Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Posle ove opširne diskusije, pošto se amandman odnosi na isti član i iz elaboriranja gospodina ministra, ja mislim da će se složiti da će prihvatiti naš amandman.
Amandman se odnosi na član 35. koji glasi: „Poslodavac je dužan da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njihovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde radno angažovano lice radi“.
Mi predlažemo da se doda stav 2. koji će glasiti: „Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad“.
Zakonodavac je ovim članom hteo da olakša kontrolu inspekcije rada i inspekcijskih službi, tako što će uz zaposlenog da ide i njegov ugovor o radu. Ono što je problem, o čemu je do sada vođena polemika, ugovor o radu i rad na crno, rad u sivoj zoni se odnosi na odnos prema državi i prema plaćanju poreza i doprinosa. Ugovor o radu kao ugovor o radu znači da je neko sklopio odnos sa nekim, da će biti plaćen za svoj rad i svi ti ljudi koji rade na crno i u sivoj zoni oni imaju platu. Oni ne rade bez plate. Problem je što se ne plaćaju porezi i doprinosi.
Porezi i doprinosi se plaćaju kada se potpiše ugovor o radu koji nije obavezan nego je pravni osnov da se prijavi radnik u poresku upravu, gde ide plaćanje poreza, doprinosa za socijalno i penziono.
Obrazac mislim da se zove M1 i njegova fotokopija, koja se daje radniku, je garancija da je vlasnik kapitala, vlasnik preduzeća, kako god da ga zovete, prijavio tog radnika da, sem plate, ima plaćen radni staž i ima plaćeno socijalno.
To što vi kažete da neće da se vidi ako poslodavac ne uplaćuje, videće se posle tri meseca kada ne dobije markicu od Fonda zdravstva. Znači, na tri meseca se overavaju knjižice i ako se ne uplaćuju porezi i doprinosi za prijavljenog radnika onda se ne dobije markica i radnik zna da nije prijavljen.
Ako želite da olakšate kontrolu inspektorima, kažite inspektorima da pre odlaska na teren i kontrole neke firme uzmu listing prijavljenih radnika te firmi i treba mu samo lična karta osobe na gradilištu, ne treba mu ugovor, jer u listingu će videti da li je on prijavljen ili nije. Problem je što država želi da uvede u redovne tokove normalne tokove, a to je plaćanje poreza i doprinosa.
Ako radnik nije siguran da je prijavljen na obavezno socijalno i penziono osiguranje i ako nisu plaćeni porezi, on će morati da… Šta sam hteo da kažem?

Ne.
On nije siguran da je bez te fotokopije, koju mi predlažemo da mu da poslodavac, prijavljen na socijalno i penziono osiguranje.
Ideja našeg amandmana je da radnik ima pravnu sigurnost i da dobije papir u uverenje da je prijavljen. S jedne strane ministar predlaže način kako će olakšati rad inspektorima, a mi samo predlažemo da radnik ima potvrdu da je, pored ugovora i plate koju će dobiti za svoj rad, i prijavljen na socijalno i penziono osiguranje. Zahvaljujem se.

zahvaljujem.

U članu 54. koji se odnosi na član 121. govori se o načinu dostavljanja obračuna zarade. Mi predlažemo da se posle stava 4. dodaju stavovi 5. do 8, gde se kaže da dostavljanje obračuna u elektronskoj formi treba da predstavlja izuzetak u odnosu na pravilo o dostavljanju pismena, te se amandmanom obezbeđuje ova vrsta dostavljanja isključivo uz saglasnost zaposlenog, što mislimo da je jako bitno.

Novim stavom se bliže uređuje uredna dostava obračuna u elektronskoj formi kao izvršne isprave, tako da je potrebno da zaposleni potvrdi da je obračun primio, što je vrlo bitno, te se na ovaj način izbegavaju mogući propusti u dostavljanju, a dostavljanje je od značaja za vršenje prava i eventualnog ulaganja pravnog leka.

Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što način dostavljanja, kako kaže, obračuna zarade i naknade zarade prvenstveno treba da bude odluka poslodavca u skladu sa njegovim mogućnostima, u cilju olakšavanja nepotrebnog administriranja itd. Mi mislimo da nije odluka na poslodavcu, već na zakonodavcu da takvu odluku donese. Ako je sve na poslodavcu, kao što kaže Vlada u svom mišljenju, zašto uopšte zakonom regulišemo ovu oblast? Amandman je dao kvalitetno obrazloženje zbog čega je bitna i saglasnost zaposlenog na prijem obračuna elektronskim putem i potvrda prijema. Od momenta prijema akta, ponoviću, počinju da teku rokovi. To je vrlo bitno, kao procesna kategorija relevantni su za ostvarivanje čitavog niza materijalnih prava.

Seme toga, smatram da je za poslodavca važna činjenica da li je zaposleni primio pojedinačni pravni akt kao što je ovaj dokument. Voleo bih da dobijem objašnjenje zašto je nepotrebno obavezati poslodavca da ima potvrdu da je radnik primio obračun zarade. Zahvaljujem.

Smatramo da u članu 56, u stavu 2, nakon reči „drugog privrednog subjekta“, umesto zapete stavlja se tačka i ostatak rečenice se briše. Zašto to mislimo? Odgovornost za poslovanje privrednog subjekta snosi osnivač, odnosno član privrednog društva, te je necelishodno i nelogično da ova lica ostvaruju prava u pravnom subjektu nad kojim je otvoren stečajni postupak, a čiji su osnivači, bez obzira da li su ili ne, zasnovali radni odnos.

Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što svako lice koje je u radnom odnosu treba da ima pravo na isplatu potraživanja u postupku pred Fondom solidarnosti. To je stav Vlade.

Pitamo vas – da li vaš stav znači da vlasnik firme, koji je najčešće i direktor, ne može zloupotrebiti ovakvu situaciju na taj način što će sebi u periodu, na primer godinu pred pokretanje stečaja, propisati platu od 3.000 evra i tako steći pravni osnov da od Fonda solidarnosti potražuje iznos od 36.000 evra?

Niste prihvatili amandman kojim se poslodavac obavezuje da zaposlenom dostavi kopiju prijave osiguranja. Niste prihvatili amandman da poslodavac mora zaposlenom dostaviti obračun zarade. Najblaže rečeno protivurečni ste. U ovoj konkretnoj situaciji štitite prava čak i tajkuna.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Član 65. se odnosi na član 158. koji govori o isplati otpremnina i mi predlažemo da se stav 5. briše. Stavom 5. ovog člana propisano je da opštim aktom ili ugovorom o radu ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnina, odnosno za određivanje visine otpremnine od perioda utvrđenog u stavu 2. i 3. istog člana.

Ovakvo rešenje je u koliziji sa članom 8. i 9. Zakona o radu, kojima je predviđeno da opštim aktom ili ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i uslovi rada u odnosu na pravo utvrđeno zakonom. Iz navedenih razloga amandmanom se traži brisanje stava 5.

Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što ne postoji kolizija Zakona o radu, jer isti propisuje sa opštim aktom mogu utvrditi veća prava samo ako zakonom nije drugačije određeno. Kako Predlog zakona tačno određuje da se period za koji se vrši isplata otpremnina može utvrditi samo zakonom, ne postoji kolizija na koju se u obrazloženju amandmana ukazuje.

Osnovno načelo radnog prava je da se nižim pravnim aktom mogu utvrditi veća prava zaposlenih. Zakonom se ovo načelo može ograničiti samo izuzetno, nije jasno koji je bio motiv predlagača kada je odlučio da se unapred meša u odnose poslodavca i zaposlenog i da im zabrani da ugovore povoljnije uslove za zaposlenog. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsedavajući.

Vlada je članom 81. u vezi člana 184. predložila da otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 1. i stav 2. i tačka 3. ovog zakona, poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenice koje su osnov za davanje otkaza. Otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 2. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti, za krivično delo utvrđeno zakonom.

Mi mislimo da je mnogo bolje rešenje da ostane stari način tumačenja ovog člana gde se za rok „šest meseci“ zamenjuje rokom od „tri meseca“ od dana saznanja, i da rok od godinu dana se zamenjuje rokom od šest meseci od nastupanja činjenice koje su osnov za davanje otkaza jer se predloženom izmenom uvode subjektivni i objektivni rok zastarelosti od tri tj, šest meseci koji su premereniji u radnom pravu i garantuju veći stepen sigurnosti zaposlenima kod otkaza ugovora o radu.

Pored toga rokovi koje je predlagač predložio su neprimereno dugi i mogu otvoriti velike mogućnosti, zloupotrebe, diskriminacije i mobinga od strane poslodavaca. Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što su rešenjem u predlogu zakona, kakvo ona kaže, predviđeni adekvatni rokovi zastarelosti, a u cilju sprovođena obavezne procedure koja prethodi utvrđivanju odgovornosti zaposlenog i davanju otkaza ugovora o radu od strane poslodavaca.

Mi mislimo, a to je naša ideja kroz sve ove amandmane koje smo imali na predloženi Zakon o radu, da trebamo maksimalno da se trudimo da zaštitimo radnika ugovorom o radu kao slabije strane u ugovornom postupku za razliku od vas koji štitite interese poslodavaca i što je vaše legitimno pravo. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Dakle, član 84. se odnosio na član zakona 189. koji je glasio, do danas, „Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebno znanje i sposobnosti u smislu člana 179. tačka 1. ovog zakona, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca“, u daljem tekstu otkazni rok, „u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja i to, mesec dana ako je navršio 10 godina radnog staža, dva meseca ako ima između 10 i 20 godina radnog staža, tri meseca, ako je navršio preko 20 godina radnog staža“. Vlada to hoće da promeni i da član glasi – zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruju potrebne rezultate rada ili ugovorom o radu u zavisnosti od staža i osiguranja, koji ne može biti kraći od osam niti duži od 30 dana.

Mi predlažemo da se reč „osam“ menja sa rečju „15 dana“, jer smatramo da je to jedan minimalan rok gde čovek može da se snađe i da eventualno traži pravnu pomoć. Nema potrebe da se nešto žuri. Sedam dana je irelevantno i mislim da je u skladu sa zakonom i mislim da Vlada treba da prihvati naš predloženi amandman. Zahvaljujem.

Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, posle ove ovako dugačke i iscrpne rasprave koja će verovatno još potrajati, ja ću pokušati u ovih par minuta koja su ostala mojoj poslaničkoj grupi da dam neko svoje viđenje ovog zakona, tj. izmena Zakona o radu. O tome je bilo dosta diskusije juče na Odboru za rad i socijalna pitanja, gde smo ostali jedno četiri i po sata, a od toga smo jedno tri, ili dva i po sata diskutovali o ovom zakonu.
Zarad javnosti, pošto vidim da su ovde već iskristalisani stavovi i čeka se samo trenutak glasanja, pokušaću da objasnim i ukažem na stvari koje su verovatno bile, pošto to nismo čuli od predlagača, razlog prekida razgovora na Socijalno-ekonomskom savetu, a koji je bio dugo, još pre izbora a naročito posle formiranja Vlade, do prekjuče, najavljivan kao mesto gde će se napraviti kompromis, gde će biti konsenzus i gde će se napraviti dogovor, s jedne strane, između sindikata, Vlade i, s treće strane, poslodavaca. Posledica toga je da imamo po hitnom postupku zakon koji je došao prekjuče kod poslanika, da bi danas pričali o načelu, a sutra ćemo verovatno u pojedinostima, o amandmanima, da bi u četvrtak ili petak ovaj zakon bio izglasan.
Sasvim je opravdan stav skupštinske većine da ono što smatra da je ispravno i da treba da se usvoji, ona stavi na dnevni red i da izglasa. Normalno je da će opozicija reći sve ono za šta smatra da nije dobro, a građani su ti koji će suditi da li su svoje poverenje i glasove dali ljudima koji zaslužuju to poverenje, ili će to poverenje sledeći put na izborima da uskrate.
Ovde smo čuli par teza, a jedna od njih je da će ovaj zakon doneti povećanje zaposlenosti, priliv stranog kapitala, nove investicije, i to tako što, s jedne strane, ovaj zakon o radu, to je neko moje razmišljanje, je maksimalno liberalan prema poslodavcima, maksimalno restriktivan prema upošljenicima, i to je moguće ako skupštinska većina tako reši, gde poslodavac ima mnogo veća ovlašćenja i mnogo više zakonskih mogućnosti da otkaže ugovor o radu. S druge strane, upošljenik, tj. radnik, ima manje prava kod odbrane tog svog rada i manje mogućnosti za zaradu. Sada ću vam to objasniti na par primera, koje ćemo detaljno kroz amandmane proraditi sutra.
U zakonu, za razliku od starog Zakona koji je donesen 2005. godine, dosta se razlikuje naknada za godišnji odmor. Po novom zakonu, naknada je manja. Po novom zakonu, razlikuje se otpremnina kod odlaska u penziju, ili gubitka radnog mesta. Manja je. Razlikuje se plaćanje smenskog rada. Po starom Zakonu su bili plaćeni rad u drugoj smeni i trećoj smeni, a po novom zakonu plaća se samo noćni rad, i to 26%, kao što je bilo po starom zakonu. Po novom zakonu, rad na određeno vreme je duplo duži nego što je bio po starom zakonu i sada iznosi 24 meseca, sa mogućnošću ponovnog zapošljavanja na 24 meseca, pod određenim uslovima. Time se smanjuje pravo, to smo juče dugo raspravljali na Odboru za rad, i smanjuje mogućnost mladim ljudima koji se prvi put zapošljavaju da budu kreditno sposobni. Jer, ako neko dva ili tri puta radi po dve godine, po našem bankarskom sistemu, po našim zakonima, on nije kreditno sposoban. Ja sam juče postavio pitanje – kako ljudi zamišljaju da neko formira porodicu, da se zalažemo za borbu protiv bele kuge, a ne dozvoljavamo osnovno pravo na rad i osnovnu stvar koju mladi ljudi treba da imaju, a to je da su kreditno sposobni, da bi mogli da formiraju svoju porodicu i svoje domaćinstvo.
Ono što je otvorilo dosta polemike, to je plaćanje minulog rada. Po starom Zakonu, minuli rad se obračunavao od momenta zasnivanja radnog odnosa, pa do momenta kad se obračunava. Znači, ja koji imam radni staž 30 godina ovde u Skupštini, meni se obračunava 30 godina minulog rada i svima onima koji ste kao i ja na stalnom radu u Skupštini. Po novom zakonu, obračunava se samo minuli rad kod poslednjeg poslodavca. Ono što je bitno, to je isto stvar skupštinske većine i ona može da donese takvu odluku i da formira takav stav, ali je vrlo bitno reći ljudima da će gro upošljenika u Srbiji posle donošenja zakona imati manju platu od pet do 10 hiljada. Ja bih zamolio nekog ko je ekonomista i ko zna računovodstvo da izračuna koliko ću ja manju platu da imam od ponedeljka, kad se usvoji ovaj zakon i koliko ćete vi manju platu da imate?
Zašto ovo kažem? Nije ovo nikakva politička demagogija nego, dragi prijatelji, kada se budemo vratili u naša mesta odakle smo došli kao narodni poslanici u republički parlament, trebamo našim komšijama, našim rođacima, da objasnimo zašto smo izglasali da imaju manju platu? Zašto smo izglasali da imaju manju naknadu za godišnji odmor? Zašto smo izglasali da imaju manju otpremninu? Zašto smo izglasali da im nije plaćen smenski rad kao što je bio? Jer, kao što reče profesor Mićunović, prava koja su jedanput stečena, treba da se unapređuju, a ne da se umanjuju. Treba da objasnimo našim glasačima da smanjenjem plaćanja na minulom rada direktno vlasnicima kapitala, poslodavcima, godišnje dajemo 40 do 50 miliona evra, ako računamo na 800 hiljada ljudi upošljenih u privredi. Tu su ekonomisti, neka me demantuju ako grešim.
Opet ponavljam, pravo je skupštinske većine da izglasa ovaj zakon. Pravo je opozicije da se bori za neke svoje ideje.

Jel mogu samo rečenicu da završim?

Poslanička grupa Nove demokratske stranke, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije će podržati ovaj predlog zakona ako usvojite naše amandmane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, koleginice i kolege poslanici, moje pitanje se odnosi na Ministarstvo zdravlja. Odnosi se na Niški klinički centar i Kardiohirurgiju u Niškom kliničkom centru.
Naime, u Niškom kliničkom centru ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji iz 2010. godine je počela da radi Kardiohirurgija i to na Odeljenju vaskularne hirurgije gde je Ministarstvo zdravlja svojim investicijama opremilo jednu hirušku salu, tako da su cele 2010. i 2011. godine pacijenti Kardiohiruške bili operisani u Niškom kliničkom centru.
Zbog nekih nejasnoća u ugovoru o načinu isplata zarada kolega hirurga koji su dolazili iz Beograda, te usluge su prestale da se pružaju u Niškom kliničkom centru 2011. godine. U tom istom periodu Ministarstvo zdravlja je pristupilo izgradnji potpuno nove zgrade Kardiohirurgije u okviru Niškog kliničkog centra. Zgrada je završena i potpuno opremljena angažovanjem kolega iz Niškog kliničkog centra i donacijama koje su prešle preko 2 miliona i 200 hiljada evra. Zgrada je spremna i može da primi prve pacijente, ali ima problem koji datira unazad godinu dana i koji još nije rešen, a to je nepostojanje kadrova na Niškoj kardiohirurgiji.
Niškim kliničkim centrom gravitira preko milion i po osiguranika juga Srbije i izuzetno je bitno i važno da Klinika za kardiohirurgiju u Niškom kliničkom centru proradi jer time će se sa jedne strane postići velika ušteda u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje zbog neplaćanja putnih troškova pacijentima, što nije mala stavka, a sa druge strane će se izbeći maltretiranje, povećati šansa za preživljavanje i smanjiti transport prema Beogradu.
Prošlog puta sam postavio pitanje – kada će se uraditi novi kadrovski planovi u Ministarstvu zdravlja uz pomoć Instituta za javno zdravlje „Batut“? To je bilo pre dve nedelje i još nisam dobio odgovor.
Koliko znam u ovoj sali postoji 40 lekara što u opoziciji što u poziciji i sve nas interesuje kada će ti novi kadrovski planovi zaživeti i kada će moći da se prime novi lekari u srpskom zdravstvu na primarnom, sekundarnom i tercijalnom nivou, jer non stop se govori o tome da prosek starosti specijalista je u određenim granama između 52 i 56 godina? Ako se nastavi sa ovom politikom i nebrigom o zanavljanju kadrova u srpskom zdravstvu, vrlo brzo ćemo doći u situaciju da neće imati ko da nas leči.
Nadam se da će predsednica skupštine svojim autoritetom napokon uticati na Ministarstvo zdravlja da dobijemo te odgovore koje tražimo kao poslanici.
Drugo pitanje se odnosi prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i profesoru Babiću kao njegovom direktoru, a to je – sa kojih pozicija je Republički fond uspeo da uštedi 300 miliona evra na godišnjem nivou ili 30 milijardi dinara? Jer, kako je rekao ministar Krstić, u danu kada smo skupštinskom odlukom skinuli 2% doprinosa sa zdravstvenog osiguranja, tj. socijalnog, i prebacili na penziono, to je višak koji je Fond našao svojim racionalnim poslovanjem. Moje pitanje prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – sa kojih aproprijacija i na koji način je Fond uspeo da kod budžetskog načina finansiranja uštedi 300 miliona evra? Zahvaljujem se.

O ovom amandmanu je bilo priče i na Odboru. Insistirao bih kod narodnih poslanika, jer svi mi kada budemo izašli iz ove sale ćemo biti potrošači i bićemo oni koji ćemo koristiti benefite ovog zakona i ovaj zakon će štititi nas, pored ostalih građana Srbije, jer i mi smo potrošači, da jasnim preciziranjem i možda nekada ponavljanjem onoga što je pravo potrošača, damo i potenciramo da želimo da zaštitimo one koji su, a oni su predmet ovog zakona, u podređenom položaju u odnosu na one koji nude uslugu i koji nude proizvode.
Ujedno bih zamolio ministra Ljajića da podzakonskim aktom, posle donošenja ovog zakona, što mislim da će cela Skupština glasati za ovaj zakon, insistira na usaglašavanju svih tipskih ugovora javnih preduzeća i ustanova koje imaju monopolski karakter i koje pružaju usluge građanima Srbije, da se usaglase sa ovim zakonom u primerenom vremenu koje odluči Ministarstvo.
Mislim da je to vrlo bitno, jer znam da zakoni ne mogu da važe retroaktivno, ali Ministarstvo može da zahteva da u razumnom roku svi tipski ugovori, što je rak-rana potrošača građana Srbije budu prilagođeni i upodobljeni sa ovim zakonom, kako bismo ubuduće izbegli sve nesuglasice i sporove koje imaju građani Srbije sa monopolističkim firmama u našoj Republici. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nešto više od nedelju dana u ovoj sali smo usvojili izmenu Zakona kojim se sa pozicije doprinosa za zdravstvo skida 2% i prebacuje penzionom Fondu sa obrazloženjem ministra finansija, da je Fond uspeo da napravi uštedu, da će ona biti na godišnjem nivou preko 30 milijardi ili 300 miliona evra i da su ta sredstva slobodna i da zbog trenutne finansijske situacije u budžetu Republike Srbije je potrebno da se prebaci na poziciju doprinosa za penziono, kako bi penzije mogle dalje redovno da se isplaćuju i da ne bi bilo problema sa nedostatkom para u tom fondu.
Prekjuče u medijima se objavila vest, da Apotekarske ustanove u Srbiji i zdravstvene ustanove duguju veledrogerijama i fabrikama lekova preko devet milijardi dinara, što je negde približno oko 90 miliona evra na ovom polugođu.
To su dva podatka koja nikako ne idu jedan sa drugim.
Sa jedne strane, imamo uveravanje ministra finansija da u Fondu zdravstva ima dovoljno para, čak i više nego što treba za normalno funkcionisanje zdravstva, a sa druge strane, imamo situaciju da apotekarske ustanove u Srbiji, mislim na državne apoteke, i zdravstvene ustanove duguju dobavljačima, veledrogerijama i fabrikama lekova i sanitetskog i ugradnog materijala.
Podsećanja radi, ovakva situacija sa dugom prema veledrogerijama i fabrikama lekova i dobavljačima ugradnog materijala u medicini se desila krajem 2012. godine, kada je Skupština Republike Srbije taj dug pretvorila u javni dug, kako bi moglo da se servisira.
Takođe, podsećanja radi, u tom trenutku je Republički budžet dugovao republičkom Fondu za zdravstveno osiguranje, negde oko 13 milijardi, čak više nego što je bio dug apoteka prema dobavljačima i zdravstvenih ustanova za povučena sanitetska sredstva i lekove.
Moje pitanje Vladi Republike Srbije, kako je došlo do duga u prvih šest meseci 2014. godine apoteka i zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama i dobavljačima sanitetskog materijala i ugradnog materijala od preko devet milijardi, kako misli da reši taj problem, ako je namera, što ja mislim da ne bi trebalo da se desi, da i ovaj dug krajem 2014. godine, kada se uveća, pretvori u javni dug, i to će još više urušiti snabdevanje lekova i sanitetskog materijala u Republici Srbiji, jer će tim prebacivanjem u javni dug, Republika Srbija, nedostatak para u budžetu prebaciti na veledrogerije da oni to servisiraju, što mislim da neće biti u stanju.
Znači, moje pitanje je kako će se rešiti dug od preko devet milijardi zdravstvenih ustanova i udruženih apoteka, odnosno apotekarskih ustanova?
Drugo pitanje se odnosi na Ministarstvo zdravlja. Moje pitanje je, pošto po tvrdnji ministra finansija ima dovoljno para u RFZO, da li će doći u skorijoj budućnosti do izmene kadrovskih planova kojima će se omogućiti zapošljavanje više lekara, naročito u osnovnom zdravstvu, jer smo svedoci da u Republici Srbiji svi građani ne mogu da koriste svoja Ustavom zagarantovana prava o dostupnosti osnovne zdravstvene zaštite na isti način?
Naime, u malim sredinama zbog obračuna kadrova u Komisiji za racionalizaciju i sistematizaciju radnih mesta pri Ministarstvu zdravlja, u kojoj je aktivni učesnik i Institut za javno zdravlje „Batut“, je nemoguće zaposliti lekare ako naseljeno mesto ima manje od 1.200 osiguranika, tj. 1.200 pacijenata, te imamo situaciju da sela koja su udaljena od zdravstvenih sredstava, gde žive obično stari, bolesni i siromašni građani Republike Srbije, nemaju jednaku šansu, kao i oni koji žive u gradovima, da dođu do osnovne zdravstvene zaštite.
Izmenom kadrovski planova i povećanjem broja upošljenika u osnovnom zdravstvu ti problemi bi bili rešeni, tako da bi svi građani u Republici Srbiji imali ista prava, Ustavom zagarantovana prava i dostupnost osnovne zdravstvene zaštite.
Drugo pitanje koje upućujem Ministarstvu… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege, javljam se po drugi put da diskutujem u ovih par dana o ovoj temi da bih podržao i još jednom sa ministrom izanalizirao amandman koji su podnele koje kolege Aleksandar Senić, Branka Karavidić i Biljana Hasanović Korać. Potpuno je jasno da ovaj predlog zakona, tj. izmene dela zakona koji se odnosi na način plaćanja poreza i doprinosa za novozaposlena lica je iznuđena kategorija kojoj je ministarstvo moralo da pribegne.
Složićete se sa mnom, gospodine ministre, da su čl. 21v i 21d bili maksimalno stimulativni za privatne poslodavce, za zapošljavanje radne snage. Vi kažete da se skidanjem tog člana ujednačavaju prava onih koji konkurišu za posao, a ja kažem da je onaj ko je osmislio taj član 21v i 21d imao nameru da napravi razliku između ljudi koji mnogo teže mogu da dođu do posla, a to su oni koji su pripravnici, koji su mlađi od 30 godina, kojima je to prvi posao, koji imaju znanje a nemaju iskustvo koje je potrebno u privredi, kao i oni koji su stariji od 45-50 godina, tu negde moji vršnjaci, koji izgube posao i koji će vrlo teško da nađu posao kod nekoga ko želi maksimalnu produktivnost i maksimalnu zaradu od posla kojim se bavi, a tu mislim na privatnike. Zbog toga je ta stimulativna mera bila.
Ono što je mana, što mislim da je i osnovni problem, gde je Ministarstvo finansija pribeglo ukidanju tog prava i davanju malo mekših povlastica, je što je za te ljude koji bi se na taj način zaposlili, dve ili tri godine, u zavisnosti od kategorije, Ministarstvo finansija moralo da nađe novac za plaćanje doprinosa. Poreza ne, ali doprinosa da. Složićete se sa mnom, doprinosi su jedan vid, kako ste rekli prošli put kad smo razgovarali, obojenih para, gde Ministarstvo finansija ne može bez skupštinske odluke da uzme ni dinar. Doprinose mogu da prebacuju i da raspolažu njima ili Republički fond za zdravstveno osiguranje ili Republički fond za penziono, tj. upravni odbori koje čine, odnosno većina sastava upravnog odbora su predstavnici onih ljudi koji pune te budžete. Znači, upošljenika, sindikata, penzione itd, da sada ne elaboriramo to. Osnovni je način bio da skupštinskom odlukom prvo smanjite te stope doprinosa. Ali, to ću malo kasnije, samo da završim oko poreza na zarade.
Ovo što su moje kolege predložile, to je želja da se da šansa i izjednače šanse kod zapošljavanja ljudi koji su mlađi od 30 godina, odnosno pripravnici, i stariji od 45-50 godina. Zbog toga tražimo i apelujemo da prihvatite ovih dodatnih 15%, kako bi oni bili u jednakim šansama kod poslodavca za dobijanje posla. Jer, samo stimulativna mera i lični interes poslodavca može da ga natera da uzme pripravnika gde će izgubiti određeno vreme da ga obuči, da bude produktivan, ili da uzme nekog mojeg godišta koji će da ode i na bolovanje, koji je sporiji, koji nije toliko pun radnog elana kao neko ko ima 35 godina, što je fiziologija i što je normalno.
Ovaj drugi deo koji se ovde provlači i koji će po meni biti vrlo, da se blago izrazim, diskutabilan u narednom periodu je smanjenje 2% doprinosa na poziciji zdravstvenog osiguranja, tj. socijalnog, prebacivanja na penziono. Mislim da je i to iznuđeno, jer, kako ste rekli, ima velikih problema u dohodovnoj strani budžeta. Rashodovna je fiksna, a problem je u dohodovnoj strani budžeta. Pošto verovatno budžet ne može da servisira i dalje punim kapacitetom penzije, onda je jedini način da ovih 30 milijardi na godišnjem nivou, koje je prijavio fond, o kojima ste vi pričali, gospodine ministre, pređe na poziciju penzija kako bi se penzije redovno isplaćivale. To je matematički gledano u redu, treba ljudi da primaju penzije.
Ono što je osnovni problem je vaša konstatacija da će budžet nadomestiti Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje sve pare koje budu nedostajale. Vi da imate te pare, vi ne bi prebacivali 2% iz jednog fonda u drugi fond, nego bi isplaćivali iz budžeta penzije, kao što ste i do sada radili, u punom kapacitetu.
Osnovni je problem, gospodine ministre, što će najverovatnije gospodin Babić, direktor Republičkog fonda, morati vrlo brzo da radi rebalans svog budžeta, jer ćete mu vi smanjiti do kraja godine 18 milijardi. Šta je 18 milijardi za zdravstvo? Evo vam klasičan primer. U Srbiji postoje, drage kolege, četiri velike filijale i 22 male filijale, tzv, nisu male nego se gleda po budžetima koje imaju. Velike filijale su Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš, zbog toga što više para povlače iz fonda zdravstva jer imaju u svom sastavu kliničke centre koji enormno više troše para nego domovi zdravlja ili opšte bolnice, zbog prirode posla i specifičnosti usluga koje pružaju. Niška filijala koja pripada velikim filijalama ima godišnji budžet od 12,5 milijardi, od prilike. To je fluktuirajuće, par stotina miliona gore-dole, u zavisnosti od potrošnje para. Od tih para se plaća 8.500 zdravstvenih radnika i zdravstveno lečenje za 450.000 osiguranika. Sada vidite koliko je to 30 milijardi na godišnjem nivou.
Kako nadomestiti, umesto da se te pare koje je fond izvukao i koje je našao kao višak, a u zdravstvu ne postoji višak, iskoriste za prijem radnika, zdravstvenih radnika koji nedostaju. Vi sami znate, ovde ima dosta lekara, da seoska područja i tamo gde ima 300, 400, 500, 700 stanovnika nemaju šanse da imaju ambulantu. Zašto te pare da fond ne iskoristi i u Ministarstvu zdravlja da im se ostave, da zaposle nove stručnjake? Doneli ste uredbu kao skupštinska većina da ne mora da se ide na specijalizaciju posle dve godine, nego odmah posle fakulteta. Znate li koliko nedostaje anesteziologa i pedijatara? Znate li koliko je lekara specijalista u primarnom, sekundarnom i tercijarnom zdravstvu moje godište, a koliko vremena treba da se od mladog stručnjaka koji je završio fakultet napravi iskusan specijalista koji može sam da nosi posao?
Moja je preporuka i molba vama da taj novac ostane fondu zdravstva i da ostane Ministarstvu zdravlja. Da ne govorim o opremi koja ne dostaje. Da ne govorim o listama čekanja. Liste čekanja su zbog toga što nema dovoljno opreme i što nema dovoljno kadra koji može da rukovodi tom opremom. Govorim o preventivi. I ministar je rekao da treba da se bavimo preventivom. Preventiva se ogleda u primarnom zdravstvu u ranoj detekciji, sada se to radi, karcinoma materice …

Isteklo vreme? Samo da završim rečenicu.
Preventiva se ogleda u ranom otkrivanju, ovo što se sada rade skrining tekstovi, karcinoma materice i karcinoma debelog creva… (Isključen mikrofon.)