Gospodine Rističeviću, u dve bih podelio diskusiju, pošto niste bili precizni šta vam nije bilo jasno.

Prihvatite moje izvinjenje, jer sam taze poslanik, pa još nisam naučio pravila.
Prvi deo moje diskusije se odnosio na umanjenje poreza, i to je politička odluka. Moje mišljenje je da je to iznuđeno rupom u budžetu, nedostatkom para da se iz državnih para plaćaju doprinosi za penziono i socijalno ljudima koji su se zapošljavali po članu 21v i 21d, i to je politička odluka. To je u redu. Skupštinska većina je tako rešila i to je vaš premijer rekao, tj. naš, da je to način na koji će se zapošljavati. Vreme će pokazati da li ste u pravu ili ne.
Ono što sam hteo i insistirao je da zamolim ministra finansija, da zamolim poslanike Narodne skupštine da još jednom razmislimo o skidanju 2% sa pozicije doprinosa za socijalno i prebacivanje na penziono. Skidanje 2%, umanjenje 30 milijardi na godišnjem nivou Republičkom fondu za zdravstvenu zaštitu još ćemo više otežati funkcionisanje zdravstva u Republici Srbiji. Kada se ta odluka izglasa, kolege, više nije bitno da li je to glasala pozicija ili opozicija, to je glasala Narodna skupština. Vrlo ćemo teško ispraviti ionako teško stanje u našem zdravstvu. Osnova zdravstva su finansije.
Verujem da ministar Krstić ima dobru volju da to nadomesti iz budžeta, ali kako će da nadomesti iz budžeta kada ima problem na dohodovnoj strani.
Insistiram da razmislite i da povučete predlog, da se pare za penzije nađu na drugi način. Ostavite pare srpskog zdravstva, koje je u velikim finansijskim problemima.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege, pokušaću u par rečenica u ovo malo vremena što je ostalo mojoj poslaničkoj grupi da obrazložim zbog čega ja i poslanička grupa kojoj pripadam nećemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog.
Prvo par reči o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Dosadašnji zakon, koji je još uvek važeći do vašeg izglasavanja, u čl. 21v i 21d govori o olakšicama i podsticajima za zapošljavanje nezaposlenih ljudi koji su na birou za zapošljavanje, i to oni koji su mlađi od 30 godina, bilo da su pripravnici ili su već radili negde pa izgubili posao, kao i starijih od 45 godina. Po trenutno važećem zakonu svi oni su imali taj benefit, tj. njihovi poslodavci da ne plaćaju porez na dohodak i da ne plaćaju doprinose za te radnike, i to u periodu od dve godine za one koji su mlađi od 30 godina i stariji od 45, a period od tri godine je bio za one koji su mlađi od 30 godina i koji su pripravnici.
Novim predlogom zakona ova dva člana se menjaju i to tako što se 21v menja drastično, a 21d se briše, ako sam dobro shvatio i to da poslodavac više nema benefit da ne plaća poreze i doprinose za novoprimljene radnike, nego ako zaposli do deset radnika ima oslobađanja od 65% na plaćene poreze na zaradu i doprinose, 70% ako zaposli između deset i 100 radnika i preko 70% odnosno 75% ako zaposli preko 100 radnika. To sve sa idejom da se podstakne privredni razvoj, zapošljavanje i da se smanji siva ekonomija.
Pitam, gospodina ministra, kako to u istom privrednom okruženju, u privrednom okruženju gde imamo toliko nezaposlenih u zemlji Srbiji, gde imamo državni aparat kakav imamo, gde imamo inspekcijske službe kakve imamo, kako to mislite da podstaknete zaposlenje ljudi i animiranje malih i srednjih preduzetnika sada sa ovim novim izmenama koje dajete, a oni nisu zapošljavali sa benefitima da ne plaćaju uopšte ni porez, ni doprinos u trajanju od dve, odnosno tri godine? Kako to mislite da izvedete? Da li vi mislite da će privrednici koji nisu zapošljavali na benefite koje su davali članovi 21v i 21d će sada zapošljavati gde imaju mnogo lošije uslove za zapošljavanje jer moraju da uplate kompletan porez i doprinos za radnika, pa onda nakon predaje dokumentacije da lokalna ispostava Ministarstva finansija izvrši povraćaj u zavisnosti da li treba da budu oslobođeni 65%, 70% ili 75% pod uslovom da budu dovoljno efikasni i da taj novac vraćaju u zakonskom roku od 15 dana, što je nemoguće u zemlji Srbiji. Molio bih vas da mi na to pitanje odgovorite.
Ovaj drugi predlog koji se odnosi na Zakon o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje, mislim da je kontraproduktivan i da će naneti nenadoknadivu štetu srpskom zdravstvu. Srpsko zdravstvo se finansira doprinosima osiguranih lica i to je red, veličina na godišnjem nivou oko dve milijarde ..
(Predsedavajući: Gospodine Bradiću, molim vas da završite misao, vreme vaše poslaničke grupe je utrošeno.)
Dve milijarde i 100 miliona evra je budžet Republike Srbije koji je nedovoljan za finansiranje svih onih zdravstvenih potreba koje imaju osiguranici Republičkog fonda. Smanjenjem od 30 milijardi dinara na godišnjem nivou još više ćemo urušiti sistem koji ne funkcioniše, naročito na nivou osnovnog zdravstva zbog nedovoljnih finansija i nedovoljnih uposlenih radnika u osnovnom zdravstvu zbog nepostojanja para za njihove plate. Hvala.

Da želim repliku, naročito oko finansiranja zdravstva, tj. Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Republički fond za zdravstveno osiguranje usvojio je svoj budžet do decembra meseca, koliko znam u zadnjih 10, 20 godina i svaka čast za RFZO, jer onda zdravstvene ustanove mogu na vreme da planiraju svoje troškove. Republički fond je isprojektovao dohodnu i rashodnu stranu na dve milijarde i 100 miliona evra, kako to sada razlika koja se javila od 18 milijardi, to je verovatno zbog centralizovane nabavke lekova i sanitetskog materijala, verovatno je tu nađena razlika, ali to je jedan dobar deo novca.
Taj novac nije u rebalansu u decembru mesecu iskorišćen ili je sada iskorišćen da bi se isfinansirao veći broj zdravstvenih radnika. Da li smo doneli odluku pre par dana da ljudi idu na specijalizacije bez dana radnog staža što je nedopustivo. Nisu oni išli zato što je neko imao hir da tera studente da idu dve godine obavezno u zdravstvene ustanove, pa onda da dobiju specijalizacije, nego što je to potreba zdravstva. Zašto nismo taj novac usmerili na blaže kriterijume kod prijema radnika, naročito u osnovnom zdravstvu, jer imate 90% sela u Srbiji gde živi staro, bolesno i siromašno stanovništvo, a nema mogućnost da dobije seoskog doktora u osnovnom zdravstvu, jer nema 1.200 stanovnika.
Mislim da je taj novac tu rebalansom u okviru Fonda mnogo pametnije mogao da se iskoristi nego da se daje penzionom da bi obezbedili sigurno primanje penzije, a onda da se iz budžeta povlače pare ako bude i kad bude. Koliko znam ni jedan budžet se ne puni 100%, ni republički ni Fonda zdravstva niti Fonda penzionog, 100% dohodovno se ne puni. Znači, da će na kraju opet sav udar da istrpe osiguranici RFZO.