Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, cenjene Nišlije, moje današnje pitanje, ja ću početi jednim tekstom koji sam skinuo sa sajta TV zone plus koji kaže – iako gradska opština Palilula je tražila da se na delu njene teritorije koja je poplavljena i ugrožena klizištima proglasi proglasi vanredno stanje, na svojoj sednici od 16. marta krizni štab grada Niša je odbio takvu inicijativu sa obrazloženjem da nema potrebe i da je sve pod kontrolom.
O čemu se ovde radi? Na delu grada Niša na teritoriji sela Donje Međurovo, Novo selo, selo Bubanj, Gornje Međurovo, Pasi Poljana i Belotinac i na površini od preko sedam stotina hektara obradive površine su se pojavile podzemne vode, zapušena je lokalna kanalizacija, došlo je do izlivanja kanalizacije, a sa obližnje gradske deponije se otpadne vode slivaju kako na seosko područje tako u atare ovih sela, tj. na ovih sedam stotina hektara obradive zemlje pored Morave.
Zbog izlivanja kanalizacione mreže, septičkih jama, ali i ulivanja otpadnih voda, kao što sam rekao, na obradive površine preti opasnost od infekcije. Zabrinjavajuća je činjenica da je velika površina povrtarskih kultura koja je zasejana - pod vodom. Od januara meseca pa sve do sada Gradska opština Palilula je u više navrata, imam podatak o 12 dopisa, pisala rukovodstvu grada, tj. Skupštini grada Niša da se preduzmu određene mere kako bi se područje zaštitilo, isušilo i vratilo u upotrebno stanje, naročito deo koji se tiče obradive površine zemlje, kao i stambenih objekata. Grad Niš apsolutno nije odreagovao, niti ima kapacitete, niti, koliko ja vidim, postoji volja da se tako nešto reši, tako da je situacija sve gora. Imamo sada trenutno stanje da je preko 200 kuća u ovim nabrojanim selima pod vodom.
Ono što je moje pitanje i upućujem ga predsedniku Vlade, ministru Velimiru Iliću i gospodinu Mariću, koji vodi Odsek za vanredne situacije, šta treba da se desi da bi ispunili svoju zakonsku obavezu i pomogli građanima Niša jer je evidentno da grad Niš nema kapacitete, niti ima mogućnosti, a koliko vidim i političke volje da reši problem na delu svoje teritorije?
Ono što je vrlo alarmantno je izlivanje voda sa gradske deponije koje idu direktno na obradivu površinu, gde je potrebno da ovi pomenuti, a mislim na predsednika Vlade, ministra i gospodina Marića, učine sve kako bi se izvršila analiza sastava zemljišta, kako bi se otklonile eventualne sumnje koje već provejavaju kroz lokalno stanovništvo da je došlo do kontaminacije ovog poljoprivrednog zemljišta i da će buduće poljoprivredne kulture koje se plasiraju na tržnicama grada Niša dovesti do problema i mogućeg razboljevanja građana Niša.
Molim predsednika Vlade da učini sve što je u njegovoj moći kako bi građani dobili pravovremenu zaštitu, kako bi se sačuvala imovina i kako bi se sprečilo dalje propadanja stambenih objekata ovih sela.
Ono što je još interesantno, da je grad Niš proglasio vanrednu situaciju. Prema Zakonu o vanrednim situacijama, sva pravna i fizička lica koja imaju firme na ugroženom području bi, prema Uredbi Vlade br. 1101412/2015 od 10. februara 2015. godine, bili u mogućnosti da traže bespovratnu finansijsku pomoć, ali je problem u tome što je taj rok istekao 15. marta 2015. godine. To je još jedna neodgovornost rukovodstva grada. Molim predsednika Vlade da učini napor i produži ovaj rok za građane Niša i okoline jer građani nisu dužni da trpe štetu zbog nečije neodgovornosti. Zahvaljujem se.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, poštovane Nišlije, pošto imam vrlo malo vremena od poslaničke grupe, pokušaću da u par rečenica dam neko svoje viđenje današnjeg dnevnog reda, sa nekim sugestijama gospodinu ministru, naročito oko tačke 3, kredita sa Frankfurtom na Majni.
Poštovani građani, tačka broj jedan današnjeg dnevnog reda je Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovine u cilju sprečavanja terorizma i to je u suštini zakon koji proizilazi iz obaveza utvrđenih u relevantnim međunarodnim dokumentima, pre svega mislim na rezolucije SB OUN.
U drugom Izveštaju Komitet „Melvil“, to je telo Saveta Evrope o napretku kojim je Republika Srbija ocenjena negativnom ocenom u ovoj oblasti, ja se nadam da ćemo donošenjem ovog zakona i svega onoga što će pratiti ovaj zakon dobiti pozitivnu ocenu na sledećem sastanku tog komiteta.
Ne bih više pričao o ovom zakonu, zbog malo vremena, već bih se okrenuo nekim drugim temama. Sve ono što smo mi kao poslanička grupa imali kao zamerku na predlog zakona, dali smo kroz amandmane, pa ćemo u danu kada budemo pričali o pojedinostima razmatrati te naše predloge. Nadam se da ćete nam izaći u susret i da ćete uvažiti naše amandmane.
Ono što sam očekivao, poštovane kolege narodni poslanici, od našeg gospodina ministra kada je elaborirao Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, jeste da, napominjem našim sugrađanima koji prate ovaj prenos da je ovaj zakon u proceduri već osam meseci i da je Ministarstvo finansija, na čijem je čelu tada bio gospodin Krstić, ako se ja ne varam, stavilo u skupštinsku proceduru i očekivao sam da nam ministar kaže da Ministarstvo ili neko u ministarstvu ko je bio zadužen za to nije pratio put zakona koji je ušao u skupštinsku proceduru pa je po inerciji, pošto zakon prate podzakonska akta, Ministarstvo bez da je usvojen zakon, 25. 12. 2014. godine, da je na Vladi usvojilo Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o carinskim dozvoljenim postupcima sa robom, itd, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 145 iz 2014. godine. Očekivao sam objašnjenje od gospodina ministra da smo mi prvo na Vladi usvojili uredbe, a onda u odnosu na uredbe, tj. obrnuto, sada usvajamo zakon na osnovu koga su trebale da budu donošene uredbe. Gospodine ministre, očekivao sam da ćete vi to da prokomentarišete i da objasnite.
Normalno je da ćemo mi da usvojimo ovakav zakon i on je usaglašavanje sa dokumentima EU, ali, bar smo trebali da znamo da smo nešto uradili napamet i da je to razlog hitnosti, jer se neko u vašem ministarstvu nije bavio problematikom za koju je plaćen.
Ono o čemu bih hteo da kažem par rečenica je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW Frankfurta na Majni i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona evra za projekat energetske efikasnosti u javnim objektima. Ja se iskreno nadam, a snažno podržavam ovakve kredite i ovakve investicije, jer je to nešto što pre svega upošljava privredu, a s druge strane smanjuje trošenje energetskih resursa u Srbiji, ali ono što bih voleo da se ne desi, to je da mi povučemo ovaj kredit i da uđemo u kreditni aranžman a da nemamo projekte. Da se ne desi nešto kao što je, recimo, slučaj „Beograda na vodi“, da prodajemo zgrade gde još nismo uradili, ni doneli zakone o eksproprijaciji, a kamoli izvršili eksproprijaciju zemljišta. Nadam se da za ovih 15 miliona imamo projekte i da ćemo sredstva angažovati.
Još nešto bih vam, gospodine ministre, skrenuo pažnju, a to je da bi trebali da pogledate program stranke „Zajedno za Srbiju“, naročito deo koji se odnosi na ekonomiju, jer, energetska efikasnost je nešto gde mi predlažemo da bude pokretač razvoja Republike Srbije, jer u Srbiji ima milion i po objekata koji treba da se energetski obezbede, a duboko smo ubeđeni i uvereni u to da je to nešto što bi pokrenulo i građevinsku industriju i industriju koja proizvodi ove materijale. Zato bi trebali da pogledate to, jer „sveti gral“ ne postoji u ekonomiji, niti neka firma koja može da donese boljitak svojim angažovanjem…

Zahvaljujem, ali samo još jedna rečenica.
… nego to možemo samo našom pameću i našim angažovanjem.
Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, jedna od najcitiranijih izjava u ova dva dana, pored onoga što se dešava na „Biznis forumu“ na Kopaoniku, je izjava našeg premijera, gospodina Aleksandra Vučića, koja se odnosi na prošlogodišnje poplave i šta to čini država da do onakvih nemilih slika i dešavanja više ne dođe?
Citiraću šta kaže naš premijer. Naime, naš premijer je rekao juče da je izuzetno važno raditi na prevenciji od poplava, jer, kako je naveo, svaki dinar uložen u prevenciju jednak je sedam dinara koji se troše na obnovu. Srbija je na godišnjem nivou gubila 130 miliona evra zbog poplava, a na sušu još više. „Srbiju su prošlogodišnje katastrofalne poplave koštale 1,7 milijardi evra“, istakao je Vučić i dodao „da bi to moglo da se promeni ozbiljnim ponašanjem i planiranjem“. To kaže naš premijer godinu dana posle nemilih poplava koje su zadesile Srbiju maja prošle godine i ostavile ono što su ostavile. Mi smo kao država to pokušali da saniramo, uz svoje snage i pomoć međunarodne zajednice.
Postavljam pitanje gospodinu Vučiću, kao predsedniku Vlade, ministarki poljoprivrede i direktoru „Srbijavode“, kada će nasip na reci Savi kod Šapca biti završen? Nasip u dužini od 5,2 km, ako se dobro sećate, na kome je branjen Šabac. Ako se sećate one konferencije za štampu gde je rečeno da Šabac ne sme pasti, i ove godine je problematičan, jer, evo, godinu dana od te poplave a nije pipnut i ništa nije rađeno na tom nasipu.
Da bi građanima našim bilo jasno o čemu pričam, podsetiću vas poštovani građani Srbije da je od 2007. godine do 2012. godine oko Šapca urađen prsten od 18 km nasipa i da je ostalo sporno tih 5,2 km da bi se zatvorio potpuno prsten odbrane od poplava grada Šapca. Taj tender je raspisan 2012. godine, pare su bile obezbeđene, tender je bio završen, trebalo je da se potpiše ugovor i da se izvođač uvede u radove. Izvođač nije uveden u radove. Novac je povučen i evo već tri godine šabački napis nije završen.
Pitam predsednika Vlade – zašto se to ne završava? Ako već ozbiljno želimo da priđemo rešavanju problema poplava, zašto to ne radimo kada mu je vreme, nego sada kada počinju ove kiše i kada imamo izveštaj Hidrometeorološkog zavoda o povećanju vodostaja na svim rekama, na granici odbrana od poplava je, onda pričamo o tome da Srbija treba da se brani i da treba da budemo odgovorniji.
Građani Šapca i građani Srbije, jer se to tiče svih nas, jer svaka poplava direktno utiče na budžet, a budžet punimo svi mi, interesuje zašto se ništa nije uradilo u godinu dana? Ako ima odgovornih da čujemo ko je odgovoran i kako će on da se sankcioniše?
Moje drugo poslaničko pitanje je opet upućeno predsedniku Vlade i ministru zdravlja. Naime, ja sam 28. oktobra prošle godine postavio pitanje – zašto nije počeo da radi Zavod za paliativno zbrinjavanje i gerontologije u Nišu, koji je po planu mreži po svim aktima trebao da počne da radi još 2013. godine?
Dobio sam nemušti odgovor, kao što dobijam i sve odgovore od naše Vlade, da niko nije odgovoran i da je kriva lokalna samouprava. Odgovorno tvrdim da lokalna samouprava grada Niša i osnovno zdravstvo je učinilo sve što je u njihovim moćima i sve što je do njih da bi se taj zavod pustio u pogon. Ono što je još trebalo da se uradi, registracija u privrednom sudu je izvršena, ali problem je u ministarstvu i u fondu. Ministarstvo nije dalo kadrovski plan i saglasnost na predlog kadrovskog plana Zavodu za gerontologiju i paliativno zbrinjavanje. Drugo, na osnovu toga fond treba da potpiše ugovor sa tom ustanovom.
Mimo bilo koje politike i mimo bilo koje priče ono što interesuje građana Niša jeste kada će dobiti taj vid zdravstvene zaštite? Hiljadu odgovora i izgovora možemo da dobijemo, ali ono što je bitno jeste zdravstvo bude u funkciji u kojoj treba da bude, tj. da pruža usluge građanima i još jednom ponavljam pitanje, ne zbog čega nije, nego kada će Zavod za gerontologiju i paliativno zbrinjavanje početi da radi u gradu Nišu? Hvala.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Evo, ja se drugi put u mojoj poslaničkoj karijeri javljam za povredu Poslovnika.
Mislim da ste gospodine Bečiću povredili član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine; kada niste gospođu ministarku upozorili da ne edukuje narodne poslanike.
Ja koliko znam da svi oni koji dolaze u …

Da ne edukuje narodne poslanike.
Znači, oni su ovde ispred Vlade, da brane predloge zakona koje usvaja Narodna skupština. Naše je na osnovu njihove elaboracije, na osnovu njihovih obrazloženja i argumenata da prihvatimo ili odbijemo.
Ja cenim vaše akademsko zvanje, cenim akademsko zvanje gospođe ministarke, ali ono je vezano isključivo za poljoprivredu, za ostala nema tako visoko akademsko znanje.
U mojoj oblasti, vi ste na nivou informacije iz Vase Pelagića, te bih vas s toga molio gospodine Bečiću da ubuduće govornicima koji se obraćaju Narodnoj skupštini, tj. nama poslanicima, skrenete pažnju da ne edukuju narodne poslanike.
Jedna informacija, to ste trebali da date gospođi ministarki, budžet Republike Srbije se kreira od 1. januara do 31. decembra. Ne postoje pare koje se ostavljaju. Znači, budžet nije u sistemu štednje, on se svake godine formira, svake godine se predviđaju pozicije i o tome što je govorila moja koleginica, a vi ste odgovorili, tj. gospođa je odgovorila da nisu ostavljene pare, to Vlada treba da predvidi u budžetu za tekuću godinu, tako da ne postoje ostavljeni novci, to ne postoji u budžetu. Zahvaljujem se.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, evo danas pričamo o amandmanima i diskusija koja traje već više od sat vremena je toliko razvodnjena da onima koji slušaju i prate ovaj prenos verovatno sada nije jasno o čemu pričamo, pa ću ja pokušati u par rečenica da se vratim na temu, tj. na naš amandman koji smo predložili, razlog zašto smo ga predložili, a ujedno da odgovorim kolegama jer ovde je bilo raznih ocena, razmišljanja, konotacija u vezi onoga što smo mi podneli kao poslanička grupa.
Dakle, poštovani građani mi smo podneli amandman na izmenu zakona koju je predložila grupa poslanika na član 29. i to nije izmena zakona u suštinskom smislu, nego je samo pomeranje rokova važenja određenih odredbi ovog zakona koji se odnosi na overu potpisa, rukopisa i prepisa. Pokušaću sve da čitam, pošto ovde ima puno pravnik i oni spočitavaju nama koji nismo završili pravni fakultet da smo pravno nepismeni ili polupismeni, kako god, i da se uzdržimo od diskusija, ali evo mi ćemo sa nekim našim skromnim znanjem da pokušamo da ovo raščivijamo.
To bi sve bilo u redu da je ovo predložilo, to ste već čuli u načelnoj raspravi, ministarstvo kome je i posao da predlaže izmene zakona, pomeranje rokova i sve predloge koji se tiču prava i pravne nauke, ali su ovo predložili grupa poslanika i to, ja ću vam pročitati, savesne poslanike gospođa Maja Gojković, Biljana Pantić Pilja, Olgica Batić, Dragan Nikolić, Dragan Polovina, Vesna Simić i Neđo Jovanović. To su poslanici koji su uvideli da će građani Srbije imati ozbiljan problem ako se ne pomeri datum i ako se ne odloži primena zakona do 2017. godine, a ono se odnosi da u gradovima, odnosno opštinama za koje su do danas stupanja na snagu ovog zakona imenovani javni beležnici, potpise, rukopise i prepise mogu da overavaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao najduže pa je bilo do 1. marta, a oni su predložili da to bude 1. januar 2017. godine. Sada čujem da ide novi predlog Odbora za pravosuđe koji kaže da je to do 1. marta, ali o tom po tom kad budemo o tome pričali.
Šta je ovde suština? Suština je da je ministarstvo čija je obaveza bila da pomeri ovaj rok se izvuklo te obaveze i pustilo narodne poslanike skupštinske većine, da se mi lepo razumemo, da brani ovaj predlog jer je ministarstvo bilo kategorično pre šest meseci kada je donošen ovaj zakon, znači ne 2011. godine, pre šest meseci, da će do 1. marta sve biti završeno, u svim mestima će biti notari i oni će moći da preuzmu u punom kapacitetu taj posao koji rade da rade od 1. marta 2015. godine na dalje.
Šta se desilo? Ostali smo na 94 notara, umesto 350 kako je rekao ministar pravde, tj. na svakih 25.000 stanovnika ide jedan notar, to je neka norma koja je propisana i mi bi bili u ozbiljnom problemu kao društvo, građani ne bi mogli da završavaju one osnovne potrebe u vezi overe potpisa, prepisa, da ne pogrešim, i rukopisa.
Mi smo kao poslanička grupa predložili da ovaj zakon u delu koji se odnosi na prisustvo notara, tj. konkretno u gradovima, odnosno opštinama za koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona imenovani javni beležnici, potpise, rukopise i prepise mogu da overavaju osnovni sudovi kao poveren posao do 1. januara 2016. godine, imajući osnovnu ideju da posle 2016. godine to nastave da rade notari i lokalne samouprave, sa željom da rasteretimo sudove koji su i onako pretrpani poslom, naročito posle štrajka advokata od četiri i po meseca, gde je došlo do zastoja u pravosuđu i sada je taj posao nagomilan i treba ga rešavati i mislili smo da do kraja godine sudovi imaju pravo da rade, a posle toga da to pređe u ingerenciju notara i lokalnih samouprava, notara tamo gde ih ima, a svuda u lokalnim samoupravama kao do sada, jer je izvesno da ovaj posao sa notarima će da se otegne, da neće biti završen na vreme kao predviđa.
Da bi predupredili eventualno sednice koje koštaju budžet Republike Srbije, a time i sve građane Srbije pomeranjem rokova, mi smo želeli da to rešimo na jedan način da više nemamo potrebe da zasedamo. Podsetiću građane da smo mi pre nepunih ne nešto više od nedelju dana imali sednicu Skupštine kada je moglo da se razgovara o ovoj tački dnevnog reda, a nije.
Imali smo i 21. januara, ako se ne varam. Tada je ovde bio ministar Selaković, kada smo usvajali izmene Zakona o notarima, zbog čega su advokati četiri i po meseca štrajkovali. Mogli smo tada da pomerimo ovaj rok, jer logično je bilo i razumno da za mesec dana ne mogu da se uposle i nađu svi notari da polože taj notarski ispit ili šta god da polažu da bi bili notari.
Mi to nismo uradili i napravili smo trošak u budžetu. Zašto to kriti i ne reći? Zašto to nekom spočitavati? Pa, jeste trošak. Dva dana po milion dinara, dva miliona dinara. Toliko košta budžet, ali to niko neće da prihvati. Kao što rekoše moji uvaženi prethodnici u diskusijama, niko nije hteo da prihvati odgovornost. Pa jeste, pogrešili ste. Činjenica je da ste pogrešili.
Sada imamo razne diskusije. Imamo diskusije da na našu sugestiju da ono što je u isključivoj ingerenciji ministra, a to je propisivanje tog pravilnika sa cenama, da to treba da se u podobi, imamo obrazloženje da notari rade samostalno, da oni plaćaju ne znam koliko za početak svog rada, da polažu ispite i da oni treba da izdržavaju porodice.
Nešto ću da vas podsetim, kolege. Ovde ima dosta lekara. Ove, sledeće godine ili u narednih pet godina izjednačiće se privatno i državno zdravstvo. Šta mislite, da će Fond za zdravstvo da plaća drugačije cene nego što plaća Ustanovama iz Plana mreže? Ne, potpuno iste cene. Pa, kakav je to posao gde vi možete, a pročitaću vam šta dozvoljava cenovnik koji je usvojen, da imate četiri hiljade boda puta 150 dinara, sa PDV-om to je 720.000. Pa, koji posao treba čovek da uradi da za jedan dan uradi 720.000?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Za šta?)
Molio bih kolegu profesora pravnog fakulteta da ne dobacuje.

Molim vas, kolega, bar ovde ne bi trebalo da bude dobacivanja. Ipak smo predstavnici naroda.
Eto, nisam neko ko je u nastavi i mene je lako dekoncentrisati, ali ću pokušati da se vratim na temu.
Dakle, ono što je predlagao kolega Đurišić je da se u podobi cenovnik, da cenovnik bude kao što je bio pre nego što smo ovde uveli notare.
(Dragan Nikolić, s mesta: To nije tema.)
Gospođo predsedavajuća, zamolio bih vas, stvarno se trudim da budem pažljiv. Mene stvarno dobacivanja dekoncentriše.
To da li je tema ili ne, to vi možete da kažete, a ne poslanici. Tako je bar u Poslovniku.

Hvala.
Naša ideja je bila da upodobljavanjem cene damo šansu notarima da normalno rade, da ne postoji konkurencije između lokalne samouprave, sudova i notara, nego da svi budu pod istim uslovima na tržištu i da mogu ljudi komotno da rade i da zarade svoje parče hleba kroz posao kojim se bave.
Ovde nam se spočitava da mi, ne znam, nismo razmišljali o tome 2011. godine. Radi podsećanja, kao što je rekao moj uvaženi kolega Marko Đurišić, osam puta je menjan Zakon u vašem vremenu. Prvi put je menjan 2012. godine, kada je produžen rok. Posle toga ste suštinski menjali zakone.
Mogli ste da napravite zakon kakav vam je volja. Sa većinom koju imate možete da izglasate da je zemlja kockasta, nije, ali možete da izglasate, tako da spočitavanje, ono što je doneseno 2011. godine… Da vas podsetim, mi od 2012. godine nismo u vlasti. Vi imate pun kapacitet vlasti i vi menjate zakone kako mislite da treba da izgledaju zakoni, u skladu sa politikom i obećanjima koje ste dali građanima, te stoga priče da je neko od 2011. kriv, pa ako tako idemo, biće kriv i car Dušan Silni koji je doneo prvi zakonik.
Znači, hajdemo da se vratimo temi, da pričamo o onome što jeste, da vidimo šta je najbolje za građane Srbije, a ovo što govorimo o cenama, to je akt koji donosi ministar, koji mi sugerišemo da se promeni. Normalno, da će te vi u skladu sa vašom politikom i vašim obećanjima da se ponašate i tako da donesete i odluku, ali mi, znajući da ne možemo da promenimo vaš stav i da ćete vi izglasati ono što ste naumili, dajemo građanima mogućnost da vide da postoji drugačiji način razmišljanja, da postoji i drugačija politika, da postoji i drugačije rešavanje problema.
Mi mislimo da ovako kako vi radite nije dobro i to pričamo građanima, a pokušavamo vas da ubedimo da ne bi ponovo imali sednice ovakvog sadržaja i sa ovom temom, da napravimo najbolje moguće rešenje i da taj problem skinemo sa dnevnog reda. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Izgleda da kolega pažljivo prati moju diskusiju, pa i meni to godi kada mi se lično obraća.
Dakle, niste u pravu, gospodine Martinoviću, apsolutno. Pažljivo sam vas slušao, apsolutno niste u pravu. Hajdemo od ovog zadnjeg što ste rekli, jeste da je overa najjeftinija, ali to je i najčešći posao. Šta mislite, da se svaki dan prenose kuće i kupuju imovine? Ne. Svaki dan se overavaju potpisi, prepisi i rukopisi.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Kada ste vi zadnji put nešto overili?)

Otišlo mi je 50 sekundi.
Što se tiče cena, naše insistiranje na ujednačavanju cena je da bi zaštitili posao javnih beležnika, i to nije demagogija, da imaju istu konkurentnost na tržištu. To jeste u ingerenciji ministra Selakovića, on daje saglasnost na vrednost boda.
Dobio sam od notara, znači, nisam ovo izmislio, da najniža nagrada beležnika iznosi prema vrednosti 60 boda puta 150 dinara je 9.000 dinara, plus 1.800 dinara PDV 20%. Ono što ste rekli da je 300 dinara, jeste po listu i to ste rekli bez PDV-a, plus 20% PDV, da vas podsetim, ako hoćete da budete precizni.
Niko ne želi ovde da plaši građane Srbije. Nadam se iskreno da se svi ovde zalažemo da zakoni koje donesemo, ma kakva rasprava bila, da li nekome prijatna ili neprijatna, budu na dobrobit građana Srbije. I meni je stalo da notarski posao zaživi, a vi ste govorili o stomatologiji.

Koristiću vreme.

Nemam pravo na repliku? Ne?
Ne mislim na izlaganje gospodina Neđe, mislim na izlaganje gospodina Petra…

Dobro, niste me razumeli.
Jel mogu samo pošto imam dva minuta da me…
Zahvaljujem.
Dakle, poštovani građani Srbije, u proteklih dva sata smo slušali različito viđenje rešenja i ocene kvaliteta našeg amandmana koji smo podneli na Predlog zakona grupe poslanika i da vas podsetim, mi smo predložili da potpise, rukopise i prepise overava javni beležnik ili organ opštinske uprave, to se misli na trajan proces, znači da nije vremenski ograničen, a onda smo dali mogućnost da ono, što će predložiti Odbor za pravosuđe do 1. marta 2017. godine, bude do 1. januara 2016. godine, jer smo želeli da ograničimo mogućnost sudova da vrše overu potpisa, prepisa i rukopisa, kako bi imali više vremena da se bavi ovom svojom osnovnom delatnošću.
Nadam se da ćemo u narednom periodu videti vrlo jasno i brzo, mimo svih ovih diskusija, kritika, razmišljanja, poruka koje su slali kolege iz skupštinske većine, iz skupštinske pozicije, videti ko je u pravu. Mi smo samo želeli da predupredimo eventualne nove sednice i ja nisam kada sam rekao da sednice koštaju, one stvarno koštaju, svaka sednica, ovo je neki rad, trošimo struju, trošimo resurse ove skupštine u lošem smislu, nego sam iz konteksta kako sam ja to rekao mislio da je nepotrebno ova sednica danas kada je to moglo da se uradi pre nedelju dana, ovaj član zakona da se stavi.
No, samo da još odgovorim kolegi Petru. Ne košta ništa 50 dinara, to je participacija na bolnički dan koji je neuporedivo skuplji i da, privatni stomatolozi će raditi po cenovniku Republičkog fonda. Ja mislim da sam bio dovoljno jasan.

Pravo na repliku.
Zahvaljujem.
Dakle, da vas samo malo uputim u materiju, pošto vidim da ne baratate materijom kako treba.
Dakle, privatna stomatološka praksa koja nije potpisala ugovor sa Republičkim fondom ima pravo da formira svoj cenovnik i da plaća porez ili vodeći knjige poreske ili paušalno. Oni koji potpišu ugovor sa Republičkim fondom, ja se nadam da će biti, vrlo brzo to prihvataju, apsolutno cenovnik Republičkog fonda i biće ista cena kao u domu zdravlja, tako i kod privatnika, kada bude stvorena mogućnost da privatni stomatolozi potpisuju ugovor sa Republičkim fondom.