Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
U članu 18. u stavu 4, koji kaže: „Za direktora može biti imenovano lice koje ispunjava uslove iz člana 12. ovog zakona ime najmanje osam godina iskustva na rukovodećim pozicijama u državnim organima, institucijama kojima su poverena javna ovlašćenja, finansijskim institucijama i ostalim privrednim društvima“, mi predlažemo da umesto reči: „osma godina“ stoje reči: „devet godina“ i kažemo da je potrebnije da direktor ima najmanje devet godina iskustva, a ne osam, budući da je devet godina najniži standard u našem pravu koji se postavlja kada se lice bira ili imenuje za rukovodeće funkcije. Ne znam šta je odlučilo da bude osam godina. Što nije sedam? Što nije deset? Što nije šest? Ovde bar imamo jedan broj koji je kao neki standard kod imenovanja nekih lica, pa možemo da se pozovemo da je zbog toga odlučeno da bude devet godina, jer ovo osam godina, ne razume da li to nekog crtamo da bude na ovu funkciju, pa on ima osam godina iskustva, ili će imati osam godina, ili je to nekom palo ovako proizvoljno da bude osam godina iskustva. Mislim da je ovaj naš amandman smislen, bar da opravda zbog čega tražimo da neko ima radno iskustvo toliko dugačko za postavljenje na određene funkcije. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, uvaženi gosti, narodni poslanici, građani Srbije, evo jedan član gde smo mi uložili amandman koji je odbijen i zbog koga ću ja glasati protiv ovog zakona, a nadam se, evo kolega Orlić zamalo da podrži jedan moj amandman, da će ovaj amandman sigurno podržati.
Član 20. kaže – Agencija, zaposleni u Agenciji, članovi Upravnog odbora agencije, ako i lica koja po nalogu Agencije vrše dužnosti utvrđene zakonom, ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem tih dužnosti osim ako se dokaže da pri vršenju svojih radnih zadataka nisu postupali u dobroj veri, valjda je to u dobroj nameri ako ja mogu da protumačim.
Pa kaže dalje,- za štetu iz stava 1. ovog člana lice iz tog stava ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u Agenciji, odnosno prestanka vršenja funkcije. Dalje – Agencija je dužna da nadoknadi troškove zastupanja zaposlenih u Agenciji u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi sa dužnostima koji ti zaposleni vrše na osnovu ovog zakona. Ove troškove Agencija je dužna da nadoknadi licima kojima je prestao radni odnos u Agenciji. Pa, ljudi, ako je mnogo, ono je mnogo.
Mi kažemo ovako – Agencija, zaposleni u Agenciji, direktor, članovi Upravnog odbora Agencije, ako i lica koja po nalogu Agencije vrše dužnosti utvrđene zakonom odgovaraju za štetu koja nastane njihovim postupanjem prema opštim pravilima odgovornosti za štetu, tj. pravilima koja odgovaramo svi mi koji učinimo neku štetu vršeći neki svoj posao.
Ne mogu da razumem da neko ko ima takva ovlašćenja, koji ima takva diskreciona prava, koji raspolaže novcem deponenata, raspolaže novcem budžeta Republike Srbije, ne odgovara svojom štetom sem ako mu ne dokažemo lošu nameru. Ja ne znam sad, neka tu ima mnogo školovanijih ljudi iz te oblasti neka mi kažu šta to znači i kako se dokazuje loša namera ili je neko napravio štetu, a rekli smo da su tu stručni ljudi, retko birani, ne mogu čak da budu ni članovi sindikata. Znači da je to krem te pameti i onda ako naprave štetu to znači da su nestručni, a svako od nas kada u okviru svojih obaveza, svog posla napravi štetu, on to nadoknadi i red je da to rade i ovi koji rade u Agenciji. Ja vam se zahvaljujem.

Ne slažem se sa vama gospođo ministarka, i to je razlika u političkom shvatanju odgovornosti koji treba da nose ljudi koji sve vreme… Mi smo kritikovali način odabira, ovlašćenja. Vi ste to branili sa tim da su to ljudi koji treba da budu besprekorni, koji su najbolji u svojoj oblasti, koji će rešavati vrlo bitne stvari bez ikakve odgovornosti. Znate šta, ja bih voleo svoj posao da radim bez ikakve odgovornosti. Hajte, bilo ko od lekara u ovoj sali bi voleo da radi bez odgovornosti. Mi nosimo i ljudsku, i moralnu, i materijalnu odgovornost, i krivičnu odgovornost za učinjenu štetu. To je nešto sa čime se srećemo svakoga dana. Mi živimo sa time. Radimo sa time.
Voleo bih da kada ja napravim, daleko bilo, neku štetu i napravim nešto pogrešno, da kažu – pa, ja sam imao dobru nameru, ali šta sad, takva je procena bila. Morate da priznate da je mnogo neizvesnije lečiti ljude nego doneti finansijsku odluku. Mnogo je to neizvesnije i to stotine, hiljade lekara koji rade specifične oblasti medicine koji donose takve odluke svaki dan, odgovaraju za svoj rad. Tako je i u građevini, tako je i u mašinstvu, tako je i u elektronici, a što ne bi bilo i u Agenciji. Ne vidim šta je to što njih abolira od toga. On mora da ima neku odgovornost za to, pa ti ljudi su adekvatno plaćeni, odabrani i moraju da snose odgovornost za svoje postupke. To ja tako mislim i to je osnovna razlika između naših političkih stavova. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, samo jedna rečenica, gospođo ministarka niste u pravu. Lekari se ne sude po dobroj nameri, nego se sude da li poštuju vodiče dobre prakse ili ne, ali oni su egzaktni, a ovo je široko kao Dunav kad se uliva u Crno more, što vi predlažete. Dobro.
Član 28. govori o tome da članovi Upravnog odbora biće imenovani u skladu sa ovim zakonom, najkasnije u roku od 90 dana, od dana stupanja na snagu.
Mi smo predložili da to bude 45 dana, jer predlažemo da skraćenje roka od 90 dana, od dana stupanja zakona na snagu za imenovane članove upravnog odbora smatramo da je potrebno da oni budu ranije imenovani, a pre početka primene zakona. Zbog toga smo predložili 45 dana.
Dalje, predlažemo izmene u stavu 2. gde smo predložili da se reč „nezavisni“ briše jer smatramo da takvim načinom izbora to nisu nezavisni članovi upravnog odbora i predlažemo brisanje stava 3. koji kaže sledeće – Pri prvom imenovanju članova upravnog odbora u skladu sa ovim zakonom, članovi koje predlaže ministarstvo nadležno za poslove finansija NBS imenuju se na četiri godine, dva nezavisna člana na tri, a jedan na dve godine.
Predlažemo da se ovaj član briše jer se predlaže da se pojedini članovi upravnih odbora imenuju i na kraći period jer se ovakvim rešenjem stavljaju u neravnopravni položaj članovi upravnog odbora, zavisno od toga ko je njihov predlagač, pri čemu svi članovi upravnog odbora imaju ista prava i dužnosti u kasnijem radu, pa ne vidimo razlog za ovakvu diskriminaciju, a predlagač u predlogu zakona nije objasnio zbog čega treba da postoji razlika u mandatu članova upravnog odbora, naročito kada doše do reizbora, pa ima pravo na reizbor od jedne godine, te smatramo da je naš amandman smislen i predlažem Narodnoj skupštini da ga u danu za glasanje prihvati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospođo ministarko, uvaženi gosti, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, slušao sam vaše objašnjenje kolegiji koji je podneo sličan amandman. Govorim o preferencijalima kojima ste drastično Predlogom zakona smanjili za sve one pozicije gde su naši proizvođači domaćih dobara, gde su naši pružaoci usluga imali po zakonu koji sada menjate prednost u odnosu na strane ponuđače od 20% do 10%.
Ministar je obrazložio da je to na godišnjem nivou ušteda od jedne i po milijarde. Dakle, pošto je u pitanju otprilike smanjenje od 10% a u pitanju investicije pravnog sektora otprilike oko 15 milijardi dinara. Smatram da treba da poštujemo CEFTA sporazum i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i sve one norme koje smo prihvatili potpisivanjem ta dva dokumenta, ali ako ste dobro sećam Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nas tek krajem septembra uslovljava da određene preferencijale skinemo za određeni procenat i uopšte ne vidim zašto to radimo sada.
Obrazložiću. Mi smo ovim ako se usvoji naše domaće firme bilo da su proizvodne bilo da pružaju uslugu uskratili za investicije od 15 milijardi. Pričamo o tome da moraju da budu redovno plaćeni doprinosi, pričamo o tome da moraju da rade na belo, ništa na crno, a ovde im smanjujemo potencijal konkurentnosti. Zašto postoje preferencijali? Zato što naše firme nisu sposobne da se nose sa zapadom. Zato postoje preferencijali. Da li nam je cilj da izjednačimo u utakmici za investicije iz budžetskih sredstava sa stranim firmama pa da naše firme nemaju šansu? Jel to cilj? Jel tako zamišljamo ekonomski oporavak zemlje? Koga ćemo da razvijamo ako ne svoje firme, a mi možemo jedino preferencijalima. Sa tim preferencijalima oni imaju probleme. Nije dobro, pa nije dobro ali naši su i bolje nema. Zato smo uložili amandman da bar ove godine za dobra koja se proizvode u Srbiji preferencijal bude 15% sada, a za ostale preferencijale onda kada im dođe vreme, a to je 2018. godine.
Dajmo šansu domaćoj privredi, svi zagovaramo razvoj naše industrije, naših uslužnih delatnosti i dajmo im šansu da mogu da stasaju i da sazru da mogu da konkurišu zapadnim firmama, jer u direktnoj konkurenciji one nemaju šansu. Ako umanjimo njihovu sposobnost, a neki od njih će propasti jer neće imati posao, ne znam ko će onda da puni budžet i ko će onda da puni i zakrpi deficit u budžetu koji smo projektovali na dve milijarde evra u ovoj godini. Onda će on biti veći. Da li sam u pravu ili ne videćemo u prvom rebalansu budžeta ili za šestomesečni obračun, kako u nekim firmama kažu.
Molim vas da uvažite naš amandman, pre svega apelujem na ministarku ako ima tu moć i ako ima ta ovlašćenja da prihvati naš amandman i da damo našim firmama šansu da dokle god dozvoljava odredba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da ne primenjujemo smanjenje preferencijala i da ostavimo tu šansu našoj privredi. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospođo guverner Narodne banke, uvaženi gosti, narodni poslanici, član 22. govori o odgovornosti i kaže u prvom stavu – Narodna banka Srbije, guverner, viceguverner, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.
Drugi stav – Za štetu iz stava 1. ovog člana zaposleni iz tog stava ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u NBS, odnosno u prestanku vršenja funkcije.
Mi smo dali amandman koji glasi u članu 22. stav 1. menja se i glasi – Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni odgovaraju prema opštim pravilima odgovornosti za štetu koja nastaje njihovim postupanjem u obavljanju poslova Narodne banke i predložili smo da se stav 2. briše.
Smatramo da se s obzirom na značaj i ulogu NBS treba da bude uspostavljena kako objektivna, tako i subjektivna odgovornost za štetu koja nastane postupanjem guvernera, viceguvernera, direktora Uprave za nadzor i drugih zaposlenih. Rešenje predlagača isključuje objektivnu odgovornost NBS, što smatramo nedopustivim s obzirom na značaj njenih ovlašćenja u bankarskom sektoru. Zahvaljujem.

Dakle, apsolutno podržavam to što ste rekli, ali to što ste rekli, uvažena gospođo, to ne piše. Zato je mnogo smislenije ovo što smo mi rekli i to je to što ste vi rekli, ovo što piše u našem amandmanu.
Dakle, mnogo je široko „u dobroj volji“ ili „u dobroj nameri“. Ja to ne razumem i pošto ovde usvajamo zakone i mi odlučujemo kako koji zakon izgleda i mi odlučujemo kako funkcioniše Republika Srbija i šta će biti u ovoj našoj Republici, ja smatram i apelujem na kolege poslanike da je naš amandman ispravan i apelujem da se podrži, jer mora da se zna jasno da li je neko odgovoran i kada je odgovoran.
Ovo „dobra volja“, to je mnogo širok pojam i ja ne sumnjam da bi dajete tačne podatke, ali mislim da je naše rešenje mnogo bolje i molim kolege da prihvate naš amandman. Hvala.
Reč ima guverner Jorgovanka Tabaković, replika. Izvolite.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući, poštovana guvernerko, uvažene koleginice i kolege, mi smo podneli ovaj izmenjeni predlog sa naravno, predlogom da se briše, ali ne u smislu onoga kako je danas dominiralo u raspravi.
Čini nam se da bi se ovim amandmanom možda uvelo ograničeno ovlašćenje NBS i ja sada gledam i obrazloženje pa da vas zamolim za još neka pojašnjenja ili eventualno nedoumice, s obzirom da pravimo, da kažem da ja pravim komparaciju sa nekim inspekcijskim službama ili sa nekim drugim službama koje vrše nadzor pa se često dešava da firme nad kojima je potrebno izvršiti inspekciju ili neku vrstu nadzora šalju automobil po inspektora, vode ga posle na ručak itd.
Zbog toga intervencija u ovom amandmanu sa željom da se možda izbegne ta naknada koja bi se uplaćivala NBS, a ja sam spreman kao narodni poslanik da podržim, bolje iz budžeta da izdvojimo pare, a time zadržimo nezavisnost institucije kao što je NBS.
S obzirom da se ovde kaže da je dužna da vrši kontrolu poslovanja banaka itd, imam još jedno pitanje koje možda malo iskače iz ove teme, ali kako onda da u jednoj zemlji sa svojom valutom banke izdaju kredite u stranim valutama? Imam jedan predlog, s obzirom na dešavanje u Mađarskoj, da od sutra ukinete sve kredite koji su indeksirani u stranim valutama, a da se mi u svojoj zemlji zadužujemo za svoje pare i da vraćamo svojim parama kredite. To, naravno, nije vaša izmišljotina, nego jednostavno se moglo očekivati da ćete 2012. godine prvo to da uradite, da ukinete sve kredite koji su indeksirani u stranim valutama u suverenoj zemlji.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministri, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podneli na član 2. odnosi se na član 4. zakona, o on se bavi osnovnim pojmovima koji se koriste u ovom zakonu. Tu imamo pojavu vojne odbrane, civilne odbrane i pod tačkom 5. definicija Vojske Srbije koji kaže da je Vojska Srbije organizovana oružana snaga koja brani Republiku Srbiju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile.
Mi smo bili mišljenja da to treba malo preciznije objasniti, pa smo dali predlog da ta tačka 5. glasi – Vojska Srbije je organizovana oružana snaga koja brani Republiku Srbiju od oružanog ugrožavanja spolja, izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i opšte priznatim principima i pravilima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile.
Vi ste odbili naš amandman sa obrazloženjem da amandman se ne prihvata iz razloga što je definicija u Zakonu o odbrani usklađena sa odredbom člana 139. Ustava Republike Srbije, a poštovane kolege ja ću vas podsetiti član 139. kaže – Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji reguliše upotrebu sile. Mislimo da je naše obrazloženje sveobuhvatnije, jasnije te se nadam da ćete u danu za glasanje podržati naš amandman. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministri, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, član 17a, kako je predlagač dao u obrazloženju, preciznije je uredio materiju inspekcijskog nadzora u odbrani. Predloženo rešenje zasniva se na članu 12. Zakona o ministarstvima, kojim je Inspektorat odbrane obrazovan kao organ uprave u sastavu Ministarstva odbrane za inspekcijske poslove u odbrani i usaglašena su propisima kojima se uređuju organizacija i rad Vojske Srbije i propisima o inspekcijskom nadzoru iz delokruga organa državne uprave.
Član 17, kako je Ministarstvo predložilo, kaže – inspektor i drugo lice ovlašćeno za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora su samostalni u radu, u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom i drugim propisima. Inspektorat odbrane izveštava ministra odbrane o pojavama bitnijeg narušavanja samostalnosti nezakonitog uticaja na rad inspektora i drugih lica ovlašćenih za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora.
Mi smo predložili dva stava, kao treći i četvrti. Treći stav bi glasio: “Inspektorat odbrane će po potrebi obavestiti nadležni odbor Narodne skupštine kada ima saznanja da ministar nije otklonio nezakonitosti ili nepravilnost u radu koji je utvrdio inspektor, ili drugo ovlašćeno lice u obavljanju poslova inspekcijskog nadzora“. Sledeći stav kaže: „o svojim nalozima Inspektorat odbrane podnosi godišnji izveštaj nadležnom odboru Narodne skupštine“. Završava se član onako kako je predložilo Ministarstvo.
Da ne bih gubio vreme, obrazloženje zašto smo to predložili. „Predlog zakona uvodi i stiče samostalnost u radu inspektora, inspektorata i drugih lica ovlašćenih za poslove inspekcijskog nadzora. Osim toga, prema rešenju iz Predloga zakona, Inspektorat odbrane izveštava ministra odbrane o pojavama bitnijeg narušavanja samostalnosti i nezakonitog uticaja na rad inspektora i drugih lica ovlašćenih za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora.“
Ovo su rešenja koja treba pozdraviti i podržati. To je sve u redu. Ipak, budući da do narušavanja samostalnosti može doći i od ministra, smatramo da treba predvideti, odnosno propisati mogućnost da Inspektorat odbrane, po potrebi, o ovome obaveštava i Narodnu skupštinu, odnosno njen nadležni odbor, imajući u vidu kontrolnu funkciju parlamenta u odnosu na egzekutivu.
Mislim da je dobro ako Narodna skupština usvoji ovakav amandman jer u slučaju kada ministar naruši neki sistem i ne postupi po nalogu inspektora koji vrši redovnu kontrolu, on bi trebalo o tome da izvesti Narodnu skupštinu. U krajnjoj liniji, mi smo ti koji ovde donosimo zakone. Potpuno razumem obrazloženja koja su do sada o ovom članu dali i ministar pravde i ministar odbrane. Ali, gospodo kolege narodni poslanici, mi donosimo zakone.
Znači, ako se mi dogovorimo da treba da budemo obavešteni o svemu onome što se desi u Ministarstvu odbrane, određena služba uoči nepravilnost, naloži ispravljanje, a ministar ne postupi, mi imamo pravo to da znamo. Mi imamo pravo da to uredimo zakonom. Ako smo mi ovlašćeni da promenimo Ustav Republike Srbije, ne vidim zašto ne bi mogli da promenimo zakon i nešto što je u okviru Ministarstva odbrane, po nalogu nas, narodnih poslanika, kroz usvajanje amandmana i ovog člana zakona, obavežemo da budemo obavešteni o tome šta se dešava u Ministarstvu odbrane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Predložili smo u članu 21, kojim se menja član 45. u stavu 3. posle tačke 3, da se dodaju nove tačke 4. i 5. Član 45. se bavi logističkom podrškom Vojske Srbije koja se realizuje radi zadovoljenja operativnih potreba Vojske. Izvinjavam se, malo sam žurio.
Tu se nabraja da se pod tim podrazumeva održavanje naoružanja i vojne opreme, snabdevanje naoružanjem i vojnom opremom i drugim sredstvima, opštim logističkim potrebama, planiranje, izgradnja i rušenje, uklanjanje i održavanje objekata, infrastrukture saobraćaja i transport ljudi i sredstava, zdravstvenoj zaštiti, veterinarskoj zaštiti, bezbednosti zdravlja ljudi na radu, zaštiti životne sredine, zaštiti od požara i eksplozije, lov na šumskoj delatnosti i drugim logističkim delatnostima, itd.
Kaže se da to može da rade – vojne ustanove koje su organizaciono i funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane u kojima se obavljaju poslovi za potrebe logističke podrške Vojske Srbije, koji nemaju status pravnog lica. Pod dva, vojne ustanove koje su organizacione i funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost i delatnost izgradnje i održavanje objekata, infrastrukture i posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, koji je upisan u sudski registar posebnih pravnih lica, stiču status pravnog lica. Pod tri, jednočlana privredna društva obrazovana od postojećih vojnih ustanova.
Mi smo predložili pod tačkom 4. da to budu privredna društva i preduzetnici koji su osnovani i posluju u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva i tačka 5. – javna preduzeća i ustanove koje su osnovane i posluju u skladu sa propisima o javnim preduzećima i ustanovama.
Mislimo da je ovaj predlog amandmana smislen i da ima svoje korisne efekte ako se ukaže potreba u Vojsci Srbije, naročito, recimo u delu zdravstvene zaštite, veterinarske zaštite, planiranje, izgradnja, rušenje, planiranje i održavanje objekata, infrastrukture, saobraćaju i transportu ljudi i sredstava. Znači, ako se ukaže potreba da mogu i privredna društva i javna preduzeća da učestvuju i da izvrše neki posao za Vojsku Srbije.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva odbrane, koleginice i kolege, poštovani građani, član 5. predlaže izmenu člana 14. stav 2. kako bi se zabrana članstva u političkim strankama odnosila jednako na sve profesionalne pripadnike Vojske Srbije, to je obrazloženje koje je dalo ministarstvo, a mi smo predložili još dve izmene u članu 14.
U stavu 1. izvorni zakon kaže – vojnom licu je zabranjeno prisustvovanje skupovima političkim stranaka u uniformi i svaka politička aktivnost, izuzev korišćenja aktivnog biračkog prava, tj. da glasaju.
Mi smo predložili i mislimo da je to bolja definicija i bolja odrednica. Kaže – vojnom licu je zabranjeno prisustvovanje skupovima političkih stranaka u uniformi. Svaka politička aktivnost u političkim strankama, kao i kandidovanje na izborima i učestvovanje u izbornoj kampanji za državne organe, organe teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave, izmena preciznije definiše krug zabrana u pogledu političkih aktivnosti vojnih lica, polazeći od ustavne zabrane, to ste rekli član 55. stav 5, da li je tako, da pripadnik vojske ne može biti član političke stranke, smatramo da zabranu političkih aktivnosti treba u tom duhu i postaviti pa je ograničiti na zabranu političkih aktivnosti u političkim strankama, kao i na zabranu pasivnog biračkog prava.
Sledeći stav smo saglasni sa predlogom Ministarstva odbrane, da „profesionalno vojno lice“ se zameni rečima „profesionalni pripadnik Vojske Srbije“, ali u sledećem stavu u stavu 4. koji kaže – profesionalni pripadnici Vojske Srbije imaju pravo na sindikalno organizovanje u skladu sa propisima Vlade. Mi smo predložili da ti „propisi“ Vlade se zamene reči „zakonom“ pa bi glasio ovaj stav – profesionalni pripadnici Vojske Srbije imaju pravo na sindikalno organizovanje u skladu sa zakonom; i mislimo da je to smislenije od propisa Vlade.
Stav 4. govori o predmetu sindikalnog udruživanja i pročitaću vam. On kaže – predmet sindikalnog udruživanja, organizovanje i sindikalnih aktivnosti ne mogu da budu odredbe i primene zakona i drugih propisa koji se odnose na sastav, organizaciju i formaciju Vojske Srbije, operativnu i funkcionalnu sposobnost, upotrebu i popunu Vojske Srbije, pripravnost i mobilizaciju, opremljenost naoružanjem i vojnom opremom, komandovanje i rukovođenje u Vojsci Srbiji i upravljanje sistemima odbrane.
Mi smo predložili da se kao mogućnost sindikalnog razmatranja ili dogovora ili razgovora, ostavi opremljenost naoružanjem i vojnom opremom i rukovođenje, jer mislimo da bi to bilo na korist Vojsci Srbiji, a ne na štetu, da može i sindikalno da se raspravlja o ovim temama, pa se nadam da ćete kao predlagači da razmislite, naročito vi ministre Selakoviću i da ćete prihvatiti ovaj naš predlog izmena.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, poštovani gosti, koleginice i kolege, član 14a govori o sindikalnom organizovanju u vojsci. Ja ću pročitati da bi i građanima bilo jasno o čemu ćemo pričati.
Znači, profesionalnom pripadniku Vojske Srbije po staroj verziji nije bilo dopušteno, a sada ministarstvo kaže – može se uz prethodnu saglasnost ministra odbrane odobriti učešće u aktivnostima udruženja kojima se ostvaruju sledeći ciljevi: reforme sistema dobrane i Vojske Srbije, usklađivanje propisa opšteprihvaćenim standardima i propisima EU, izgradnja strategije odbrane i doktrina Vojske Srbije, kojim se utvrđuje sastav, organizacija i formacija Vojske Srbije, operativno i funkcionalna sposobnost, upotrebe i popuna Vojska Srbije, pripravnost i mobilizacija, opremljenost naoružanjem i vojnom opremom, komandovanje i rukovođenje u Vojsci Srbiji i upravljanje sistemom odbrane, učešće u multinacionalnim operacijama i unutrašnji odnosi u vojsci.
Mi smo predložili da se ovaj amandman briše i, evo, da vam dam naše obrazloženje. Članom 6. Predloga zakona je predložena izmena člana 14a zakona. Članom 14a zabranjeno je profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije da učestvuju u aktivnostima udruženja koja su osnovana radi ostvarivanja ciljeva koji su u vezi sa vojno-odbrambenim pitanjima.
Predlagač je predložio da se pripadnicima Vojske Srbije dozvoli učešće u aktivnostima ovakvih udruženja, ali uz prethodnu saglasnost ministra odbrane.
Budući da Ustav ne sadrži izričitu zabranu, niti postavlja bilo kakvo ograničenje u pogledu učestvovanja u aktivnostima udruženja kada su pripadnici Vojske u pitanju, ne vidimo razlog da se ovakva ograničenja postavljaju u zakonu.
Rešenje koje predlagač nudi otvara mogućnost arbitrarnosti u odlučivanju ministra. Zbog svega navedenog smatramo da je potrebno član 14a izbrisati.
Još jedan podatak. Pre ove sednice na odboru je bilo polemike oko ovoga člana i rečeno je da se u principu to ne dovodi u pitanje, ali, evo, da podelim razmišljanje sa kolegama poslanicima, pošto će ministar odlučivati o svakom zahtevu ponaosob, to je prvo pitanje tehničke izvodljivosti, a ono što smo čuli od državnog sekretara, da je potrebno da u Ministarstvu, tj. ministar i vrh rukovođenja Vojske zna gde se ko od pripadnika Vojske nalazi i na kakvim udruženjima je aktivan. Ja sam to shvatio da treba da bude obavešten od tih ljudi koji žele da se angažuju negde. Ne pretpostavljam i ne želim da mislim da u zemlji Srbiji postoje organizacije koje deluju protiv unutrašnjeg uređenja, taman posla. Računam da svi pripadnici Vojske koji se angažuju u nekim udruženjima, da to rade iz najbolje namere, a i ta udruženja rade na dobrobit ove zajednice, pa zbog toga mislim da bi trebalo da prihvatite ovaj naš amandman. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, potpuno razumem i prihvatam da ćete vi u danu za glasanje izglasati ovo što je predložilo Ministarstvo odbrane. To je odraz politike skupštinske većine i to je vaše viđenje rešavanja tih problema.
Dozvolićete, mi imamo pravo da iskažemo svoju političku viziju i da se ne složimo u nekim predlozima i rešenjima koje dajete ovde u ovom parlamentu. Lično mislim da su pripadnici Vojske Srbije dovoljno školovani, svesni, edukovani i da postoje neka udruženja gde bi bilo problematično njihovo članstvo, da se oni ni pod razno, što kažu Nišlije, ne bi se učlanili u ta udruženja, da treba što više angažovati stručne i kvalitetne ljude Vojske Srbije u takvim udruženjima da svojim znanjem i iskustvom pomognu. Treba, to je moje mišljenje.
Bože moj, nadam se da ćemo u narednom periodu, kad ovo pokuša da zaživi, ne želim da budem mnogo negativan u razmišljanju, ali mislim da je ovo nesprovodivo, jer ne vidim kako će to da se sprovede. Naročito ne volim da moje neko angažovanje, diskreciono prava, neko iznad mene, po činu, odlučuje o nečemu što nije usko vezano za vojnu službu, pa vas zbog toga još jednom molim da razmislite o tome i mislim da bi bilo korisno prihvatiti diskusiju i koleginice Batić i moju. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Uvaženi ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, član 63. je u vezi člana 149. i govori o disciplinskim prestupima. Mi smo predložili, da ne bih čitao ceo član da vam oduzimam vreme, tu se navodi šta je sve disciplinski prestup i u jednom delu ministarstvo je predložilo da se obrišu tri stava, to je 21. koji kaže – preuzimanje dužnosti direktora, zamenika ili pomoćnika direktora u pravnom licu bez odobrenja nadležnog državnog organa ili povrede ograničenja članstva u organu pravnog lica od strane profesionalnog pripadnika Vojske Srbije.
Zatim, sledeći član – osnivanje privrednog društva i javne službe i bavljenja preduzetništvom od strane profesionalnog pripadnika Vojske. Na kraju ovaj treći pod rednim brojem 23. – ne prenošenje upravljačkih prava u privredne subjekte ili drugo lice, nedostavljanje podataka rukovodiocu o licu kojem su preneta upravljačka prava ili nedostavljanje rukovodiocu dokaz o prenosu upravljačkih prava od strane profesionalnog pripadnika Vojske Srbije.
U obrazloženju ste dali da je sve to obuhvaćeno pod rednim brojem 20. koji kaže – rad uz naknadu ili nagradu van jedinice, odnosno ustanove ili samostalno obavljanje profesionalne delatnosti protivno uslovima određenim zakonom.
Još jednu rečenicu ste dali kao obrazloženje, da se u praksi nije desilo da se profesionalnom pripadniku Vojske Srbije stavi na teret izvršenje ovih pristupa.
Mislim da je trebalo da ostanu ova tri ograničenja, tj. razloga disciplinske odgovornosti jer smatram da ovo što se pod rednim brojem 20. rad uz naknadu ili nagradu van jedinice, odnosno ustanove ili samostalno obavljanje profesionalne delatnosti protivno uslovima određenim zakonom je mnogo široko da bi bilo potrebno da ova tri dela ostanu u zakonu.
Obrazloženje je da se to nije dešavalo. Nije se dešavalo jer je bilo zabranjeno. Mislim da u Vojsci Srbije je apsolutno poštovanje discipline i zakona, taman posla kada pripadnici Vojske ne bi poštovali zakon. Iako je bilo u zakonu nešto zabranjeno, normalno da svaki odgovoran i savestan oficir Vojske Srbije to ne bi prihvatio i ne vidim zbog čega ovo skidate, jer skidanjem ovog ispada da ono što nije zabranjeno je dozvoljeno i dajete mogućnost raznim tumačenjima. Hvala.