Imam još 20 sekundi, pa bih vas zamolio…

Dakle, imamo odgovor ministra da on ne vidi način, jel ovo bi narušilo politiku ako bi se poslušalo ono što kaže opozicija – da. Mi kažemo da ova politika nije dobra, da ova politika stezanja kaiša, bez investicija, gospodine ministre, nije politika. Vaša politika u Nišu, za vreme vaše vlasti, je manje 370 privrednih društava, 201 privatna radnja je zatvorena.

Hoćete li samo ponoviti koji je zakon, nisam vas čuo?

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, poštovani građani Srbije, 12. put za redom predlažem ovoj skupštinskoj većini da uzme u razmatranje izmenu Predloga zakona o zdravstvenom osiguranju i tako ispravimo jednu nepravdu prema našim sugrađanima kojih ima u RS oko 4,5 miliona.
O čemu govorim? Govorim o tome da doprinose za zdravstveno osiguranje tj. doprinose koji se uplaćuju u Republički fond za zdravstveno osiguranje kojim se finansira obaveza zdravstva u RS, uplaćuje 4,5 miliona radno sposobnih ljudi i oni nemaju pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu preko sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu preko ovih sredstava imaju mlađi od 18 godina, učenici i studenti do 26 godine, trudnice i stariji od 65 godine u nekim vidovima usluga stomatologije.
Ono što je bio razlog da ja predložim ovoj skupštinskoj većini i stvarno ne razumem zbog čega to narodni poslanici koji govore o tome da je potrebno učiniti život lakšim građanima Srbije ne prihvate ovaj zakon je taj što u fondu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje tj. u njegovom budžetu za ovu godinu u razdelu stomatologije ima preko 350 miliona dinara neraspoređenih sredstava.
Malopre smo, uvažene kolege, slušali gospodina ministra iz Ministarstva finansija, koji kaže da nikada bolje nije bilo u republičkom budžetu, da ima novca, da je deficit minimalan, da čak da nema vraćanja onih kredita da bi to bio suficit, a vi ne želite da prihvatite moj predlog izmene zakona gde bi učinili uslugu građanima Srbije i omogućili im da u ovom teška vremena kada je velika nezaposlenost, kada je vrlo malo ljudi koji rade u realnom sektoru, da dobiju pravo da od svojih sredstava mogu da popravljaju zube. To stvarno ne razumem. Ne razumem ni moje kolege koji kažu da im je zdravlje pacijenata pre svega, zašto oni ne glasaju?
Ja vas još jednom molim, u ime građana Srbije, onih koji uplaćuju doprinose, koji pune budžet Republičkog fonda, a koji jedini nemaju pravo da deo svog novca koji uplaćuju u taj fond koriste za stomatološku zdravstvenu zaštitu, prihvatite danas moj predlog i uvrstimo ovu tačku dnevnog reda u razmatranje ove sednice, kako bismo mogli da promenimo član 41. i kako bi građani Srbije, oni koji plaćaju doprinose mogli da…

Gospodine predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, šesti put za redom predlažem skupštinskoj većini izmenu dva zakona koji se tiču javnog informisanja i elektronskih medija. Pet puta ova skupštinska većina nije želela da prihvati. Moji razlozi za predlog ponovnog razmatranja ova dva zakona su što je donošenjem ovih zakona pre više od godinu i po dana u Srbiji smo dobili građane prvog i drugog reda, dobili smo građane koji imaju obavezu plaćanja javnog servisa, ali nemaju iste mogućnosti korišćenja na celoj teritoriji.
Naime, o čemu se radi? Ovim zakonom je ukinuto pravo lokalnim samoupravama da finansiraju lokalne javne servise i to je učinjeno na celoj teritoriji. Nijedno mesto na teritoriji Republike Srbije više to pravo nema. Postoje samo javni medijski servisi RTS i RT Vojvodine. Radio Televizija Srbije je za celu teritoriju, tako bar piše u dokumentima, i RTV za teritoriju AP Vojvodine. Oni se finansiraju iz taksi koje su po tom zakonu bile 500 dinara. Čujemo pre par dana od premijera da će to biti 150 dinara, ali će ostatak potreban za finansiranje RTS-a i RTV-a biti nadomešćeni iz republičkog budžeta. To je opet od naših para.
Ono što je, što čini građane Srbije ispod Save i Dunava, građanima drugog reda je što nemaju mogućnosti da javni medijski servis koriste u istom kapacitetu kao što to imaju građani Beograda i Vojvodine. Ne može cela Srbija da stane ispod Save i Dunava u „hroniku“ regiona. Ne može ni „crna hronika“ iz mesta ispod Save i Dunava da bude u „hronici regiona“.
Građani Srbije imaju pravo na lokalne, tj. na regionalne javne servise i ja sam predložio ispred stranke Zajedno za Srbiju, SDS i Zeleni Srbije, da ponovo uzmem u razmatranje ova dva zakona kako bismo promenili i omogućili da imamo ravnomerno informisanje na celoj teritoriji.
Način finansiranja radio televizije uže Srbije koji bi pokrivao teritoriju ispod Save i Dunava sa svoja dva televizijska i tri radijska programa bi bio isti kao što je finansiranje Radio televizija Vojvodina.
Sedamdeset posto sredstava bi ostavio za finansiranje Radio televizije uže Srbije, a 30% sredstava bi išlo za finansiranje Radio televizije Srbije. I, mislim da je to pošteno i korektno prema svim građanima. Vi u Nišu imate sada situaciju da je pre par dana Skupština odložena, nije održana Skupština grada u Nišu zbog toga što nije bilo medijskog prenosa sednice. Skupštinska većina…

Zahvaljujem.
Nastaviću gde sam stao. Znači Skupština grada je odložena jer su odbornici opozicije zahtevali televizijski prenos. Jedini način da građani imaju informaciju je prenos Skupštine, o tome šta se dešava u gradu, kako se raspoređuje gradski budžet, kako se raspoređuje kredit koji je uzet od dve milijarde, kakvo je stanje u javnim preduzećima.
Ovim zakonom koji smo izglasali, tj. koji ste vi izglasali pre godinu i više od godinu i po dana, mi smo te građane stavili u podređeni položaj. Nemaju mogućnost da imaju lokalni javni medijski servis, a sa druge strane nemaju ni mogućnost da preko RTS čuju i vide ono što je njima bitno, jer velika je Srbija ispod Save i Dunava ne može da stane u jedan program RTS, naročito ne u hroniku regiona.
Ja vas zato molim kolege, naročito kolege iz Niša da podrže moj predlog kako bismo omogućili formiranje regionalnih javnih medijskih servisa ispod Save i Dunava, kako bi smo izjednačili i u pravima građane Srbije sa onim pravima koje imaju građani u Beogradu i koje imaju građani u Vojvodini.
Da ne govorim o tome da po Ustavu imamo obavezu da nacionalnim manjinama i po zakonu, obezbedimo zastupljenost na javnom medijskom servisu. Vi imate mogućnost u Vojvodini da nacionalne manjine imaju određeni deo programa u programskoj šemi RTV. Ispod Save i Dunava toga nema. Oni imaju zakonsko pravo da formiraju i finansiraju lokalne medijske servise na svom maternjem jeziku. Imate onda jedan paradoks. Nacionalne manjine ispod Save i Dunava mogu da imaju javnim medijski servis na svom maternjem jeziku, a većinsko srpsko stanovništvo nema pravo.
Ja vas molim da još jednom razmislite pre glasanja, da podržite moj predlog kako bismo mogli zakonskom regulativom da ovo vratimo u normalne tokove. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, 1. avgusta 2014. godine ova skupštinska većina, na predlog Ministarstva finansija i tadašnjeg ministra Krstića je donela odluku da se 2% doprinosa sa zdravstvenog osiguranja koje je tada bilo 12,3% prebaci na PIO Fond koji je tada bio 24% na primanja i da sada PIO Fond iznosi 26% od zarada.
Pravdanje i obrazloženje koje je dao tadašnji ministar finansija, gospodin Krstić je bilo da u RFZO ima višak novca, da smanjenjem od 2% doprinosa za zdravstvo uopšte neće biti oštećeni osiguranici i da će nivo zdravstvene zaštite i nivo prava i obaveza prema tim osiguranicima ostati isti.
Vašem izglasavanjem mi smo kako kaže prof. Krstić 300 miliona evra sa pozicije Fonda zdravstva prebacili u PIO Fond i time smanjili davanje i dotaciju iz republičkog budžeta prema PIO Fondu, za 300 miliona na godišnjem nivou.
Malopre je trenutni ministar finansija pričao o tome kako postoji suficit, jedan deo tog suficita je rasterećenje budžeta davanjem za penzije u Republici Srbiji. Šta smo postigli time?
Budžet republičkog fonda u 2014. godini je bio 236 milijarde, budžet u 2015. godini je izglasan na 215,7 milijardi, što znači da imamo smanjenje od preko 20 milijardi za isti obim prava osiguranika.
Ono što se još desilo, smanjenjem stope doprinosa na 10,3%, prihod od doprinosa na zarade zaposlenih koji je bio 165,9 milijardi dinara, to je realno pošto ima više nivoa finansiranja republičkog fonda, je pao sa 165,9 milijardi u 2015. godini smanjen na 125 milijardi, što je 40 milijardi živih para manje za RFZO.
Sredstva koja RFZO treba da dobije iz republičkog budžeta na osnovu člana 22. gde se preko milion i 300 hiljada stanovnika Republike Srbije njihovi doprinosi finansiraju iz republičkog budžeta, ove godine umesto 12 milijardi su pali na svega 530 miliona i mi imamo situaciju da tih milion i 300 hiljada ljudi imaju u republičkom fondu četiri evra za godinu dana za lečenje, umesto 120 koje je trebalo.
Iz svega ovoga, insistiram i apelujem na kolege, naročito lekare, da prihvatite moj predlog kako bismo vratili novac u RFZO …

Zahvaljujem predsednice.
Moj poslednji zakon koji ću predložiti Republičkoj skupštini da prihvati i uvrstimo u ponovnu raspravu ispravljanje nepravde prema građanima Srbije, čuveni Zakon o „Beogradu na vodi“.
Dva su razloga zbog koga predlažem da ponovo raspravljamo o ovom zakonu. Prvi je što je on protivustavan, duboko zadire u neprikosnovenost privatne svojine svakog od građana Republike Srbije.
Zakon o eksproprijaciji je vrlo jasan i on kaže da država tj. lokalna samouprava može da izvrši eksproprijaciju ako je u pitanju opšti javni interes, a opšti javni interes po Zakonu o eksproprijaciji je izgradnja škole, obdaništa, bolnice, izgradnja objekta opšte namene.
Ovog puta skupštinska većina, poštovani građani Srbije, izglasala je lex specialis, kojim je dato pravo Republici Srbiji i Gradu Beogradu da otkupi privatnu svojinu na jednom delu beogradske opštine pored reke Save, pod izgovorom da je to opšti interes da bi se gradili stambeno poslovni objekti. To nije u redu, to nije zakonito i to je oborivo. Ja molim skupštinsku većinu da još jedared razmisli o tome šta je izglasala pre nekoliko meseci.
Drugi razlog zbog koga sam predložio je način finansiranja te eksproprijacije i uređenje Savskog platoa, kako ga zovu, pošto on nema uopšte komunalno opremljenost. Znači, voda, struja, kanalizacija i saobraćajnice će se finansirati, ali ne, poštovani građani Srbije, kao u vašim mestima od lokalnih budžeta, nego će se finansirati iz republičkog budžeta. To je u pitanju eksproprijacija i izgradnja infrastrukture više stotina miliona evra.
Ja molim skupštinsku većinu da razmisli i da taj novac usmerimo tamo gde kažemo da je najpotrebniji, a to je u otvaranju novih radnih mesta i u otvaranju privrednog preporod Srbije. Ja ne vidim kakav je preporod Srbije napraviti 300 stanova u Savskom platou, i to strukture - jednosobni, dvosobni i trosobni. Bez plaćanja komunalija, bez kupovine građevinskog zemljišta, jer ovaj zakon je dao mogućnost zakupa na 99 godina, s tim što onaj ko je zakupio ima pravo da po izgradnji dobijanja upotrebne dozvole otkupi samo deo ispod objekta. To stvarno ne postoji u zemlji Srbiji.
Ja još jedanput molim da, u ime građana koji pune budžet Republike Srbije, razmislite gde smo opredelili kao Skupština taj novac, da preinačimo odluku i da taj novac upotrebimo u privredni razvoj Republike Srbije. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Moje prvo pitanje upućujem predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću. Ono glasi – šta je plan ekonomskog i privrednog razvoja grada Niša, juga i jugoistoka Srbije?
Želim samo da podsetim predsednika Vlade gospodina Vučića da je pre tri i po godine u republičkoj kampanji za izbore, kao i pre godinu i po dana na ponovljenim izborima građanima Niša, juga i jugoistoka Srbije obećan bolji život i više radnih mesta. Nakon tri godine vršenja vlasti ove skupštinske većine i ove Vlade, Niš i dalje ima preko 36% nezaposlenih, što je oko 40.000 radno sposobnih ljudi na birou. Za zadnje tri godine samo je povećan porez na imovinu od 50 do 300%, poskupele su komunalne usluge, poskupela je električna energija. Cena daljinskog grejanja je takva da su ljudi počeli spontano da se okupljaju i da protestuju na ulicama grada Niša, kao posledica enormnih računa koje nemaju odakle da plate.
Građani Niša su odgovorni i savesni ljudi koji izmiruju svoje obaveze, ali se nalaze u situaciji da nemaju od čega da plate komunalne troškove, nemaju od čega da izdržavaju svoje porodice jer kao i svuda u Srbiji, uz veliku, enormnu nezaposlenost, ponavljam, koja prelazi 36%, i u gradu Nišu su plate i penzije smanjene za 10%.
Opravdano nezadovoljstvo građana Niša mora da se reši. Zato insistiram da predsednik Vlade kaže koji je plan ekonomskog razvoja Niša, juga i jugoistoka Srbije, jer samo otvaranje novih radnih mesta, upošljavanjem ljudi, oni će moći da izmiruju svoje obaveze prema državi i prema lokalnoj samoupravi, a i imaće dovoljno sredstava za dostojan i kvalitetan život.
Postavljam pitanje još jedanput – šta je plan ekonomskog i privrednog razvoja grada Niša, juga i jugoistoka Srbije? Kada će ova Vlada početi da ispunjava obećanja data građanima Niša da će dolaskom SNS na vlast oni živeti bolje i kvalitetnije?
Drugo pitanje upućujem predsedniku Vlade i gospođi Zorani Mihajlović, ministarki u Vladi. Svedoci smo, poštovane kolege, da zadnjih godina Srbija ulaže velike napore u modernizaciju železničkih pruga, u modernizaciju železničkog saobraćaja i to je u redu. Srbija zaslužuje da ima pruge dostojne 21. veka, da ide brže od proseka koji je trenutno na prugama Republike Srbije, koji iznosi nešto ispod 40 kilometara na sat. Dobra je modernizacija pruga. Ono o čemu želim da postavim pitanje je – kada će iz grada Niša, iz centra grada, biti izmeštena železnička pruga koja prolazi kroz centar grada i deli grad na dve polovine? Napominjem da u gradu Nišu ima preko 30 pružnih prelaza u nivou, da je pored velikog rizika za građane svakodnevno koji su u opasnosti da na njih naleti voz. Ta pruga deli grad na dva dela i onemogućava normalan razvoj grada i normalno funkcionisanje u gradu.
Ono što je urađeno za vreme prošle vlasti, kada je i počeo proces izmeštanja pruga, to je da je 2010. godine uzet kredit od Svetske banke u visini od devet miliona evra. Jedan i po milion evra je utrošen za izradu studije izvodljivosti. Grad Niš je do 2012. godine, pored te studije izvodljivosti, ušao i u delimičnu eksproprijaciju buduće trase izmeštene pruge i uradio od planskih dokumenata generalni urbanistički plan u kome je predviđena nova trasa izmeštene pruge, a sadašnja trasa je predviđena za laki šinski prevoz. Urađen je plan detaljne regulacije buduće trase izmeštene pruge i kompletna geodezija buduće trase kojom treba da krene nova izmeštena pruga. Ono što je trebalo od planskih dokumenata još uraditi, to je idejni projekat, glavni projekat i generalni projekat i završiti eksproprijaciju dela buduće trase izmeštene pruge.
Pitam predsednika Vlade i gospođu Mihajlović – šta se desilo sa kreditom Svetske banke? Da li je kredit realizovan do kraja jer je bilo povučeno samo milion i po evra ili je ostatak od sedam i po miliona evra propao i nije iskorišćen? Odugovlačenje rešavanja ovog problema navodi na sumnju da se čeka zadnji trenutak, da se čeka iznudnica kako bi se privremeno, kao što je bilo najava pre par godina, izvršila elektrifikacija pruge kroz Niš, što Nišlije doživljavaju kao nešto što je nedopustivo i duboko su ubeđeni da ako se to desi, to će biti trajno rešenje. Zato molim da mi se odgovori na ova pitanja. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, predložio sam izmenu zakona koji glasi – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanje građevinske dozvole, radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, u narodu popularan „Zakon o Beogradu na vodi“.
Dva su razloga zbog kojih sam predložio Skupštini da uzme u ponovno razmatranje ovaj zakon, koji je usvojen pre više meseci. Jedan razlog je što je po mišljenju pravne službe ovaj zakon protivustavan i zadire u neprikosnoveno pravo privatne svojine, koje može da se otuđi isključivo u okviru Zakona o eksproprijaciji koji je vrlo jasan i koji kaže da privatna imovina može da se otuđi, ako postoji opšti javni interes. Ako se gradi škola, ako se gradi zgrada za socijalno stanovanje, ako se gradi neka saobraćajnica, ako je nešto u vezi komunalnog opremanja terena, tada može da se izvrši eksproprijacija, uz sve ono što piše u Zakonu za eksproprijaciju.
Ovim zakonom, poštovani građani skupštinska većina je dala mogućnost da Republička vlada i Grad Beograd izuzmu privatnu svojinu na delu jedne beogradske opštine uz reku Savu, da to proglase opštim javnim interesom kako bi mogli da izvrše tu eksproprijaciju, da to urade sredstvima republičkog budžeta, a onda mimo Zakona o eksproprijaciji, mimo uslova kada može da se vrši eksproprijacija daju drugom privatniku na osnovu međudržavnog ugovora, bez tendera tu zemlju da bi on gradio stambeno-komercijalni sadržaj i to proglasili opštim javnim interesom.
Ja ne vidim šta je u tome opšti javni interes. To je privatna svojina gde su ljudi mogli u direktnom kontaktu sa investitorom da se dogovore oko gradnje toga što je zamišljeno da se radi.
Drugi deo zbog čega se protivim ovom zakonu je način finansiranja komunalnog opremanja Savskog platoa, to je iz republičkog budžeta. Više stotina miliona evra je u pitanju, poštovane koleginice i kolege. Taj novac smo mogli da upotrebimo za pokretanje proizvodnje, jer svi se kunemo i pričamo o velikoj nezaposlenosti u Srbiji. Taj novac je mogao da se iskoristi da se poveća broj parcela, tj. broj hektara pod navodnjavanjem, taj novac smo mogli da iskoristimo da počnemo proces energetske efikasnosti gde bi stvarno pokrenuli privredu, građevinsku privredu Srbije i onu prateću privredu koja pravi te izolacione materijale.
Ovako ja mislim da je ovo protiv interesa građana Srbije i pozivam vas da prihvatite moj predlog sada kako bismo mogli da ispravimo ovu nepravdu.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, predlažem Skupštini da prihvatimo ovaj predlog i da ponovo razmatramo Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Naime, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je u primeni od 1. avgusta 2014. godine, navedenim zakonom su smanjene stope za zdravstveno osiguranje na račun povećanja stope doprinosa za obavezno PIO, uz obrazloženje ako se sećate tadašnjeg ministra Krstića da u zdravstvu postoje drugi izvori sredstava i iz kojih se može finansirati. Kako se ta tvrdnja nije pokazala kao tačna, a pokazaću vam sada, čitajući podatke iz republičkog budžeta, predlažem da ponovo uđemo u razmatranje ovog zakona kako bismo sa pozicije penzionog osiguranja koje sada iznosi 26% na zarade, smanjili 2% da bude kao što je nekada bilo 24%, a zdravstvenu poziciju tj. poziciju za zdravstveno osiguranje bismo povećali za 2%, pa bi ona umesto 10,3% bila 12,3%. Evo o čemu se radi.
Ako se sećate, u budžetu za 2013. i 2014. godinu RFZO je imao poziciju od 236 milijardi dinara. Smanjenjem doprinosa za zdravstveno osiguranje od 2%, sa 12,3% na 10,3% kao što sam rekao, budžet Republičkog fonda je projektovan u 2015. godini na 215,7 milijardi, što je za 20,3% manje nego što je bilo u 2013. i 2014. godini projektovano.
Napomenuću vam da su pored manjeg projektovanog republičkog budžeta prava i obaveza prema osiguranicima Republike Srbije ostala ista. Tadašnji ministar Krstić je to pravdao velikom uštedom a i mogućnošću i potencijalom republičkog budžeta da može da nadomesti svaki nedostatak novca u budžetu RFZO. Smanjenjem stope doprinosa na 10,3% prihodi od doprinosa na zarade zaposlenih koji su bili pre smanjenja 156,9 milijardi dinara smanjeni su i u 2015. godini projektovani na 125,3 milijarde.
Uvažene koleginice i kolege, 40 milijardi manje je prihod zbog toga što smo smanjili sa 2% dotacije od plata za RFZO. Sredstva koja RFZO treba da dobije iz republičkog budžeta za finansiranje osiguranika po članu 22. to znate, nezaposlenih, vulnerabilne grupe itd, da sada ne bih čitao sve, uvek je bilo projektovano na 12 milijardi. Ove godine, govorimo o 1.300.000 osiguranika u Srbiji i njihovi doprinosi se plaćaju na osnovu člana 22. iz republičkog budžeta bilo je 12 milijardi, sada je 530 miliona. Četiri evra po osiguraniku.
Zbog svega ovog iz velike opasnosti da se uruši zdravstveni sistem zbog nedostatka para, ja vas molim da prihvatite ovo i da vratimo poziciju doprinosa kako je nekad bilo da bi srpsko zdravstvo moglo normalno da funkcioniše.

Nisam vas čuo.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, predložio sam da ponovo razmatramo dva zakona, a to je Predlog zakona o informisanju i medijima i Predlog zakona o javnim medijskim servisima.
Podsećam vas da pravo na obaveštenost kao jedno od osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom podrazumeva da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja. Javni interes u oblasti javnog informisanja ne može se ostvariti isključivo formiranjem javnih servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, jer se ovakvim asimetričnim određenjem javnog interesa onemogućava formiranje javnih servisa na regionalnom nivou.
Podsećam građane Srbije da je ova Skupština pre više od godinu dana izglasavanjem ova dva zakona ukinula mogućnost i pravo lokalnih samouprava da finansiraju iz svojih sredstava regionalne, tj. lokalne javne servise. Ostala su samo dva javna servisa, a to je RTS i RTV sa svoja dva televizijska i tri radio programa.
Tim istim zakonima mi smo u obavezi, građani Srbije, da od 1. januara 2016. godine, a do 1. januara 2016. iz budžeta finansiramo preko taksi za javni servis koja će biti 500 dinara, da finansiramo javni servis RTS i RTV. Način finansiranja u Vojvodini je sledeći: 70% takse od 500 dinara ostajaće za finansiranje RTV, to je 350 dinara, a 150 dinara ili 30% će se uplaćivati na žiro račun RTS kao republičkog javnog servisa.
Građani ispod Save i Dunava izglasavanjem ovog zakona su izgubili mogućnost da imaju finansiranje iz budžeta lokalnih javnih servisa tako da su upućeni samo na RTS. Oni će imati obavezu kao i svi građani da plaćaju 500 dinara, ali za razliku od građana Srbije koji žive u Beogradu i Vojvodini, neće imati istu mogućnost i zastupljenost na programima RTS i RTV.
Prost primer, ono što se dešava u Srbiji možete da vidite svakog dana preko hronike regiona, ima vas ovde hvala Bogu dosta ispod Save i Dunava, kažite vi meni koliko je u toku dana zastupljena informacija iz vašeg mesta na RTS? Iz Niša to ide ne više od15 sekundi. Ako, Niš koji ima bezmalo 300 hiljada ljudi ima 15 sekundi dnevno, koliko će da ima jedan Bujanovac, koliko će da ima jedno Preševo, koliko će da ima Novi Pazar, koliko ima Raška? O njima se priča samo kada je crna hronika u pitanju.
Poštovane kolege, predlažem vam, i apelujem, da vrtimo ovo u ponovno razmatranje i omogućimo …

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Nastaviću gde sam stao. Dakle, predlažem da ponovo uđemo u razmatranje ova dva zakona i da usvojite predlog da i ispod Save i Dunava postoji regionalni javni servis radio televizije „uža Srbija“, takav je predlog da se zove, sa svoja dva televizijska i tri radio programa. Time ćemo u pravima i u obavezama izjednačiti sve građane Srbije. Time ćemo dati mogućnost da ljudi koji ne žive u Vojvodini i ljudi koji ne žive u Beogradu mogu da budu informisani o onome što je njima bitno, a to je šta se dešava u njihovoj lokalnoj zajednici.
Lepo je da se zna šta se dešava u Beogradu. Lepo je da se zna koja problematika muči komunalnu strukturu u Beogradu, ali mene interesuje šta se dešava u Nišu, a verovatno vas i vaše sugrađane interesuje šta se dešava u vašim mestima. Na primer, kažite vi meni kada ste zadnji put čuli koji je repertoar Niške opere, da li ste čuli nekada šta je na repertoaru? Niste čuli.
Da li sam ja čuo nešto što se dešava u Vranju? Nemam mogućnosti da čujem i da vidim. Zbog toga tražim od vas da prihvatite ovaj predlog i da građanima koji će uredno plaćati pretplatu tj. taksu za javni servis date mogućnost da taj javni servis imaju i da koriste onako kako je njima najzgodnije i najprimerenije.
Ono što je vrlo bitno, nacionalne manjine koje imaju ustavno pravo da se oglašavaju, to pravo mogu da iskoriste i zakonsko pravo u Vojvodini zato što imamo RTV i oni mogu u okviru programske šeme da imaju svoje emisije. Ispod Save i Dunava ta mogućnost ne postoji i onda imate nešto što je potpuno nelogično, da nacionalne manjine imaju pravo da formiraju svoja javna glasila, a građani Srbije koji žive ispod Save i Dunava nemaju pravo da imaju javni servis, nego moraju da budu upućeni na RTS i da se vraćamo na onaj stari sistem centralizacije informacije. Valjda smo to prevazišli jer ulazimo u 21 vek i mislim da i vi iskreno želite da se formiraju ti regionalni centri kako bi informacija bila dostupna i kako bi ljudi mogli da se informišu o svemu onome što je bitno za život u njihovoj sredini.
Kolege, stvarno vas molim da prihvatite ovaj predlog kako bi građani Srbije mogli da se izjednače u svojim pravima, a ne samo u obavezama.
U protivnom, …
Molim?

Kada završim, vi zazvonite.
… kako bi građani mogli da imaju ista prava i kako bi mogli da formiramo regionalne javne servise i omogućimo dostupnost informacija svim građanima Srbije pod istim uslovima i istim pravima. Zahvaljujem vam se.