I dalje smo na 4. članu koji se odnosi na diskriminaciju i nadam se, gospodine ministre, da ćete imati razumevanja i za ove amandmane SRS.
Ovaj amandman se odnosi na član 4. stav 3, gde smo posle reči "neopravdanom" dodali reči "i nepotrebnim". Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman sa sledećim obrazloženjem. Kaže - navedenom izmenom ne poboljšava se tekst Predloga zakona, jer je razlikovanje, isključivanje i ograničavanje u postupanju uvek neopravdano.
Ovo nije obrazloženje, ovo je tekst 4. člana, stav 3, a mi tu nemamo ništa protiv, sa time se slažemo, ali ovaj drugi deo, to se odnosi dalje u obrazloženju - upravo suprotno, ako bi bilo nepotrebno, ne bi došlo do diskriminacije.
Smatramo da to nije tačno i kao primer, navešću vam primer diskriminacije u vidu sistemskog nasilja. Pripadnici nekih grupa žive sa znanjem da moraju povremeno iskusiti neprovocirane napade na ličnost ili imovinu, koji nemaju nikakvog motiva.
Gospodine ministre, pitala bih vas - da li je nasilje opravdano, odnosno potrebno? Zato smatramo da je trebalo da prihvatite naš amandman, jer se ovom jednom rečju poboljšava ovaj član zakona i na taj način diskriminacija se preciznije definiše.
Nedostatak ovog zakona je potreba da ovaj predlog zakona bude u skladu sa već postojećim zakonom, a posebno Zakonom protiv diskriminacije koji smo i usvojili. Znači, ni stav 1, ni 2, ni 3. nisu u skladu sa definicijom diskriminacije koja se nalaze u Predlogu zakona o diskriminaciji.
Odredba ovog člana zakona, član 4. stav 3. aludira da je Predlog zakona o ravnopravnosti polova u suprotnosti sa već važećim zakonom o diskriminaciji. Imajući u vidu da je materija koju reguliše član 4. multidisciplinarna i da zadire u zakon o ravnopravnosti, protiv diskriminacije, pravne norme moraju biti usklađene, ne smeju biti u suprotnosti, kako bi se obezbedio pravni kontinuitet i pravna sigurnost, što kod ovog predloga zakona nije slučaj. Hvala.

Podnela sam amandman na član 7. koji se odnosi na posebne mere za postizanje ravnopravnosti polova. U članu 7. posle reči: "mogućnost polova" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči "kao i usvajanje posebnih mera za jačanje diskriminisanih grupa i za unapređenje njihovog položaja".
Ni ovaj amandman SRS niste usvojili, niste imali sluha, pa nadam se da ću pokušati da vam ovaj amandman obrazložim i da ćete ga možda usvojiti.
Volela bih malo da prokomentarišem ovo obrazloženje. U obrazloženju ste napisali: "Iako je predložena dopuna u duhu Predloga zakona, Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, propisano je da, na predlog ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja, donosi program aktivne politike zapošljavanja, sa pozitivnim merama pri zapošljavanju manje zastupljenog pola - žena. Obzirom da se ovim predlogom reguliše oblast ravnopravnosti žena i muškaraca, to bi uvođenje diskriminisanih grupa bilo neosnovano".
Postizanje ravnopravnosti polova ne sme da bude stvar političke volje, već predstavlja obavezu za svaku vlast. SRS smatra da za obezbeđivanje jednakosti žena i muškaraca je neophodno da se donesu posebne mere i jačanje diskriminisanih grupa koje su socijalno najugroženije, a Vlada je u obrazloženju navela da bi uvođenje diskriminisanih grupa bilo neosnovano.
U Zakonu protiv diskriminacije bilo je reči o diskriminisanim grupama, ali ovaj zakon se u svojim članovima oslanja na mnoge druge zakone, tako npr. Zakon protiv nasilja u porodici, Zakon o ravnopravnosti polova, Krivični zakonik. Zašto i u Zakonu o ravnopravnosti polova ne bi trebalo da bude reči o diskriminisanim grupama?
Takođe ste naveli u obrazloženju da su manje zastupljeni pol žene. To nije tačno. Sve zavisi na kojim radnim mestima i u kojim sredinama.
Amandman štiti najugroženije kategorije, kao što je zaštita samohranih majki i očeva, zaštita osoba sa invaliditetom, uz uvažavanje specifičnih potreba žena i muškaraca, zaštita žena i muškaraca u srednjim godinama, naročito onih koji su ostali bez posla, zaštita i poboljšanje položaja žena i muškaraca u ruralnim područjima i za poboljšanje položaja žena izbeglica i raseljenih lica.
Smatram da je donošenje i usvajanje posebnih mera potrebno kao pomoć i osnaživanje diskriminisanih grupa i da, sem u Zakonu protiv diskriminacije i u Zakonu o zapošljavanju, može da stoji i u Zakonu o ravnopravnosti polova. Hvala.

Član 11. se odnosi na jednake mogućnosti u oblasti zapošljavanja, socijalne i zdravstvene politike.
U ime SRS podnela sam amandman da se u članu 11. stav 1. posle reči ''po osnovu roda'' dodaju reči ''da se uklone razlike između normativnog i stvarnog položaja žena i muškaraca''.
Amandman nije prihvaćen sa obrazloženjem da jezički ne doprinosi preciziranju norme. Naš cilj je bilo suštinsko unapređenje predloga zakona, a ovo, što se tiče jezičkih normi, volela bih da mi neko objasni.
Predložen amandman jasnije određuje politiku jednakih mogućnosti, sa ciljem iskorenjivanja ekonomske nejednakosti žene i muškarca. Preduslov ekonomskog razvoja jeste društvena stabilnost, koja je zasnovana na politici jednakih mogućnosti, solidarnosti, socijalnoj inkluziji i društvenoj pravdi.
Danas, u vreme ekonomske krize, u Srbiji ima preko 700.000 nezaposlenih. Kada se i ženama i muškarcima svakodnevno preti da će ostati bez posla zbog pogrešne privatizacije, SRS smatra da ukupan razvoj društva zahteva adekvatan populacioni razvoj i zaustavljanje određenih nepovoljnih trendova, kao što su negativan rast stanovništva i svakodnevna otpuštanja.
Nije dovoljno samo propisati jednake mogućnosti politikama i zakonima da bi se zaista obezbedile jednake mogućnosti, o tom principu se mora voditi računa pri svakom delu upravljanja ljudskim resursima, pa zato smatramo da ste trebali da prihvatite naš amandman. Hvala.

Takođe sam predložila u ime SRS amandman na član 14. koji se odnosi na jednaku dostupnost polova i položaja.
Amandman glasi - u članu 14. reči "treba da nastoje da obezbede" zamenjuju se rečima "dužni su da obezbede".
SRS smatra da se organi javne vlasti obavezuju da primenom zakona suštinski rade na unapređenju ravnopravnosti polova, dok predlagač fleksibilnim stavom ostavlja prostor za neodgovornost narušavanja principa ravnopravnosti polova.
Ono što je neprihvatljivo u ovom zakonu, a što može da bude predmet različitog tumačenja, a time i predmet zloupotreba i manipulacija je to da norme koje regulišu ljudska prava su neprecizne sa nejasno utvrđenim standardima.
Gospodin ministar je odgovorio. Htela sam da ga pitam šta znači "može da zavisi" ili "treba da nastoji" itd. Odgovorio je u formi amandmana Odbora za ravnopravnost polova.
SRS smatra da ovakve odredbe koje su neobavezujuće su sklone raznim manipulacijama i zloupotrebama.
Međutim, ono što je karakteristično, ovako neobavezujuće odredbe ne nalaze se samo u članu 14, nego se nalaze i u članu 21. i u članu 32, koliko sam pregledala ovaj zakon, pa zato molim ministra da i ove članove uzme u obzir i da razmotri.
Obrazloženje Vlade da se ovaj amandman ne prihvata, na primer u članu 14. i u članu 21. su u potpunoj kontradiktornosti, u suprotnosti, iako su predloženi amandmani slični, odnosno reči "treba da nastoje" zamenjuju se rečima "dužni su da obezbede". Hvala.

U članu 17. posle reči „pol“ dodaju se reči „u svim fazama radnog veka“.
Član 17. se inače odnosi na jednaku zaradu za isti rad ili rad jednake vrednosti. Amandman smo predložili, jer proces privatizacije i restruktuiranja preduzeća i javnih službi, najviše je otpušteno žena i muškaraca koji imaju preko 45 godina. Za ove osobe nema drugih mesta u drugim preduzećima. Tako ove osobe koje postaju socijalni slučajeva posle 30 godina radnog staža, mnogi postaju beskućnici, a mnogi obolevaju, jer nemaju ni socijalnu zaštitu, a ni novac da kupe najosnovnije lekove.
Gospodine ministre, i vi ste lekar kao i ja, i vi ste u godinama sličnim meni, pa pretpostavljam da bi za vas, kao i za mene bila jedna od najvećih stresova, ne daj bože, neka smrt u porodici, ali i otkaz i prekid radnog staža u ovim godinama, kada se osećamo stvarno i psihički i fizički da možemo ovom društvu najviše da pružimo.
Zbog toga smatram da ovaj amandman treba bolje da razmotrite i da pružite šansu ljudima koji su društvu 30 godina dali puno, da ne postanu beskućnici, a to se dešava. Neću da pominjem ono što je govorila gospođa Mićić, ali kao predsednik Odbora za ravnopravnost polova i kao lekar neuropsihijatar, moram da kažem da se zalažem za ovu starosnu kategoriju koja mislim da je jedna od najviše diskriminisanih kategorija.
Kažem, stres je jedan od faktora koji ne dovodi samo do kardiovaskularnih oboljenja, do raznih malignih oboljenja, nego i raznih fizičkih oboljenja. Svedoci smo ne samo ubistava koja se javljaju posle nekih stresnih situacija u porodici, nego smo, isto tako, svedoci raznih pokušaja suicida koji se dešavaju posle gubitka posla.
Zato smatramo da je ovo humano, a da je amandman koji je SRS predložila adekvatan i da bi se suzbilo i siromaštvo i bolesti i drugi problemi. Mislim da bi trebalo ovaj amandman bolje da razmotrite i da ga prihvatite. Hvala.

Želela bih odgovor ministra da li je amandman na član 21. prihvaćen. Znači, jeste. Dobro, sada ću da ga obrazložim.
Amandman se odnosi na član 21. koji se odnosi na kolektivno pregovaranje i identičan je amandmanu na član 14. Amandman na član 21. glasi: reči „treba da nastoje“ menjaju se rečima „dužni su“.
Znači, amandman je prihvaćen i to je dobro. Predloženim amandmanom dali smo konkretan predlog za unapređenje ravnopravnosti polova, dok je predlagač fleksibilnim stavom ostavio prostor za neodgovornost i narušavanje principa ravnopravnosti.
Sindikalno organizovanje zaostaje za promenama na tržištu. Zato su sindikati dužni da manje zastupljeni pol u članstvu, prilikom obrazovanja Odbora za pregovore, uključe aktivno, a ne da sindikati i udruženja „treba da nastoje“. Ekonomska ravnopravnost žena i muškaraca neophodna je za postizanje ravnoteže u odnosima muškarac-žena.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ravnopravnost polova izdvojila sam mišljenje povodom Predloga zakona o ravnopravnosti polova, iz više razloga.
Ovaj Predlog zakona je sve samo ne ono čime želite da ga predstavite. Niti je sistemski, niti je istorijska prekretnica, niti će predstavljati institucionalni okvir za unapređenje ravnopravnosti polova. On ne može da bude idealan, ne može rešiti sve probleme ravnopravnosti polova, ali ne može biti ni ovakav kakvog ste ga predložili. Nedonošenje jednog ovakvog zakona devet godina, od kada ste na vlasti, ne može biti nikako amnestiranje vaše odgovornosti za to.
SRS se ideološki i programski zalaže za ravnopravnost polova, kao i za eliminaciju svih oblika diskriminacije i nasilja, posebno nasilja u porodici, nad ženama, ali se zalaže i za sprovođenje istovetnih mera i aktivnosti ako su diskriminisana prava muškaraca.
Važnu ulogu i odgovornost u procesu ostvarivanja jednakosti i ravnopravnosti imaju muškarci. U zakonu ima dosta neusklađenosti, nepreciznosti i nejasnoća. Vi kažete da će se podzakonskim aktima to rešavati. Možete rešavati neke stvari podzakonskim aktima, ali ne možete ključne stvari rešiti. Imajući u vidu da je materija koju reguliše Predlog zakona multidisciplinarna i da zadire u raznovrsne društvene oblasti i odnose koji su već uređeni postojećim zakonima, pravne norme moraju biti usklađene i ne smeju biti u suprotnosti, kako bi se obezbedio pravni kontinuitet i pravna sigurnost, što kod ovog predloga zakona nije slučaj.
Poslanička grupa SRS-a je podnela veliki broj amandmana, što govori kakvo je naše mišljenje i stav. Neka građani Srbije znaju da svojim amandmanima želimo da doprinesemo da se ovaj zakon popravi i da može da se primeni u praksi, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru.
Posebnu pažnju mi je skrenuo član 24. ovog zakona, koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu. Citiram stav 2: ''Republika Srbija obezbeđuje zdravstvenu zaštitu žena osnivanjem zdravstvenih ustanova na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou''.
Ovaj predlog zakona je izostavio jednu vrlo brojnu populaciju i, mogu reći, vrlo diskriminisanu, a to su muškarci. Žene u Srbiji čine 51,4% ukupne populacije. Prema rezultatima Republičkog zavoda za statistiku, 2006. godine, prosečni životni vek za žene je bio 75,9 godina, a za muškarce pet godina manje – 70,6 godina.
Ono što je poražavajuće i zabrinjavajuće, to je da u životnoj dobi od 30 do 50 godina muškarci umiru duplo više nego žene. Jedna od mogućnosti da se smanji umiranje muškaraca je i ta da se njima, kao i ženama, obezbedi prevencija, rano otkrivanje bolesti, obezbeđivanje zdravstvene zaštite osnivanjem zdravstvenih ustanova na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou.
Istraživanja su pokazala da je u 2007. godini 35% stanovnika Srbije koristilo zdravstvene usluge u zdravstvenim ustanovama. Ženska populacija ih je koristila mnogo više nego muška.
Ove kritike su usmerene na Predlog zakona u oblasti zdravstvene zaštite. Nemaju za cilj postizanje jednake stope morbiliteta i mortaliteta kod žena i muškaraca, već obezbeđivanje jednakih mogućnosti, u cilju očuvanja zdravlja i pristupa zdravstvenim službama.
Na kraju, ako želite da prvi put institucionalno uredite jednu osetljivu i važnu oblast ljudskih prava kao što je ravnopravnost polova, mislim da morate na mnogo odgovorniji način da formulišete tekst ovog zakonskog predloga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući izlaganje narodnih poslanika o Predlogu zakona o ravnopravnosti polova, dolazim do zaključka da oko nekih stvari treba da se zapitamo. Da li neki ljudi koji ovde predstavljaju narodne poslanike, ona druga polovina narodnih poslanika, baš stvarno ništa ne zna, kao da ne živi u Srbiji?
Ovde se čulo nekoliko političkih referata koji podsećaju na dodvorničke referate partijskim šefovima. Vrlo malo njih se dotaklo suštinskih problema koji se u ovom zakonu pojavljuju. Suštinska primedba je – neprimenljivost ovog zakona u Srbiji, zbog opštih okolnosti koje nisu kompatibilne s normama koje zakon predviđa. Zato smatramo da zakon neće imati realnu primenu u praksi.
Zašto to kažem? Zbog građana Srbije koji će, nažalost, i SRS zbog toga žali, ovaj TV prenos moći da gledaju tek u neko zlo doba noći, koji treba da čuju da se SRS zalaže za rešavanje ovog problema ravnopravnosti polova i da svojim primedbama i kritikama želi da doprinese da ovaj zakon može da se primeni u praksi, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru, ili da se nekoliko puta donosi, kao što se neki zakoni u ovoj skupštini donose.
U vezi s ovim je i pitanje koje je bilo namenjeno ministru, gospodinu Ljajiću, međutim, njega nema, pa može neko drugi da mi odgovori. Kako će se zakon primenjivati kada se u obrazloženju, u četvrtom odeljku, koji se odnosi na obezbeđivanje finansijskih sredstava, navodi da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije?
Ovaj zakon ne nudi sigurnost, naročito danas, u vreme ekonomske krize, ni ženama, ni muškarcima. Žene u Srbiji danas čine 51,4% opšte populacije, dok su muškarci manje zastupljeni pol. Plašim se zbog toga da im se ovaj predlog zakona o ravnopravnosti polova ne vrati kao bumerang, kao emancipacija, kao mnogim ženama kojima se vratila.
Kao psihijatar, naslušala sam se mnogo tužnih priča žena koje su uspešne, koje su sposobne, koje su sve u životu uspele, završile fakultet, dobile lepo radno mesto, a onda su napunile 40 godina i shvatile da nemaju porodicu, da nemaju decu, da nemaju okruženje s kojem bi živele i da nemaju, na kraju krajeva, ni partnera.
Zbog toga smatram da ovaj zakon može da se vrati kao bumerang, o tome je govorila i gospođa Donka, prilikom zapošljavanja muškaraca na nekim poslovima, kao što je u zdravstvu, u oblasti socijalnog osiguranja, u prosveti, gde ima mnogo više žena, a mnogo manje muškaraca.
U obrazloženju zakona ste napisali da zakon o ravnopravnosti polova pripada grupi antidiskriminatornih zakona i da uređuje bliže Ustavom zajamčeno pravo na ravnopravnost polova.
Zakon je, pre svega, izostavio jednu manje brojnu populaciju, a to su muškarci, mogu reći, vrlo diskriminisanu. O tome sam govorila u izdvojenom mišljenju – ono što jeste istina i što ne smemo da zaboravimo.
Mi ovde donosimo neke ljudske zakone, ali postoje zakoni prirode koji su iznad svih nas. To je ono što moramo poštovati i ne smemo se rugati prirodi.
Navešću samo neke članove koji jasno vrše diskriminaciju muškog pola. To je član 29, koji se odnosi na nasilje u porodici, stav 2. tačka 2): "Diskriminacijom se ne smatraju posebne mere i programi namenjeni zbrinjavanju žena žrtava nasilja, u cilju sprečavanja nasilja.
Žrtve nasilja su najčešće žene i deca, ali mogu biti i muškarci, pa tu ne treba vršiti diskriminaciju, tim pre što je nasilje u porodici, kao jedan od oblika kriminaliteta i devijantnog ponašanja, regulisano pravnim normama koje postoje u krivičnom i prekršajnom zakonodavstvu Srbije, član 194. Kaznenog zakona Republike Srbije, zatim član 2. Zakona o prekršajima, čl. 6. i 12. Zakona o javnom redu i, na kraju, 2005. godine, usvajanjem Porodičnog zakona, kojim je ustanovljen sistem porodičnih pravnih normi, tako da je nasilje u porodici izričito zabranjeno, a članovima porodice je izričito priznato pravo na zaštitu od nasilja u porodici.
Ne bih vas u ove kasne sate ponovo opterećivala problemima koji postoje u zdravstvu, ali ti problemi su možda mnogo veći od problema što se tiču ovog sadašnjeg gripa.
To je velika stopa morbiditeta i mortaliteta kod muškaraca i velika stopa umiranja, kako muškaraca, tako i žena, posebno muškaraca u najproduktivnijim godinama života.
Da bi ravnopravnost polova postojala u praksi, ne samo na papiru, ona mora da postoji u svim sferama života, a posebno ne sme da postoji diskriminacija u oblasti zdravstvene zaštite.
U članu 25, koji se odnosi na radno vreme ustanova socijalne i zdravstvene zaštite, diskriminiše se muški pol: "Ustanove socijalne zdravstvene zaštite i druge ustanove koje se bave zaštitom žena i dece dužne su da organizaciju rada i raspored radnog vremena prilagode potrebama korisnika".
Ovaj predlog zakona, na način na koji ste ga napisali, s neusklađenosti odredaba, neprilagođenosti termina i pojmova utvrđenih ovim zakonom, ostaje nejasan i ostaje nejasno šta sve izrazi i pojmovi koji su upotrebljeni u ovom zakonu znače.
Ono što je već govoreno u ovoj sali, a neprihvatljivo je i za SRS, to je da ovaj zakon može da bude predmet različitog tumačenja, a time i predmet zloupotrebe i manipulacije, a to su norme koje regulišu ljudska prava, a neprecizne su, s nejasno utvrđenim standardima.
Na primer, u članu 14, koji se odnosi na jednaku dostupnost poslova i položaja, kaže se: "Organi javne vlasti treba da nastoje". Zatim, član 21, koji se odnosi na kolektivno pregovaranje, kaže: "Sindikati i udruženja poslodavaca treba da nastoje". Član 32, ravnopravna zastupljenost polova, kaže: "Ovlašćeni predlagač dužan je da nastavi". Znači, ovo su sve preporuke, odnosno deklaracije, a nemaju pravnu normu.
Ovo ne sme da bude praksa ni u jednoj oblasti pravne nauke, naročito u praksi ljudskih prava.
Sada bih htela nešto da kažem o mehanizmima kojima se sprovodi Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Pored ovih Vladinih mehanizama, o kojima je na početku govorio gospodin ministar, postoji i parlamentarni mehanizam za sprovođenje ravnopravnosti polova, a to je Odbor za ravnopravnost polova. Neprihvatljivo je da se u ovom zakonu nigde ne spominje Skupština Republike Srbije, odnosno Odbor za ravnopravnost polova, koji je parlamentarna struktura uspostavljena da promoviše, unapređuje i osigurava ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim sferama javnog i političkog života.
Neprihvatljivo je da u Vladinom mehanizmu za ravnopravnost polova, udruženja čiji su ciljevi vezani za unapređenje ravnopravnosti polova imaju svoje predstavnike u radnom telu Vlade nadležnom za ravnopravnost polova, to se odnosi na član 49. stav 3, a da nijedan član zakona ne predviđa mogućnost da nadležni skupštinski odbor ima nadzor, odnosno kontrolu nad primenom zakona.
Ovo je nedopustivo i znači da Skupština treba samo da donese ovaj zakon. Skupštini niste dali mogućnost da preko nadležnog odbora ima svoje mesto u praksi, koje joj pripada. Na taj način ste potpuno isključili parlamentarni mehanizam koji treba da vrši nadzor i kontrolu nad primenom zakona. Tako ste, ne po prvi put, zapostavili Narodnu skupštinu Republike Srbije kao ključnu instituciju parlamentarne demokratije.
Još bih htela da kažem o lokalnoj samoupravi. Uprava za rodnu ravnopravnost je tek tokom 2008. godine započela aktivnosti u cilju angažovanja lokalnih tela zaduženih za polnu ravnopravnost. Lokalna vlast, kao aspekt vlasti koji je najbliži građanima, predstavlja najpogodnije tlo za borbu protiv diskriminacije i za propagiranje žena i muškaraca.
Član 39. se odnosi na obaveze organa jedinica lokalne samouprave. Ovaj član je dosta površan, naročito stav 2, koji glasi: "Organi jedinica lokalne samouprave podstiču i unapređuju ravnopravnost polova". Šta znači "podstiču", a šta znači "unapređuju", ukoliko unapređuju?
U Srbiji, ni u trećini opština i gradova ne postoje nadležni organi jedinica lokalne samouprave koji se bave pitanjima ravnopravnosti polova.
Smatram da bi trebalo konkretno definisati mehanizme polne ravnopravnosti u lokalnim sredinama.
Na kraju, ovo su sve razlozi zbog kojih SRS ne želi da podrži ovaj zakon, a istovremeno ne želimo nijednog trenutka da osporimo smisao i značaj ravnopravnosti polova.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime Poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na Predlog zakona o civilnoj službi. Amandman se odnosi na član 31. koji govori o pravima i obavezama lica u civilnoj službi.
Amandman glasi: „Član 31. briše se.“
Kao i svi naši amandmani, i ovaj nije prihvaćen.
SRS smatra da je kompletan Predlog zakona o civilnoj službi besmislen i da ga treba brisati, tako da je amandman logičan sled prethodno podnetih amandmana SRS.
Ovu materiju treba urediti u drugim zakonima koji tretiraju vojnu, materijalnu i radnu obavezu.
Mišljenja smo da je civilno služenje uvedeno pod plaštom demokratije društva i reforme oružanih snaga, a sa ciljem slabljenja Vojske Srbije i narušavanja odbrambene moći naše zemlje.
U dugoj tradiciji srpskog naroda odlazak u vojsku je test zdravlja, zrelosti, odgovornosti, ličnog i nacionalnog identiteta. Da je više mladića koji umesto uniforme biraju metle i lopate, ne mislim ništa u pežorativnom smislu, na ulicama i školama po Srbiji bi bilo mnogo manje nasilja, narkomanije, alkoholizma, kriminala, a više reda, discipline, poštovanja, odgovornosti i zdravog načina života. Hvala.

U ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 1. koji glasi -  u članu 1. stav 1. posle reči "uređuje se" dodaju se reči "pravo na". Predloženim amandmanom sam želela da se preciznije i jasnije reguliše pravo na uzimanje organa ili delova organa sa umrlog lica, koje je pre svoje smrti dalo izričit pristanak i lično potpisalo pismeni pristanak za doniranje u slučaju smrti. Isti stav imam i po pitanju uzimanja organa i od živog davaoca ako je dat pismeni pristanak.
Smatram da bi se na taj način povećao broj kadaveričnih transplantacija, izuzev u slučajevima kada se članovi porodice tome protive, uz navođenje nepobitnih činjenica da se umrlo lice predomislilo za svog života.
Na taj način lakše je shvatiti da se ne radi samo o načinu uzimanja organa, već i o pravu na uzimanje organa, što jeste osnovni problem današnjeg malog broja kadaveričnih transplantacija.
Vi ste ovaj amandman odbili i napisali da se amandman ne prihvata iz razloga što ne postoji pravo na uzimanje organa ili delova organa sa živog ili umrlog lica. Da ne postoji pravo, onda niko ne bi mogao da bude davalac organa. Pravo nije prirodno pravo. Mi govorimo o pravnoj normi koju donosi zakonodavac. Kada govorimo o pravu na uzimanje organa mi ne dovodimo u pitanje dobrovoljnost doniranja organa. Na osnovu svega ovog izloženog, obrazloženje Vlade je netačno.

Podnela sam amandman na član 9,  u delu koji se tiče organizacije obavljanja poslova transplantacije organa,  stav 3. predloženog člana menja se i glasi - za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana u zdravstvenim ustanovama, direktor organizuje stručne i kvalifikovane poslove za transplantaciju.
Stav 3. člana 9. glasi - za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana u zdravstvenim ustanovama organizuju se timovi za transplantaciju. U obrazloženju o neprihvatanju amandmana se između ostalog navodi da ministar propisuje uslove koje moraju ispunjavati lica koja obavljaju poslova transplantacije, kao i timovi za transplantaciju.
Smatramo da mojim amandmanom predlažemo da u zdravstvenim ustanovama direktor organizuje stručne i kvalifikovane timove za transplantaciju organa, a da direktor ustanove poznaje ljude koji mogu da budu u timovima za transplantaciju.
Ministar treba da propiše regulativu, kao što je i predloženo ovim zakonom, ali sastav tima koji će obavljati specijalizovane poslove u oblasti transplantacije organa ipak treba da obavi direktor, jer on najbolje poznaje kadrovsku i stručnu osposobljenost lekara s kojima radi.
U obrazloženju o neprihvatanju amandmana napisali ste da i timovi za transplantaciju moraju biti propisani podzakonskim aktom. Pitala bih ministra, ali pošto ministar nije ovde, pitam ovlašćenog predstavnika, koji takođe nije ovde - kada će biti propisani podzakonski akti koji su veoma važni za timove za transplantaciju, jer oni moraju biti sastavljeni od stručnih i naučnih radnika?

Podnela sam amandman na član 10. da se stav 8. menja i glasi: Dozvoljeno je da drugi oblik zdravstvene službe, osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita (u daljem tekstu: privatna praksa), obavlja poslove uzimanja, presađivanja, distribucije, utvrđivanja podudarnosti, odnosno tipizacije tkiva, odnosno poslove transplantacije, ukoliko ispunjava uslove zakonom propisane.
Vi niste prihvatili ovaj amandman iz razloga što član 56. stav 6. Zakona o zdravstvenoj zaštiti navodi da privatna praksa ne može da obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti uzimanja, čuvanja i presađivanja organa i delova organa. To se kosi sa Ustavom Republike Srbije, član 86. Jednom obliku svojine, privatnoj praksi, iako je to pravo zagarantovano Ustavom Republike Srbije, onemogućavate obavljanje dela zdravstvene delatnosti iz oblasti transplantacije organa. Ovo obrazloženje se zasniva na diskriminaciji privatne prakse.
Dalje u obrazloženju navodite da privatna praksa predstavlja drugi oblik. Molila bih ovlašćenog predstavnika da mi objasni šta znači ovo "drugi oblik"? Mene to asocira na niži oblik zdravstvene delatnosti. Time ne samo da ste diskriminisali privatnu praksu koja bi se bavila poslovima transplantacije organa, već i celokupnu privatnu praksu, a i građane Srbije. Poslali ste im poruku da je privatna praksa drugorazredni oblik pružanja zdravstvene zaštite. Hvala.

U ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 12. stav 1.
Amandman glasi - u članu 12. stav 1. reč „može“ zamenjuje se rečima „je dužan“.
Ovaj član govori o oduzimanju dozvole za rad zdravstvenoj ustanovi za obavljanje poslova transplantacije i pre isteka roka na koji je dozvola izdata ako ne ispunjava niz uslova koje ste u međuvremenu propisali, a koje ste obrazložili tačkama od 1) do 5) prvog stava člana 12. Ministar može oduzeti dozvolu za rad.
Ministar je dužan da ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi koja ne ispunjava uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti uzme dozvolu i da u roku od sedam dana donosi rešenje o oduzimanju dozvole.
Vaše obrazloženje za ne prihvatanje amandmana je potpuno smešno. Predložili smo da je ministar dužan da oduzme dozvolu ukoliko se utvrdi da postoje nepravilnosti u tačkama od 1) do 5). Nismo predložili da je dužan da oduzme dozvolu ukoliko se ne utvrdi da postoje nepravilnosti u radu ovih zdravstvenih ustanova.
Dalje, u obrazloženju ste naveli da se u procesu upravnog postupka utvrđuje ispunjenost jednog od ovih uslova za oduzimanje dozvole.
Gospodine koji predstavljate Ministarstvo, možete li mi odgovoriti koliko može da traje upravni postupak i koliko je potrebno da se na propisan način utvrdi ispunjenost jednog od uslova ovog zakona, a za to vreme koliko će ljudi stradati ako se u postupku stručnog nadzora utvrdi da zdravstvena ustanova postupa suprotno zakonu ili da je kvalitet postupka uzimanja, distribucije i transplantacije ispod utvrđenog standarda kvaliteta.

Predlog zakona o transplantaciji govori o poslovima koordinatora.
U ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila sam amandman da se u članu 15. tačka 7) menja i glasi: „Ostvaruje saradnju sa republičkim etičkim odborom i etičkim odborima zdravstvenih ustanova u kojima se vrše transplantacije organa.“
U oblasti transplantacione medicine posebno su mogući etički problemi, koji mogu da se jave prilikom doniranja i transplantacije organa. Poštovanje ljudskih prava predstavlja ne samo etičku već i zakonsku obavezu svih zdravstvenih radnika.
U svakoj zdravstvenoj ustanovi treba da postoji etički odbor, posebno u zdravstvenim ustanovama koje se bave transplantacijom organa. Pacijentima treba ukazati kako mogu da se obrate etičkom odboru. U ovim zdravstvenim ustanovama značajna je saradnja koordinatora i etičkog odbora.
U obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 15. naveli ste da koordinator treba ili može da sarađuje sa etičkim odborom. On je obavezan da sarađuje sa etičkim odborom i vaše obrazloženje je zamena tema.
U oblasti transplantacione medicine posebno su mogući etički problemi koji mogu da se jave prilikom doniranja i transplantacije organa i zbog toga je ova saradnja jako neophodna.

U delu predloženog zakona koji govori o postupku transplantacije, odnosno dobrovoljnosti davanja organa, član 18. stav 1. glasi: „Doniranje organa je dobrovoljno i bez finansijske nadoknade, osim nadoknade nužnih troškova.“
Amandmanom predlažem da se stav 1. člana 18. menja i glasi: „Doniranje organa je svesno, dobrovoljno i bez finansijske naknade, osim nadoknade nužnih troškova.“
Dobrovoljnost ili izraz slobodne volje može biti subjektibilna ili emocionalno obojena stvar. Zato je potrebno da osoba bude očuvane svesti, i kvantitativne i kvalitetne, kako bi imala očuvanu sposobnost rasuđivanja prilikom donošenja tako važne i teške odluke.
Primer – osoba koja je alkoholičar, osoba koja se nalazi u preddelirijantnom ili delirijantnom stanju ili tabletoman nema očuvanu svest.
U obrazloženju Vlade za neprihvatanje amandmana ste naveli da postoji pismeni pristanak punoletnog lica. Mislim da pismeni pristanak ne može da bude validan ukoliko osoba nema očuvanu svest.