijalna i geografska područja, blizina velikih saobraćajnica, višenacionalno stanovništvo, njegova brojnost, kao i specifičnost ove opštine, rad i vođenje sudskih postupaka na više jezika, broj i složenost predmeta u obradi, takođe, i tradicija – 150 godina postojanja i neprekidnog rada Suda u Bačkoj Topoli, garantuje i zakonski osnov da ovaj sud ne treba ukinuti, odnosno da treba da opstane, jer je to sigurno u interesu svih građana Bačke Topole.
Ministarstvo treba jasno da kaže razloge, ali SRS smatra da to nije uopšte racionalno. Meni, a i mnogobrojnim poslanicima nije jasan koncept koji je predlagač zakona, odnosno Ministarstvo, imao na umu kada je ovaj predlog zakona uputio u Skupštinu. Ako je cilj racionalizacija mreže sudova i ukidanje, odnosno smanjivanje troškova, to se sigurno neće postići ovim zakonom.
Postavlja se pitanje, ukoliko ukinete sudove u sredinama s nacionalnim manjinama, gde ćete pronaći sudije, sudske tumače koji će biti osposobljeni da savesno vode sudski spor na jezicima nacionalnih manjina? Angažovanje adekvatnih sudskih tumača nekada može biti toliko teško da ćete naterati same stranke da odustanu od upotrebe svog maternjeg jezika. Posledica je opasna, a to je da će pripadnici nacionalnih manjina mahom odustajati od upotrebe svog maternjeg jezika. Njima će biti onemogućeno da koriste svoja prava, koja su, između ostalog, zagarantovana i samim Ustavom. Hvala.