…jer je lepo da mi znamo.
Jel mogu da završim?

Ja ću nastaviti gde sam stao.
Znači, izglasavanjem ove izmene zakona ćemo dovesti u isti odnos i Vojvodinu i Beograd i Srbiju ispod Save i Dunava koja će ova prava izgubiti.
Podsećam vas da gubitkom javnih medijskih servisa na lokalnim samoupravama ćemo oštetiti i manjine u Srbiji južno od Save i Dunava, jer neće imati ista prava na korišćenje javnog medijskog prostora kao što imaju u Beogradu i Vojvodini. Smatram da je naša obaveza da prihvatajući ove moje predloge izmena izjednačimo građane Srbije.
Podsetiću građane Niša da su u ovoj Skupštini delegirali 12 narodnih poslanika, da su na nekoj vrsti referenduma, skupljanjem potpisa preko 40.000 je dalo podršku lokalnom javnom medijskom servisu. Podsetiću vas uvažene kolege poslanici da je Skupština Grada koja je preslikana skupštinska većina ovog visokog doma jednoglasno donela odluku da se svim silama bori da Niš i okolina imaju lokalni javni medijski servis.
Smatram da je moja obaveza da vas podsetim da je vaša obaveza da podržite predlog kojim će građani Niša, a ujedno i svi građani i Šapca, i Negotina, i Dimitrovgrada, i Raške, i Kraljeva, i Kragujevca, i Svetozareva tj. Jagodine imati pravo da imaju lokalni javni medijski servis bez dodatnog plaćanja iz lokalnog budžeta.
Predlog zakona koji smo usvojili pre nešto manje od godinu dana daje pravo ovim lokalnim samoupravama da naknadno finansiraju projektno dodatno informisanje. Time mi stavljamo građane Srbije u podređen položaj južno ispod Save i Dunava. Prihvatanjem da se lokalni javni medijski servisi finansiraju iz pretplate, izjednačavamo građane Srbije na celoj teritoriji kako u pravima, tako i u obavezama. Još jednom apelujem na narodne poslanike da štiteći interese svojih komšija koji su ih predložili u ovaj visoki dom, glasaju za ovaj moj predlog. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, poštovani gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege, poštovani građani, danas raspravljamo već četiri sata o Zakonu o vazdušnom saobraćaju. Zapravo, nešto manje, pošto smo se malo duže bavili dnevnim redom.
Ono što je potrebno reći na početku je da govorimo o zakonu koji je donet oktobra 2010. godina, a koji je u julu 2011. godine dodatno menjan i usaglašavan sa međunarodnom vazduhoplovnom regulativom i standardima.
Ipak u proteklih pet godina, kao što smo svedoci su se desile velike izmene u praksi i pokazala je praksa da je neophodno ponovo menjati zakon kako bi ga usaglasili sa međunarodnom regulativom i kako bi bio u duhu vremena u kome se primenjuje.
Najveći broj predloženih izmena u ovom zakonu po mom mišljenju je opravdan i njima se usavršavaju i dorađuju postojeća zakonska rešenja ili uvode neke nove formulacije. Ipak smatram da uz konsultacije, a to je da kažem uz konsultaciju sa ljudima iz struke da je predložen značajan broj potpuno nepotrebnih izmena čime se ….preterano proširuje i detaljizuje. Naime, neke izmene predviđaju veliki broj tehničkih i usko stručnih pojedinosti mišljenja su pripisana ovim zakonom, već se u čitavom svetu regulišu podzakonskih propisima tj. pravilnicima i procedurama.
Najveći broj tih nepotrebnih izmena koje u zakonski tekst unosi stručne i tehničke detalje primetili smo u oblasti aerodroma i u oblasti vazduhoplovnog osoblja. S obzirom da se primedbe odnose samo na preterano detaljisane ne bih sada o njima pričao, nego ću napomenuti koje su nam tu zamerke i gde se mislim nepotrebno ulazi u razjašnjavanje određenih pojmova. Znači prvo zameramo vam definisanje i klasifikaciju tzv. rulnih staza na aerodromima. To je sve samo ne zakonska materija, a uz to je već vrlo precizno propisana pravilnicima Direktorata.
Dalje, zameram nabrajanje, šta sve spada u usluge zemaljskog opsluživanja na aerodromima. Takođe, je već precizno definisano u tim dokumentima i pravilnicima Direktorata. Određivanje radnog vremena i plaćenog odsustva za pilote i kontrolore leta to je materija koja se isto obrađuje pravilnicima Direktorata prilično je delikatna i vrlo je živa materija, jer je podložna stalnim izmenama i mislim da bi ostavljanjem tih takvih definicija u ovom zakonu samo komplikovali buduću primenu zakona i oko eventualnih izmena bi morali da vodimo celu proceduru između zakona. Ali ono o čemu želim da kažem par reči, a što smo mi i amandmanski pokušali da izmenimo, je recimo, član 3. Predloga zakona gde se uvodi kategorija bezpilotnih letilica što je dobro i potrebno da bude u ovom zakonu.
Takođe je pravilno konstatovano da detaljnije uslove za korišćenje bezpilotnih letilica propisuje Direktorat i to je u redu, ali je pre svega u stavu 2. propisano da je za lansiranje bezpilotnih letilica potrebna prethodna saglasnost kontrole letenja. Mislim da to nije dovoljno jasno obrađeno, jer ovo rešenje nije precizno, pa je čak bez precizne kvalifikacije letilica i potpuno apsurdno kako kažu ljudi od struke, jer u praksi to znači da se ni maketa helikoptera koja se prodaje u svakom tržnom centru ne može da lansira bez prethodne saglasnosti kontrole letenja. Znam da zakonodavac nije mislio, nije imao ovo na umu, ali to tako proizilazi iz člana zakona o kome sam pričao.
Dalje, u članu 5. Predloga zakona predviđa se formiranje nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovstvu kao i povremenog radnog tela Vlade. Danas ovo radno telo u praksi postoji, ali nije predviđeno zakonom što mislim da je bolje rešenje, jer uvođenje u zakon takvog radnog tela bez vrlo precizno definisanih ovlašćenja i nadležnosti može da dovede do preplitanja nadležnosti sa nekim od drugih vazduhoplovnih subjekata, tim pre što predlog zakona predviđa i da ovo telo kako kažete usklađuje delovanje vazduhoplovnih subjekata iz čega bi se moglo protumačiti i da ima uticaj na samostalnost i nezavisnost vazduhoplovnih vlasti.
Dalje, u članu 68. Predloga ovog zakona u pogledu članova Upravnog odbora on se odnosi na članove Upravnog odbora Direktorata. Do sada su članovi Upravnog odbora Direktorata. Do sada su članovi Upravnog odbora, kao što dobro znate bili po funkciji ministri saobraćaja, odbrane, unutrašnjih poslova, finansija i zaštite životne sredine. Ovim zakonskim rešenjem vi ste predložili da se … samo trenutak.
Vi ste uneli izmene, jer ovakav naziv predloženi članovi upravnog odbora u praksi je bilo vrlo teško funkcionisanje, jer je bio problem okupiti ministre i usaglasiti njihove termine i slobodne vreme da bi se ovo telo sastalo.
Ono što smo mi predložili, dali smo vam predlog da upravni odbor ima pet članova koji po funkciji predstavljaju za to određeni državni sekretari iz Ministarstva saobraćaja, odbrane, MUP, finansija i ministarstva nadležnog za poslove zaštite i životne sredine. Mislim da je mnogo bolje imati ovako definisan upravni odbor ovog tela, jer bi Vlada bila non-stop u kontaktu sa problemima, tj ministarstva preko ovih državnih sekretara, bili bi u toku sa problematikom koja se rešava na ovom telu i mogla bi da kontroliše i sprovodi svoju politiku.
U članu 3. stav 38. propisano je da operator vazduhoplova, to je isto naša zamerka, gde smo delovali amandmanom, svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova, ovo je citat iz zakona, ova konstatacija je pravno i logički neprihvatljiva, jer smatramo da se namera korišćenja ni u kom slučaju ne može kvalifikovati kao relevantna činjenica za sticanje statusa operatera.
Plastično da objasnim, nije dovoljno da neko želi ili namerava da koristi vazduhoplov, već to mora realno da čini da bi se stekao status operatera vazduhoplova. Stoga smatramo da je potrebno prihvatiti naš amandman koji ćete imati prilike da vidite prekosutra tj. u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima.
Ono što sam želeo da prokomentarišem sa vama pošto sam rođeni Nišlija, ovde sam predstavnik građana Niša, je aerodrom Konstantin Veliki. Ono što je dobro i što je dobro uradilo Ministarstvo, to je ugovor za „Viz erom“ da leti iz Niša. Ono što je problematično je ne ispunjavanje obaveza iz ugovora. Napomenuću da još uvek obaveze iz ugovora, npr. da proradi restoran na aerodromu, još to nije zaživelo. Vi bi mogli da pozicije ministra da se zainteresujete zbog čega se to ne izvršava i drugo neispunjenje obaveza iz ugovora tj. uvođenje ILS, uređaja koji omogućava instrumentalno sletanje aviona. Problematično je to što, bar ja imam saznanja, nije u ovoj godini ušlo u budžet vašeg ministarstva, a postoji obaveza da se to implementira. Najverovatnije taj deo ugovora će biti ispunjen sledeće godine. Jedino ako to planirate da uradite kada bude rebalans, ja se nam juna ili jula meseca. Mislim na republički rebalans.
Imam još jedno pitanje, prateći sajt može da se vidi kakvo je bilo poslovanje. Govorim o JAT i „Er Srbiji“, kakvo je bilo poslovanje od 2004.-2012. godine. Imamo 2004. godine minus tadašnjeg JAT od 15 miliona evra, zatim 2005. godine minus od 22,9 miliona evra, zatim 2006. godine minus od 14,9 miliona evra, zatim 2007. godine imamo minus od 9,2 miliona evra, zatim 2008. godine imamo minus od 29,5 miliona evra, zatim 2009. godine minus od 23,2 miliona evra, zatim 2010, godine 21,1 milion evra, zatim 2011. godine minus od 32,6 miliona evra, zatim 2012. godine minus od 34,6 miliona evra i u 2014. godini imamo samo prijavu kompanije „Er Srbije“ da je ona poslovala sa dobitkom od 2,7 miliona evra.
Moje pitanje za vas – da li je tačno da je te godine Aerodrom Beograd otpisao dug „Er Srbiji“ u visini od 17 miliona evra?
Da li je tačno da je Naftna industrija Srbije i AKL, to je Agencija za kontrolu leta, za nju dobro znate da deo naplate ide preko Brisela a deo se plaća i samoj agenciji, isto otpisala dug od nekih približno 17 miliona evra?
To bi bila moja pitanja za vas, a o ostalom ćemo razgovarati kada budemo razgovarali o amandmanima, u raspravi o pojedinostima. Veliko hvala na pažnji.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predložio sam Narodnoj skupštini da se u današnji dnevni red uvrsti izmena i dopuna Zakona o informisanju i medijima.
Naime, o čemu se radi. Pre nepunih godinu dana, nešto više od šest meseci usvojen je Zakon o informisanju i medijima koji je imao vrlo burnu raspravu ovde u Skupštini kod donošenja, naročito u delu koji se tiče centralizacije medija, naročito o javnim servisima. Ono što je vrlo bitno i što su svedoci svi oni koji žive južno od Save i Dunava, to je gašenje medija, na njih se to naročito odnosi, gašenje lokalnih medija, javnih servisa do 1. jula ove godine.
Ono što ovim predlogom, predlogom izmene Zakona o informisanju i medijima i predlogom izmene Zakona o javnim medijskim servisima želim da postignemo, svi zajedno, sa dubokim uverenjem da ćete prihvatiti ovaj predlog izmene zakona, je da građani Srbije imaju iste obaveze i ista prava kada je javno informisanje u pitanju.
O čemu se radi? Od 1. jula lokalne samouprave neće više moći da finansiraju lokalne javne servise i imaćemo samo RTS, sa svoja dva kanala, RTS 1 i RTS 2, imaćemo RTV kao regionalni, tj. pokrajinski javni servis, a građani ispod Save i Dunava, gde je više od polovine teritorije, gde je polovina stanovništva Republike Srbije neće imati tu mogućnost. Imaće kakvu daje zakon, ali samo kao mogućnost dodatnog finansiranja iz gradskog budžeta.
Ono na čemu ja insistiram, a nadam se da ćete podržati, je da po ugledu na RTV i RTS budu finansirani i regionalni javni servisi, kako bi građani imali ista prava kod informisanja, tj. dostupnost regionalnih javnih servisa.
Nije samo pitanje lokalnog informisanja, moramo voditi računa i o manjinama. I manjine treba da imaju svoju zastupljenost, kao što imaju RTV tako treba da imaju i oni pripadnici nacionalnih manjina koji žive ispod Save i Dunava, da imaju mogućnost da o trošku pretplate koju svi plaćamo, trenutno do 2017. godine iz republičkog budžeta, a posle 2017. godine kao mesečnu pretplatu, da imaju ista prava kod korišćenja tih frekvencija koje su namenjene javnim servisima.
Nadam se da ćete podržati ovaj predlog, misleći na svoje sugrađane koji će od 1. jula ostati …

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Poštovani građani, nastaviću priču, pošto su ova dva zakona vezana.
Znači, ono što će se desiti od 1. jula je da će građani Vojvodine imati mogućnost lokalnog javnog informisanja o onim temama koje su aktuelne i koje su bitne za građane Vojvodine, i to je potpuno u redu. Građani Beograda će imati mogućnost informisanja preko RTS, jer svedoci smo da 70%, možda čak i 80% programa što se tiče Javnog servisa i javnog informisanja se odnosi na Beograd, iz prostog razloga što se u ovoj zemlji Srbiji sve što je bitno dešava u Beogradu, tako da ostale sredine i nemaju šta toliko bitno za sada objave, a građani južno od Save i Dunava neće imati mogućnost da o trošku TV pretplate, tj. trenutno iz budžeta, mogu da finansiraju svoje lokalno informisanje.
Lepo je da mi znamo da li tramvaj ide u krugu dvojke, da li ima vode u Mirijevu, ali ono što konkretno interesuje građane Niša, tu apelujem na poslanike iz Niša da podrže ovaj predlog, je da li radi autobuska linija Ledena stena – Niška banja, da li u Paliluli ima vode ili nema vode, da li je i dalje poplavljena severna industrijska zona i sela oko nje. To je ono što nas interesuje i mi ćemo to izgubiti 1. jula, taj vid informisanja.
Ono što možemo, što zakon daje, da duplo platimo, da bi me građani razumeli, dodatno, projektno da finansiramo neki od medija koji su u privatnom vlasništvu, kako bi mogli da imamo stepen informacija. Tu smo mi, što ja kažem, građani drugog reda i želim da to ispravimo. Nadam se da će narodni poslanici zastupati interese svojih sugrađana i da će glasati za izmenu ovog zakona, kako bismo mogli ispod Save i Dunava da imamo isto ono što imaju građani u Beogradu i građani u Vojvodini, i ja kažem da to tako treba, po istom modelu finansiranja kao što ima Vojvodina, to je da 70% sredstava ostane od pretplate RT, dao sam joj inicijalni naziv, „uža Srbija“, a 30% da ide za finansiranje RTS, kao centralnog javnog servisa Republike Srbije.
Nadam se da ćete podržati ovaj predlog, jer time što podržavate predlog štitite interese svojih građana da na osnovu pretplate imaju mogućnost kao što imaju i u Beogradu i u Vojvodini, mogućnost informisanja o lokalnim temama koje su njima bitne u životu.
Gledaju vas građani Srbije, dragi moji prijatelji, nadam se da ćemo poslušati one ljude i raditi u njihovom interesu, koji su nas i predložili. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, ovo je peti put da je na dnevnom redu predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju i nadam se da će ovoga puta bar kolege medicinari podržati ovaj zakon, jer svi se mi zaklinjemo, a i polagali smo Hipokratovu zakletvu kada smo završili naše studije, da će podržati ono što je za dobrobit pacijenata, u ovom slučaju osiguranika RFZO.
Naime, o čemu se radi? Republički fond za zdravstveno osiguranje na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju u članu 41. je vrlo restriktivan što se tiče finansiranja stomatološke zdravstvene zaštite osiguranika RFZO, tj. građana Srbije koji imaju zdravstven osiguranje i to tako što pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu imaju građani do 18 godine, oni koji studiraju do 26 godine, zatim trudnice i određene vulnerabilne grupe, tj. određena specifična oboljenja, dok svi ostali građani, a ima ih preko 4,5 miliona koji uredno uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje, nemaju mogućnosti da kao nekada imaju mogućnost da popravljaju i leče zube preko RFZO, da bi me ljudi razumeli, pomoću zdravstvene knjižice.
Ono što sam predložio je da se to izmeni i da svi građani Republike Srbije koji su osiguranici RFZO dobiju ponovo to pravo da mogu sa knjižicom da idu kod zubara i popravljaju zube. Naročito je to sada bitno u vreme ove ekonomske krize, kada ljudi nemaju dovoljno sredstava da idu kod privatnog stomatologa.
Mislim da bi trebali da podržimo ovaj predlog, iz prostog razloga jer imamo jedno plus u budžetu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Na poziciji stomatologije ima neraspoređenih 350 i nešto miliona dinara, što je sasvim dovoljno da se isfinansira stomatološki materijal potreban za popravku i lečenje zuba. Nije potrebno povećavati kadrove u stomatologiji, u ugovorenim zdravstvenim ustanovama, tako da postoji samo potreba za vašom dobrom voljom, za vašom podrškom, a pre svega apelujem na lekare, iz ma koje stranke bili, da podrže ovaj predlog zakona, kako bismo omogućili građanima Srbije da dobiju besplatnu popravku zuba, tj popravku preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Em je narod siromašan, pogledajte u vašim mestima, pola je „štrbo“, kako kažu ljudi. Pomozimo ljudima da dobiju pravo koje su nekada imali. Zavisi samo od vaše dobre volje. Zahvaljujem vam se.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani gosti, narodni poslanici, poštovani građani, danas razgovaramo o četiri tačke dnevnog reda, od predloženih šest koje smo dobili. Znači, Predlog zakona o odbrani od grada je skinuta sa dnevnog reda, Predlog zakona o udžbenicima takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, ne bih o tome pričao. Moje kolege su dosta toga rekle. U zavisnosti od prihvatanja naših amandmana će biti naše određivanje, gospodine ministre, da li ćemo glasati za ovaj predlog zakona.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnom priznavanju i evidenciji javnih isprava o stručnom obrazovanju i naučnim nazivima mislim da nije sporan i da ćete tu verovatno dobiti podršku naše poslaničke grupe.
Ali, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju javnih isprava itd, pošto nemam mnogo vremena, vi ste pokušali nešto da objasnite, ili ja to nisam razumeo ili vi niste dobro objasnili. Pitanje je bilo prosto. Mi trenutno ne priznajemo diplome, koliko sam ja vas razumeo, koje dolaze sa prištinskog univerziteta. Mislim da sam upravu, zbog toga što nemamo odgovarajuću kancelariju koja treba da potvrdi verodostojnost verovatno akademskog zvanja i isprava, šta god vi koristite kod priznavanja tih diploma. Makedonija priznaje diplome prištinskog univerziteta i pitanje je bilo da li ćemo priznavati priznate diplome kosovskog univerziteta u Makedoniji, u Skoplju?

Hoćemo li priznati ili nećemo priznati, ili ćemo se ograditi? Ako ćemo, ja se izvinjavam, predsedavajući, vrlo je bitno, ako ćemo se ograditi, zašto to ne ugradite u sporazum, da se diplome sa Prištine ne priznaju dok se ne usklade programi…

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, ovo je četvrti put da tražim podršku skupštinske većine kako bi se uvrstila u dnevni red tačka koju sam predložio, a to je izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to člana 41. koji govori o stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti.
Naime, važećim članom 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju su određene kategorije osiguranika u Republici Srbiji koji imaju pravo na popravku i lečenje usta i zuba preko RFZO ili da bi bio jasniji, zdravstvenom knjižicom. Taj član 41. je izuzetno restriktivan i to prema ogromnoj većini zdravstvenih osiguranika u Republici Srbiji, skoro 4,5 miliona osiguranika RFZO nema pravo da popravlja, leči usta i zube preko budžeta RFZO.
Usvajanjem ove izmene koju predlažem bi se ta nepravda ispravila, tako da bi svi osiguranici RFZO, a to su svi stanovnici Republike Srbije imali pravo kao nekada da leče usta i zube preko budžeta RFZO.
Nije mi jasno zbog čega skupštinska većina nema sluha za ovaj moj predlog, ako imamo u vidu to da u budžetu RFZO ima neraspoređenih sredstava u visini od 365.374.000 neraspoređenih budžetskih sredstava na poziciji stomatologije, tako da za povećani obim posla niti treba upošljavati nove kadrove, niti treba angažovati sredstva iz budžeta Republike Srbije. Sasvim dovoljno sredstava ima u budžetu RFZO kojim mogu da se pokriju troškovi materijala koji će se uvećati ako se vi složite i podržite moj predlog i izmenimo član 41.
Apelujem na vas narodni poslanici, naročito na lekare, da podržite ovaj predlog i omogućite građanima Srbije da o trošku RFZO mogu da leče usta i zube, znate šta sve može da se desi kao posledica ne lečenja usta i zuba. Može da oboli srce, bubrezi, zglobovi, krvni sudovi, a naročito u ovo situaciji kada imamo toliko nezaposlenih i toliko ljudi u granicama siromaštva, ovo će mnogo značiti svakoj porodici u Srbiji, da može da o trošku republičkog fonda se leče usta i zubi.
Još jednom apelujem na sve poslanike, naročito na lekare, bez obzira iz koje stranke da dolaze, da podrže ovaj moj predlog. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođo ministar, uvaženi gosti iz ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, član 6. se odnosi na deo koji obrađuje zahteve i uslove za žičare, tj. konkretnije zahtevi i uslovi za izgradnju i rekonstrukciju i održavanje žičara.
Prvi stav člana 6. gde smo mi delovali amandmanom kaže –Žičara mora biti projektovana tako da uz poštovanje karakteristika terena i okoline, atmosferskih i meteoroloških uslova, svih građevinskih objekata i prepreka koji se nalaze u blizini trase i žičare radi bezbedno na način koji ne zagađuje okolinu i ugrožava bezbednost tokom rada i održavanje ili kod spasavanja i evakuacije.
Mi smo dodali da iza reči „bezbednost“ treba da stoji, ponoviću - Sa izmenom da ne zagađuje okolinu i ne ugrožava bezbednost života i zdravlja ljudi, kao i imovinu tokom rada i održavanja ili kod spasavanja i evakuacije.
Mi smo mišljenja da se preciznije određuje ovaj prvi stav u članu 6. Vlada nam je odgovorila da amandman se ne prihvata iz razloga što je preformulacija suvišna.
Uopšte mi nije jasno što su hteli da kažu iz Ministarstva. Apsolutno mi nije jasno šta su hteli, jer ne razumem kako je preformulacija suvišna ako se preciznije određuje bezbedonosni aspekt. Mislim, stvarno, bar kada obrazlažete i odbijate, ovo se ne odnosi na vas, gospođo ministar, to su uradile službe, bar nas udostojite i obrazložite zašto nešto ne prihvatate. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi koleginice i kolege, poštovana ministarko, član 18. govori o tehničkim uslovima za bezbednost lica i on kaže – u zavisnosti od vrste postrojenja i okoline žičare moraju se propisati tehnički uslovi i mere kojima se obezbeđuju uslovi za bezbednost lica za vreme kada žičara ne radi i kada ne može duže vreme da se pokrene. Ali je smislio, alal mu vera. Upravljač propisuje način i postupak sprovođenja tehničkih uslova i mera iz stava 1. ovog člana.
Mi smo predložili da taj član glasi – u zavisnosti od vrste postrojenja i okoline žičare, propisuju se tehnički uslovi i mere kojima se garantuje bezbednost lica i imovine, za vreme dok postavljene žičare ne rade. Ministar propisuje način i postupak sprovođenja tehničkih uslova i mera iz stava 1. ovog člana i ovo je, složićete se uvažene koleginice i kolege, mnogo bolja formulacija, nego što je dalo stručno telo Vlade.
Pošto kod člana 6. nisam dobio reč od gospodina predsedavajućeg, gospođo ministarka, uopšte niste u pravu. Bezbednost može da bude svakojaka. Mi smo samo precizirali na koje vrste bezbednosti se odnosi član 6, tako da stručno telo Vlade ili nije htelo da razume ili ne razume materiju koju ste vi vrlo kvalitetno ovde hteli da predložite Skupštini na usvajanje.
Nadam se da ćemo uz raspravu prihvatiti dosta ovih amandmana koji treba da poboljšaju kvalitet, isto želimo dobar zakon, taman posla i da na kraju rasprave glasamo i izglasamo zakon koji i treba da bude dobar kada izlazi iz ove Skupštine. Zahvaljujem.

Zahvljujem, gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, koleginice i kolege, član 22. govori o trasi žičare. Molio bih vas da pažljivo saslušate a ja ću još jednom pažljivo da pročitam ovaj član i da prokomentarišem: „Trasa žičare mora da pogoduje radu i profilu terena - interesantna formulacija - kao i da su ispunjeni uslovi za prevoz žičarom na bezbedan način“. Mi smo predložili da ovaj prvi stav glasi: „Trasa žičare mora da pogoduje uslovima terena i da su ispunjeni uslovi za prevoz žičarom na bezbedan način“, s obzirom da ne postoji „rad“ terena. Ja stvarno ne znam kako to izgleda rad terena, verovatno ćete mi objasniti? Mi smo predložili generički pojam: „uslovi terena“, što mislim da je mnogo sretnije rešenje.
Obratite pažnju na drugi stav ovog člana: „Pri izboru trase žičare moraju se izbegavati područja koja su izložena snežnim lavinama“. Slažem se. Dalje se kaže: „odronjavanju kamenja“, slažem se, „odronima zemlje“, i tu se slažem, „jakom vetru, ledenim kišama, opasnosti od požara i gromova“. Gospodo, ako bi se ovo primenilo na naše žičare, hajde da skinemo žičare sa Kopaonika i Stare planine. Tamo ima jakog vetra, ima ledenih kiša i ima gromova, leti. Zimi nema gromova, to još nije bilo, ja bar to nisam doživeo za mojih 60 godina, te bih vas molio da ovo preformulišete, jer će neko ko se razume u ovo i da pročita, pa će da se zapita šta radimo protiv ledenih kiša?
Ovaj stav oni završavaju – ili se moraju preduzeti mere za osiguranje bezbednog rada žičare. Kako protiv ledenih kiša? Kako protiv jakog vetra? Kako protiv gromova? Mislim da je malo nesretno sročen ovaj član. Verovatno je bila namera dobra, ali, nesretno preformulisan i to je verovatno neko ko se nije vozio žičarom i koji ne zna kako to izgleda u januaru mesecu kad sednete na korpu. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Član 26. govori o ocenjivanju usaglašenosti u stavu 3, koji glasi - bezbednosna analiza isprave usaglašenosti i prateća tehnička dokumentacija koja se odnosi na bezbednosne komponente i podsisteme moraju biti podneti nadležnom državnom organu a njihove kopije se čuvaju na lokaciji postrojenja žičare. Mi smo predložili da se u stavu 3. posle reči: „bezbednosna analiza“, dodaju reči: „bezbednosni izveštaj“, a da se reči: „moraju biti podnete nadležnom državnom organu a njihove kopije se čuvaju na lokaciji postrojenja žičare“, zamene rečima: „podnosi se Direkciji, a njihove kopije se čuvaju u sedištu upravljača“.
U stavu 7. gde kaže ministar: „bliže propisuje isprave usaglašenosti i označavanja usaglašenosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti“, predložili smo da se reči: „propisuje isprave“, zamenjuju rečima: „propisuje sadržaj i formu isprave“.
Odgovorili ste – amandman se ne prihvata iz razloga što je predložena formulacija dovoljno jasna. Mislimo da predložena formulacija nije dovoljno jasna i zato smo podneli ovaj amandman, naročito kada je u pitanju lokacija postrojenja žičare.
Šta je lokacija postrojenja žičare? U osnovnim pojmovima nema definicije niti bilo gde u zakonu. Ako se nameće obaveza, ona mora biti precizno određena, da bi onaj ko treba da je ispuni znao kako da je ispuni. Zbog toga smo izvršili ovu ispravku da bude u sedištu upravljača i da se podnose Direkciji, te vas molim gospođo ministar da još jedanput razmislite i prihvatite našu formulaciju izmene u članu 26. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministar, poštovane koleginice i kolege, član 30. se bavi zdravstvenom sposobnošću izvršnog radnika. On u 1. stavu kaže – izvršni radnik i lice na stručnoj obuci za izvršnog radnika, zavisno od poslova koje obavljaju, moraju ispunjavati uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti i biti psihički i fizički sposobni za obavljanje tih poslova (u daljem tekstu: zdravstvena sposobnost) pripisane zakonom kojim se uređuju bezbednost i zdravlje na radu.
Onda stav 2. gde smo mi predložili amandmansku izmenu – zdravstvena sposobnost izvršnog radnika mora se periodično, a u propisanim prilikama i vanredno proveravati. Mi smo predložili da umesto reči: „periodično“ bude: „redovno šestomesečno“. Ruku na srce, vi jeste u zadnjem stavu napisali – ministara nadležan za poslove zdravlja, uz saglasnost ministra, a misli se verovatno na vas, gospođo ministar, propisuje uslove zdravstvene sposobnosti izvršnih radnika, način utvrđivanja i provere zdravstvene sposobnosti, rokove periodične provere i slučajeve u kojima se obavlja vanredna provera.
Dakle, mislim da nije zgoreg bilo da se to ne radi podzakonskim aktom, nego da se zakonom reguliše kada je ta periodična provera. Jer, složićete se, u zavisnosti od posla koji obavlja taj radnik na žičari i rizika tog posla, može da bude provera na šest meseci, na godinu dana, na dve godine i mislim da nije zgoreg da se to napiše u zakon i da se zakonski reguliše, a ne da se ostavlja da se rešava podzakonskim aktom. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministar, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, predložili smo amandman na član 34. koji se bavi radnim vremenom i trajanjem smene.
Evo, pročitaću vam kako stav prvi glasi – Pod radnim vremenom, u smislu ovog zakona, smatra se vreme koje izvršni radnik provede u obavljanju poslova u jednoj smeni. Drugi stav – Radno vreme izvršnog radnika u jednoj smeni ne može trajati duže od 11 sati.
Mi smo predložili, pošto mislimo da radnici koji rade na ovim poslovima rade vrlo težak posao, u teškim uslovima, da to radno vreme umesto 11 sati bude skraćeno na radno vreme od šest sati.
Vlada, tj. stručno telo Vlade je odgovorilo da se amandman ne prihvata iz razloga što su radno vreme i trajanje smena izvršnog radnika specifični i iz tog razloga su predlog regulisanja ovog zakona. To mi uopšte nije jasno objašnjenje. Uopšte mi nije jasno.
Vlada, tj. stručno telo Vlade je odgovorilo da amandman se ne prihvata iz razloga što su radno vreme i trajanje smena izvršnog radnika specifični i iz tog razloga su u predlogu regulisanja ovog zakona. To mi uopšte nije jasno, ovde u obrazloženju. Uopšte mi nije jasno.
I, evo da vam nešto kažem, ovo ispada da je starije od Zakona o radu. Zakon o radu, član 50. kaže – radno vreme je vremenski period u kome zaposleni je dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca na mestu gde se poslovi obavljaju u skladu sa zakonom.
Član 51. kaže – puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. To se slažemo da je tako kako je i to treba da se poštuje.
Pa, onda član 52. gde smo mi na osnovu čega smo dali predlog da se radi šest sati, tj. pošto radi u otežanim uslovima kaže član 52. – zaposleni koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima utvrđenim zakonom ili opštim aktom na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstva i opreme za ličnu zaštitu na radu, postoji povećano štetno dejstvo po zdravlje za posao, skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše deset časova nedeljno, to su poslovi sa najvećim rizikom. Mi mislimo da ovo jeste posao sa povećanim rizikom i predlažemo skraćenje radnog vremena.
E, sada ono gde se uopšte ne slažemo oko ovog i predloženih 11 sati, jer vi ste dali mogućnost poslodavcu, znači da radniku dnevna smena traje, ako poslodavac reši 11 sati, tako sam ja shvatio iz zakona. Član 53. prekovremeni rad kaže- na zahtev poslodavca zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena, a u slučaju više sile iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kad je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, u daljem tekstu prekovremeni rad. Ne znam da ovaj posao nije planiran, ovo je smenski rad, bili ste na žičarama znate kako to izgleda.
Stav 2. kaže – prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Ovde traje pet dana po tri sata, 15 sati. I, tu ste probili normu. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad, ali jedan dan, a ne svaki dan. Te stoga mislim da ovo nije u redu, i da bi stvarno trebali da razmislite da revidirate ovaj predlog. Jer, ovo što uđe u zakon, to će biti obaveze za one radnike žičničare koji rade, hajde tako da ih nazovem, kako ih zovu u realnom životu, i da će dati mogućnost poslodavcu da verovatno je ovo, hajde ne želim da budem maliciozan, ali ovo kao da je naručeno radno vreme, da onaj koji organizuje rad žičare, onaj koji je vlasnik žičare da mora da upošljava prevelik broj radnika koji će raditi u jednoj tj. u dve smene nego će ovim završiti jednosmenski rad, rad žičare. Te vas molim da razmislite još jedanput i da promenite ovaj član. Hvala.