Dakle, hajde da ljudima bude jasno i da ne bunimo one koji prate u ove kasne sate, tj. kasno popodnevne sate, ovaj prenos. Dakle, ovo administriranje o kome sve vreme pričamo, žene trudnice to nisu ni videle. To nema veze sa njima. Znači, nijedna žena ništa ne popunjava.
Govorimo o nečemu što se zove normalno administriranje poslodavca, koji je dužan svakog meseca da pošalje Republičkom fonu sa obračunom, a Republički fond onda to refundira poslodavcu i daje novac koji on treba da prosledi osiguranici, tih 65%.
Sa druge strane, ono što je odvojila Vlada ove godine, a to je negde oko milijardu i 300 miliona dinara, to je ta dotacija od strane države do 100% kako bi trudnice imale, ne bi imale smanjenje pri nadležnosti za vreme tog bolovanja. To je Radio Republički fond za zdravstveno osiguranje i da svima bude jasno, ovo što mi donosimo rasterećuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Znači, on više neće morati administrira, da radi obračune, neće morati ni da radi M4 obrazac što bi mu pripalo da radi na godišnjem nivou zato što je on radio obračun za tih 35%.
(Slavica Đukić Dejanović, s mesta: Niste u pravu.)
Dobro nisam u pravu. Pa, poslodavac radi za svoj deo, ali kada neko daje u ime države 35% i on ima neki obračun, nije ista osnovica u M4 obrascu.
Ali, dobro nije bitno, da ne ulazimo, ni ja ne znam dobro tu materiju da ne detaljišem. Suština je da je ovim urađena dobra stvar, da oni koji nemaju u opisu posla da rade tu administraciju više neće raditi, to je Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Ali, šta je ono o čemu pričamo? To je da taj novac nikad ne kasni osiguranici. To je suština teme i to je suština priče. Znači, da nikada ne kasni. Mi ovim to ne sprečavamo, jel postoji zakonska obaveza da poslodavci imaju paralelni žiro račun za isplatu bolovanja? Postoji. Da li pored toga dolazi do kašnjenja? Kasni se.
E, pa mi smo predložili kako neće da se kasni, jer jedini koji je siguran u ovom lancu koji će sigurno da izvrši isplatu je Republički fond za zdravstveno osiguranje. To je 1 kroz 1 sigurno. Znači, samo ne trebaju oni da rade ono što im je bilo nametnuto, nerazumno da rade obračune, neka to radi poslodavac koji ovako i onako radi obračun, a isplatu da radi poslodavac i on će to uplatiti osiguranici i tu nema ništa loše.
Tu nema ništa loše, ja ne vidim, ja stvarno nisam ekonomista ima u sali ekonomista, dajte ljudi kažite svoj sud, da li mi pričamo dobro ili ne pričamo dobro, ali imamo dobru nameru i dobru želju da rešimo problem. Vidim da i Ministarstvo ima tu želju, hajmo da se dogovorimo da napravimo nešto što je na dobrobit tih žena koje trebaju da primaju taj novac. Hvala.

Zahvaljujem.
Želim samo da u par rečenica dodatno obrazložim zbog čega smo predložili da umesto 2017. godine u ovom članu ova realizacija bude do 2018. godine. Dakle, kao što reče ministar završen je postupak javne nabavke i sada treba to da se implementira. Da bi građani Srbije razumeli znači treba da se u celoj Srbiji, umreži taj elektronski sistem. U celoj Srbiji treba da se obuče kadrovi da rade na elektronskom kartonu zdravstvenom, elektronskom receptu.
Nadam se, da onog momenta kada istekne ovaj rok, a ja koliko vidim, vi ne želite da prihvatite naše produženje od dve godine mada sam ja na odboru rekao ne mora da bude dve godine, neka bude do dve godine. Bilo bi stvarno ne suvisno da iduće godine u ovo vreme ponovo produžavamo rok. Znači, da kada istekne ovaj rok u Srbiji više ne postoji duplo administriranje kao što je sada u zdravstvenim ustanovama, jedni pišu u elektronskoj formi onda pišu u knjige i recepte. Nadam se da je to cilj svega ovoga što radimo, da izbegnemo papirologiju, popularno kako je zovu u Srbiji i da pređemo samo na elektronsku komunikaciju i elektronsko pisanje.
Mislim da je malo godinu dana. Mislim da treba dve godine, daj bože da završite i za šest meseci, ali mislim da je smisleno da prihvatite naš amandman do dve godine, od mnogo glava ne bili, nema potrebe da o tome razgovaramo iduće godine u ovo vreme. Ako nešto krene naopako, ako nešto ne može da se završi do kraja, jer kažem, veliki je to posao, od mnogo ljudi zavisi, ne zavisi samo od vas, zavisi od mnogo ljudi i to sve uraditi u godini dana, hajde da vidimo. Ovo je sasvim dobronamerna sugestija i predlog i amandman.
Još jedared molim skupštinsku većinu i ministarstvo da razmisle i prihvate, ne vidim šta je loše u tome da ti sebi širi rok, a završiti ako treba i za tri meseca. Hvala.

Ma koliko se ja trudio da u nekoj normalnoj političkoj komunikaciji pričam isključivo o amandmanu, i ma koliko se trudio da ne čujem politička spočitavanja, ipak nekada čovek mora sebi da da trenutak i da kaže par rečenica i da odgovori kolegama na ono što se sve vreme spočitava.
O ovome sada razgovaramo, zato što želimo dobro i zato što želimo da posao koji se tiče svih građana Srbije, u ovom slučaju zdravstvene sruke, bude van politički, bude iznad politike i da pokušamo svi svom pameću i iskustvom i znanjem koje imamo, da to upotrebimo za donošenje najkvalitetnijih rešenja.

Dobro, zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, poštovani gosti, koleginice i kolege, poštovani građani, već dva sata smo u raspravi oko tri predloga zakona koje predlaže Ministarstvo zdravlja. Većinom su bile afirmativne diskusije. Ja ću pokušati malo da predloge zakona sagledam iz drugog ugla i da sa vama podelim par nedoumica. Nadam se da ću dobiti valjane odgovore.
Počeću od predloga zakona o izmenama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Podsetiću vas da je ovaj zakon usvojen 8.11.2014. godine i na sve naše najave i upozorenja da je vrlo kratak rok od godinu dana sprovesti tender za softver, izvršiti implementaciju i primeniti zakon, skupštinska većina je bila kategorična, podržala je predlog Vlade i ministarstva, usvojila zakon i godinu dana nakon toga dolazite ponovo pred Narodnu skupštinu sa istim Predlogom zakona sa obrazloženjem da, kaže – Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblastima zdravstva utvrđen je rok od 12 meseci od dana stupanja na snagu tog zakona za donošenje propisa za sprovođenje zakona.
S obzirom da se u tom periodu sprovodi postupak javne nabavke za integrisani zdravstveni informacioni sistem koji još uvek nije završen jer su uložene žalbe nije moguće doneti u propisanom roku propise za sprovođenje zakona. Ovo sve ne spočitavam Ministarstvu zdravlja.
Ministarstvo zdravlja mora da poštuje Zakon o javnim nabavkama i dolazimo do čuvenog Zakona o javnim nabavkama, za koga smo rekli da nije dobar, da je potreban, ali mora biti mnogo bolji i efikasniji. Vi ste uvek govorili, govorite i verovatno ćete i sada reći da je to dobro. Evo, vidite kako nije dobro, da oni koji žele da ispoštuju zakon faktički ne mogu da potroše budžetska sredstva predviđena za datu godinu, nego moraju da ih prebace u drugu godinu.
Sticajem okolnosti, sada su, što kažu naši ljudi, grbavi ispali ljudi iz Ministarstva jer su poštovali zakon. Mi smo predložili kao poslanička grupa da ovaj rok nije godinu dana, nego dve godine. Zašto? Pa, zato što imamo obavezu da nakon kupljenog tog informacionog sistema, što kaže ministar, završava se javna nabavka i treba da to sprovedemo kroz zdravstvene ustanove u Republici Srbiji, treba da implementiramo elektronsku medicinsku dokumentaciju, ili popularno nazvan zdravstveni karton, trebamo da uđemo u funkcionisanje elektronskog recepta.
I, ono što niko neće da kaže, jeste da imamo ozbiljnih problema u funkcionisanju centralnog registra, prijave, odjave, osiguranja. Centralni registar nije savršen sistem i on mora da se dorađuje. Ja nisam iz sfere elektronike, ali ono što ja znam i na osnovu onoga što sam video dok sam radio u Republičkom fondu, taj sistem treba da se doradi da bi bio mnogo efikasniji.
Tako da, naš je predlog da ovaj rok se produži na dve godine, da ne bi došli za godinu dana ponovo u situaciju da raspravljamo o istoj temi. Nema potrebe. Prihvatite amandman. Nije zlonameran, dobronameran je. Ako završite za godinu dana, dobro jeste, nije problem, ali dajmo da to ima rok, da ne bi na godinu dana ovde jedan drugom spočitavali nešto što ne zavisi od Ministarstva zdravlja, već zavisi od onih koji su osmislili, napisali i koji uporno ne žele da promene Zakon o javnim nabavkama.
Drugi zakon o kome želim da kažem par reči je Zakon o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Dobro je to što se radnicima koji rade u inostranstvu produžava rok do isteka tog njihovog rada u inostranstvu. Misli se ovde na zemlje gde mi imamo ugovor o zdravstvenom osiguranju. Recimo, to je Crna Gora, Austrija, Nemačka, Italija, ne znam da li imamo sa Bugarskom, Makedonija, Bosna i Hercegovina. To su ti međudržavni ugovori koji su potpisani i oni ili idu na direktna plaćanja od strane države ili idu na prebijanje dugova, tj. na reciprocitet u lečenju, u zavisnosti kakav je ugovor gde potpisan. To nije ni tema današnje rasprave.
To je dobro i dobro je to što se odnosi na članove uže porodice. Jedina zamerka naša je kod stava 3. koji kaže – Potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite za vreme privatnog boravka u inostranstvu iz člana 64. ovog zakona izdaje se osiguranom licu za period najduže do 90 dana. Mislim da taj period treba da bude onoliko koliko traje overa zdravstvene legitimacije za savesne uplatioce doprinosa, da treba da bude šest meseci, jer nema potrebe da se nepotrebno administrira i da neko na tri meseca overava, ako ima pravo na šest meseci da overava zdravstvenu knjižicu. Tako da, taj predlog ćemo ponovo da razmatramo kada budemo razgovarali o zakonima u pojedinostima.
Ono gde se ne slažemo sa vama, Poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka – Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, je član 96. stav 5. gde kažete da se reč: „osiguranica“ zamenjuje rečju: „poslodavac“. Bilo je dosta govora danas o ovom članu. To je čuveno trudničko bolovanje, gde je čak i jedna koleginica poslanica rekla da nije u redu da zbog kumulativne isplate zaostalih trudničkih nadoknada žene budu naknadno oporezovane solidarnim porezom. Evo o čemu se radi. Ja ću pokušati da građanima Srbije, pošto vi ovde u sali svi dobro znate o čemu se radi, objasnim šta je tema.
Dakle, kada se isplaćuje trudničko bolovanje, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i Zakonu o zdravstvenom osiguranju, trudnicama se isplaćuje 65% od njihove zarade, a država je odvojila pre par godina dodatnih 35% kako bi za vreme trudničkog bolovanja one imale 100%, jer mnogo više treba trudnici novca, tj. porodilji zbog bebe i specifičnog stanja u kome se nalazi i da to nije obično bolovanje. To je sasvim u redu i država je ove godine za te pozicije, to niko nije rekao, izdvojila preko milijardu i trista miliona dinara.
Osnovni problem se javlja u momentu kada se vrši obračun zarade za svaki mesec koji je u obavezi svaki poslodavac da preda RFZO za one koji su na bolovanju. To svaki poslodavac radi, a za ovih 35%, jer država taj novac uplaćuje RFZO, a RFZO do sada je to prosleđivao trudnicama. Onda je RFZO bio u obavezi da radi obračun za tih 35%. Čak je na kraju godine on bio u obavezi da radi i M4 obrazac za tih 35%.
Činjenica je i da Republički fond nema kapacitete da vrši obračun, niti je to njegov opis posla. To je, sticajem okolnosti, pošto država sufinansira trudničko bolovanje, pripalo da radi Republički fond. Sada ovom izmenom zakona hoće da se to izmesti, da to radi poslodavac umesto Republičkog fonda, jer kažem da Republički fond niti ima ljudi, niti ima kapacitete za taj dodatni posao. I, šta ćemo dobiti? Pa, dobićemo da naplata solidarnog poreza ne bude sporadična, nego da bude pravilo. O čemu se radi? poslodavci koji nisu solventni, koji ne isplaćuju uredno lične dohotke, koji ne rade uredno obračun, oni su ti koji su uzrok gomilanja novca koji se odjedared isplati trudnici i onda se naplati solidarni porez.
Suština je da trudničko bolovanje ne kasni i naš predlog koji mi predlažemo Ministarstvu je da poslodavac radi obračun zarada, a Fond na prispeli obračun poslodavca direktno uplaćuje trudnici. Tada nećemo imati zastoja, jer ovaj zastoj koji se javio kod isplate porodiljskog bolovanja nije zastoj koji je vezan za Republički fond, nego je zastoj koji je vezan za poslodavca. To mi trebamo ovde da rešimo, da sugerišemo Ministarstvu. Nadam se da ćete prihvatiti predlog da obračun radi, kao što i predlažete da to radi poslodavac, a da Republički fond direktno isplaćuje porodilje na urađeni obračun. Republički fond, da li je isplatio porodilji ili je isplatio poslodavcu, oni to uplaćuju, pa uplaćuju. Razlikuju se samo brojevi žiro računa. Onda nećemo imati problem da trudnicama kasne porodiljska bolovanja, jer država je ovih 35% dala da pomogne, a ta njena pomoć na kraju kad se svede i kad počnu da kasne isplate od strane poslodavca se svede da nikakva pomoć nije ni bila. Stoga vas molim da kada budemo raspravljali o amandmanima ovaj naš predlog uzmete u razmatranje i da ga prihvatite, ili neko drugo rešenje da date, ako imate bolje od ovog našeg predloga.
Dakle, suština je da usvojimo predlog zakona koji će trudnicama garantovati svakog meseca isplatu. Neko će reći da po zakonu poslodavci imaju obavezu da imaju paralelni žiro račun za isplatu bolovanja. Pa, imali ste i do sada, pa imate kašnjenje. Hajmo da se ne krijemo iza zakona, kolege. Hajde da pomognemo trudnicama da imaju svakog meseca prinadležnosti za koje smo se svi mi složili i izglasali kada je to glasano pre par godina. To je što se tiče ovog predloga zakona.
Sada se vraćam na ono što je otvorilo mnoge polemike, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Tu se naša poslanička grupa, kao što sam rekao, Boris Tadić Socijaldemokratska stranka-Zajedno za Srbiju-Zeleni Srbije ne slaže sa vama, jer se mi tu i politički razlikujemo dosta. Ovo što se izglasava i što ćete vi izglasati je dalja centralizacija svega što je u Srbiji. Mi se snažno protivimo tome i naš politički program i način razmišljanja ide ka decentralizaciji Srbije. Što većoj, to bolje. Razlog, kako sam ja čuo, zašto se izuzimaju iz lokalne samouprave ingerencije na kliničko-bolničkom centru, to je finansiranje onoga što pripada osnivaču, a to je investiciono tekuće održavanje, popravka i krečenje zgrada. To po meni nije razlog. To je problem lokalnih budžeta, a nije tema i nije Ministarstvo adekvatno gde bi pričali o lokalnom budžetu, kako se oni pune, kako se puni lokalni budžet i kako se republički budžet puni.
Tema je da centralizacijom zdravstva mi pravimo sistem da je rigidan, spor i nefleksibilan. Isto se odnosi i na funkcionisanje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Tako da, oni koji su vezani za zdravstvo i koji svakodnevno žive taj život u zdravstvenim ustanovama znaju kako je teško nešto promeniti, ma koliko bilo hitno i urgentno. I to ne zato što neko ne želi da se promeni, nego što je sistem tako koncipiran, što se čeka neka odluka, što nema tu u susednoj prostoriji čoveka koji može da donese tu odluku, nego se čeka ili Direkcija Republičkog fonda ili se čeka Ministarstvo. Kažem, to ne znači da su oni zlonamerni, ali ne može jedno ministarstvo da rešava problem srpskog zdravstva u trenutku. To mora da se spusti na niže nivoe, na regione, na pokrajinu Vojvodinu, znači tu treba da se pojačavaju ingerencije i ovlašćenja, kako bi sistem bio fleksibilniji i brži. Da ne navodim primere kako to izgleda kada nekom iz zdravstvene ustanove hitno nešto treba, a vi vodite republički fond koji ima para, ali ne možete da donesete odluku dok ne dobijete saglasnost i ako ta saglasnost ne stigne u tri dana, četvrti dan džabe je stigla. E, zato sistem mora da bude fleksibilniji, mora da bude razvijeniji, u smislu spuštanja ovlašćenja, da bi sve bilo na zadovoljstvo korisnika, tj. osiguranika, tj. pacijenata zdravstvenih ustanova. I to mislim da je pravi put i rešenje za zdravstvo u Republici Srbiji.
Ono što je izazvalo dosta polemike, tj. dosta priča, je dopunski rad zdravstvenih radnika, to je usaglašavanje, poštovani građani, sa Zakonom o radu, s tim što tu ima malih specifičnosti delatnosti, jer ovde govorimo o direktnim budžetskim korisnicima, a Zakon o radu podrazumeva fabrike, firme i direktne budžetske korisnike. I šta je bilo do sada? Više puta su razna razmišljanja, razne politike i vizije rešavale taj problem i sada mi, izglasavanjem ovog predloga koje je predložilo Ministarstvo, tj. vi, poštovane kolege skupštinske većine, ćemo ukinuti ono što je verovatno i bio razlog donošenja ovog predloga, to je član 199. stav 2. koji kaže – dopunski rad iz stava 1. ovog člana može da se obavlja kod poslodavca sa kojim zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice ima zaključen ugovor o radu sa punim radnim vremenom, odnosno kod drugog poslodavca samo pod uslovom da rad zdravstvenog radnika, zdravstvenog saradnika, odnosno drugog zaposlenog lica van redovnog radnog vremena za koji se zaključuje ugovor o dopunskom radu ne utiče na organizaciju rada pojedinačnih delova zdravstvene ustanove ili zdravstvene ustanove u celini.
Da vam prevedem. To je značilo da onaj ko želi da se bavi svojom delatnošću van radnog vremena od osam sati u nekoj ustanovi iz plana mreže, znači državnog zdravstva, on treba da ima saglasnost direktora da to može da radi. Ovim zakonom, ovaj član se skida, ovaj stav se skida. I onda ćemo da kažemo – da, zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: drugo zaposleno lice), koji radi puno radno vreme, može da obavlja određene poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca van radnog vremena, zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcima u ukupnom trajanju do jedne trećine punog radnog vremena.
Pošto sam ja stomatolog po vokaciji, ja sam konsultovao pravnika jer ovde imate i jednine i množine u ovom članu koji ćete usvojiti. To znači da zdravstveni radnik, saradnik, ali misli se pre svega na lekare i medicinsko osoblje, može da bez saglasnosti direktora zdravstvene ustanove zasnuje radni odnos sa privatnikom i da kod njega, misli se na legitimnog prijavljenog privatnika koji ima prijavljenu zdravstvenu ustanovu ili ordinaciju, da može da radi, s tim što će obavestiti svog direktora, samo ga, znači, obaveštavati da on ima privatan angažman, i to ne kod jednog, nego može više. Jer kaže – u ukupnom trajanju do jedne trećine radnog vremena.
Nadam se da će mi pravnici iz Ministarstva zdravlja, ne očekujem od ministra, odgovoriti – zbog čega je ovde data mogućnost da kod više privatnika može da radi jedan lekar? Onda imamo jedan deo koji mislim da je stvarno višak. To je nepotrebno administriranje.
Mi smo tu uložili amandman da, kaže, jedan primerak originala ugovora o dopunskom radu, u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora, zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo zaposleno lice dostavlja zdravstvenoj inspekciji radi kontrole obavljanja dopunskog rada u oblasti zdravstva. Ja se izvinjavam pravnicima koji su ovo pisali. Ja jesam privatnik. Znači, kada kod mene dođe zdravstveni inspektor, on traži ugovore o radu svih onih koji rade u mojoj ordinaciji i ja sam dužan da mu pokažem. Ne vidim razlog zašto bi lekar morao da dodatno ide u zdravstvenu inspekciju i da njima daje ugovor o radu. Mislim da to nije obaveza i da je to nepotrebno administriranje za tog lekara koji radi u privatnom sektoru. Ako već neko treba, to treba da radi vlasnik te ordinacije ili direktor kliničkog centra ili zdravstvene ustanove gde je već zdravstveni radnik podneo ugovor da dokaže da je angažovan u dodatnom radu.
No, dobro je to što će taj rad biti oporezovan. Apsolutno se slažem sa načinom kako će da budu plaćeni, to je u redu, ali mislim da nema potrebe, ako već ovo dozvoljavate zdravstvenim radnicima, da mogu bez saglasnosti direktora da rade privatno kod privatnika, a ako dozvoljavate da može kod više privatnika da radi, ne znam kako, ali on ima zakonsku mogućnost, do jedne trećine radnog vremena, zašto ga opterećujete time da nosi on ugovor? To nije njegov posao. On niti je vlasnik firme, niti je direktor zdravstvene ustanove, tako da mislim da to nema potrebe da se radi.
Još par reči kada sam rekao, evo, imam vrlo malo vremena. Ne, da ne otvaramo druge teme. Nadam se da ću dobiti odgovor na ovo, gospodine ministre. Naše glasanje zavisiće od prihvatanja naših amandmana u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Pošto se mnogo priča o gradu Nišu i o Vojnoj bolnici, Vojna bolnica ima ugovor sa RFZO-om za usluge koje su na listi čekanja Kliničkog centra, a puštanje u pogon Vojne bolnice, kao sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite, značilo bi oduzimanje dela kadrova i dela usluga Kliničkom centru jer on sada obavlja usluge i na sekundarnom i na tercijalnom nivou. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, po sedmi put ću postaviti ista pitanja predsedniku Vlade i ministrima.
Moje prvo pitanje koje postavljam je – Kada će iz grada Niša iz centra grada biti izmeštena železnička pruga?
Podsetiću predsednika Vlade i gospođu Zoranu Mihajlović da je grad Niš 2010. godine, za vreme kako vi kažete prošlog režima uzeo kredit od Svetske banke u visini od devet miliona evra. Jedan i po milion evra dat je za izradu Studije izvodljivosti. Grad Niš je do 2012. godine kada je došlo do smene vlasti, kada ste vi preuzeli vođenje i odgovornost za vođenje grada, uradio planska dokumenta i to Generalni urbanistički plan u kome je predviđena nova trasa izmeštanja pruge, plan detaljne regulacije nove trase pruge, kompletnu geodeziju buduće nove trase.
Postojeća trasa koja je u planu predviđena, tj. koja je sada postojeća, ona se predviđa kao trasa lakog šinskog prevoza. Od planskih dokumenata trebali ste da uradite idejni projekat, glavni projekat, generalni projekat i da završite eksproprijaciju preostale trase koja nije eksproprijanisana do 2012. godine.
Moje pitanje je – šta je prvo bilo sa kreditom koji je povučen kod Svetske banke, da li je on realizovan do kraja i kada ćete nastaviti postupak izmeštanja pruge iz centra Niša.
Odugovlačenje i izmeštanje pruge na vodi, na razmišljanje da će u poslednjem trenutku kada bude završena cela trasa pruge između Niša i Dimitrovgrada zbog iznudice, prinudno biti, kako vi kažete, tj. vaš bivši direktor Železnica Srbije - privremeno biti elektrifikovana ta pruga.
Podsetiću vas da građani Niša su u više navrata skupštinskim odlukama, poziciji i opoziciji, znači, jednoglasnim skupštinskim odlukama, donosili odluku i slali poruku da traže apsolutno izmeštanje pruge iz grada Niša, bez ikakve privremene elektrifikacije.
Drugo pitanje, postavljam predsedniku Vlade i podsećam ga da je u izbornim kampanjama 2012. i 2014. godine obećavao građanima Niša i građanima juga i jugoistoka Srbije bolji život i više radnih mesta.
U gradu Nišu tri godine nakon, ili tri i po godine nakon vršenja vaše vlasti, tj. ove skupštinske većine i Vlade, Niš ima preko 36.000 nezaposlenih ili po zadnjim podacima službe za zapošljavanje oko 35.000 nezaposlenih Nišlija.
Ono što je urađeno u zadnje tri i po godine, to je otvaranje pogona „Džonson elektrika“, to je ugovor koji je potpisan još 2010. godine i dobro je što je to otvoreno, ali to je nekih 350 mesta, a od otvaranja novih radnih mesta imamo samo obećanje da će „Džonson elektrik“ u narednom periodu, kako vi kažete, zaposliti više hiljada ljudi.
Moje pitanje predsedniku Vlade i ministrima aktuelne Vlade – Koji je njihov plan za razvoj grada Niša i juga i jugoistoka Srbije i kada će napokon grad Niš zauzeti mesto na ekonomskoj mapi Srbija, koje zaslužuje?
U gradu Nišu narod ne radi, gradski budžet se puni sa nekih 60, 65%, tako da i ono što je osnovna funkcija grada je teško sprovesti i realizovati, jer nema dovoljno para. Ono što ste uspeli da uradite kao skupštinska većina i kao vlast u gradu Nišu je da se podignu porezi, da se podignu cene komunalnih usluga, a novih radnih mesta nema.
Te ponovo postavljam pitanje gospodinu Aleksandru Vučiću – Koji je plan razvoja grada Niša, kada će se ispuniti predizborna obećanja data u kampanjama 2012. i 2014. godine i kada će građani Niša imati bolji i kvalitetniji život i kada će se zaposliti preko 35.000 nezaposlenih Nišlija?
Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, ovo pitanje ću ponavljati svaki put kada budem dobio mogućnost na kolegijumu moje poslaničke grupe kojoj pripadam da postavim pitanje i postavljaću ga dok god ne dobijem kvalitetan odgovor.
Prvo, kada će se izmestiti pruga? Odgovor koji će reći – da li ćete prinudno, tj. privremeno elektrifikovati prugu, ili ćete izmestiti i kada će napokon se čuti taj plan razvoja grada Niša?

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, ovaj žagor u sali znači da će napokon skupštinska većina prihvatiti moje predloge, jer sve ovo što ja predlažem iz sednice u sednicu je u cilju da se poboljšaju zakoni koje je ova skupštinska većina usvojila pre više od godinu dana.
Naime o čemu se radi, pre godinu i po dana ova skupštinska većina je usvojila dva zakona vezana za informisanje Predlog zakona o informisanju i medijima i Predlog zakona o javnim medijskim servisa, time ukinula mogućnost lokalnim samoupravama da budu osnivači lokalnih medijskih servisa i ukinula pravo građanima ispod Save i Dunava da budu ravnopravni i u mogućnosti korišćenja javnog medijskog servisa.
Naime, tim zakonom u Republici Srbiji postoje samo dva javna medijska servisa: Radio-televizija Vojvodine i Radio-televizija Srbije. Radio-televizija Vojvodina pokriva teritoriju Vojvodine i omogućava građanima Vojvodine da, pored informacija koje imaju preko RTS-a uz posredstvo RTS, mogu da imaju dopunsku informaciju preko RTV, jer ona ima dva televizijska i tri radio programa. Tako da, lokalne teme koje interesuju građane Vojvodine mogu da se mnogo bolje sagledaju i mnogo bolju informaciju da dobiju.
Ono što je problem, jeste što građani ispod Save i Dunava sem RTS-a i RTV-a nemaju mogućnost da adekvatno budu zastupljeni u programu, iz prostog razloga što je kapacitet programa toliki, dan traje 24 sata, ne traje duže, i ljudi nemaju mogućnost da se informišu šta se dešava u Prokuplju, Leskovcu, Vranju, šta se dešava u Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Šapcu.
Ono što sam ja predložio jeste da se formira radio-televizija uža Srbija, po ugledu na šemu RTV, da ima dva televizijska i tri radio programa i način funkcionisanja kao što je RTV, a to je da 70% sredstava od pretplate ide za finansiranje radio-televizije uža Srbija, a 30% sredstava da se finansira RTS.
(Narodni poslanik Dragan Šormaz dobacuje s mesta.)
Slušaćete vi, kolega, o ovome za sve vreme ovog mandata…

Gospođo predsedavajuća, molim vas, ja sam ipak stomatolog, ne mogu da se skoncentrišem kada je galama, ako možete da upozorite kolegu Šormaza da mi ne dobacuje. Zahvaljujem. Ponoviću, imam još tri minuta, pa ću mu lepo objasniti zbog čega tražimo da se izglasa radio-televizija uža Srbija.

Hvala.

Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća.
Prvo avgusta 2014. godine skupštinska većina je usvojila izmenu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i tom odlukom je doprinos za socijalno osiguranje sa 12,3% smanjila na 10,3%, dva posto je prebačeno na poziciju penzije i time je RFZO smanjila za oko 300 miliona evra godišnji prihod. Normalno to je urađeno sa ciljem rasterećena budžeta kako bi prema penzijama za 300 miliona evra budžet imao manje izdatke kako bi se sada prikazivao pozitivan efekt poslovanja budžeta za ovu godinu.
Ali, da se vratimo RFZO i novcu koji svi mi uplaćujemo u taj fond kako bismo imali zdravstvenu zaštitu. Smanjenjem dva posto, poštovane kolege, doprinosa za zdravstvo mi smo smanjili priliv koji je bio u 2014. godini 165.9 milijardi dinara, na 125,3 milijardi dinara što je 40 milijardi manje nego što je bilo 2014. godine. Smanjenjem ovih dva posto urađen je rebalans budžeta RFZO tako da je budžet koji je bio planiran na 236 milijardi dinara smanjen za 20 milijardi pa je bio 215,7 milijardi. I, to nije sve.
Ono što je interesantno, evo o tome sam pričao kada smo usvajali budžet da Republika Srbija ima obavezu da za skoro miliona osiguranika, građana Srbije uplaćuje doprinose za zdravstvo i to je negde oko 11 milijardi dinara. Ove godine je uplaćeno 530 miliona, umesto 11 milijardi, a sledeće godine je planirano 668 milijardi. Iz svega toga nabrojanog vidi se da je manjak u budžetu negde oko 40 milijardi dinara za isti obim prava i obaveza osiguranih lica. Te da ne bi doveli u problem funkcionisanje srpskog zdravstva, molim vas da prihvatite moj predlog i da vratimo zdravstvenom osiguranju 12,3% jer slušamo mesecima u nazad da je budžet u odličnom stanju, tako da budžet ima dovoljno para kako bi sufinansirao penzije i da bi izglasavanjem ovog predloga izmena zakona omogućio da srpsko zdravstvo ima dovoljno para.

Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća.
I da nastavim gde sam stao. Izmenom Zakona o javnim medijskim servisima i informisanju i medijima je ustanovljeno da će taksa za RTS i RT Vojvodinu biti 500 dinara, pre par dana smo to promenili i videćemo kako će Vlada kreirati tu taksu od Nove godine.
Ono što je izvesno, to je da je u budžetu planirano preko četiri milijarde dinara za finansiranje RTS i RTV, a pošto budžet pune svi građani Srbije, znači, svi mi dajemo novac za finansiranje RTS i RTV, s tim što građani ispod Save u Dunava, ponavljam po ko zna koji put, nemaju ista prava zastupljenosti u javnim medijskim servisima. Svi ste vi svesni, poštovani građani, da imamo izjutra jutarnji program RTS gde se objavi po neka vest iz mesta ispod Save i Dunava i imate popodne horniku regiona. Obično su to vesti negativne konotacije, ali ono što interesuje građane Srbije je kako se odvija život, kako rade javna komunalna preduzeća u njihovim sredinama. Ono što je njima bitno, oni to nemaju mogućnost da vide preko RTS, a još manje preko RTV, oni koji žive ispod Save i Dunava.
Molim da se prihvatite moj predlog, kako bismo omogućili građanima koji žive u Šapcu, Valjevu, Kragujevcu, Kruševcu, Nišu, Beloj Palanci, Vranju da imaju iste mogućnosti informisanja kao što imaju građani u Beogradu, kao što imaju građani u Vojvodini. Znam da postoje stranačke odluke, ali postoji i nešto što se zove odgovornost prema građanima, odgovornost prema svojim sugrađanima. Ponoviću – lepo je da mi znamo da li ima vode na Voždovcu, da li je prohodan most ovaj novi koji je napravljen pre jedno tri godine, ali mene u Nišu interesu kako rade komunalna preduzeća, da li obdaništa imaju grejanje, da li funkcioniše gradski prevoz, a ovo što se dešava u Beogradu mene interesuje kao druga ili treba informacija.
Poštovani poslanici, red bi bio da radite i glasate u interesu svojih sugrađana koji su vas delegirali ovde. Nemojmo da gubimo ubeđenje kada pređemo Bubanje Potok, nemojmo tu da okrenemo priču i da glasamo kako nam …

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani, dva su razloga zbog kojih sam predložio Skupštini da uzme u ponovno razmatranje ovaj zakon koji je usvojen pre više meseci.
Jedan, što je, po mišljenju pravnika, ovaj zakon protivustavan i zadire u neprikosnoveno pravo privatne svojine jer je ova Skupština dozvolila i omogućila da za jedan deo jedne beogradske opštine Republika Srbija i grad Beograd mogu da otkupe privatnu svojinu pod obrazloženjem da je to javni interes i da daju drugom privatnom lice koje će raditi poslovno-stambeni kompleks za tržište i dalju prodaju i za sticanje profita. Mislim da je to duboko protivustavno i da to nije u redu. Investitor je mogao sa tim privatnicima da dogovori, a svakome je u interesu da zaradi i napravi to što je zamislio.
Drugi razlog zbog koga sam predložio izmenu ovog zakona je način finansiranja eksproprijacije i način finansiranja infrastrukturnog opremanja Savskog platoa. To će se raditi iz budžeta. Da sam u pravu možete videti u budžetu za 2016. godinu, gde je za to odvojeno dve milijarde dinara, dve milijarde dinara para poreskih obveznika građana Srbije za infrastrukturno opremanje jednog dela jedne beogradske opštine. Mislim da to nije u redu.
Svaki grad u Srbiji takve zahvate ili rešava podizanjem kredita ili raspisivanjem samodoprinosa. Jedino je ova skupštinska većina omogućila da se to radi u Beogradu na teret budžeta Republike Srbije. Mislim da to nije u redu. Mislim da taj novac možemo bolje upotrebiti tako što ćemo investirati u otvaranju novih radnih mesta jer svi kažemo da je osnovni gorući problem u Srbiji nezaposlenost. Taj novac i te kako bi dobro došao kao privredni podsticaj i za otvaranje novih fabrika i zapošljavanje ljudi širom Srbije.
Stoga vas molim, gospodo narodni poslanici i uvažene dame narodne poslanice, da prihvatite moj predlog kako bismo promenili odluku i kako bismo omogućili da se budžetski novac koristi za podizanje privrednih, poslovnih kapaciteta Republike Srbije, a ne za izgradnju dve kule sa ukupno 300 stanova, jednosobnih, dvosobnih i trosobnih, to se radi u našim mestima, ali parama, tako što se plate komunalije, tako što se kupi građevinsko zemljište i tako što se plate svi priključci i to ne na teret budžeta Republike Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Predložio sam predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju jer po Zakonu o zdravstvenom osiguranju član 41. govori o pravima osiguranika RFZO na popravku zuba i lečenje bolesti usta.
Po važećem članu 41. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, pravo na popravku zuba na teret sredstava RFZO imaju mlađi do 18 godine, studenti i srednjoškolci do navršene 26 godine, stariji od 65 godina određene usluge i ljudi, tj. osiguranici sa specifičnim bolestima, da ih sada ne bih nabrajao, kao i trudnice pre, za vreme trudnoće i posle porođaja.
Predložio sam da, izmenom zakona, svi osiguranici, a govorim o 4,5 miliona ljudi koji uplaćuju doprinose u Republici Srbiji a nemaju pravo na popravku zuba na teret Fonda koji oni pune, da svi osiguranici imaju pravo da na teret sredstava Republičkog fonda popravljaju zube. Ova skupštinska većina, po ko zna koji put, neće da prihvati, poštovani građani Srbije, moj predlog, iako svi mi govorimo u kampanji da radimo za interes i dobrobit građana Srbije.
Meni nije zašto kolege poslanici ne žele da podrže ovaj predlog i da omoguće vama koji uplaćujete doprinose i punite RFZO da imate pravo da na teret tog istog Fonda koji vi punite svojim doprinosima od svojih zarada, da imate pravo da popravljate zube. Živimo u vreme kada je velika nezaposlenost, kada je velika nemaština, kada se borimo za svako radno mesto i za svaki dinar, kada ljudi jedna sastavljaju kraj sa krajem i mnogo bi značilo građanima Srbije da mogu da popravljaju zube na teret Republičkog fonda, a ne da plaćaju privatne usluge, ma koliko privatni stomatolozi skidali cene svojih usluga. Kada se nema, i dinar je mnogo.
Molim vas, kolege poslanici, da još jedanput razmislite i da za interes onih ljudi koji su vas poslali u ovu salu odlučujete za njihovo dobro. Prihvatite moj predlog, kako bismo izmenili član 41. Zakona o zdravstvenom osiguranja i zdravstvenoj zaštiti i omogućili ljudima da imaju pravo da sa knjižicom odu kod stomatologa i poprave zube na teret sredstava RFZO. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, ministri iz Vlade, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, predložili smo amandman na član 8. sa idejom formiranja budžetske pozicije za isplatu dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanje iz radnog odnosa. Naime o čemu se radi.
Kolega Ninoslav i ja smo sa tekuće budžetske rezerve predložili da se skine milijarda i 100 i da se prebaci na poziciju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i to ne ekonomsku kvalifikaciju 472 gde bi promenili i naziv. Ona se zove izvorna naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta, mi smo dodali i obaveze nastale na osnovu ostvarenih prava na osnovu rada ostvarenih u društvenim preduzećima od 2002. godine do 30. juna 2011. godine.
Sa osnovnom idejom da predložimo i počnemo rešavanje problema preko 80.000 radnika Republike Srbije, od kojih preko 4.000 radi i živi u Nišu, tj. oni su bili radnici EI Holdinga, građevinara, MIN Holdinga, Đuka-Dinić i druga preduzeća da ne nabrajam sada sve, jer nemam dovoljno vremena.
Niški poslanici, svi do jednog, u razgovoru sa radnicima ovih preduzeća, pre nekih desetak dana su se dogovorili da podrže inicijativu. Mi smo podneli inicijativu Vladi, svi smo je potpisali.
Ja sam i postavio pitanje predsedniku Vlade juče, tj. prekjuče, kada će to biti rešeno, a evo sada mi predlažemo i amandman na budžet, kako bismo omogućili, formirali budžetsku poziciju i omogućili da se višegodišnji problemi tih ljudi reše.
Napominjem da je Vlada 2015. godine formirala radnu grupu koja treba da reši ovaj problem. Ako smo slučajno poremetili nešto u budžetu, ja predlažem ministru da on da predlog sa koje pozicije to treba da se skine, a to može preko Odbora da se uvrsti u budžet.
Bitno je da se problem reši i da se formira budžetska pozicija koja će rešivi ovaj višegodišnji problem. Zahvaljujem se.