Dozvolite mi da pročitam i obrazloženje.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Mi smo predložili da se član 15. briše i, uvažavajući vašu malopređašnju sugestiju, prvo ću pročitati obrazloženje, tj. objasniti zašto predlažemo brisanje člana 15. Ovaj član reguliše mesečno izveštavanje o ispunjenju prioriteta, odnosno o kašnjenjima u tim prioritetima koji su u ranijim članovima određeni, tj. prioriteti lokalnih samouprava i Javnog preduzeća „Putevi“ i drugih budžetskih korisnika i daje pravo ministru da obustavi transfere.

Ovaj član, kao i naredni članovi, uređuje pitanje koje bi u normalnoj zemlji trebalo da dovede do finansijske fiskalne discipline i to bi bilo sjajno kada bi se Vlada prva toga držala. Međutim, u situaciji kada Vlada upućuje budžet Skupštini mimo svakog budžetskog kalendara, a posle budžeta za 2015. godinu upućuje rebalans rebalansa za 2014. godinu i to deset dana pre kraja 2014. godine, smatramo da se ovim članom budžetskim korisnicima nameću obaveze koje oni objektivno ne mogu da ispune jer praktično ne mogu nikada da predvide koje obaveze imaju, da li su ih ispunili ili nisu, da li su one veće ili manje i uopšte kakve će obaveze imati naredne godine, jer su očigledno reforme vrlo turbulentne. Ovo naročito kada imamo u vidu izjave pojedinih ministara koji su rekli da se na planu racionalizacije još uvek radi, a da je on, na primer, budžetiran u budžetu za 2015. godinu i sada mi nemamo pojma šta on sadrži.

Da bi znali o čemu pričam, član 15. govori da poštovanje prioriteta u izvršavanju rashoda i zadataka i sprovođenju drugih mera za poboljšanje finansijske discipline pratiće se na osnovu mesečnog izveštavanja o stanju docnji. To su u stvari dospele a neizmirene obaveze od strane korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i JP „Putevi Srbije“. Zahvaljujem se.

Predložili smo za član 19. da se briše iz prostog razloga što mislimo da je nejasan i neprecizan. U stavu 1. nije jasno na koje se troškove misli, tako da nije moguće ni jasno utvrditi koja su prava i obaveze korisnika budžeta Republike Srbije.

Ovaj član bi trebalo da reguliše način na koji korisnici budžetskih sredstava plaćaju troškove u vezi sa korišćenjem poslovnog prostora i pokretnih stvari kojima upravljaju drugi korisnici javnih sredstava.

Ovaj član je samo još jedan u nizu primera kako se donose pravila koja su nerazumljiva i neprecizna. Da bi bilo jasnije gledaocima o čemu ja pričam, član 19. kaže sledeće – direktni i indirektni korisnici budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, osim javnih preduzeća koji su indirektni korisnici budžeta lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari kojima upravljaju drugi korisnici javnih sredstava, namiruju samo troškove po tom osnovu. Znači, to je ta nejasnoća i nepreciznost.

Ukoliko se u slučajevima iz stava 1. ovog člana plaćanje stalnih troškova nije moguće izvršiti na osnovu razdvojenih računa, korisnik koji upravlja javnim sredstvima vrši plaćanje, a zatim direktni odnosno indirektni korisnik iz stava 1. ovog člana vrši odgovarajuću refundaciju nastalih rashoda.

Refundacija iz stava 2. ovog člana smatra se načinom izvršavanja rashoda u skladu sa Zakonom o budžetu i kaže da direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije koriste poslovni prostor iz stava 1. ovog člana prema planu korišćenja koji donosi Vlada.

Mislim da je ovo neprecizno, nejasno i da ga treba povući. Hvala.

Zahvaljujem.

Znači, član 20. govori da drugi korisnici javnih sredstava koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari kojima upravljaju direktni ili indirektni korisnici budžeta Republike Srbije plaćaju nastale troškove, troškove tekućeg investicionog održavanja, odnosno zakupa u skladu sa kriterijumima koje opet propisuje Vlada.

Mi mislimo da to treba da se briše jer otvara mogućnost zloupotrebe jer se predviđa da Vlada propisuje kriterijume za određivanje troškova, što je neprihvatljivo, jer troškovi mogu biti različiti zavisno od mesta nastanka ili po svojoj vrsti. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Znači, predložili smo brisanje člana 21. jer otvara mogućnosti zloupotrebe po našem mišljenju.

Ovaj član predstavlja subvencionisanje, kreditiranje finansijski neodgovornih privrednih subjekata i doprinosi daljem rastu javnog duga, dok se penzionerima protivustavno otimaju penzije na ime štednje.

Šta smo time mislili. Član reguliše mogućnost da Republika Srbija otpiše potraživanje prema privrednim subjektima na predlog ministra privrede. Ovde može da se priča o garancijama datim „Srbijagasu“, npr. Da li ovo znači da će Republika Srbija moći da otpiše eventualno potraživanje u 2015. godini prema „Srbijagasu“ za koje se sada daju garancije?

Šta i kako izgleda u originalu član 21, kaže da Vlada može da odluči o otpisu potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu datih pozajmica i plaćenih obaveza po osnovu izdatih garancija privrednim subjektima, kao i o pretvaranju pojedinih dospelih potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu pozajmice iz budžeta Republike Srbije u kapital dužnika, a na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove privrede. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Predložili smo da se briše i član 22. koji kaže da direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava u 2015. godini obračunatu ispravku vrednosti nefinansijske imovine iskazuju na teret kapitala, odnosno ne iskazuju rashod amortizacije i upotrebe sredstava za rad.

Mi mislimo da se ovim otvara mogućnost zloupotreba. Ovim članom se privrednim subjektima nameće obaveza da veštački umanjuju sopstvenu vrednost, to mi mislimo. Ovim članom se predviđa da direktni i indirektni korisnici budžeta ne obračunavaju amortizaciju kao rashod, već da umanjuju vrednost svog kapitala. Hvala.

Zahvaljuje, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, član 50. se odnosi na član 68. Zakona i on govori o elaboratu, geodetskom elaboratu, ispravke granica susednih parcela i spajanje dve susedne parcele istog vlasnika.
Ja sam dao amandman sa mojim kolegama na stav 7. Pročitaću vam da bi vam bilo jasnije na šta sam mislio.
Znači, prilikom ispravke granice susednih parcela mora se poštovati pravilo da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja.
Moj predlog je da se ovaj zadnji deo rečenice: „kao i da je manje površine od parcele kojoj se pripaja“ briše, iz prostog razloga što se, kako kažu ljudi iz Uprave za planiranje i izgradnju iz mog grada, često dešava da je parcela, koja je u
društvenoj svojini, okružena parcelama privatnih vlasnika, a nema dodira sa javnom površinom, nema dodira sa saobraćajnicom, tako da, ako insistiramo na tome da ta parcela bude veća od parcele kojoj treba da se pripoji uz odluku, normalno, Uprave za planiranje, Komisije za planove, skupštine datog mesta, jer to je skupštinska odluka za otuđenje državne imovine, možemo da dođemo u situaciju da je to nemoguće izvesti.
Mislim da je smisleno da se ovaj zadnji deo rečenice briše kako ne bi ostalo neiskorišćeno parče zemljišta, tako da budem jasan, koje se nalazi okruženo privatnim parcelama. Ne može da bude posebna parcela, a ovo ograničenje da je manja od susednih parcela može da bude samo jedan od uslova koji sprečava dodelu skupštinske odluke ili dodelu nekom od vlasnika koji je zainteresovan da je otkupi od države. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem vam se, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, član 55. Predloga izmene zakona o planiranju i izgradnji se odnosi na članove originalnog zakona, između člana 82. i 106.
Naš predlog izmene se odnosi na član 88. i član 97. Znači, radi građana član 88. govori o planskom dokumentu, tj. promeni namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Organ nadležan po ovom članu za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana, od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.
Stav 2. kaže – da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem sprovodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazi podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
Gledajući ova dva stava, mi smo predložili izmenu zbog toga što izmenom planske namene zemljišta vlasnici poljoprivrednog zemljišta na obodu naseljenih mesta se obavezuju poreskim rešenjem na plaćanje poreza na građevinsko zemljište, a čiji su iznosi višestruko veći od poreskih davanja na prihode od poljoprivrede.
Prevedeno, znači sve ono što planskim dokumentima bude u zahvatu budućih građevinskih parcela, tj. placeva za izgradnju, a poljoprivredno je zemljište, momentom prelaska iz jedne namene u drugu, papirološki, biće opterećeno povećanim porezom zbog pretpostavljene veće vrednosti zemljišta, iako se te parcele i dalje obrađuju.
Ono što smo mi predložili je da ova izmena što se tiče poreskih davanja, nastupi tek onda kada dođe do suštinske promene namene parcele i mi smo predložili sledeće: „da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra za zemljište u javnoj svojini rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu u obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u bazi podatka katastra, nepokretnosti iz koje se izdaje liste nepokretnosti“.
Sledeći stav glasi: „Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra za zemljište koje nije u javnoj svojini.“
Znači, u javnoj svojini ide automatski prelazi i drugačiji vrednovanjem valorizovanjem tog zemljišta, ali kada je privatno zemljište u pitanju, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra za zemljište koje nije u javnoj svojini bez odlaganja upisuje zabeležbu u obavezi promene namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsku u bazi podataka katastra, nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti, s tim da rešenje kojim provodi nastalu promenu donosi tek po zahtevu stranke, a pre izdavanja građevinske dozvole i nakon plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta. Organ iz stava 3. ovog člana je dužan da u roku od 30 dana od upisa u zabeležbu obavesti vlasnika zemljišta o završenom upisu, što mislim da je jedan od osnovnih razloga da čovek kom je izvršena promena namena bude obavešten. Toga kod vas u zakonu nema.
Evo, poštovane kolege i dragi građani šta su meni odgovorili iz Vlade i iz ministarstva - amandman se ne prihvata, jer bez obzira na oblik svojine na građevinskom zemljištu nije moguće izdavanje građevinske dozvole dok se ne dostavi dokaz da je plaćena naknada za promenu namene u građevinsko zemljište što je propisano stavom 5. ovog člana čija se izmena ne predlaže. Gospodo, ja to nisam ni predložio. Ja ne znam da li ste vi pročitali ovo što smo mi vama dali, mi smo samo tražili da kod promene namene zemljišta iz poljoprivrednog u ostale namene ne bude direktno tog trenutka oporezovano kao građevinsko zemljište ako poljoprivrednik i dalje seje kukuruz, nego da to bude onog trenutka kad se izvrši suštinska promena namena kad potražuje građevinsku dozvolu. Tada, pre nego što dobije građevinsku dozvolu on plati prenamenu, a dotle čovek plaćao porez na poljoprivredno zemljište. Ja ne vidim šta tu nije logično i šta tu nije prihvatljivo. Zašto ljude oporezovati za nešto što može da bude, ali to u njegovom slučaju nije on i dalje seje kukuruz, ne zida zgrade. Zašto da plati prenamenu, kada još nije faktički priveo nameni zemljište? To je bilo.
Sledeći član 97. govori o doprinosu za uređenje građevinskog zemljišta i u stavu 7. kaže – investitor koji dostavi odgovarajuća sredstva obezbeđenja plaćanja ima pravo da iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta isplati u najmanje 36 mesečnih rata, a onaj koji plaća naknadu jednokratno pre podnošenja prijave rodova ima pravo na umanjenje u iznosu od najmanje 30% u skladu sa odlukom jedinica lokalne samouprave. Mi smo tražili izmenom da to bude kog gotovinskog plaćanja u celosti odjedanput da to bude 45% iz prostog razloga što recimo, u gradu Nišu je to do sada, do ovog zakona bilo 45% za plaćanje u gotovom, u gradu Beogradu je bilo 50% i pored tih benefita mi nismo imali pojačanu građevinsku aktivnost, a tek sada ovim ćemo još na neki način dezavuisati one koji žele da zidaju da to plate u celosti, nego će svi ići na otplatu na rate, ako uopšte i budu se rešili. Mislim da je naš predlog bio, da tako kažem, nasledno pravo nekog koje je bilo do sada, i sasvim je logično bilo da oni gradovi, lokalne samouprave koje su doneli takve odluke da im se da mogućnost da i dalje imaju takvu odluku i takav benefit za one koji dođu da zidaju na njihovoj teritoriji.
Sledeći stav je vrlo interesantan kada gledate u vezi sa ovim stavom, kaže – doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava se za objekte javne namene u javnoj svojini infrastrukture proizvodne i skladišne prostore, podzemne garaže, objekte visokogradnje, prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, transformatorske stanice, ostave, vešernice i slično, osim za delove podzemne etaže koji se koriste za komercijalnu delatnost itd. I samo još nešto da vam pitam iz ministarstva, a što ste zaboravili ekonomske objekte? Šta je problem?
S jedne strane, ovde smanjujete mogućnost da onaj ko zida kuću dobije benefit ako plati odjedanput komunalije. S druge strane, onaj koji zida proizvodnu halu u magacinski prostor, naročito kada je u pitanju proizvodna hala gde je komunalno opremanje višestruko skuplje kada se rade privatni objekti. Njih oslobađamo, a kada trebamo da naplatimo poljoprivredniku što zida štalu, obor ili neku farmu i on će da plati komunalije. Hajde da budemo načisto, ako već kršite Ustav, dovodite građane u neravnopravni položaj, jer sa jedne strane običan građanin koji pravi kuću ima da plati komunalije u punom iznosu, onaj koji zida proizvodnu halu da bude profitabilan neće platiti, dakle mi koji zidamo kuće i plaćamo stanove ćemo da platimo i za onog koji pravi fabriku da pravi profit, u redu, to je vaša politička odluka, ali što onda uključiste onda i poljoprivrednike koji hoće da uzgajaju svinje, tove bikove, šta god da rade, prave farme pilića. Njih ćemo da oporezujemo da im naplatimo komunalije, a oni koji prave magacine i fabrike će imati komunalno opremanje na račun nas koji plaćamo to opremanje. Zašto donosite takvu odluku? Šta je razlog? Koga ste nacrtali u ovom zakonu da to morate da donesete? Šta imate protiv razvoja sela?
Svima su nam puna usta da hoćemo da nam se razvija privreda, dobro, ajde i poljoprivredu da razvijamo, dajmo šansu ljudima da ako reše da prave farmu, da bar manje plate i da imaju veću mogućnost da ulože u to što im treba da započnu neku proizvodnju.
Ovim imamo ustavni problem u ovom članu zakona. Dovodimo u neravnopravan položaj građane Srbije, ali to će drugi da sude, neću ja. Nisam pravnik da bih sudio da li je nešto 100% ustavno, ali mislim da je ovo protivustavno. Mislim da bi trebali da razmislite i da prihvatite ova dva naša amandmana na član 88. 97. mislim da su smisleni, naročito član 88. isto tako i 97. Jedan daje podsticaj i ono što pričate politički uobličavate u vašim izjavama, da realno pokažete u praksi kako to izgleda.
Da ponovim, ako je neka lokalna samouprava imala 45% umanjene kod gotovinskog plaćanja za komunalno opremanje kod dobijanja građevinske dozvole, Beograd je imao 50%, zbog čega to ukidate? U istom trenutku, u istom Beogradu i Nišu neko ko pravi proizvodnu halu, gde mora da bude jači trafo, jači presek vode, presek kanalizacionih cevi, infrastrukturno opremanje je mnogo skuplje, on će biti bez plaćanja dažbina. Na čiji teret? I da to prihvatimo, trebaju nam radna mesta i hoćemo, ali što to ne date i poljoprivredi? Šta je razlog?
Kod odbijanja, ovaj prvi deo neko ko je pisao verovatno nije bio dovoljno maštovit pa nije znao šta da napiše, ali drugi deo uopšte niste odgovorili zbog čega odbijate amandman? Hvala.

Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća.
Zahvaljujem na podršci kolege Rističevića.
Čitam materijale koje dobijam i ono što sam dao sa mojom poslaničkom grupom kao predlog izmene Predloga zakona ministarstva je po nama smisleno. Duboko sam ubeđen da 45% treba da bude donja granica kod oslobađanja onih koji plaćaju u gotovom, to je jedno.
Drugo, mislim da je ministarstvo trebalo da prepozna sve ono što je dobro u ovim predlozima i izmenama njihovih predloga, jer mislim da je potrebno da ljude oslobodimo plaćanja poreza na imovinu tamo gde je ta vrednost imovine fiktivna, a ne realna, jer ako neko sadi kukuruz i pšenicu, on nema benefite od te zemlje kao da je parcela, plac ili kako god da nazovete, on ne može da napravi taj dohodak da bi mogao da plati taj porez. S druge strane, mislim da je potrebno omogućiti našim sugrađanima na seoskom području da imaju iste benefite kod izgradnje proizvodnih objekata iz svoje delatnosti kao oni koji to rade u gradovima i obodu gradova. U krajnjoj liniji, poštovane kolege, to mi plaćamo iz gradskih budžeta, opremanje tih industrijskih zona, kako ih sada popularno zovemo, a neko će to opremanje da dobije besplatno. Sada ja pitam – zbog čega to neko ne bi dobio na selu?
Ovaj koji je došao tu da zida pored grada, on će imati enormni profit, zato i pravi fabriku da bi imao profit, a ne za lepe oči, a, s druge strane, onaj ko to radi na selu je da njegova porodica ostane na seoskom gazdinstvu i da imaju od čega da žive.
Vrlo rado bih prihvatio da deo mog novca koji odvajam u gradski budžet ode za tu namenu, te mislim da bi ministarstvo, da je imalo dobru volju, moglo da iznađe način da izvrši korekciju ovih članova zakona. Uopšte ne mislim da je zakon savršen, ako neki zakon ima 230 i kusur članova i ima 200 amandmana, od toga sigurno tridesetak vaših, skupštinske većine, onda možete da mislite kakav je taj zakon. Ne znam šta se desilo u zadnja tri dana, da sama Vlada da 15 ili 13 amandmana, ne znam šta se desilo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani, član 84. Predloga izmene zakona se odnosi na član 40. Zakona i govori o roku važenja građevinske dozvole i citiraću prvi stav koji kaže: „Građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa gradnjom objekta, odnosno izvođenjem radova u roku od dve godine od dana pravosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola“.
Mi smo podneli amandmanom koji glasi: „Građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne prijave radovi u skladu sa članom 148“. Član 148. govori da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova. Uz prijavu radova podnose se dokazi o regulisanju obaveze u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi, te smo mi predložili sledeću izmenu prvog stava koji kaže: „Građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne prijave radovi u skladu sa članom 148. ovog zakona i ne otpočne sa gradnjom objekta u roku od dve godine od dana pravosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola“ iz prostog razloga što želimo da sprečimo situacije u kojima investitor može da počne i završi izgradnju objekta bez prijave radova, a time i bez plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, a da se ne može utvrditi da je građevinska dozvola prestala da važi. Zbog toga smo i mislili da je ovaj amandman smislen, jer time daje veću mogućnost kontrole i obavezu investitora da obavezno pre početka radova izvrši prijavu radova uz sve ono što zahteva član 148. a to je da je platio sve takse i sve dažbine koje treba radi dobijanja građevinske dozvole. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, danas pričamo o Predlogu izmene zakona o planiranju i izgradnji.
Ja bih želeo na početku, pošto imam vrlo malo vremena da dam par sugestija i mišljenja o tome šta sam ja uočio u ovom zakonu, čitajući ga zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe.
Normalno je da ćemo mi kao poslanička grupa i ja kao član stranke Zajedno za Srbiju, da podržimo sva rešenja u ovom Predlogu zakona koji doprinose ubrzavanju postupka, skraćivanju procedura, smanjenju maltretiranja naših sugrađana i svih onih investitora koji traže dozvolu, koji ima direktno uticaj na građevinsku industriju, razvoj lokalnih samouprava, stvaranje dobre poslovne klime i povećanje prihoda kako u lokalnim, tako i u republičkom budžetu.
Ali, sve ono što smatramo da nije dobro rešenje mi smo gospođo ministarka obradili amandmanima. Podneli smo ukupno 25. Ja ću pokušati u par minuta da se osvrnem na vaše izlaganje, na izlaganje mojih kolega i na ono što je rečeno više puta u današnjoj diskusiji, da će se ovim zakonom smanjiti čekanje na dobijanje građevinske dozvole. Ja bih rekao ne samo građevinske dozvole, naš krajnji cilj je dobijanje upotrebne dozvole, tako da sem građevinske dozvole bitna je i ta upotrebna dozvola da se dobije u roku, jer imamo sijaset primera u Srbiji da smo zapeli kod upotrebnih dozvola, pa onda tražimo legalizaciju objekata i to je onih 700.000 objekata, koje vi intenzivno pominjete da je napravljeno u periodu od 2003. do 2009, 2010. godine, ne znam ni ja koje godine.
Ja bih bio izuzetno srećan da je zemlja Srbija imala toliko kapitala da napravi 700.000 objekata za nepunih osam godina, a to znači da nije bilo krize, da nije bilo nemaštine, da ljudi nisu gubili posao, ili ja ne znam da je ijedan objekat bio legalan ili nelegalan može da se napravi bez para, to je nemoguće. Znači, trebaju novci. Tada su registrovani, to da, jer imate nelegalnih objekata koji su nelegalni zato što ne odgovaraju PDR i aktima iz šesdeset i neke godine i pedeset i neke godine.
Kada govorim s kratkim rokovima, ja mogu da kažem da u gradu Nišu u nazad pet godina, ja čekam da neko od mojih kolega iz skupštinske većine to kaže, mi imamo jednošalterski sistem. Jeste da u toj varijanti je stranka donosila sva dokumenta i u gradu Nišu se i dozvola dobije i za 20 dana i lokacijska dozvola ako doneste sva dokumenta. Dobro je to što ovaj zakon predlaže da će to raditi administracija, da se neće ljudi maltretirati, ali ja ću vam u par primera izneti moju skepsu, zbog čega mislim da je to nelogično da ćete uspeti da skratite od 240 dana na 20, 25, 28 dana. Tu ću koristiti primer grada Niša, jer potičem iz tog grada pa će i vama biti lakše da pratite, a i lakše gledaocima da objasnimo o čemu mi pričamo.
Prvi i osnovni problem koji se vidi kod dobijanja brzine koja utiče na dobijanje građevinske dozvole, tj. brzine dobijanja građevinske dozvole je podatak i dokument koji se dobija iz katastra nepokretnosti.
Znači, to je jedna velika kočnica i jedna velika mogućnost da se prolongira vreme dobijanja tih potrebnih dokumenata, jer na primer u gradu Nišu mi imamo da katastar nepokretnosti je rađen na bazi aeropodloga iz 1988. godine, pa kada smo spojili dokumenta iz Uprave za planiranje i izgradnju, aero snimak iz 1988. godine i sudske knjige, tj. zemljišne knjige iz suda niškog, mi smo dobili nepodudaranja parcela i granica parcela.
Onda da se vratim na ono kada smo diskutovali o legalizaciji objekata, imamo 25.000 zahteva za drugostepeni postupak kod vašeg ministarstva koje rešavaju samo šest službenika. Ja pitam, kako ćemo onda u slučaju da imamo nepodudaranje podataka iz katastra i papira, ako se granice i međa ne podudaraju, gde se stranke žale i traže sudsko rešenje, kako ćemo onda za 25 dana, ili kako ćemo usloviti da određeni organ i služba da dokument za pet dana, kako piše u zakonu? Znači to je nemoguće. To je stvarno nemoguće.
Mislim da bi trebali da razmislite o tome da se određene ingerencije vrate lokalnoj samoupravi, naročito kada je u pitanju katastar nepokretnosti, ne mislim na ceo, ali delovi kojima se on bavi, da bi bili efikasniji i da bi lakše rešavali probleme.
Sledeća stvar je vrlo bitna, to je saglasnost javno-komunalnih preduzeća na priključke. Vi kažete da će to da ide brzo. Neće da ide brzo. Hajde da vidimo koja lokalna samouprava ima kompletan podzemni katastar nepokretnosti. Da li to ima u zemlji Srbiji? Pa nema. Ako grad Niš ima delimičan podzemni katastar nepokretnosti, kako će da imaju manje lokalne samouprave. A mi ćemo tražiti saglasnost na priključak, pa onda ćemo dobijati od tih javnih preduzeća odbijanje zahteva, ako mora da kažu to u pet dana. Vremena treba da njihova ekipa izađe, da se utvrdi situacija na terenu, da li je moguće, kako je moguće i šta će propisati kao uslov za dobijanje te građevinske dozvole, naročito kada se radi o višespratnicama, tu su u pitanju i preseci i kanalizacione cevi i preseci vodovodne mreže.
Ono što je bitno kada govorimo o javnim preduzećima, to je i priključak na elektroenergetsku mrežu. Vi imate primer u gradu Nišu da kada dođe neki investitor, pravi zgradu, Elektrodistribucija kao jedan od uslova traži da naprave trafo stanicu i da je opreme. To nije problem. To investitori prihvataju. Ali, onda investitor to treba da prenese u vlasništvo…

Samo da završim rečenicu.

Investitor to mora da prenese u vlasništvo Elektrodistribucije, a za to mu treba saglasnost službe, tj. institucije koja se, izvinjavam se Direkcije za imovinu, izvinjavam se dok sam našao tačan podatak, tako da u Nišu imamo jednu zgradu u Igmanskoj ulici koja je četiri godine bez struje zato što još nije došla saglasnost od Direkcije za imovinu da može da se prenese Elektrodistribuciji.
Sve to navodi da ćemo vrlo teško dobiti to što vi obećavate, tj. dozvole u roku od 20, 30 dana. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarko, koleginice i kolege, uvaženi ribolovci, član 5. govori o ustupanju ribarskih područja na korišćenje i on kaže „da ribarsko područje ili deo ribarskog područja, u daljem tekstu: ribarsko područje, ustupa na korišćenje ministar. Ribarsko područje koje se nalazi na teritoriji AP ustupa na korišćenje nadležni pokrajinski organ“. Dalje, kaže: „ribarsko područje ustupa se na korišćenje javnim konkursom na 10 godina, ribarsko područje ustupljeno na korišćenje korisnik ne može ustupati drugim subjektima, tj. ne može ga davati u zakup“.

Predložio sam da se reč „ministar“ zamenjuje rečima „načelnik upravnog okruga“ i da se drugi stav koji kaže „da ribarsko područje koje se nalazi na teritoriji AP ustupa na korišćenje nadležni pokrajinski organ“ – briše. Iz kog razloga?

Mišljenja sam da možemo, naročito kada je zakon o kome sada pričamo, da uđemo u poglavlje 22. koje nas čeka u daljem periodu kako pristupamo EU, koje govori o decentralizaciji, da je potrebno da, barem kada je gazdovanje ribolovnim vodama i ribolovnim resursima, uradimo maksimalnu decentralizaciju i da ta ribarska područja daju načelnici okruga na čijoj teritoriji se ta ribarska područja nalaze.

Mislim da ćemo time prvo postići da oni, koji su zainteresovani za kvalitet održavanja i gazdovanja tim ribarskim područjima, budu uključeni i budu motivisani da sa više pažnje i odgovornosti nadziru rad zakupaca tih ribarskih područja, a sa druge strane, decentralizacijom ćemo postići da širi slojevi zainteresovanih sa tih teritorija mogu da odlučuju o sudbini. Mislim na ribolovce koji, videći po ovome što ste odbili sve amandmane kojima smo pokušali da, nekako sportski savez, ribolovni sportski savez vratimo u život i damo mu šansu da radi ono što radi već 65 godina. Vidim da ga ovim zakonom maksimalno dezavuišemo, da želimo, tj. da skupštinska većina želi da paralelnim ribolovnim organizacijama, koje osnivaju korisnici, hajde da pričamo, da se potpuno razumemo, radi ličnih interesa biti na kraju jače od onoga što je sportski savez ribolova u Srbiji.

Mislim da bi trebali da prihvatite, poštovane kolege, ovaj moj amandman, da se izuzme iz odluke Ministarstva ko će koristiti ribolovna područja, da to treba da se radi na nivou okruga, dok ne dođe do primene Poglavlja 22, tj. decentralizacije, a onda to preuzimaju ti budući regioni, a to će ova Skupština da usvoji, na predlog pravne struke.

Logično je da se, ako se izuzme iz odluke ministarstva podela ribolovnih područja, da se i na teritoriji AP Vojvodine primeni isti metod, tj. da tamo tamošnji načelnici okruga odlučuju o podeli tih ribolovnih područja. Zahvaljujem se.

Gospođo ministarko, niste u pravu. Kažete da se ribolovna područja ustupaju korisnicima radi očuvanja ribljeg fonda. Ribolovna područja, da bi kolege u sali koji nisu baš toliko u materiji, a i građani koji prate ovaj prenos, da bi im bilo jasnije, se ustupaju korisnicima koji to rade zarad profita. Znači, nijedna firma neće da uzme ribolovno područje a da nema koristi od toga.

Jedina korist od ribolovnih područja je naplata dozvola, ribarskih dozvola, kako god da ih zovemo, koje iznose oko šest, sedam hiljada na godišnjem nivou. Pomnožite to puta 50 hiljada korisnika ribara i videćete o kojim parama razgovaramo. To je interes. Vi sad hoćete da mi kažete da onaj ko uzme iz interesa, će sav svoj novac da uloži u obnovu ribljeg fonda. Ovo što imamo sada je dokaz da to nije dobar princip. Hoćete da kažete da ministar može sva ribolovna područja koja će naknadno biti sada ponovo određivana, da zna probleme svih ribolovnih područja i da se samo time dnevno bavi? To nije tačno.

Ja samo kažem da načelnik okruga i njegove stručne službe, ne mislim on kao jedinka, mnogo bolje znaju koja je problematika u njihovom okrugu, na tim ribolovnim područjima koja njima pripadaju i da će oni mnogo bolje da to rasporede i da vode red o tome. A ako želite da ta ribolovna područja imaju na gazdovanje oni koji će biti savesni, koji će sve ono što se ubere kao prihod tih ribarskih dozvola da vrate u obnovu tih ribljih resursa, očuvanje životne sredine u priobaljima, e onda bi to trebale da rade sportske organizacije ribolovaca a ne privatnici. Jer, sportske organizacije ribolovnog sportskog saveza su neprofitne organizacije i ne smeju da imaju profit na kraju godine. To je udruženje građana i oni ne rade dohodovno, za razliku od privatnika, kojima je, normalno, priroda posla takva da ostvaruju dohodak. Zbog toga sam ja insistirao da to radi načelnik okruga i zbog toga su svi ovi amandmani koje ste vi odbili.

Ovde kažete da radite u korist očuvanja ribljeg fonda, a onda dajemo to na korišćenje privatnicima koji, normalno, traže profit u tome što rade. Ne rade iz ljubavi, za razliku od ribolovaca, koji to rade iz ljubavi. Ja vam se zahvaljujem.