Poštovane dame i gospodo, smatram da su povređeni članovi 106. i 107. Poslovnika Narodne skupštine, tokom govora našeg kolege od malopre. Gospodin Rističević je ovde povodom naše posebne sednice o predlogu kandidata za izbor ministra odbrane, ministra dovodio u vezu sa oblašću poljoprivrede. To nije tačno, jer u ključnim rečima koje smo mi dobili ovde kao opis delovanja gospodina kandidata za ministra odbrane, nema te reči.

Mislim da je bilo primereno da vi samo upozorite gospodina da to nije primereno da se radi.

Ovo je sada dodatno kršenje Poslovnika Narodne skupštine, gospodine Bečiću.

Javite se za reč, pa da imamo parlamentarni dijalog. (Isključen mikrofon.)

Poštovane dame i gospodo, pripremio sam dve napomene za našu raspravu o izboru člana Vlade i jedno, ministre Dačiću, po mom sudu topovsko pitanje za vas. Ja mislim da gospodin Đorđević zna na šta se misli kada se kaže topovsko pitanje i da može da nasluti sada o čemu će tu biti reči.

Najpre dve napomene. Napomena broj jedan. Kandidat za ministra odbrane u Vladi naše Republike, gospodin Zoran Đorđević, po pravilima kojima je uređen tok ove sednice, gospodin Đorđević ne može da učestvuje u raspravi, ne može sam da kaže više o sebi, pa je nužno, poštovana gospodo, da se oslonimo na reči gospode Vučića i Dačića i to one koje su napisane i one koje su izgovorene.

Gospodine Đorđeviću, ja smatram da onaj koji je pisao ovaj predlog biografije za vas, u ime Vlade, da je ostavio utisak površnosti i neozbiljnosti u radu. Na ove četiri stranice teksta, poštovana gospodo, koje smo dobili, na jednom mestu gde je jedna reč napisana velikim masnim slovima piše „Fakultet za društvene i politike nauke“.

Gospodo, za mene je to neoprostiva omaška kada u Skupštini raspravljamo o izboru člana Vlade, da u četiri stranice proređenog teksta, gospodine Đorđeviću, neko ko se bavio time da vas ovde kandiduje, argumentuje za to, napravi ovakav propust.

Kada je reč o izgovorenim rečima, gospodin Vučić je danas dao reč i svoju da ste vi dobar kandidat, a ja imam mnogo razloga da sumnjam u tu datu reč. Evo sad ću da vam kažem zašto? Zato što je meni gospodin Vučić na jednoj raspravi 7. aprila ovde u Skupštini dao reč da će od tada da udvostruči svoje prisustvo ovde poslednjeg četvrtka umesecu.

Od tada do danas, gospodine Đorđeviću, da vi znate i vi gospodine Dačiću, gospodin Vučić ni jednom nije bio ovde. Dakle, nije udvostručio prisustvo i ne da nije udvostručio, negoni jednom nije bio tu a dao je reč i poštovana gospodo, kako ja da se odnosim prema čoveku koji je dao reč, nije je ispunio, sada daje novu reč. Da li ja da verujem da će da je ispuni? Imam velike sumnje.

Druga napomena, poštovane dame i gospodo, i gospodine Đorđeviću ja verujem da je i za vas važno da čujete ovo, ako bude izabran, gospodin Đorđević će biti četvrti ministar odbrane u četiri godine koliko naprednjaci vladaju Srbijom.

Prvo je gospodin Vučić bio ministar, pa gospodin Rodić, pa gospodin Gašić i sada gospodin Đorđević. Dakle, imamo svake godine po jednog ministra odbrane. Za mene je to poštovana gospodo znak da je jedna grupa ljudi koja je 12 godina provela u opoziciji, nespremno dočekala preuzimanje vlasti.

Ja da sam opozicija 12 godina, pa tih 12 godina bih iskoristio da pripremim program, da oblikujem ideje, da pripremim ljude i da onda sa tim ljudima, poštovana gospodo, gospodine Dačiću, radim efikasno u jednoj Vladi.

Navedite mi jedan primer jedne evropske države gde imamo ovako frekfentne promene ministara, poštovana gospodo, na primer ministra odbrane. Evo da vidimo kako je u Nemačkoj, na koju se poziva, gospodine Dačiću, upravo predsednik Vlade, gospodin Vučić, da li se tamo ministri odbrane menjaju svake godine, pa da onda sada gospodin Đorđević može da očekuje da će do sledeće godine biti ministar, jer po ovoj praksi koju je uvela ova Vlada, jednom godišnje se menjaju ministri. Za mene to nije dobro i ukazuje na odsustvo stabilnosti, poštovana gospodo, odsustvo one vrednosti koja je nama danas u našoj Republici, gospodine Đorđeviću, zaista najvažnija.

Evo jedno topovsko pitanje za gospodina Dačića, članovi Vlade i gospoda Dačić i Vučić često u svojim nastupima koriste jednu reč – modernizacija našeg društva i naše države.

Onda gospodine Dačiću, imamo pozivanje na reči Vebera, Lajbrica, njihove ideje su vama sigurno veoma dobro poznate, Ruzvleta, a onda poštovana gospodo, šta ja primećujem? Primećujem da u delanju imamo odstupanje od onoga što se proklamuje, gospodine Dačiću, rečima.

Ja vas pitam, ako je modernizacija naše vojske, našeg društva i naše države usmerenje, zašto su za ove četiri godine od 2012, gospodine Dačiću, do 2016. godine, u ime ove Vlade, srušeni svi mostovi sa pojedincima i udruženjima u našoj Republici, koji su dosledni zagovornici modernizacije naše države, koji se kontinuriano bore sa tim i na delu, gospodine Dačiću, umesto modernizacije, imamo jednu tešku brutalizaciju društva.

Ja vas pitam, zašto se ne radi ono što se proklamuje? Zašto umesto modernizacije za koju sam ja, imamo brutalizaciju našeg društva? Hvala poštovana gospodo.

Poštovane dame i gospodo, ovo je moja poslednja beseda u ovom sazivu Narodne skupštine i zato bih saopštio jednu napomenu, potpredsedniku i predsedavajućem današnjoj sednici, gospodinu Bečiću, da me tokom ove besede ni jednom ne prekine i ukoliko je to moguće, da mi ni jednom ne isključi mikrofon. Mislim da bi bilo primereno ovom trenutku.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam 2014. godine izabran po prvi put u svom životu za narodnog poslanika, to je za mene predstavljalo ogromnu čast. Za mene je to, dame i gospodo narodni poslanici, bio veliki izazov i sa strašnim zadovoljstvom obavezao sam se da ću služiti ovde građanima Srbije, istini i pravdi.
Za ovih godinu i deset meseci, mislim da svaka osoba, svaki čovek koji je pomno pratio zasedanje naše Narodne skupštine, da se uverio da je zaista tako i bilo, upravo zahvaljujući takvom našem radu, Nova stranka je za ovih godinu i deset meseci ojačala. Naša politika je postala prepoznatljivija i građani sada u mnogo većem procentu, izraženije, podržavaju sve ono što su strašne vrline narodnih poslanika u našem parlamentu, a to su – marljivost, posvećenost i srčanost u parlamentarnom radu koji smo neprestano ovde od sednice do sednice pokazivali narodni poslanik Zoran Živković i ja.
Rezultat toga je egzaktan, 9% podrške u biračkom telu za Novu stranku na kraju ovog saziva, desetog saziva naše Narodne skupštine.
To je za mene, poštovana gospodo, veliki rezultat i kada tome dodamo i procente koje ćemo na narednim vanrednim parlamentarnim izborima, da čuje i gospođa Udovički, ostvariti zajedno sa svojim kolegama i prijateljima iz DS, moja procena je da će to da bude jedno 30%.
U tom smislu, poštovana gospodo, želim da obavestim svoje ljute političke protivnike iz SNS, da ću ovde na ovom stolu ostaviti ovaj rečnik srpskog jezika da me čeka za naredni saziv da ga koristim u jednakoj meri kao što sam ga koristio i u ovom sazivu. Ovde će me čekati, dame i gospodo narodni poslanici, Zbirka propisa koja sadrži i Poslovnik naše Narodne skupštine, da opominjemo svakog predsedavajućeg iz koje god stranke da dođe, svaki put kada procenimo da se ne pridržava Poslovnika Narodne skupštine, i što je najvažnije, drage kolege, ovde će me za naredni saziv čekati najznačajnija knjiga, najznačajniji dokument za svakog građanina naše Republike, a to je Ustav Republike Srbije.
U tom Ustavu zapisano je jedno od najvećih načela koga se i na poslednjoj sednici, na primer ne pridržava članica Vlade, gospođa Udovički. To je načelo vladavine prava. Gospođa Udovički je, na primer, na jednoj drugoj sednici, primenjujući jedan kriterijum prihvatila neke naše amandmane, a na današnjoj sednici, poštovana gospodo, kada smo je pozvali da primeni isti taj kriterijum na slične amandmane, odlučila je da ne primenjuje isti kriterijum.
Za mene je to slika i prilika, delovanja jedne Vlade koja se ne pridržava u delovanju svojih članova u ovom konkretnom slučaju gospođo Udovički, jednog velikog načela koje je sadržano u našem Ustavu, a to je načelo vladavine prava.
Dame i gospodo narodni poslanici, učestvovaćemo na izborima, biće organizovani, očigledno je 24. aprila, ja ću i tokom izborne kampanje biti veoma aktivan pojedinac, kao što sam bio aktivan u našim raspravama, parlamentarnim debatama ovde u našoj Narodnoj skupštini.
Moja je nada da ćemo tu kampanju iskoristiti da sučelimo stavove oko različitih sistema, ideja, verovanja, vrednosti i mišljenja, da tu neće biti nikakvih vređanja, da neće biti isključivanja mikrofona, da neće biti prekidanja, nego da ćemo imati priliku za jednu dobru debatu i van Skupštine.
Moje mišljenje je sledeće – SNS će biti slabiji posle sledećih izbora, NS će biti jača, ali i Srbija koja će, ja se nadam, posle narednih izbora biti mnogo više poštovana nego što je sada.
Hvala vam drage kolege narodni poslanici i poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije.

 Poštovane dame i gospodo, predlažemo da se još jednom u našoj Narodnoj skupštini raspravlja o jednom velikom principu, u sistemu visokog obrazovanja svih evropskih, otvorenih, demokratskih društava i država, poštovana gospodo, a to je princip akademske čestitosti.
Verujem da nema nijedne narodne poslanici, niti i jednog narodnog poslanika koji ne zna šta je značenje ovoga principa, a ja bih hteo da podsetim da smo mi narodni poslanici Nove stranke još u septembru 2014. godine, poštovana gospodo, uputili u skupštinsku proceduru predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju kojim smo predložili svojim kolegama i koleginicama ovde u Narodnoj skupštini da naša Narodna skupština kao centralna politička institucija reaguje na primereni način, na velik problem plagijata sa kojima smo se suočavali, naročito sredinom 2014. godine.
Poštovana gospodo, petnaest meseci smo se borili insistirali da akademska čestitosti stekne pravo priznanja u smislu zakona, u smislu definisanja tog principa u jednom zakonu. I, uspeli smo, poštovana gospodo, u decembru 2015. godine svi smo ovde glasali za to da princip akademske čestitosti uđe u Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti.
To je poštovana gospodo, za mene bio jedan povod, a i sada ću iskoristiti to za povod, da se čestita svim borcima za akademski integritet akademske zajednice, svim borcima koji čestito sprovode svoja istraživanja i na osnovu principa čestitosti stiču visoka naučna zvanja i u našoj državi. Za mene je sada ovo prilika kada treba da definišemo dnevni red, ove sednice, prve sednice, Prvog redovnog zasedanja u ovoj 2016. godini da proverimo svi zajedno malo, poštovana gospodo, kako funkcioniše ovaj plagijatograf koji smo instalirali krajem 2015. godine. Da se pogledamo malo u oči ovde, da se propitamo, a pre svega predstavnike izvršne vlasti, da li je zakon počeo da se primenjuje, da li je ova mašina, ovaj plagijatograf uključen, da li je bilo ko on najviših državnih funkcionera koji je ozbiljno osumnjičen za ovaj teški prekršaj, prekršaj akademske čestitosti, povodom ozbiljnih sumnji da su neki delovi, nekih disertacija plagirani, da li je pozvan na ovaj plagijatograf. Koliko ja znam nije, poštovana gospodo, i ja pozivam sve da plagijatograf počne da radi. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, predlažemo da se na Prvoj sednici Prvog redovnog zasedanja u ovoj 2016. godini, raspravlja i o jednom tekstu koji smo mi uputili u skupštinsku proceduru, a koji predlažemo narodnim poslanicima i poslanicama, da se osudi genocid nad Jermenima, koji je učinjen pre 100 godina, poštovana gospodo.
Mi smatramo da je osuda genocida, naša dužnost i ljudski i politički. Kada se negde desi genocid, poštovana gospodo, što je jedan od najtežih zločina, onda mislim da nema čoveka koji bi trebalo da ostane imun na to što se dogodilo.
Naša je ljudska dužnost da reagujemo na zločin. Naša je politička obaveza, mislim takođe ovde da se reaguje na sve političke poruke, na sve političke ideologije, koje unutar sebe sadrže bilo kakav uput na mogući zločin.
Zato nam se činilo da ovu rezoluciju treba da uvrstimo u dnevni red ove sednice Narodne skupštine i da svi zajednički ovde osudimo jedan genocid od pre 100 godina.
Poštovana gospodo, po mom sudu, to je naša obaveza koja proističe iz bolnih iskustava i našeg naroda u istoriji, ali to je obaveza koja proističe, ja mislim, iz drugih naroda, koji sa nama žive na istoj teritoriji ovde, na Balkanu.
Naša istorija prožeta je često nerazumevanjem, naši odnosi su prožeti često teškim konfliktima, prožeti su zločinima i kada imamo ustanovljenu situaciju, da je na nekom mestu učinjen genocid prema jednom narodu, onda i na osnovu toga šta je sve iskustvo našeg naroda i naroda sa kojim živimo zajednički na ovoj teritoriji, na Balkanskom poluostrvu, smatram svojom dužnošću i to sam nameravao da podelim sa vama, da reagujemo na neku situaciju koja podrazumeva da su neki pojedinci, koji su se osećali delom jednog naroda, bili izloženi teškom zločinu koji se naziva genocid. Još jednom apelujem na sve narodne poslanike da shodno vremenu u kojem živimo, početkom 21. veka, reagujemo na teška narušavanja nekih civilizacijskih vrednosti koje smo ostvarili, pa i sa zakašnjenjem od 100 godina ako se desi, i tada je, ja mislim, primereno da se to uradi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Udovički, poštovana gošćo iz Ministarstva, poštovane gošće iz Visokog saveta sudstva, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, imam nekoliko napomena koje želim da saopštim, pre svega gošćama Udovički i Ivić.
Najpre za gospođu Udovički. Mi smo pripremili 13 amandmana, poštovana gospođo Udovički, na ovaj zakonodavni projekat koji ste vi danas branili u našoj Narodnoj skupštini. Od tih 13 amandmana, ja mislim da će devet amandmana biti prihvatljivo za vas, u apsolutnom smislu, budući da se tiču ispravki nekih nepreciznosti i nejasnoća oko samog jezika. Vi sigurno znate da nepreciznost, nejasnoće u jeziku, kada postoje u sadržini nekog zakonodavnog projekta, uvek dovode u pitanje jedno veliko načelo vladavine prava, a za nas je veoma važno da se u Narodnoj skupštini striktno, gospođo Udovički, držimo tog velikog načela vladavine prava. Moje je očekivanje da će barem devet od ovih 13 amandmana biti prihvaćeno.
Druga napomena – vaš dolazak u Narodnu skupštinu je za nas, narodne poslanike, uvek znak da idemo na noćna zasedanja. Evo i večeras imamo, poštovana gospodo, ponovo tu situaciju da imamo noćne sednice, protiv čega sam ja. Gospođo Udovički, ja ne bih imao ništa protiv da mi zasedamo i noću, kada bismo radili danju. Ali, evo, danas, počeli smo u 10, pa smo napravili jednu pauzu, pa smo napravili drugu pauzu, pa smo napravili treću pauzu – dan ode, poštovana gospodo, a pauze su bile po sat i po, i onda ponovo noću mora da se radi. Ja smatram da je veoma važno da u Narodnoj skupštini naše Republike raspravljamo o zakonodavnim projektima pod žarkim suncem, pod svetlošću dana, poštovana gospodo, a ne da idemo u noć svakog dana. Gospođo Udovički, moj predlog je da i vi sugerišete malo, i svojim koleginicama i kolegama u Vladi, ali i kolegama narodnim poslanicima iz vladajuće većine, da ovo ne rade, u narednom sazivu, na primer.
Treća stvar, i sada bih prešao na ovaj deo argumentacije i napomena koje bih usmerio ka našoj gošći, gospođi Ivić. Gospođo Ivić, vi niste prvi put u Narodnoj skupštini. Već smo imali priliku da razgovaramo. Danas ponovo razgovaramo o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Ja ponovo imam zamerku.
Naime, ja smatram da je tema izbora sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ja znam da vi to znate, jedna tema koja traži strašnu pažnju svih nas, narodnih poslanika i građana naše Republike, zato što, po mom sudu, a taj moj sud nastao je na osnovu čitanja našeg Ustava, na osnovu poznavanja pravne i političke teorije, da je sudijska funkcija jedna sveta funkcija i da s obzirom, dame i gospodo narodni poslanici, na svetost sudijske funkcije mi u Narodnoj skupštini treba na odgovarajući način da predstavimo te kandidate koje ćemo verovatno izabrati za sudije koji se prvi put biraju, to za mene znači da nije dovoljno, gospođo Ivić, da se pročitaju imena, da se kaže – rođena ili rođena tu i tu, fakultet završio tu i tu, ocenom tom i tom i da se stavi jedna tačka – nego da je neophodno da sve građane, a naročito ove kandidatkinje i kandidate, ovom prilikom, gospođo Ivić, i ovom prilikom, naročito kada smo u Narodnoj skupštini, podsetimo na elemente svetosti te sudijske funkcije. Da ih podsetimo na članove Ustava koji njih obavezuju na jednu nepristrasnost, na nearbitrarnost.
Evo, na primer, član 149, ja mislim da je bilo nužno, pa i poslanici koji su govorili da kažu to, a ja mislim i vi, da ih podsetimo još jednom, da kažemo – sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavistan i potčinjen samo Ustavu i zakonu. To znači, poštovana gospodo, da svi ovi ljudi treba da znaju da u ovoj državi mora da se poštuje vladavina zakona, a ne vladavina čoveka. Da ih podsetimo ovom prilikom na to, a da time i njima ukažemo jednu pažnju koju zaslužuju time što su postali kandidati za jednu uzvišenu sudijsku funkciju.
I danas je izostao ovakav pristup. Meni je žao zbog toga, ali se nadam da će svakom narednom prilikom ova svetost sudijske funkcije doći do izražaja i u našoj parlamentarnoj debati, u našoj Narodnoj skupštini, naše Republike, poštovana gospodo. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, želeo bih samo u jednoj rečenici da obavestim gospođu Udovički da sam ja bio na glasanju povodom zakonodavnih projekata iz zakonodavnog projekta o kojem je govorila i na glasanju nisam bio protiv, nisam bio za, bio sam uzdržan zbog svih onih primedbi na proceduru o kojoj sam govorio u načelnoj raspravi, ali smo mi u načelnoj raspravi, završavam tu jednu rečenicu gospodine Bečiću, saopštili da jedan novi koncept koji se promoviše tim zakonom, zaslužuje mnogo veću pažnju od onoga što smo mi ovde mogli da pružimo, poštovana gospođo Udovički. Ali, sam bio ovde i glasao. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, amandman na član 3. koji smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja jedan je od 45 amandmana koje smo nas dvojica podneli na dva zakonodavna projekta koje danas u ime Vlade Republike Srbije u našoj Narodnoj skupštini brani gospođa Udovički.
Od 45 ukupno podnetih amandmana, prihvaćeno je, dame i gospodo narodni poslanici, da čujete, pošto naše gošće i naši gosti to sigurno znaju, oni su se i pitali za ovu stvar, pet amandmana. To znači, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da smo mi narodni poslanici Nove stranke u ovih godinu i 10 meseci, koliko zajedno radimo u ovom sazivu Narodne skupštine, podneli ukupno 2.305 amandmana. Vidim da i gospodin Arsić pažljivo sluša. Od 2.305 ukupno podnetih amandmana, prihvaćena su, poštovana gospodo, zajedno sa ovih pet, 202 amandmana. To čini 9%, još malo pa 9%, prihvaćenih amandmana.
Poštovana gospodo, po broju podnetih amandmana, po broju prihvaćenih amandmana, mi narodni poslanici, vi sigurno, gospođo Udovički, niste znali, da vas obavestim, smo sigurno šampioni srpskog parlamentarizma u ovom sazivu. Za mene to, poštovana gospodo, znači sledeće, budući da uvek pravimo izvesne analogije, gospođo Udovički, ovih 9% prihvaćenih amandmana, da Nova stranka na ovim vanrednim parlamentarnim izborima koji će uskoro biti organizovani kreće od startne pozicije od 9% podrške u biračkom telu. To je rezultat jednog marljivog, posvećenog rada u godini i 10 meseci. Verujem, dame i gospodo narodni poslanici, poštovane gošće i gosti, da je to vredno jedne čestitke ovde.

Poštovane dame i gospodo, saglasan sam sa gospođom Udovički kada kaže da je parlamentarna rasprava veoma važna, naročito kada se povodom našeg amandmana na član 5. pokaže da ne postoji neka logika u nekim rešenjima o kojima se govori. Evo, ja ću to sada da argumentujem.
Na primer, poštovana gospodo, u članu 5. definišu se elementi od kojih se sastoji plata zaposlenih u javnom sektoru, ali ne i u javnim preduzećima. Evo, recimo da je to rečenica A. Rečenica B koja je saopštila gospođa Udovički danas tokom rasprave glasi – javna preduzeća su deo javnog sektora. Rečenica C, koju čitamo sada u samom zakonodavnom projektu, kaže – ovim zakonom uređuje se sistem plata zaposlenih u javnom sektoru, a onda se u poslednjem stavu kaže osim u javnim preduzećima.
Evo, gospođo Udovički, za mene sve ove rečenice, ovako poređane znače ili da je Vlada nemoćna da se suoči sa velikim problemom partokratije, pa zato nije uspela da se pozabavi definisanjem plata zaposlenih u javnim preduzećima ili, ako vam je to zgodnije, da Vlada uopšte ne želi da se sukobi sa partokratskim sistemom, već ga, poštovana gospodo, sadržinom ovakvih zakonodavnih projekata učvršćuje.
Sa koje god strane da priđete ovoj parlamentarnoj debati, rekli da je Vlada nemoćna ili da Vlada svojim zakonodavnim projektima učvršćuje partokratiju, ja mislim da razuman čovek može samo da zaključi, išao jednim i drugim putem, da je reč o jednoj lošoj Vladi. Ako ta loša Vlada ne želi ni da učestvuje u raspravi zbog toga što smatra da neki argumenti ovde ne stoje, onda je to još jedan dokaz da je Vlada veoma loša. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, uvažena predsednice Narodne skupštine. Molim vas, gospođo Gojković, da onaj uređaj za merenje matematičkih operacija sada broji i ono vreme od pet minuta, na koje imam pravo po amandmanskoj raspravi, jer je naš amandman na član 7. takođe jedan veoma važan amandman.
Amandman na član 7, poštovana predsednice Narodne skupštine, vi niste čuli pa da vam kažem, jedan je od 45 amandmana koje smo mi, narodni poslanici Nove stranke, podneli na dva zakonodavna projekta koje večeras u našoj Narodnoj skupštini brani ministarka Udovički. Od ovih 45 amandmana, poštovana gospodo, da čuje i gospodin Babić, koji sada negoduje jer zna šta sledi, sledi jedna statistika o uspešnosti opozicije u Narodnoj skupštini, poštovana gospodo, od 45 podnetih amandmana, gospođo Gojković, prihvaćeno je pet amandmana.
Večeras smo saznali da je to gospođa Udovički nevoljno uradila. Gospođo Gojković, vi niste bili tu, pa evo da vam se požalim malo. Kada smo mi saopštili ovde da su prihvaćeni naši amandmani, pet, naša gošća, uvažena ministarka gospođa Udovički odmah je morala da se javi za reč i da kaže – ma ne, ne, ne, nije to toliko važno, znate, ja sam rekla... Pa, čekajte, poštovana gospodo, pa svaki amandman je važan. Za nas, u ovakvim uslovima jednog teškog naprednjačkog udara na parlamentarizam, svaki prihvaćeni amandman je važan, poštovana gospodo.
Gospođo Gojković, evo, vas da obavestim, pošto kada gospodin Bečić predsedava teško je saopštiti dve rečenice a da vas on ne prekine, ukupno za godinu i deset meseci, gospodin Babić nije čuo, pa da čuje sada, mi smo podneli 2.305 amandmana. Mi smo, gospođo Gojković, tu nema nikakve dileme, šampioni srpskog parlamentarizma po tome, i ne samo po broju podnetih, nego, poštovana gospodo, po broju prihvaćenih amandmana, 202 amandmana, naravno, uređaj za matematičke operacije da meri pet minuta, što iznosi, poštovana gospodo, da se čuje ovde još jednom, 9% prihvaćenih amandmana ili, sledeći izvesne analogije koji neki od nas prave i u našim parlamentarnim raspravama ovde, 9% podrške građana samo Novoj stranci na vanrednim parlamentarnim izborima koje svi očekujemo sada u aprilu ili maju mesecu.
Poštovana gospodo, amandman na član 7, veoma je važno da budemo fokusirani na sadržinu naše rasprave, da ne izlazimo iz okvira teme, da smo uvek u temi, amandman na član 7. je jedan veoma važan amandman zato što se tiče utvrđivanja osnovice zaposlenih u javnom sektoru u državnim organima, na primer, ali, gospođo Gojković, ne i u javnim preduzećima.
Mi smo ponudili jedno obrazloženje gospođi Udovički, gde smo napisali – apsurdan je predlog da se utvrđivanje osnovice plata zaposlenih u javnom sektoru ne odnosi i na zaposlene u javnim preduzećima, poštovana gospodo. Zašto je bilo neophodno da mi intervenišemo na ovaj način? Pa zato što je i gospođa Udovički u svom izlaganju ovde saopštila da javna preduzeća jesu deo javnog sektora. Ako jesu deo javnog sektora, neophodna nam je temeljnija argumentacija za to što se svi oni koji su zaposleni u javnom preduzeću izuzimaju sada iz ovog zakona kojim se utvrđuju plate zaposlenih u javnom sektoru. To, poštova gospodo, evo, i gospodin Neđo Jovanović da čuje, ako hoćemo da sledimo izvesnu logiku, dakle, ako se držimo logike, ako se držimo razuma, znači da - ili Vlada nije mogla da reši veliki problem partokratije, i to za četiri godine svoga rada, dakle, za četiri godine ova i vlada koja je prethodila, od 2012. do 2016. godine, nije uspela da se suoči sa velikim problemom partokratije, čime je, poštovana gospodo, po mom mišljenju, pokazala jednu strašnu nemoć u rešavanju velikih problema sa kojima se mi suočavamo u našoj političkoj zajednici, a ako ne prihvatimo ovaj put analize, tumačenja delovanja Vlade, onda to znači da Vlada nije htela da reši jedno veliko pitanje partokratije.
Šta znači partokratija, poštovana gospodo? Partokratija znači da se u našoj državi, ukoliko je utemeljena na partokratskom sistemu, nagrade, počasti ne dobijaju po zaslugama, kao što bi bio red, ja mislim, u jednoj demokratskoj, otvorenoj, parlamentarnoj demokratiji, nego se dobijaju na osnovu stranačke pripadnosti, pa od toga koja je stranka na vlasti zavisi da li ćeš ti da dobiješ neki posao možda u javnom preduzeću ili negde drugde, da li ćeš da dobiješ neku počast, neku nagradu itd. Ja sam borac protiv partokratije. Zameram Vladi, pod A, na nemoći, što nije mogla da reši to pitanje, a zameram Vladi, pod B, što ovakvim zakonodavnim projektima, kao što je projekat koji u našoj Narodnoj skupštini večeras brani gospođa Udovički, učvršćuje jedan nepravedni partokratski sistem.
Moje je očekivanje, dame i gospodo narodni poslanici, da sledeći logiku, sledeći zdrav razum, da svi ovde ustanemo protiv ovakvog zakonodavnog projekta, a ne da branimo nešto što je neodbranjivo, i to, poštovana gospodo, na jednoj sednici, ponovo noćnoj. Dakle, gospođa Udovički nam je i danas rekla – važni su zakoni, reformski su zakoni. Pa, kakvi su to reformski zakoni, poštovana gospodo, o kojima se raspravlja na noćnim sednicama? Poštovana gospođo Udovički, reforme, državni poslovi treba da se obavljaju danju, pod žarkim suncem, pod svetlošću, da se sve vidi, da ništa, ni najmanja tačka ni zapeta, što smo mi takođe intervenisali ovde, ne bude sakriveno, poštovana gospodo, a ne na noćnim sednicama i ne da nam gospođa Udovički odgovori ovde da nije iz domena njene nadležnosti to za kada će biti zakazana sednica Narodne skupštine. Kao da mi ne znamo da Vlada šalje ovde neke direktive, da gospodin Bečić tu potpisuje spajanje nekada i po 15 i više tačaka dnevnog reda u jednu, poštovana gospoda, a mi ovde ne reagujemo na to. Ja sam smatrao...

Član 7. – utvrđivanje osnovice za zaposlene u javnom sektoru, gospođo Gojković. Pa, vi znate da sam ja u temi, za razliku od gospode iz napredne stranke. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, poštovani gospodine Bečiću, povređeni su članovi 106. i 108. Poslovnika naše Narodne skupštine, član 106. u sva tri stava i stav 108. u sva četiri stava.
Mi smo taman počeli, ja mislim, jednu dobru parlamentarnu debatu o ovim zakonodavnim projektima i išli član po član, ubedili ministarku, gospodine Bečiću, da je dobro da ovaj zakonodavni projekat osvetlimo na jednoj noćnoj sednici, ministarka prihvatila, počela da učestvuje, a onda je prethodni govornik, kolega narodni poslanik odlučio da se izađe iz teme dnevnog reda. Je li ideja da raspravljamo o zakonodavnom projektu ili o nečemu što nije tema dnevnog reda?