Zahvaljujem.
Uvaženi članovi Narodne skupštine, narodni poslanici, obrazložiću vam u narednih par minuta izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, nadajući se da ćete podržati ovu moju inicijativu i da ćemo uvrstiti ovaj predlog zakona u današnji dnevni red.
Naime, ja sam predložio da se menja član 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji se odnosi na preglede i lečenje bolesti usta i zuba. Sa trenutno važećim članom 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju, predviđeno je da se osiguranim licima obezbeđuju pregledi i lečenje bolesti usta i zuba u ambulantno, polikliničkim i stacionarnim uslovima i to najmanje pregled i lečenje, kako piše u zakonu, bolesti usta i zuba kod dece do navršenih 18 godina života, odnosno do kraja propisanog srednjoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja, a najkasnije do navršene 26 godine života, starih lica koji su teško telesno ili duševno ometeni u razvoju, kao i lica sa težim urođenim ili stečenim deformitetom lica i vilica, pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja kod žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja, ukazivanje hitne stomatološke zdravstvene zaštite za odrasle, pregledi i lečenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja pre transplantacije bubrega, odnosno operacije na srcu, pregledi i lečenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana malignih bolesti, maksiofacijalnog pregleda, kao i urgentni stomatološki i hirurški pregledi i lečenje povrede zuba i kostiju lica, uključujući primarnu rekonstrukciju osteosintetskim materijalom.
Ovako normiranom zdravstvenom zaštitom koja je predviđena članom 41, restriktivno prema određenom krugu lica i još restriktivnije određenim situacijama zdravstvenog stanja osiguranika, ne obezbeđuju se pregled i lečenje bolesti usta i zuba u ambulantno-polikliničkim i stacionarnim uslovima za sve kategorije osiguranika.
Da bi vam ovo plastično prikazao, izneću vam par statističkih podataka. Republika Srbija ima 7.186.274 stanovnika, od toga do 18 godina 1.427.000, a preko 65 godina 1.250.000. Između 18 i 65 godina ima 4.509.000 stanovnika. Ti ljudi su radno sposobni i oni su ti koji uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje. Jedino oni nemaju pravo na lečenje usta i zuba, na popravku zuba. Ovom izmenom zakona, ako podržite ovu moju inicijativu, svi osiguranici će imati pravo, koji su osigurani preko Republičkog fonda, na lečenje usta i zuba.
Normalno pitaćete se za finansije. Postoji višak novca na aproprijaciji za stomatološku zdravstvenu zaštitu u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u visini od 365.000.000 dinara, čijom preraspodelom će se obezbediti potreban materijal za lečenje usta i zuba, tj. za popravku, a što se tiče kadra, apsolutno trenutni kapaciteti koje je ugovorio Republički fond za zdravstveno osiguranje, zadovoljavaju potrebe ove izmene zakona. Te se nadam da ćete podržati ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvaženi profesore Lekiću, profesor Poskurica je vrlo iscrpno obrazložio predlog izmene zakona, sve ono što je za donošenje ovog zakona, ja sam u jednom trenutku razmišljao da se i ne javim za diskusiju, jel nema šta dodati. Ovo je čisto medicinska tema, vrlo bitna za zdravlje građana Srbije, naročito naše najmlađe populacije, ali zbog antivakcionalne kampanje koja je u medijima, uzbunjivanje javnosti, mi trebamo ovde, kao što rekoše moji prethodnici tj. kolege poslanici koji su govorili pre mene, treba da pošaljemo snažnu poruku da podržavamo izmenu ovog zakona, snažnu poruku da je vakcinacija obavezna, sem u slučajevima, kao što reče profesor Poskurica kada pedijatri zbog kontraindikacija oslobode dete od vakcinacije.
Zbog toga onaj podatak koji je izneo i uvaženi ministar, da je u svetu prosek vakcinacije, procenat vakcinacije između 95 i 97%, onih tri do pet posto su ti najmlađi pacijenti koji su oslobođeni vakcinacije zbog neke od kontraindikacija da sada ne zamaram ovaj skup time.
Jako je bitno obavezno vakcinisati decu i jako je bitno da svi građani Srbije to shvate i jako je bitno, a to ću apelovati na ministra, da kampanja koja će se sprovoditi kroz zdravstvene ustanove, naročito ustanove primarne zdravstvene zaštite bude na zavidnom nivou, jer antivakcionalne kampanje je bilo i biće. To je nešto što mi ne možemo da sprečimo, ali radom u ordinaciji, u savetovalištima, možemo da suzbijemo ove negativne pojave i ove dezinformacije koje mogu da nanesu veliku štetu zdravlju naših ljudi, a indirektno i budžetu Ministarstva zdravlja i cele države, ako tako gledate.
Ono što bih hteo našim građanima koji gledaju današnji prenos da skrenem pažnju, da vakcinacija je obavezna protiv tuberkuloze, difetrije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubeole, zauški, virusa hepatita B, hemofilusa, influence tipa B. Ono što je jedna od osnovnih rečenica svih onih koji se bore protiv vakcinacije i koji imaju nešto protiv je da je to maltene iskorenjeno i da toga, i nema potrebe da se vrši vakcinacija. Niste u pravu.
Jedna primer našao sam listajući literaturu da je u Švajcarskoj u skorije vreme bila jedna mala mini epidemija malih boginja zbog toga što u jednom od kantona Švajcarske roditelji su shvatili da, došli do ubeđenja, da nema potrebe da se vakcinišu jer to je iskorenjeno u Švajcarskoj. Dostiglo je kritičnu masu, brojne vakcinisane dece i oni su dobili jednu mini epidemiju malih boginja. To se desilo i u Srbiji. To se desilo i u Nišu. Zbog toga apsolutno podržavam nastojanje ministarstva da se zakonski uredi i da se oštro sankcioniše, a to zavisi sada od zakonodavca, oni roditelji koji ne žele da vakcinišu svoje dete mimo opravdanih medicinskih razloga. Pored toga što ugrožavaju zdravlje svoje dece, ugrožavaju i zdravlje one dece koja se nalaze u onoj populaciji od tri do pet posto nevakcinisane dece iz medicinskih razloga. Niko nema pravo da ugrozi tu decu, potencijalnom zarazom i infekcijom od strane one dece koja ne žele, čiji roditelji ne žele da se vakcinišu, a oni nemaju mogućnost da se zaštite zbog toga što ima neki od medicinski opravdanih razloga.
Još jednom, da ne bih oduzimao vreme, poslanička grupa Boris Tadić, SDS, ZZS i Zeleni Srbije će podržati ovaj predlog, izmene zakona u danu za glasanje. Želim da uspete u nameri i u Srbiji procenat vakcinacije bude između 95% i 97%, kao svuda u svetu. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Ovaj član 4. govori o primeni zakona i odnosu prema drugim zakonima i mi smo predložili izmenu stava 6. i brisanje stava 7.
U stavu 6. smo predložili izmenu da reči: „poreska policija, kao posebna organizacija u jedinici“ se briše, i to iz prostog razloga što smatramo da je svrsishodnije izuzeti rad celokupne poreske uprave iz primene ovog zakona, ne samo poreske policije, i budući da je rad poreske uprave u celosti regulisan Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je 2014. godine menjan upravo da bi se prema rečima Vlade rad poreske inspekcije učinio mnogo efikasnijim.
Predlažemo brisanje stava 7. kojim se uređuje da se primenom ovog zakona ne uvodi obaveza dodatnog zapošljavanja i da će jedinice lokalne samouprave obavljati ove poslove u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje u jedinicama lokalne samouprave.
Brisanje predlažemo jer smatramo da ovakvoj odredbi nije mesto u članu koji uređuje primenu ovog zakona i odnos sa drugim zakonima i nije jasno zbog čega se ograničenje ističe samo u pogledu jedinice lokalne samouprave, a ne i u pogledu organa državne uprave, budući da je ograničavanje zapošljavanja u državnoj upravi i javnom sektoru predviđeno drugim zakonom tj. Zakonom o budžetskom sistemu.
Stoga predlažem, gospođo ministar da još jedared razmislite i prihvatite ovaj naš amandman. Mislim da je smislen i da, prvo, preciznije uređuje rad poreske policije i poreske uprave tj. da se odnosi na zakon koji se tiče njih, a drugo da preciznije određuje da li može da se zapošljavaju ljudi ili ne u budžetskim ustanovama.

Zamolio bih gospođu ministar da prokomentariše i stav 7.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, ovo je zarad građana, samo da ih informišemo o čemu se ovde radi.
Podneli smo amandman na član 8, gde smo posle stava 3, inače amandman se bavi praćenjem stanja, procenom rizika, planiranjem, usklađivanjem i koordinacijom inspekcijskog nadzora, gde posle stava 3. koji kaže: „na osnovu utvrđenog stanja i procene rizika, inspekcija priprema plan inspekcijskog nadzora, inicira donošenje izmene i dopune zakona i drugih propisa, ujednačava i objavljuje inspekcijsku praksu, preduzima preventivne aktivnosti i predlaže državnim organima uprave, organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave i drugim imaocima javnih ovlašćenja preduzimanje aktivnosti i mera na koje su ovlašćeni“.
Mi smo predložili da se doda novi stav, koji kaže da organi iz stava 3. ovog člana su dužni da sarađuju sa inspekcijom u postupcima praćenja stanja. Mislim da je to smisleno, da postoji i obaveza kod prikupljanja ovih podataka državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, da sarađuju sa inspekcijskim organima.
Dalje smo predložili da u sledećem stavu, koji kaže da inspekcija može da na svojoj internet stranici objavi spisak nadziranih subjekata, da se bude isključiv i da kada se kaže da objavi na svojim internet stranicama spisak nadziranih subjekata, na osnovu podataka dobijenih pomoću kontrolnih lista, utvrdi da su ostvarili najveći stepen usklađenosti poslovanja i postupanja sa zakonom i drugim propisima, to su oni koji su u skladu sa zakonom i koji poštuju kako treba, ali smo predložili da se doda rečenica: „kao i spisak nadziranih subjekta za koje se utvrdi da nisu uopšte ostvarili usklađenost poslovanja i postupanja sa zakonom i drugim propisima“.
Smatramo da je to smisleno, naročito zbog povećanja pravne sigurnosti i bezbednosti poslovanja jer i trećim licima su dostupni podaci o subjektima sa kojima eventualno mogu da dođu u poslovni odnos. Zahvaljujem vam se na vašem razumevanju i prihvatanju amandmana.

Poštovani predsedavajući, član 10. se odnosi na plan inspekcijskog nadzora.
Mi smo podneli amandman gde u stavu 1. reči: „osim kada postoje naročito opravdane izuzetne okolnosti koje je u tome sprečavaju“ se brišu. Ceo stav glasi: „Plan inspekcijskog nadzora zasniva se na utvrđenom stanju u oblasti inspekcijskog nadzora i proceni rizika. Inspekcija je dužna da sprovodi plan inspekcijskog nadzora, osim kada postoje naročito opravdane izuzetne okolnosti koje je u tome sprečavaju“. Mi predlažemo da se to briše.
U stavu 2, koji kaže da je inspekcija dužna da sačini strateški višegodišnji i godišnji plan inspekcijskog nadzora, predlažemo da se reč: „višegodišnji“ zameni i jasno ograniči na petogodišnji.
U stavu 6. predlažemo da se na kraju rečenice briše tačka i da se dodaju reči: „najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu“. Stav 6. kaže: „Inspekcija objavljuje plan inspekcijskog nadzora na svojoj internet stranici“ i smatramo da je smisleno da se to jasno odredi do kada to mora da se uradi.
Posle stava 8. predlažemo da se dodaju stavovi 9, 10. i 11, koji glase: „Strateški plan posebno sadrži strateške ciljeve koji treba da budu ostvareni realizacijom strateškog plana, nadležnosti u realizaciji strateških ciljeva, aktivnosti za realizaciju ciljeva i indikatore ostvarenosti ciljeva. Strateški plan može sadržati i druge elemente koje propiše ministar nadležan za odgovarajuću oblast inspekcijskog nadzora, odnosno imalac javnog ovlašćenja koji vrši inspekcijski nadzor u određenoj oblasti“.
Sledeći stav glasi: „Strateški plan inspekcijskog nadzora se sprovodi kroz godišnji plan inspekcijskog nadzora.“
I poslednji stav: „Strateški plan inspekcijskog nadzora objavljuje se na internet stranici inspekcije“.
Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, mi smo podneli amandman na član 14. koji se bavi kontrolnom listom. U prvom stavu predlagač, tj. Vlada je dala da inspekcija je dužna da sačini kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora, objavi ih na svojoj internet stranici i primenjuje u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.
Mi smo ovde predložili da se posle reči „objavi ih“, precizira najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu. Dali smo obrazloženje da u stavu 1. član 14. ne sadrži rok do koga moraju biti objavljene kontrolne liste, a članom 59. utvrđena je prekršajna odgovornost rukovodioca inspekcije u slučaju za neobjavljivanje kontrolnih listi. Ukoliko se rok ne utvrdi neće moći ni da se utvrdi ni prekršajna odgovornost.
Vi ste nama odbili amandman, ovaj deo amandmana, navodeći da je članom 63. predloga zakona utvrđen rok u kome postoji obaveza objavljivanja kontrolnih listi na internet stranici.
Ja vas podsećam da član 63. se nalazi u glavi prelazne i završne odredbe i odnosi se na obavezu inspekcije za prvo objavljivanje kontrolnih lista. Naime, član 63. Predloga zakona glasi, citiraću – inspekcija će sačiniti obrazce kontrolnih listi i objaviti ih na svojoj internet stranici u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dalje smo predložili da posle stava 5. se doda stav 6. Da bi kolegama bilo jasnije o čemu pričamo, stav 5. kaže – Nadzirani subjekat može dostaviti inspekciji izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika koji je sproveo saglasno sadržnini kontrolne liste i pravilima o proceni rizika.
Uz ovaj izveštaj nadzirani subjekt inspekciji prilaže i odgovarajuću dokumentaciju, odnosno drugi materija, fotografije itd, kojima se potkrepljuju nalazi iz izveštaja.
Mi predlažemo da se doda novi stav koji kaže – Izveštaj o samoproveri ne zamenjuje niti isključuje postupanje inspektora u smislu stava 2. ovog člana, a stav 2. kaže da inspektor postupajući u granicama predmeta inspekcijskog nadzora iz naloga za inspekcijski nadzor preduzima one provere i druge radnje koje su sadržane u kontrolnoj listi.
Zbog toga mislimo da je smisleno da ovaj stav koji smo dodali, stav 6, jer on decidirano govori o tome da i ako se izvrši samoprovera to ne isključuje mogućnost da inspektor izvrši proveru datog privrednog subjekta. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Član 15. se bavi prikupljanjem podataka od značaja za vršenje inspekcijskog nadzora nad određenim subjektima i da ne bih mnogo oduzimao na vremenu, u stavu 2. se kaže: „Inspektor pribavlja po službenoj dužnosti javne isprave i podatke iz evidencija, odnosno registra koji vode nadležni državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave i drugi imaoci javnih ovlašćenja, koji su neophodni za inspekcijski nadzor. Ovi organi i drugi imaoci javnih ovlašćenja su dužni da inspekciji blagovremeno dostave ove javne isprave i podatke.“
Mi predlažemo da se reč: „blagovremeno“ zameni rečima: „na njen zahtev, a u roku od pet dana od dana prijema zahteva“. Mislimo da je smisleno ograničiti vreme za davanje tih informacija.
Vi ste, gospođo ministar, i Vlada odgovorili da se amandman odbija budući da odrednica blagovremeno pruža mogućnost inspektoru da odredi primeren rok za dostavu traženih podataka od strane drugih organa, imajući u vidu raznovrsnost situacija, složenost i hitnost postupanja. Mi smatramo upravo suprotno. Prvo, precizirali smo da ovi organi na zahtev inspekcije dostavljaju tražene podatke, što se iz Predloga zakona ne vidi. Drugo, zar je rok od pet dana po vašem mišljenju neprimeren za dostavljanje podataka kojim raspolažu? Napominjem da se ovde radi o javnim ispravama i podacima iz javnih registara koje vode nadležni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, te stoga smatramo da je rok od pet dana sasvim dovoljan da se inspekciji dostave ovi podaci, te vas molim da još jednom razmislite o prihvatanju ovog amandmana. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, sada sam stvarno u velikoj dilemi. Sa jedne strane slušam, ovo je drugi dan kako se ovaj zakon donosi kako bi inspekcije bile efikasnije, kako bi bilo saradnje između inspekcija, kako ne bi bilo dupliranje posla, kako to treba da bude prvo sa jedne strane, vrlo efikasan rad, kako bi se zaštitio interes države i poštovao zakon, a sa druge strane da oni koji su kontrolisani ne budu maltretirani, da im se ne oduzima od posla, da ne gube vreme itd.
Sada, kada smo tražili, a ja ću vas podsetiti, da inspektor pribavlja po službenoj dužnosti javne isprave i podatke iz evidencije, odnosno registra koji vode nadležni državni organi, organi AP, organi jedinica lokalne samouprave i drugi imaoci javnih ovlašćenja koji su neophodni za inspekcijski nadzor. Ovi organi i imaoci javnih ovlašćenja su dužni da inspekciji blagovremeno dostave ove javne isprave i podatke, gde mi kažemo da ti koji treba da dostave podatke imaju rok od pet dana. Znači, to su podaci koji su u njihovoj evidenciji. To im je posao.
Mi kažemo – donekle ćemo da primeni zakon, a odnekle nećemo. Sada oni mogu da otegnu, ali ako hoćemo da budemo efikasni, ako inspektor nema te podatke koje traži od imaoca javnih ovlašćenja, kako će on da bude efikasan?
Kako će inspekcijski nadzor umesto tri dana ili pet dana, da traje 15. dana? Pa ko će da plati tu štetu? Hajde da se opredelimo. Hoćemo li efikasnu upravu, ili nećemo efikasnu upravu? Pa ne možemo jednim zakonom. Kažete – isključuje zakon. Pa, ako primenimo druge zakone koji se odnose na ovu materiju, pa pola članova je višak u ovom zakonu. Pa, ne može čas hoćemo, čas nećemo.
Mi predlažemo nešto što je smisleno i što treba da natera one koji treba da daju podatke da budu ažurni, jer jedino u zemlji Srbiji ako mu zapretite kaznom će da se ispoštuje, a vi kažete – nema problema. Dobro, mi smo iznosimo da postoji i drugi način razmišljanja i drugi način kako predlažemo da se reši ova materija i mislimo da smo u pravu, te vas molim da još jednom razmislite da u Danu za glasanje podržite ovaj amandman, jer je smislen i biće delotvoran u praksi. Hvala.

Mi se ne razumemo. Ja se stvarno izvinjavam, malo se češće javljam po ovom amandmanu, ali opet se ne razumemo.
Dakle, ne određuje inspektor rok, mi ga sada određujemo. Mi kažemo – ili će da bude pet dana ili će da bude blagovremeno. Inspektor samo traži podatke. Pročitajte stav. Kaže – inspektor pribavlja po službenoj dužnosti javne isprave i podatke iz evidencije, a zadnja rečenica – ovi organi, gde on pribavlja te podatke, i drugi imaoci javnih ovlašćenja su dužni da inspekciji blagovremeno dostave ove javne isprave i podatke. Nigde ne piše da ovde inspektor određuje blagovremenost i koliko je to rok. On samo traži, a mi ovde trebamo da kažemo za koje vreme su ovi dužni da mu daju te podatke, inače će inspekcijski nadzor da se, ne njegovom krivicom, otegne u nedogled u zavisnosti od imaoca javnih ovlašćenja. E, pa mi smo zakonodavno telo i mi možemo da kažemo za koje vreme treba da daju i mislim da je to u duhu efikasnijeg rada inspekcije. Hvala.

Samo dve rečenice po amandmanu.
Apsolutno ne prihvatam vašu argumentaciju, niste me ubedili, naročito u onom delu kada govorite o katastru nepokretnosti. Pa čekajte, vi rekoste da je to sada efikasno i da se daju građevinske dozvole za 28 dana. Pa, kako sad čas mogu da daju, a kada traži inspektor koji je državni organ, koji ima široka ovlašćenja, koji ima prioritet u zahtevu, e onda ne može. Mislim da to nešto se ne uklapa jedno u drugo. Nisam zadovoljan odgovorom. Hvala.

Član 18. se odnosi na pokretanje postupka inspekcijskog nadzora. Mi smo predložili da se dodaju dva stava 7. i 8. koji glase – „postupak inspekcijskog nadzora povodom zahteva nacionalnog subjekta za vršenje inspekcijskog nadzora, ili povodom zahteva drugog lica, koje je posebnim zakonom priznato svojstvo stranke u postupku pokreće se najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Sledeći stav – „Inspektor je dućan da nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu uruči nalog za inspekcijski nadzor“.
Dali smo i obrazloženje da predloženim amandmanom se predviđa precizno utvrđivanje roka za pokretanje postupka po zahtevu nadziranog subjekta, ili po zahtevu drugog lica. Smatramo da je potrebno ovo pitanje precizno urediti, naročito kada se ima u vidu da nadzorni subjekt može zahtevati pokretanje postupka u cilju utvrđivanja određenih činjenica, odnosno da bi mogao da ostvari određena prava.
Pored toga, amandmanom se utvrđuje obaveza inspektora da uruči nalog. Bez obzira što je predviđeno da postupak počinje kad inspektor uruči nalog, smatramo da je radi pravne sigurnosti potrebno da postoji odredba koja eksplicitno utvrđuje ovu dužnost.
Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da se radi o predmetu, citiraću: „predmetu uređenja posebnih zakona, kao i zbog toga što je odredba ovog zakona već propisana, da inspektor nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu uručuje nalog za inspekcijski nadzor“ itd. U obrazloženju se ne navodi koji su to posebni zakoni.
Sem toga, amandmanom je predviđen rok za pokretanje ove posebne vrste inspekcijskog nadzora koji se razlikuje od eksoficijo postupka, te stoga smatramo da je amandmansko rešenje potrebno da se primeni u ovom članu zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Znači, član 20. se odnosi na prava i dužnosti nadziranog subjekta. On kaže da nadzirani subjekti imaju jednaka prava i obaveze u inspekcijskom nadzoru, što uključuje i pravo da inspekcija jednako postupka u istim ili bitnim sličnim situacijama prema svim nadziranim subjektima.
Sledeći stav, gde smo mi predložili amandman, kaže – nadzirani subjekt u postupku inspekcijskog nadzora ima pravo da bude upoznat sa predmetom i trajanjem postupka, nalogom za inspekcijski nadzor i drugim aktima donetim u postupku, a mi predlažemo da se posle reči „da bude upoznat sa predmetom i trajanjem postupka, nalogom za inspekcijski nadzor i drugim aktima donetim u postupku“ dodaju reči – „i da mu nalog i drugi akt u postupku budu uručeni.
Obzirom na prirodu inspekcijskog nadzora i činjenicu da se u ovom postupku uvek zadire u jedan deo prava i slobode, smatramo da je potrebno da se izričito navede pravo subjekta da mu nalog i drugi akti u postupku budu uručeni, jer od tog uručivanja ili ne uručivanja zavisi dalji tok postupka i zaštita prava u slučaju kada subjekt smatra da su ona povređena i da želi da pokrene neki postupak, te smatram da bi Vlada, odnosno Skupština trebala da prihvati ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, član 21. govori o ovlašćenjima inspektora radi utvrđivanja činjenice i mi smo predložili da posle stava 5. se doda stav 6. koji glasi – inspektor je dužan da u okviru svojih ovlašćenja preduzima samo one mere koje su po vrsti, obimu i trajanju neophodne i dovoljne za ostvarene cilja inspekcijskog nadzora i kojima se nadziranom subjektu ne nameću prekomerni ili nepotrebni troškovi.
Predloženi amandman predstavlja dodatno preciziranje granice ovlašćenja inspektora, čime se smanjuje mogućnost zloupotrebe i dodatno se štite prava nadzirano subjekta i obezbeđuje pravilniji i ekonomičniji rad inspekcije.
Vlada nije prihvatila amandman sa obrazloženjem da je ovo pitanje već, citiram: „uređeno članom 10. Zakona o državnoj upravi, dalje, članom 6. ZUP-a i članom 25. ovog zakona“. Prateći ovakvu logiku Vlade, bar polovina članova ovog Predloga zakona ne bi trebalo da postoji. Čak su neke odredbe člana 25. takođe sadržane u citiranim drugim zakonima, no predlagač njih ostavlja u ovom predlogu, a normu koja daje amandman u cilju ekonomičnosti postupanja inspekcije ne prihvata, te molim ministarku da još jedanput razmisli o prihvatanju ovog amandmana.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.       
Član 28. se odnosi na deo posebnih mera naredbi, zabrane i zaplene. Mi smo uložili amandman na stav 3. koji kaže izvorno: „Inspektor koji zabrani obavljanje delatnosti ili vršenje aktivnosti ima pravo da naredi da se nadziranom subjektu zapečate poslovne i proizvodne prostorije, objekti i drugi prostor u kome obavlja delatnost ili vrši aktivnost ili koji tome služi, postrojenja, uređaji, opreme, pribor, sredstva rada i drugi predmeti kojima obavlja delatnost ili vrši aktivnost“. Mi predlažemo da se izmeni ovaj stav i da glasi: „Inspektor koji zabrani obavljanje delatnosti ili vršenje aktivnosti narediće da se nadziranom subjektu zapečate poslovne i proizvodne prostorije, objekti i drugi prostor u kome obavlja delatnost ili vrši aktivnost ili koji tome služi, postrojenja, uređaji, opreme, pribor, sredstva rada i drugi predmeti kojima obavlja delatnost ili vrši aktivnost, ukoliko nadzirani subjekt postupi suprotno zabrani obavljanja delatnosti ili vršenju aktivnosti“.
Dali smo obrazloženje da imajući u vidu da se stavom 3. reguliše slučaj određivanja vrlo rigorozne mere pečaćenje prostorija, postrojenja itd, smatramo da ovaj slučaj mora biti vrlo restriktivno regulisan i da ne sme postojati ni najmanja mogućnost zloupotrebe, odnosno da norma treba da bude takva da se izričito navede kada će biti izrečena mera i da kada takav slučaj nastupi da inspektor mora meru izreći. U tom smislu smatramo da inspektor ne može da ima diskreciono ovlašćenje, da ima pravo da naredi, kao što ste vi rekli, već da mora narediti kada nastupi konkretan slučaj, tj. narediće. Kako predlagač zakona nije predvideo u kom konkretnom slučaju će doći do pečaćenja prostorija, to smo mi učinili amandmanom, tako da ova mera dolazi samo u slučaju kada nadzirani subjekt postupi suprotno zabrani obavljanja delatnosti ili vršenja aktivnosti, a ne kao što ste vi predložili da on ima pravo da naredi u zavisnosti od njegove diskrecione procene. Stoga mislim da ovaj amandman treba da se prihvati. U protivnom ćemo dati mogućnost zloupotreba na terenu kod vršenja inspekcijskog nadzora. Zahvaljujem se.