Želim samo da se zahvalim predlagaču ovog zakona na razumevanju i usvajanju naših amandmana.
Poslanička grupa kojoj ja pripadam SDS-ZZS-ZS je uložila maksimalan napor da u saradnji sa ostalim kolegama popravi ovaj zakona. Nadam se da će ovaj zakon biti na zadovoljstvo pacijenata koji jedva čekaju da se ovako nešto donese u srpskom zdravstvu i da nećemo imati prilike, da smo to dovoljno dobro uradili, da nećemo imati prilike da ga popravljamo kroz naredni period koji je pred nama. Ja vam se zahvaljujem.

Ovo je jedan od amandmana koji nije prihvaćen i ja ću pokušati da u par minuta podelim sa poslanicima koja je naša ideja bila oko člana 10, pa eventualno da poslanici razmisle da li treba prihvatiti.
Govori se o zabrani selekcije pola. Mi smo predložili da se član 10. menja i da glasi: „Zabranjeno je da se dijagnostički postupak pre začeća ili u toku trudnoće koristi u svrhu selekcije pola deteta“. Ja se nadam da se svi slažemo sa ovom konstatacijom.
„Uprava za biomedicinu Republike Srbije odlučuje o izuzimanju od zabrane iz stava 1. ovog člana kada je selekcija pola deteta potrebna radi izbegavanja bolesti vezane za pol, a koja je upisana u Registar retkih bolesti.
Odluka iz stava 2. ovog člana donosi se u roku od osam dana.
Protiv ove odluke iz stava 2. ovog člana dozvoljena je žalba ministru nadležnom za poslove zdravlja.
Ministar nadležan za poslove zdravlja o žalbi iz stava 4. ovog člana odlučuje u roku od osam dana. Protiv ovog rešenja ministar iz stava 4. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.“
To smo uradili iz razloga što smatramo da je rešenje koje je dao predlagač, tj. ponudio, da ne reguliše na adekvatan način pitanja zabrane selekcije pola, odnosno skidanje ove zabrane. S obzirom na to kakve su moguće posledice selekcije pola, smatramo da je potrebno da se detaljnije uredi ovaj postupak, što smo ovim amandmanom i predložili.
Pored toga, ovim amandmanom smo uputili na shodnu primenu upravnog postupka, čime smo obezbedili dvostepenost odlučivanja, a time i kontrolu i sprečavanje eventualne greške, a rokove za odlučivanje smo skratili u odnosu na upravni postupak i imajući u vidu medicinsku situaciju pacijenta u kojoj se ovakve odluke eventualno donose, a kada je vreme od krucijalnog značaja.
Dakle, molim vas da još jedanput razmislimo i eventualno, kada se bude glasalo o amandmanima, da se ovaj amandman prihvati. Zahvaljujem.

Samo jedno dodatno objašnjenje uvaženim kolegama.
Član 10. glasi: „Zabranjeno je da se dijagnostički postupak pre začeća ili u toku trudnoće koristi u svrhu selekcije pola deteta, osim ako se to čini radi izbegavanja teških naslednih bolesti vezanih za pol“.
Stav 2. glasi: „Saglasnost za izuzimanje od zabrane iz stava 1. ovog člana daje Uprava za biomedicinu Republike Srbije“.
Mi smo imali istu ideju kao uvažene kolege, ali smo želeli da omogućimo dvostepenost i da rok odlučivanja skratimo na osam dana zbog samog procesa trudnoće i vremena koje je potrebno da se eventualno abortus, tj. prekid trudnoće uradi u nekom razumnom medicinskom vremenu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, rizikujući da, kako kaže moja uvažena koleginica, dobijem kritike Ženske parlamentarne mreže, ja ću pokušati u par minuta da podržim diskusiju uvaženog kolege Mijatovića i kolege Jankovića.
Ovaj amandman koji smo mi podneli odnosi se na stav 8. koji u izvornom tekstu kaže - lekar kao odgovorno lice nije dužan da o rezultatu genetičkog ispitivanja obavesti partnera trudne žene, osim ukoliko to čini u okviru genetičkog savetovanja kome su pristupila oba partnera. Odredbe ovog člana primenjuju se i na postupke preimplementacione genetičke dijagnostike.
Kolega Milisavljević je dao drugu verziju dela ovog člana zakona, ali tu ne postoji obaveznost obaveštavanja muškog partnera. Par nas je na Odboru delilo, da tako kažem, stav da je to neophodnost, naročito u slučaju kada se radi o genetičkim ispitivanjima i mogućoj genetičkoj greški kod ploda. Obaveza je, po meni, da i muški roditelj bude obavešten o mogućim posledicama takve trudnoće, ako majka reši da je iznese do kraja. Zašto to kažem? U ovom zakonu, u članu 34. se kaže – lekar je odgovoran za štetu roditeljima deteta koje je rođeno genetički oštećeno zbog povrede njihovog prava da budu obavešteni o zdravstvenom stanju deteta pre rođenja, kako bi tako informisani dali svoj pristanak na dalji tretman itd.
Trudeći se da ovim zakonom, kao što smo pričali kada smo govorili u načelu da želimo svi da napravimo dobar zakon, ja sam želeo, a tu bih zamolio i sve kolege pravnike da se uključe, jer ovo je više pravno pitanje, da se uključe u diskusiju. Zbog ovog člana 34. nas nekoliko na Odboru je bilo, a i na osnovu našeg promišljanja, jako za ovaj amandman, tj. bili smo pristalice toga da je obaveznost obaveštavanja muškog roditelja budućeg deteta. Normalno, ovo što je govorio kolega Milisavljević, u slučaju da je on odsutan, da nije u zemlji, da je na Severnom polu, gde god da je, to treba da se konstatuje u evidenciji o pacijentkinji, jer time na neki način štitimo budućeg kolegu, tj. kolegu koji će voditi takvu trudnoću, a koji može na osnovu člana 34. da bude sankcionisan i da bude tužen. Ovde dajemo mogućnost da nije obavezno informisan, a u članu 34. dajemo pravo i ocu i majci da tuže prava ako nisu bili informisani. Neka se tu malo pravnici uključe, da rešimo da ovaj član bude na opšte zadovoljstvo kvalitetno izglasan. Zahvaljujem se.

Ja vam se zahvaljujem.
Evo i ja ću kao i moj kolega Janko Veselinović da se javim još ovaj put po ovom amandmanu, ali mislim da se nešto ne razumemo. Ili, ja mnogo ne razumem.
Ja samo da podsetim narodne poslanike, mi govorimo o zakonu o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetičko uslovljenih anomalija i retkih bolesti.
Ovi testovi i ove analize se ne rade stalno. Rade se onda kada ordinirajući lekar, ginekolog, posumnja ili ko god da vodi tu trudnoću, posumnja da postoji mogućnost zbog nasleđa u porodici, zbog samog pacijenta i njegovih bolesti, da postoji mogućnost oštećenja ploda.
Ja potpuno razumem da žena ima diskreciono pravo, ali ja ipak ne mogu da se složim ljudi, pa ovo je zemlja Srbija, ovde su vanbračne zajednice vrlo retke. Mi smo sad, možda, bar u mom delu Srbije, je to dosta retko.
Ono što smo mi insistirali, ja i kolega Janko Veselinović, je, da samo muškarac, tj. bračni drug ili biološki otac, ili kako god, ima pravo da zna rezultat genetičkog ispitivanja, to se ne radi svaki dan. Ne radi se kod svake trudnoće, to se radi onda kada se posumnja da možda će se roditi oštećen plod, sa genetičkom greškom.
Mi želimo da i bračni drug ili biološki otac, ako nije bračni drug, zna šta će biti plod te trudnoće. Da bude upoznat i da se složi sa svim, i pozitivnim i negativnim stranama, ako majka reši da trudnoću iznese do kraja. Eto to je bila naša ideja i zbog toga smo tražili vašu podršku ovde u plenumu. Hvala.

Izvinite, greška.

 

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, član 32. govori o odgovornosti za štetu koja je usled dijagnoze pretrpi pacijent.
Njegov prvi stav kaže da lekar odnosno drugi zdravstveni radnik, odgovara za štetu ako u preduzimanju dijagnostičkih mera postupa protivno važećim pravilima medicinske struke ili protivno pravilima zakonom propisane dužne pažnje, usled čega njegovom krivicom dođe do štete po telo, zdravlje ili život pacijenta.
I drugi stav koji kaže – Osnov odgovornosti lekara nalazi se u zanemarivanju medicinskog standarda, jer nije u svemu postupao stručno i pažljivo, a ne u dijagnozi kao sudu vrednosti i rezultatu takvog postupanja koja može biti usled toga netačna, nepotpuna, propuštena ili zadocnela, što se ceni u svakom konkretnom slučaju.
Mi smo predložili da se stav 2. menja i da glasi - odgovornost za štetu iz stava 1. ovog člana utvrđuje se prema opštim pravilima odgovornosti za štetu.
I stav 3. se menja i glasi - za štetu iz stava 1. ovog člana, odgovara po pravilima objektivne odgovornosti zdravstvena ustanova u kojoj lekar, odnosno drugi zdravstveni radnik, postupa.
Dali smo obrazloženje da rešenje u Predlogu zakona nije dobro formulisano kada je u pitanju građansko pravna odgovornost lekara za štetu, te je amandmanom ovo ispravljeno. Veći je propust, po našem mišljenju predlagača, što nije predviđena odgovornost zdravstvene ustanove za štetu objektivna odgovornost, te smo to amandmanom i predložili. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, član 35. govori sledeće. Govori da odgovornost lekara, odnosno drugog zdravstvenog radnika za štetu isključuje se kada postoji tehnička greška u samom nalazu izdatom od laboratorije, kada postoji slučaj u smislu građanskog prava i kada su jedan ili oba roditelja znali za rizik da će dete biti rođeno onesposobljeno nastalom bolešću ili genetički uslovljenom anomalijom i na to su pristali.
Mi smo predložili da se ovaj član briše, sa obrazloženjem da pitanja koje je predlagač regulisao ovim članom već su regulisana Zakonom o obligacionim odnosima, i da nema potrebe da se ovde takva rešenja pojavljuju. Zahvaljujem se.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani roditelji male Zoe, poštovani građani, danas razgovaramo o zakonu o prevenciju i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti, koje je predložio i u skupštinsku proceduru još jula meseca uputio poštovani kolega prof. dr Dušan Milisavljević. Pre svega želim da mu čestitam na istrajnosti, upornosti, doslednosti. Drago mi je što je ovaj zakon danas na dnevnom redu. Svaka čast.

Dosta kolega je pričalo o zakonu, problemu koji rešava. Drago mi je što se svi slažemo, ma kako ko i iz kog ugla gledali rešenja koja su u ovom zakonu. Problematika kojom se on bavi treba da bude rešena, treba da se stavi u zakonski okvir, a sve sa ciljem da pacijenti kojima je ne moguće postaviti dijagnozu u Republici Srbiji, kojima je nemoguće postaviti u našim zdravstvenim ustanovama, dobiju šansu i vremenski rok za koji taj materijal, bilo koji da je biološki materijal ili oni sami se upute na pregled, postavljanje dijagnoze i terapiju u ustanovama u Evropi i svetu koje mogu da pruže takvu uslugu.

Ne bih pričao o samom zakonu, slažem se apsolutno i podržavam kao i ostatak moje poslaničke grupe da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Ono što smo videli kao eventualni nedostatak u samom zakonu i članovima zakona smo dali kroz amandmane. Zamolio bih sve kolege poslanike da vrlo pažljivo proučimo sve amandmane, bilo da su od strane poslanika ili od strane Ministarstva zdravlja tj. Vlade Republike Srbije, jer je vrlo bitno da ovaj zakon posle izglasavanja u ovoj skupštinskoj sali bude maksimalno dobar, da obuhvati apsolutno što je moguće kompletnije i savršenije rešavanje svih problema koji se stavljaju u okvir ovog zakona koji treba da da odgovor na njih, kako bi ljudi koji čekaju sa nestrpljenjem donošenje ovog zakona dobili i mogućnost rešavanja svojih problema bez ikakvih nepoznanica u budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Na član 2. podneo sam amandman sa kolegama iz svoje poslaničke grupe i on glasi da sam predložio da se na kraju rečenice, u tački 35. stav 1, dodaju reči – a koji ne uključuje količine rezervisane za operatera transportnog sistema koji vrši njihovu funkciju. U istom stavu sam tražio da se briše tačka 42.
Ministarstvo je odgovorilo da se amandman ne prihvata iz razloga jer je izraz lajnpak iz Predloga zakona usaglašan sa direktivom 200973. Sve što je potvrđeno kroz mišljenje Sekretarijata Energetske zajednice u saglasnosti Predloga zakona sa zakonodavstvom Evropske unije.
Takođe, član 2. stav 11. tačka 42. Predloga zakona proističe iz obaveza Republike Srbije u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom i odlukama Ministarskog saveta Evropske zajednice. Nije tačno.
Mislim da, što se tiče ovog prvog dela, stav 1. tačka 35. je predlog koji smo dali smislen, a ovaj drugi deo se odnosi na, mislim da u vezi davanja prednosti odlukama Ministarskog saveta Energetske zajednice nad domaćim zakonodavstvom, već je napomenuto da se mogu uvažavati samo ratifikovane odluke i time štite interesi Republike Srbije u skladu sa članom 24. Zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, koji predviđa da je Energetska zajednica dužna da usvoji mere koje će prilagoditi pravnim tekovinama, uzimajući u obzir institucionalni okvir ovog ugovora, tako i specifičnu situaciju svake od ugovornih strana.
Srbija je, gospodine ministre, svakako ugovorna strana i to bi bilo u redu da ostane tako, ali Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice u članu 4. od 6. oktobra 2011. godine predviđeno je da se izjednačavaju ugovorne strane i zemlje članice EU. Da li je odluke Ministarskog saveta Energetske zajednice ratifikovala Skupština Republike Srbije? Koliko je meni poznato nije, i u tom smislu ova odredba zakona nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Da li mislite, gospodine ministre, da se elektroenergetski sektor Republike Srbije može meriti sa francuskim RDF, ili nemačkim RRF?
Niko ne spori, gospodine ministre, evropske integracije Republike Srbije i usaglašavanje sa Trećim energetskim paketom, ali podsećam da nismo ispunili sve obaveze iz Drugog energetskog paketa. Ovo izgleda kao da upućujete osnovca na doktorske studije, što ćete se složiti, nije moguće. Prosto, nismo još spremni za ovakvu brzu i naglu promenu. Biće mnogo tumačenja odredbi ovog zakona, improvizacija i ostavlja se mogućnost malverzacijama, a to će sve ići preko novčanika kupaca, te vas molim da još jednom razmislite o našem amandmanu i da ga prihvatite, jer ničim ne ugrožavate integritet zakona i njegovu sprovodljivost. Ja vam se zahvaljujem.

Da li imam pravo na repliku?

Ne želim da trošim vreme poslaničke grupe.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege, ono o čemu sam ja pričao se sadrži u tački 42. koja kaže: „Nadležno telo, saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora, je telo određeno ugovorom o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice Republike Albanije, Bugarske, Bosne, Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Crne Gore, Rumunije itd. i odluke Ministarskog saveta Energetske zajednice do pristupanja Republike Srbije EU“.
Uopšte niko ne spori da naše javno preduzeće može da dobije konkurenta. Suština je da li će parlament, Vlada, da li će neko iz Republike Srbije i Skupština moći da kontrolišu i imati mogućnost uticaja na donošenje odluka koje će se primenjivati na energetskom tržištu Republike Srbije.
Ako ostane ovaj član 42. nadležno telo će određivati sve te parametre na teritoriji naše Republike. Mišljenja smo da mi u Republici Srbiji još nismo spremni za tako nešto. Stvar je skupštinske većine i sprovođenja politike šta ćete vi da donesete. Ja samo sugerišem i kažem moje mišljenje i moj stav politički. Imamo mogućnosti i imamo prostora da ovaj zakon usvojimo bez ovog dela, a na vama je, poštovane kolege, da u skladu sa svojom politikom i vizijom kako treba da izgleda Srbija i usvajate zakone.
Mene je samo strah da u krajnjoj istanci kupci ne plate sav ceh, pa bih vas molio da razmišljamo u tom pravcu, a ne u tome da li je neko politički sa programom ovakve vrste ili onakve vrste i čiji je program bolji. Hajde da to prevedemo na to kroz ovaj zakon šta je efikasnije i bolje za krajnjeg korisnika našeg kupca električne energije. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, član 16. se odnosi na energetsku delatnost. Sa svojim kolegama sam dao amandman i tražio sam da se u stavu 3. posle „tačka„ dodaje broj „1“. Stav 2. i 3. govore o tome šta su delatnosti koje su u skladu tržišnih principa, a šta su od opšteg interesa.
Stav 3. su delatnosti od opšteg interesa i to je prenos električne energije, distribucija električne energije, upravljanje zatvorenim distributivnim sistemima itd.
Tražio sam da u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima u deo opštih interesa se ubroji i proizvodnja električne energije. Uopšte ne vidim razlog za odbijanje mog amandmana, jer sam u obrazloženju rekao da amandmansko obrazloženje predstavlja usaglašavanje sa odredbama Zakona o javnim preduzećima gde je kao delatnost od opšteg interesa određena i proizvodnja električne energije.
Vaše službe, gospodine ministre, su mi odgovorile da se amandman ne prihvata, jer je odredbom člana 2. stav 1. Zakona o javnim preduzećima propisano da delatnosti od opšteg interesa u smislu ovog zakona jesu delatnosti koje su kao takve određene Zakonom u oblasti proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, to rešenje sadržano u programu Zakona o energetici nije suprotno navedenom.
Meni stvarno nije jasno zašto ste odbili? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
U članu 22. se govori o davanju licence i tu se kaže da podnosilac zahteva treba da bude osnovan ili registrovan za obavljanje energetske delatnosti, da ispunjava propisane uslove. U tački 5. stav 1) se kaže – podnosilac zahteva ispunjava finansijske uslove za obavljanje energetske delatnosti. Mi smo tražili da se preciznije uređuju uslovi koje pravno lice kome se izdaje licenca treba da ispunjava, jer se može dogoditi da to pravno lice samo u momentu dobijanja licence ima dovoljno finansijskih sredstava, a da u periodu nakon toga postane nesolventno, te je potrebno da ispuni i dodatna merila za kriterijume koje će propisati agencija. Još smo rekli da se u tački 5. doda, pored ostalog, da treba da ispuni i merila i kriterijume koje propisuje agencija.
U stavu 3, koji smo tražili da se briše, kaže se da se stranom pravnom licu iz člana 19. stav 1. ovog zakona licenca za obavljanje delatnosti i snabdevanje na veliko električnom energijom izdaje ako ispuni uslove iz stava 1. tač. 5,7. i 9. ovog člana i druge uslove propisane aktom iz člana 27. stav 7. ovog zakona. Pitamo se kako se uopšte misli da strano pravno lice dokaže izrečene uslove, ispunjenje određenih uslova za obavljanje delatnosti ili da li je pokrenut stečaj nad njim, stečaj ili likvidacija? Jer, u ovom članu uopšte nije precizirano da li on nekim validnim dokumentom ili nekom ispravom dokazuje svoju ispravnost.
Još ste mi ostali dužni, gospodine ministre, za član 16. stav 3, da li je proizvodnja električne energije javni interes ili nije javni interes? Po ovom odbijanju amandmana ispada da to nije javni interes više. Ako jeste, onda prihvatite amandman na član 16. stav 3. Zahvaljujem.