U članu 24. stav 2. reč "direktora" zamenjuje se rečima "ekspertske komisije za transplantaciju organa tkiva i ćelija".
Obrazloženje - komisija eksperata za transplantaciju ćelija i tkiva je sastavljena od najmanje pet članova, visokostručnih, naučnih i akademskih lica, u oblasti transplantacije ćelije i tkiva i ona može kvalitetnije sagledati kvalifikovanost ustanova.
Amandman se ne prihvata iz razloga, citiraću samo deo zbog vremena, naime, Uprava za biomedicinu obavljaće pre svega stručne, a potom i upravne poslove u oblasti za koju je osnovana i s tim u vezi imaće dovoljno kvalitetnih lica koje će na osnovu stručnih stavova medicinske nauke i prakse i evropskih standarda predlagati napred navedeno.
Ova tvrdnja je krajnje netačna, jer u Upravi za biomedicinu, ako joj ime tako odražava funkciju, baviće se upravnim i državnim poslovima. Gde vi u Ministarstvu zdravlja imate stručnjake i naučnike koji su eksperti za oblast biomedicine, ne samo u teoriji, nego i u praksi? Ovi naučnici rade u zdravstvenim ustanovama koje se bave poslovima transplantacije i tu stiču, pored teoretskog znanja, i izuzetno veliko iskustvo. Zato smatramo da je predloženi amandman u redu i da ga treba prihvatiti.

Član 34. odnosi se na sprečavanje rizika prenošenja bolesti, kao i očuvanje kvaliteta ćelija odnosno tkiva. U članu 34. stav 3. reči „maksimalna stabilnost“ zamenjuju se rečima „sistem kvaliteta“.
Amandman se ne prihvata iz razloga, kako ste naveli, jer maksimalna stabilnost podrazumeva očuvanost, integritet ćelija odnosno tkiva, čime se obezbeđuju idealni uslovi za kvalitetno i bezbedno sprovođenje transplantacije ćelija odnosno tkiva.
Međutim, niste objasnili kolika je ta maksimalna stabilnost. Da li možete da je izmerite? Da li možete da je odredite? Ono što je najvažnije je da ovako neprecizan pojam koji vi zagovarate je uži pojam od – sistema kvaliteta. Ono što je apsurdno u obrazloženju amandmana za neprihvatanje je da na kraju kažete: ''Takođe, ne može da se prihvati uvođenje u ovom članu pojma ''sistem kvaliteta'', s obzirom na to da je sistem kvaliteta dat u članu 3. Predloga zakona.''
Zbog čega ste onda u članu 3, koji se odnosi na pojmove koji se koriste u ovom zakonu, opisali šta znači sistem kvaliteta, a niste opisali maksimalnu stabilnost. Pa i sad, da je gospodin ministar tu, najverovatnije ne bi znao da definiše ovaj pojam.

Član 49. odnosi se na procenu rizika po zdravlje davaoca. U članu 49. stav 5. briše se.
Pročitaću vam stav 5: Izuzetno od stava 4. ovog člana, za pojedine vrste ćelija, odnosno tkiva, polazeći od standarda medicinske nauke, odnosno specifičnosti uzimanja određenih ćelija, odnosno tkiva, ministar na predlog direktora Uprave za biomedicinu donosi odluku kod kojih vrsta ćelija, odnosno tkiva nije potrebna prethodna saglasnost etičkog odbora zdravstvene ustanove za uzimanje ćelija, odnosno tkiva zbog presađivanja u telo drugog lica radi lečenja, odnosno radi primene kod ljudi.
Smatrali smo da je stav nejasan, neprecizan i krajnje neetički, pa smo zato i predložili brisanje ovog stava. Svi medicinski postupci, naročito oni koji se odnose na transplantaciju organa i tkiva, podložni su etičkom vrednovanju. Ova oblast, oblast transplantacije tkiva, ćelija i organa, posebno je bremenita za kršenje svih etičkih principa, što ste naveli kao primer.
Obrazloženje Vlade što se ne prihvata je subjektivno medicinsko tumačenje, stručno neopravdano i krši sve principe sve etike. Ovo obrazloženje nije slučajno napisano. Napisano je da odgovara ministru i Upravi za biomedicinu. To je prosto neverovatno i protiv svih elementarnih prava medicinske struke.

Član 51. se odnosi na lica koja mogu biti davaoci ćelija i tkiva. U članu 51. stav 1. se menja i glasi – davalac ćelija, odnosno tkiva može biti lice starije od 18 godina, poslovno sposobno, očuvane svesti i očuvane sposobnosti za rasuđivanje i donošenje odluka.
Ovaj amandman ste odbili sa obrazloženjem da se ne prihvata s obzirom na to da je članom 51. Predloga zakona propisano koja lica mogu biti davaoci ćelija i tkiva, odnosno koje punoletne osobe mogu dati pristanak i na koji način se pristanak daje.
Naime, drugim odredbama ovog predloga zakona uređuje se ko može biti davalac.
Pitam, pošto nema predstavnika Ministarstva zdravlja, gospodina Čiplića, koje su to odredbe koje govore o tome ko može biti davalac, odnosno primalac i na koji način se daje pristanak?
S druge strane, za donošenje odluke smatramo, i to smo u obrazloženju napisali, da osoba mora da bude očuvane svesti, da kod nekih osoba mogu da postoje kvantitativni i kvalitativni poremećaji svesti, kao što smo naveli kod alkoholičara, narkomana, tabletomana, kod drugih osoba koje imaju neko somatsko oboljenje, pa zbog toga uzimaju tablete u većim dozama, mogu da budu pospane, tako da im je kvalitet svesti poremećen.
Kao što znamo, osoba sa takvim poremećajima nije u mogućnosti da pravilno rasuđuje, odnosno da donosi odluke, pa da bi se izbegla mogućnost zloupotrebe i manipulacije predlažemo pomenuto amandmansko rešenje.

Član 56. odnosi se na pismeni pristanak za uzimanje tkiva. Podnela sam amandman da se u članu 56. stav 2. posle reči "prethodnog" dodaju reči "stručnog pismenog".
Htela bih da vam pročitam prvo član 56. stav 2: ''Na osnovu pismenog pristanka iz stava 1. ovog člana davaocu se mogu u slučaju smrti uzeti tkiva posle prethodnog obaveštenja članova... '', dalje neću čitati radi vremena.
SRS smatra da je pismeno obaveštenje stručne osobe upućeno članovima porodice veoma važno, kao jedan pisani trag koji treba da ostane u istoriji bolesti ili u nekom drugom medicinskom dokumentu koji se nalazi u zdravstvenoj ustanovi, u slučaju da dođe do nekih problema. Jer, osobe u situaciji kada treba da donesu tako značajnu i važnu odluku, nalaze se u teškom psihičkom stanju, u psihičkoj krizi, u stresu i možda nisu svesne i možda nisu u tom trenutku pripremljene da bez nekog pismenog obaveštenja koje će malo bolje da razrade, daju saglasnost.

Član 61. se odnosi na uzimanje tkiva od lica koje nije dalo pismeni pristanak. Amandmanom, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, u članu 61. stav 3. se menja i glasi: ''Ako umrlo lice nema žive članove porodice, odnosno ako oni nisu dostupni u vremenu koje ne ugrožava uzimanje i transplantaciju tkiva, a dostupno je drugo blisko lice sa kojim je umrli bio u prisnom ličnom odnosu koji je svima očigledan najmanje dve godine pre smrti lica, za uzimanje tkiva dovoljna je pismena saglasnost tog bliskog lica uz prisustvo nezavisnog svedoka koje će potvrditi vezu umrlog sa bliskim licem.''
Kao i sve ostale amandmane SRS i ovaj amandman niste prihvatili, a obrazloženje za neprihvatanje amandmana je sledeće. U obrazloženju se navodi da se amandman ne prihvata iz razloga što bi pronalaženje nezavisnog svedoka, koji bi potvrdio vezu umrlog sa bliskim licem zahtevalo dodatno vreme, čime bi se nepotrebno odugovlačio proces uzimanja tkiva.
Član 61. stav 3. između ostalog navodi – a dostupno je drugo blisko lice sa kojim je umrli bio u prisnom odnosu u poslednje dve godine. Pa, ko su te osobe s kojima je umrli imao bliski odnos? Znači, to su osobe koje bi mogle da budu nezavisni svedoci, koji bi mogli da potvrde vezu umrlog sa bliskim licem. Znači, nije u pitanju pronalaženje osobe koja bi potvrdila vezu i nije potrebno dodatno vreme, jer u pomenutom članu 61. stav 3. navodi se odnos koji je svima očigledan. Na ovaj način želite na brzinu i bez odgovornosti da rešite ovako osetljivo pitanje. Ovo je krajnje neprihvatljivo za SRS.

Član 86. se odnosi na dozvolu za sprovođenje naučno-istraživačkog rada. U članu 86. stav 1. posle reči „mišljenja“ dodaju se reči „Ekspertske komisije za  transplantaciju organa, tkiva i ćelija“, a posle reči „biomedicinu“ briše se tačka i dodaju reči „i Etičkog komiteta“.
Ovaj amandman niste prihvatili iz razloga što Predlogom zakona nije predviđeno formiranje ekspertske komisije za transplantaciju organa, tkiva i ćelija, već formiranje Uprave za biomedicinu, koja će kao organ u sastav ovog Ministarstva imati obavezu da ministru nadležnom za poslove zdravlja daje mišljenje za sprovođenje naučno-istraživačkog rada na ćelijama, odnosno tkivima.
SRS, o čemu je govorio dr Paja Momčilov, predložila je da se umesto spoljnih eksperata, koji kao predlog stoje u predloženom zakonu, formiraju komisije eksperata. Te komisije eksperata biće sastavljene od najeminentnijih stručnjaka iz oblasti transplantacije ćelija i tkiva. Ove komisije eksperata, koje treba da imaju najmanje pet članova, trebalo bi da daju mišljenje o naučno-istraživačkom radu, jer su one najkompetentnije za taj posao.

Član 87. se odnosi na dozvolu za uvođenje novih zdravstvenih tehnologija u postupku lečenja primenom ćelija, odnosno tkiva. U članu 87. stav 2. posle reči "predloga" dodaju se reči "Ekspertske komisije za transplantaciju organa, tkiva i ćelija".
Poslanici SRS smatraju da Uprava za biomedicinu treba da bude uskospecijalizovano stručno i naučno telo koje ne treba da bude u Ministarstvu zdravlja. Po predlogu ovog zakona, to je telo državne uprave koja je politički obojeno. U Upravi za biomedicinu ne treba da postoje spoljni eksperti već, kako smo u prethodnom članu predložili, ekspertske komisije stručnjaka za određenu oblast transplantacije.

Član 89. odnosi se na poslove Uprave za biomedicinu koji se odnose na transplantaciju ćelija i tkiva.
U članu 89. stav 1. tačka 14) menja se i glasi - učestvuje preko ekspertske komisije za transplantaciju organa, tkiva i ćelija u pripremi vodiča dobre kliničke i laboratorijske prakse i standardnih operativnih procedura za obavljanje poslova uzimanja, distribucije, presađivanja, utvrđivanja podudarnosti, odnosno tipizacije tkiva, odnosno transplantacije.
Obrazloženje SRS-a je da se amandmanom obezbeđuje neophodna kvalifikovanost za donošenje vodiča i standardnih procedura. Amandmanom se obezbeđuju neophodno potrebna visoka stručna i akademska zvanja, kada je u pitanju praćenje naučnih dostignuća. Zato smatramo da je predloženo amandmansko rešenje realno i objektivno i da ga treba prihvatiti.

U članu 104. stav 1. broj "12" zamenjuje se brojem "6". Obrazloženje - nije jasno zašto je potrebno 12 meseci da bi zdravstvene ustanove uskladile organizaciju rada sa odredbama ovog zakona, kada je zakon predložen da se donese po hitnom postupku, radi što hitnijeg stvaranja uslova za obezbeđivanje jedinstvenog zakonskog okvira za obavljanje poslova transplantacije ćelija i tkiva.
Zašto predlažete zakone po hitnom postupku? Obrazloženje razloga za donošenje zakona po hitnom postupku glasi - radi što hitnijeg stvaranja uslova za obezbeđivanje visokog nivoa zdravstvene zaštite građana, odnosno uspostavljanje zakonskog okvira, neophodno je da se po hitnom postupku donese zakon o transplantaciji ćelija i tkiva.
Da li to znači da do sada građani Srbije nisu imali visok nivo zdravstvene zaštite? Kako neće funkcionisati institucije ako ne donesemo zakon po hitnom postupku? Kako su funkcionisale do sada?
U obrazloženju razloga za donošenje zakona naveli ste da je ukupan broj prijavljenih transplantacija tkiva u centrima za transplantaciju u Republici Srbiji od 2000. do 2007. godine bio sledeći: kostne srži - 283, rožnjače - 286, kost - 231, ligamenti – 11; a u 2008. godini kostne srži - 124, rožnjače - 62, kost - 213, ligamenti - 131. Znači, obrazloženje zakona je netačno i predloženi amandman je realno prihvatljiv.

U članu 105. stav 1. broj "18" zamenjuje se brojem "12". Potpuno je nejasno zbog čega je potrebno da se propisi za sprovođenje ovog zakona donesu u roku od 18 meseci, kada je zakon predložen po hitnom postupku. Činjenica je da u ovom momentu ne postoje odgovarajući pravni propisi kojima se uređuje oblast transplantacije ćelija i tkiva, tako da je ovo predloženo vreme krajnje neodgovorno.
Uprava za biomedicinu počinje rad najkasnije 1. jula 2010. godine, znači za godinu dana. Propisi za sprovođenje ovog zakona predlažete da se donesu u roku od 18 meseci od dana početka rada Uprave za biomedicinu. Kako će se onda primenjivati zakoni?
Donošenje podzakonskih akata predstoji po ovom predlogu člana zakona za 18 meseci. Kako onda možete da kažete da je hitno, kad zakon ne može da se primenjuje bez ovog centralnog regulacionog tela. Ovo je neprihvatljivo i nerazumljivo za sve građane Srbije. Hteli ste zakon po hitnom postupku, šta čekate, već jednom pređite sa reči na dela.

Član 110. se menja i glasi: "ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. septembra 2009. godine.".
Obrazloženje - pošto je zakon predložen da se donese po hitnom postupku, a u razlozima za donošenje zakona se navodi - radi što hitnijeg stvaranja uslova za obezbeđivanje visokog nivoa zdravstvene zaštite, odnosno uspostavljanje jedinstvenog zakonskog okvira za obavljanje poslova transplantacije ćelije i tkiva, nejasno je zbog čega će se onda zakon primenjivati tek od 1. januara 2010. godine.
Mi poslanici smo u kontaktu, a naročito mi koji se bavimo ili koji smo se bavili medicinom dok nismo postali poslanici smo u kontaktu sa građanima Srbije. Građani Srbije pitaju - čemu ovakva histerična brzina da se donese ovako važan set zakona iz oblasti koji mnogim građanima Srbije znači ne samo zdravlje, nego i život. Građani Srbije danas su mnogi uskraćeni za mišljenje ministra i mnogi su danas očekivali da će dobiti odgovore na pitanja koja ih muče svih ovih godina.
Mi takođe poslanici smo uskraćeni da od ministra dobijemo odgovore na pitanja koja smo želeli da mu postavimo ili koja smo vama, gospodine Čipliću, postavili, tako da smatramo da ni amandmani koje smo predložili nisu usvojeni baš zbog toga.
Neki od ovih amandmana sem poslaničke grupe G17 plus nisu usvojeni iz tog razloga što ministar nije bio ovde. Da je bio ovde možda bi shvatio našu dobru volju da se ovim amandmanom zakon poboljša i da se reše važne odluke i važna pitanja koja se tiču transplantacije organa ćelija i tkiva i transfuzije tkiva i da se na taj način pomogne mnogim našim sugrađanima.
Nažalost, SRS neće glasati za ovaj predlog zakona, iako u principu SRS nema ništa protiv donacije organa, nema ništa protiv transplantacije organa i uvek će se boriti da se donese jedan zakon koji će na najadekvatniji način rešavati ova pitanja i koji neće ostavljati prostora za manipulacije, zloupotrebe ili kršenje ljudskih prava. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na sednici Odbora za zdravlje i porodicu izdvojila sam mišljenje po pitanju Predloga zakona o transplantaciji organa i Predloga zakona o transplantaciji ćelija i tkiva.
Građanima Srbije želim jasno i nedvosmisleno da pošaljem poruku da poslanička grupa SRS nema ništa protiv transplantacije organa, ćelija i tkiva. Naprotiv, ona se zalaže da se ovako važna egzistencijalna pitanja reše na dobrobit građana Srbije.
Na predloge zakona imam ozbiljne primedbe, pa zato predlažem da se povuku. Poslanici SRS neće glasati za predložene zakone, jer su konfuzni, dvosmisleni i ukazuju na određeno nepoverenje, što stvara mogućnost za zloupotrebe i manipulaciju.
Zašto zakoni po hitnom postupku? Zašto objedinjujete raspravu kada tvrdite da su ovi zakoni važni? Jedan od mogućih razloga za spajanje ovih zakona u jednu tačku dnevnog reda je da hoćete da se ne na kvalitetan način raspravlja o ovim životno važnim zakonima. Neko hoće na brzinu da donese nešto što je najverovatnije sumnjive vrednosti. Da je stvar čista, da su zakonski predlozi u redu, niko ne bi ovako raspravljao o pomenutim zakonima.
Zbog čega je hitnost kada ste propisali da će se uprava za biomedicinu formirati do 2010. godine? Kako će se onda primenjivati zakoni? Donošenje podzakonskih akata predstoji za 18 meseci i šta je onda hitno? Zakoni ne mogu da se primenjuju bez ovako važnog centralnog tela kao što je uprava za biomedicinu.
Glavna primedba poslanika SRS i moja se odnosi na nejasno definisano regulaciono telo koje ste nazvali uprava za biomedicinu, jer ako ime odražava funkciju, onda se ovo telo bavi upravnim poslovima, ali nije tako. Vi ovom telu dajete da prati nauku, određuje i predlaže šta će biti doktrina, a i to ne može.
Sada hoćete da Ministarstvo zdravlja obavlja visko specijalizovane stručne i naučne poslove. Struka je protiv rešenja u zakonu. Naučnici i stručnjaci ne prihvataju da neko lice u Ministarstvu zdravlja raspravlja o doktrini i da je nameće. To lice mora imati akademsko i stručno zvanje i dugogodišnje iskustvo iz oblasti transplantacije organa ćelija i tkiva.
Neprecizno i nejasno su predložene kvalifikacije direktora Uprave za biomedicinu. U predloženom članu se navodi da mora biti istaknuti stručnjak. Šta to znači? Koji su kriterijumi za istaknutog stručnjaka? Akademski, stručni ili politički? Gospodine ministre, očekujem da odgovorite na mnoga pitanja koja će vam u toku ove rasprave postaviti poslanici SRS, a jedno od njih je – da li će Uprava za biomedicinu da se bavi naukom i strukom ili da obavlja poslove državne uprave, što ne može u Ministarstvu na predložen način.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SRS je podnela kvalitetne amandmane, pa se nadamo da ćete ove amandmane razmotriti i da ćete ih usvojiti.

Predlog zakona o transplantaciji organa i Predlog zakona o transplantaciji ćelija i tkiva Vlada Republike Srbije je 4. jula 2009. godine podnela Narodnoj skupštini s predlogom da se, saglasno članu 164. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, donese po hitnom postupku.
Želim radi komentara ministra još jednom da ponovim da SRS, odnosno poslanička grupa nema ništa protiv transplantacije organa, ćelija i tkiva. Naprotiv, ona se zalaže da se ovako važna egzistencijalna pitanja reše na dobrobit građana, ali ne na ovaj način.
Poslanička grupa SRS ima ozbiljne primedbe na predloge pomenutih zakona o transplantaciji, jer se ovde radi o životu i zdravlju svih nas. Nadam se, gospodine ministre, da smatrate da svaki zakon može biti bolji od predloženog. Poslanici SRS veoma odgovorno i veoma konkretno razmatraju sve predloge zakona, pa i ovaj zakon.
Da ne bi došlo za dva ili tri meseca do izmene i dopune ovih predloga zakona, mi smo veoma konstruktivne predloge vama večeras predložili, a ne destruktivne, jer mi nismo nimalo maliciozni, želimo samo na ovaj način da poboljšamo zakone i zakonske predloge.
To što vi predlažete je loša kombinacija. Zakoni kose sa stručnim i naučnim principima o transplantacione medicine. Zašto predlažete zakon po hitnom postupku? Obrazloženje zakona po hitnom postupku nije obrazloženje, ovo je neistina i vređa elementarnu logiku.
Radi građana Srbije pročitaću neke članove prelaznih i završnih odredbi Predloga zakona o transplantaciji organa, pa neka oni procene koliko je bilo hitno ove zakone predlagati po hitnom postupku.
Član 84. pomenutog zakona kaže da Uprava za biomedicinu počinje sa radom najkasnije 1. jula 2010. godine. Zatim, član 86 - propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 18 meseci od dana početka rada Uprave za biomedicinu. U poslednjem članu 19. se navodi da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se od 1. januara 2010. godine.
Propisali ste da će se Uprava za biomedicinu formirati 1. jula 2010. godine. Kako će se onda primenjivati zakoni? Donošenje podzakonskih akata prestaje za 18 meseci i kako možete da kažete da je hitno kad zakoni ne mogu da se primenjuju bez ovog centralnog regulacionog tela? Krucijalno pitanje je zašto ste vi pohitali da donesete na brzinu ovako značajne vitalne zakone, zakone od nemerljive važnosti.
Obrazloženje razloga za donošenje zakona po hitnom postupku glasi: „Radi što hitnijeg stvaranja (pa, naglasiću) uslova za obezbeđivanje visokog nivoa zdravstvene zaštite građana, odnosno uspostavljanje zakonskog okvira, neophodno je da se po hitnom postupku donese zakon o transplantaciji organa“.
Gospodine ministre, da li to znači da do sada građani Srbije nisu imali visok nivo zdravstvene zaštite? Kako neće funkcionisati institucija ako ne usvojimo ove zakone? Kako su funkcionisali do sada? Mislim da građani Srbije imaju pravo da im ovo objasnite.
U obrazloženju razloga za donošenje zakona naveli ste da je ukupan broj prijavljenih transplantacija organa centrima za transplantaciju u Republici Srbiji od 2000. godine do 2007. godine bubrega 532, a sedam ljudi je dobilo jetru, a u 2008. godini transplantirano je106 bubrega i samo jedna transplantacija jetre.
Kako je 2000. godine funkcionisala transplantacija, a nije vam smetalo do sada, a nije vam smetao ni nezadovoljavajući nivo zdravstvene zaštite, pa bi ga sada odjednom po hitnom postupku, preko noći, da podignete na viši nivo? Kako vam to do sada nije smetalo što do 2000. godine nije urađena nijedna transplantacija srca, nijedna transplantacija pankreasa?
Oboleli građani Srbije su mogli da dobiju novo srce samo u inostranstvu i to po ceni od 70.000 do 300.000 evra, što Zavod nije refundirao, dok je danas program transplantacije srca i jetre u Srbiji skoro potpuno zaustavljen. Pre 13 godina, tačnije 5. jula 1995. godine glavna vest u svim medijima bila je istovremena transplantacija srca i jetre dvojici pacijenata. Uspešne transplantacije su nastavljene. Kako je to tada u vreme sankcija i opšte besparice bilo moguće, a danas je u sferi nemoguće misije?
Srbija je bila među prvim zemljama koje su obavljale transplantaciju organa, a sada je neslavnom skoro poslednjem mestu u Evropi. Novi Sad je pre 15 godina bio drugi centar po broju transplantaciji u Jugoslaviji. Gospodine ministre, odgovorite šta se desilo 2000. godine, od kada je ova vlada u raznim varijantama na vlasti, a vama teče četvrti mandat ministra zdravlja, i zašto je Srbija poslednja po donacijama organa?
U Srbiji kroz dramu neizvesnosti kad i da li će uopšte dobiti organ koji im život znači prolaze hiljade ljudi. Bubreg u ovom času čeka preko 1.600 ljudi, jetru od 80 do 100, a srce niko ne zna tačan broj.
U obrazloženju 5. odeljka koji se odnosi na finansijska sredstva potrebna za sprovođenje zakona navodite – za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2009. godinu. Zatim, napominjete da za obavljanje poslova uprave za biomedicinu nije potrebno zapošljavanje novog kadra u Ministarstvu zdravlja, već će se obavljanje ovih poslova obezbediti u okviru utvrđenog broja zaposlenih u ovom ministarstvu.
Ovim obrazloženjem potkrepljujete moju tvrdnju da će i dalje biti nepotrebnog gomilanja administracije, trošenje novca, a da neće biti planirano smanjenje državne administracije u Ministarstvu zdravlja. Nekvalifikovane i nestručne osobe za oblast transplantacije biće preraspoređene u upravu za biomedicinu.
Gospodine ministre, da li možete sada da odgovorite građanima Srbije i poslanicima u Narodnoj skupštini koliko ima trenutno zaposlenih stručnjaka i naučnika u Ministarstvu zdravlja koji se bave transplantacijom i koji su stalno zaposleni u pomenutom ministarstvu?
U Predlogu zakona za transplantaciju, član 68, uvodite u Ministarstvu spoljne eksperte uprave za biomedicinu. U šestom stavu istog člana navodite – za rad spoljnim ekspertima pripada naknada koju utvrđuje direktor uprave za biomedicinu. Pitam vas šta je ovde tačno?
Ovo je još jedan od razloga da poslanici SRS ne glasaju za predložene zakone. Smatramo da uprava za biomedicinu treba da bude usko specijalizovano stručno i naučno telo, koje ne treba da bude u Ministarstvu zdravlja. Takođe, predlažemo da liste komisija eksperata moraju da imaju najmanje pet članova najeminentnijih stručnjaka i naučnika iz oblasti transplantacione medicine i transfuzije krvi sa dugogodišnjim iskustvom.
Gde vi u Ministarstvu zdravlja imate stručnjake i naučnike sa praktičnim višegodišnjim iskustvom? Stručnjaci i naučnici iz transplantacione medicine i transfuzije krvi ne mogu da nauče ovako uske stručne medicinske poslove u Ministarstvu zdravlja.
Ti ljudi, lekari specijalisti sa stručnim i naučnim zvanjima, danonoćno rade u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama, gde pored teoretskog znanja stiču i praktična iskustva koja su za transplantaciju od neprocenjivog značenja.
Član 65. govori o direktoru Uprave za biomedicinu, koga postavlja Vlada na pet godina. Nejasno i neprecizno su predložene kvalifikacije direktora Uprave za biomedicinu, jer se u pomenutom članu navodi da mora da bude istaknuti stručnjak. Gospodine ministre, vi ste profesor, stručnjak iz oblasti gastroenterologije, molim vas da građanima Srbije i nama poslanicima objasnite da li ste vi istaknuti stručnjak iz pomenute oblasti i koji su to kriterijumi po kojima ćete vi birati istaknute stručnjake?
Da li su to docenti, profesori, akademici iz oblasti transplantacije ili stručnjaci koji imaju najveći broj obavljenih transplantacija, sa najmanjim mogućim neželjenim reakcijama i posledicama? Da li je najvažniji kriterijum pripadnost političkoj stranci ili znanje?
Zato, ministre, odgovorite kao član Vlade, jer je Vlada odgovorna pred narodom i pred ovom skupštinom, da li će uprava za biomedicinu obavljati poslove državne uprave ili će se baviti naukom i strukom, što ne može u Ministarstvu i na predloženi način?
Da ne bih dužila, samo ću spomenuti da su u mnogim članovima ovog zakona neprecizni termini, npr. član 56. u mnogim stavovima pominje ove reči „u razumnom vremenu“. Šta to znači? Koje je to vreme? Ko može da odredi koje je to razumno vreme za koje članovi porodice umrlog lica u specifičnoj situaciji, kada emocije ometaju razum, treba da donesu odluku o uzimanju organa?
Takođe, u članu 44. su ''granice prihvatljivosti'' reči koje se spominju. Koje su to razumne, stručne i moralne granice prihvatljivosti, ako već postoji rizik po život i zdravlje davaoca, što stvara mogućnost zloupotrebe i manipulacije?
Član 62. ''drugo blisko lice'', izraz koji je neprecizan i gde su moguća subjektivna tumačenja. Za nas je sve to neprihvatljivo i dovoljan razlog da glasamo protiv ovih zakona.

U ime Poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 42. st. 1. i 2. Predloga zakona o udruženjima, koji glasi – posle reči „prestanka“ dodaje se reč „rada“. Član 42. se odnosi na primaoca imovine udruženja. Udruženje ima pravo da raspolaže sopstvenom imovinom, a predviđeno je da svojim statutom određuje primaoca imovine za slučaj da udruženje prestane da postoji.
Poslanici SRS su nezadovoljni predloženim zakonom o udruženjima u potpunosti. Predlog zakona je konfuzan, nejasan i nedorečen, kao što je i član 42, na koji sam podnela amandman. Predloženo rešenje daje mogućnost da svako na svoj način tumači ovaj zakon.
Svaka odredba koja je neprecizna i nejasna može da stvori zabunu prilikom tumačenja zakona. Zato smatram da je predloženo amandmansko rešenje preciznije i da treba da prihvatite ovaj amandman.