Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7834">Blagoje Bradić</a>

Blagoje Bradić

Zajedno za Srbiju

Govori

Zahvaljujem.
Dakle, mi smo predložili amandman na član 31. i to na stav 3. tačka 1. koji smo predložili da se promeni, a on izvorno glasi – ako je posle izdavanja akta, govori se o aktu primeni propisa, znači, ako je posle izdavanja akta o primeni propisa promenjen propis tako da se drugačije uređuje predmet akta o primeni propisa može biti izrečena mera upravljanja prema nadziranom subjektu.
Mi smo predložili da se doda rečenica, još jedan deo rečenice, koji glasi – a na internet stranici objavljeno obaveštenje o promeni propisa. Znači, u slučaju kada se promeni propis, a subjekt nije na primer nije znao i postupio po uputstvu koje više nije aktuelno može mu se izreći mera upravljanja.
Smatramo da je ovakvo pravilo isuviše strogo i nepravično i da u našim uslovima može da se stvori problem nadziranim subjektima. Naime, akt o primeni propisa predstavlja određena uputstva ili obaveštenje između ostalog kako primenjivati propise. Realno je očekivati da će nadzirani subjekt u svom postupanju u većoj meri se oslanjati na takva uputstva nego što će sami čitati ili pratiti propise. Takva situacija im ne treba biti otežavajuća okolnost i zato je dobro što je prihvaćen naš amandman i ja se zahvaljujem gospođi ministarki.
Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Član 37. se odnosi na rešenje koje donosi inspektor i odlučuje o merama upravljanja prema nadziranom subjektu.
Mi smo dali amandman na stav 4, koji kaže da „u slučaju nalaganja mera i radnji usmenim rešenjem, inspektor je dužan da bez odlaganja sačini službenu belešku o naloženoj meri, kao i da u roku od tri dana od dana izricanja usmenog rešenja, donese pisano rešenje.“ Mi smo predložili da taj rok ne bude tri dana nego da bude najkasnije narednog dana.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman smatrajući, citiram, „da je predviđeni rok od tri dana za donošenje pisanog rešenja nakon izricanja usmenog rešenja primeren, uzimajući u obzir obim i složenost pojedinih rešenja“ - znači, ne svih nego pojedinih, „koja se donose u postupku inspekcijskog nadzora“.
Kako inspektor rešenjem odlučuje o merama upravljanja prema nadziranom subjektu, a naročito što se usmeno rešenje donosi radi otklanjanja, ponoviću, „neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, imovinu veće vrednosti, životnu sredinu ili biljni i životinjski svet“, te kako je usmeno rešenje izuzetak od opšteg pravila, smatramo da je potrebno da se pisano rešenje donese najkasnije narednog dana. Zato molim skupštinsku većinu da razmisli i prihvati naš predloženi amandman. Hvala.
Mislim da je dobro što je prihvaćen naš amandman. Radi se o članu 39. koji se odnosi na žalbu. Znači, „protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja pisanog rešenja“, što je bio predlog, a mi smo predložili da to bude 15 dana. Mislimo da je to primerenije, jer, ipak se radi o ljudima koji treba da izanaliziraju zapisnik i da eventualno ulože žalbu.
Napomenuo bih i da u pojedinim zakonskim rešenjima ovaj rok i jeste 15 dana, kao na primer, navešću vam član 387. Zakona o energetici, koji glasi: „Na rešenje inspektora može se izjaviti žalba ministarstvu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja“. Dakle, radi se i o otklanjanju kolizionih normi u pojedinim sistemskim ili sektorskim zakonima, te mislim da je dobro što je Vlada prihvatila naš amandman. Hvala.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, znači, član 65. govori o statusu inspektora i on glasi – inspektor koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nema vrstu i stepen obrazovanja propisan ovim zakonom nastavlja da obavlja poslove inspektora ako položi ispit za inspektora u roku od dve godine od dana početka primene ovog zakona, a to je za godinu dana od dana usvajanja.
Mi smo predložili amandman da se ove dve godine zamene sa jednom godinom i početak primene stupanjem na snagu ovog zakona. Smatramo da je rok od godinu dana zarešavanje statusa inspektora dovoljan s obzirom da zakon počinje da se primenjuje u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu i da u tom periodu treba rešiti sporna pitanja kako bi zakon mogao u proteklom roku od godinu dana da se primenjuje u punom obimu.
Sad, ovo mi liči kao da je ovaj član pravljen za nekoga, jer vi u sledećem stavu kažete da oni koji imaju sedam godina radnog iskustva nemaju potrebe da polažu ispit za inspektora. Onda ne vidim razlog zašto bi neko imao rok od tri godine,realno, tri godine da položi jedan ispita za inspektora. Mislim da je to isuviše odgovorna funkcija da oni koji nemaju stručnu spremu, a ne uspeju za godinu dana da polože taj ispit koji je potreban za obavljanje ove funkcije da nemaju pravo to da rade. Zahvaljujem.
Na član 66. amandman u istovetnom tekstu podneli su Aleksandar Senić i zajedno poslanici Marko Đurišić, profesor dr Janko Veslinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Biljana Hasanović Korać.
Znači, član 67. se odnosi na osnivanje Koordinacione komisije i donošenje Poslovnika o radu Koordinacione komisije i on kaže- Koordinaciona komisija će se osnovati u roku od 3 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Drugi stav – Koordinaciona komisija će doneti Poslovnik o svom radu u roku od mesec dana od dana osnivanja.
Mi smo predložili da ova 3 meseca, budu 15 dana, a Vlada je odgovorila, odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da su propisani rokovi utvrđeni kao realni i usaglašeni sa drugim rokovima.
Nije nam jasno zašto je potrebno 3 meseca da bi se formirala koordinaciona komisija, naročito je nejasno povezivanje, usaglašavanja posebnih zakona i ovog zakona sa jednim faktičkim činom formiranja Koordinacione komisije i stvarno ne vidim razlog zbog čega se prolongira formiranje ove Komisije, jer vi verovatno već znate ko će biti u toj koordinacionoj komisiji. Hvala.
Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, nama je prihvaćen amandman na član 2. Zarad građana koji prate ovaj prenos, samo da pojasnim o čemu se radi.
U članu 2. je uvodni deo zakona, gde se objašnjavaju pojmovi. U tački 6. se kaže – terorista je lice koje samo ili sa drugim licem sa umišljajem pokuša ili učini teroristički akt na bilo koji način, neposredno ili posredno, podstrekava i pomaže u izvršavanju terorističkog akta, ima saznanje o nameri grupe terorista da izvrši teroristički akt, doprinese izvršavanju ili pomogne grupi nastavljanje vršenje terorističkog akta sa zajedničkom svrhom – mi smo predložili da se ova reč: „sa umišljajem“ briše.
Smatramo da se kod pojma – terorista, ne koristi za bliže određivanje oblik vinosti i umišljaj. Naime, članom 391. Krivičnog zakona određeno krivično delo terorizam, koje kao oblik vinosti predviđa direktni umišljaj, tako da je već na osnovu samog određenja iskazanog zakona jasno da se drugačije nijedan teroristički akt ne može ni izvršiti, osim sa umišljajem. Ja vam se zahvaljujem na prihvatanju amandmana.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, poštovani gosti, narodni poslanici, poštovani građani, evo u poslednjih pola sata smo sve slušali, pa smo slušali i o izveštaju VBA agencije. Moj lični stav je da ja verujem Saši Jankoviću, jer da vas podsetim to je bila ona priča oko toga da li je SNS slušala SRS. To je legitiman stav. To možete da saslušate, nego mi da se vratimo ovom zakonu.
Znači, član 5. govori o označavanju lica na predlog nadležnog državnog organa, a sve u odnosu ograničavanja raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Član 5. kaže da ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove ili organ nadležan za bezbednost i obaveštajne poslove ili Uprava za sprečavanje pranja novca, u daljem tekstu Uprava, podnosi pismeno i obrazloženi predlog akta Vladi za označavanje lica. Uz predlog akta iz stava 1. ovog člana predlaže se – podaci o licu, a mi dodajemo - kao i činjenice koje ukazuju na opravdanost uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta o imovini koja može biti predmet ograničavanja raspolaganja, kao i mišljenje ostalih nadležnih organa iz stava 1. ovog člana.
Iz prostog razloga što smatramo da je predlagač u svom rešenju predvideo da se u predlog dostave samo podaci o licima koje ukazuju na opravdanost uverenja. Mada smatramo da ovo ne pruža dovoljan stepen pravne sigurnosti, naročito kada se ima u vidu osetljivost materije koja bi ovaj zakon trebala da uređuje, te mislimo da je potrebno priložiti određene činjenice kako bi Vlada imala kompletnu sliku i mogla da donese ispravnu odluku. S toga se zahvaljujem na prihvatanju amandmana.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, uvaženi gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, član 9. je vezan u principu za član 8. i on kaže da u članu 9. u st. 1, 2, 4. i 6. posle reči „javno ovlašćenje“ dodaju se reči „i banaka, osiguravajućih društava i drugih finansijskih organizacija u odgovarajućem padežu“. Amandmanom se utvrđuje obaveza banaka, osiguravajućih društava i drugih finansijskih organizacija da sarađuju u postupku koji vodi Uprava, misli se na Upravu za sprečavanje prava novca, u vezi sa označenim licem i njegovom imovinom. Mada sam ja pažljivo slušao vašu argumentaciju, mislim da nije zgoreg, neće ništa opteretiti jedna ili dve reči zakon, ali će mnogo jasnije i bliže objasniti i biće lakše za primenu. Ovo je zemlja Srbija i ovde treba sve da bude napisano, pa nekad i ponoviti nešto par puta. Nije zgoreg, ali vaš zakon će onda biti jasniji i neće stvoriti nedoumice kod onih koji treba da primenjuju. Jedno je da se podrazumeva, a drugo da jasno piše u članu obaveza da ove finansijske institucije moraju da vode računa o ovim spiskovima.
Molim vas da, pošto to ne menja suštinu zakona, niti menja koncepciju kako ste vi zamislili da treba da izgleda, da prihvatite ovaj amandman, jer će, verujte mi, biti mnogo lakše u primeni.
Samo da prokomentarišem ono što je bio predmet diskusije između kolege Đurišića i kolege Arsića. Potpuno je u pravu kolega Arsić. Naplata poreza od vremena SNS je neuporedivo veća. Građani Niša su suvi dokaz za to. Povećan je porez od 50% do 500%. To se nije dešavalo. Cedi se suva drenovina. Jedini je problem što je naplata 45% na godišnjem nivou, ali verovatno ćete otvaranjem novih radnih mesta, koja obećavate, uposliti građane Niša da mogu da plate dažbine prema državi. Zahvaljujem se.
Samo da pojasnim kolegi narodnom poslaniku. Dakle, SNS, trenutni režim u gradu Nišu, je na vlasti tri godine. Za ove tri godine je SNS uspela da zaposli u privredi nula radnika. Jedino što je uspela je da u javnom sektoru zaposli 450. Za razliku od toga, između 2008. i 2012. godine, u Nišu je u realnom sektoru zaposleno oko pet hiljada ljudi. To su podaci koji su evidentni.
Ono što ne želim da se shvati kao zluradi komentar, ali meni je jako žao što nema zaposlenja u Nišu, bez obzira koja stranka vodi, jer Niš je grad koji ima blokirana javna preduzeća, koji ima blokirane žiro račune škola, grad kome su isključili struju zbog neplaćanja javne rasvete. Znači, grad koji je pun rupa na ulicama, a želim da bude najlepši na svetu.
Dakle, samo je to bio komentar, a povećanje poreza ide kada se povećavaju prihodi. Ne možete da ubirate porez povećan do 500 puta, ako 50 hiljada ljudi ne radi u gradu od 240 hiljada ljudi. To je apsurd. To je bio moj komentar.
Predložili smo dopunu člana 11. koji govori da ako po prijemu izveštaja od uprave, misli se na Upravu za sprečavanje pranja novca, ministar nadležan za poslove finansija utvrdi da se ne radi o značajnom licu ili imovini koja podlaže ograničavanju raspolaganja, odnosno da nema uslova za ograničavanje raspolaganja imovinom, dužan je da bez odlaganja u pismenoj formi obavesti pravno ili fizičko lice koje je to obaveštenje dostavilo da može da nastavlja aktivnosti koje je obustavilo.
Mi smo dodali i stav 2. da obaveštenje iz stava 1. je ministar nadležan za poslove finansija dostavlja i Upravi, što mislimo da je potrebno radi kompletne informisanosti. Vlada je prihvatila ovaj amandman i ja vam se zahvaljujem, ali vas još jednom molim ministre da razmislite o našim amandmanima na član 8. i 9, jer mislim da su smisleni, svrsishodni i da će biti korisni ovom zakonu. Hvala.
Ovaj naš amandman je usaglašavanje sa našim predlozima na član 8. i 9, pa vas još jedan put molim da do početka glasanja razmislite o prihvatanju našeg amandman. Neće biti zgoreg, ništa neće narušiti niti promeniti smisao predloženog zakona, samo što će dodatno makar i duplo objasniti. Ne vidim da je to neka velika šteta.
Mislim da bi trebalo da se prihvati amandman, jer ono što se podrazumeva, a ne piše, u zemlji Srbiji se vrlo teško i primenjuje i sprovodi. Ja vam se zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, zakona koji je neophodno da usvojimo zbog toga što je on usaglašavanje našeg carinskog zakonodavstva sa zakonima EU, a vrlo je bitan u delu izmena i dopuna koje su neophodne da omoguće razvoj i primenu novokompjuterizovanog tranzitnog sistema.
Član 4. govori o unošenju robe u carinsko područje i on kaže da roba koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije mora biti obuhvaćena sažetom deklaracijom, osim robe koja se bez zaustavljanja prevozi kroz vazdušni prostor Republike Srbije. Dalje kaže da ministar propisuje obrazac sažete deklaracije koji mora da sadrži podatke koji su neophodni za obavljanje analize rizika i odgovarajuću primenu carinske kontrole, pre svega za potrebe bezbednosti i zaštite, uz primenu, gde je to moguće, mi predlažemo da se ovo briše, međunarodnih standarda i poslovne prakse.
Dakle, mi predlažemo da se brišu reči: „gde je to moguće“, jer time smanjujemo mogućnost diskrecionih ovlašćenja ministra, odnosno prilikom propisivanja obrasca sažete deklaracije ministar se mora uvek rukovoditi međunarodnim standardima i poslovnom praksom, što je u skladu sa intencijom predlagača, budući da su predložene izmene i dopune rezultati usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravom EU.
Ono što je kuriozitet, dragi gledaoci, dragi građani Republike Srbije, jeste to da je ovaj zakon koji se donosi post-festum. Znači, ovaj zakon je ušao u proceduru pre osam meseci. Decembra meseca Vlada je donela podzakonske akte u skladu sa ovim zakonom koji još nije bio usvojen u skupštinskoj proceduri. Verovatno se, a ja sam to pitao ministra u načelnoj raspravi, neko u ministarstvu…
Samo trenutak, koristim vreme poslaničke grupe.
…nije bavio svojim poslom. Ja sam pitao ministra, znam da to nije njegova greška, on je od skora ministar i on nije dobio informaciju šta je sve gospodin Krstić stavio u skupštinsku proceduru, ali vladini službenici, tj. službenici
ministarstva su bili dužni da ga obaveste. Mi sada imamo zakon, umesto da se donose posle njega podzakonska akta, imamo zakon koji se usklađuje sa već donetim podzakonskim aktima koji su doneti na neusvojen zakon, što znači da nisu bili u skladu sa zakonom. Molim vas, gospodine ministre, da nam to objasnite.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, razgovaramo o Predlogu zakona, odnosno u pojedinostima o kretanju uz pomoć pasa vodiča. Neosporno je da je dobro što donosimo ovaj zakon i da ova oblast treba da bude uređena.

Neosporno je da osobama sa posebnim potrebama treba maksimalno izaći u susret i pomoći, olakšati život i zakonski regulisati sve ono što može eventualno da predstavlja problem u njihovom svakodnevnom funkcionisanju.

Ja pozdravljam ovakav zakon. Nadam se da ćemo moći da prodiskutujemo o ova naša dva amandmana koje smo mi uložili na ovaj zakon, da pokušam da vas ubedim da ih prihvatite.

Ono što bih dao sugestiju gospodinu ministru, pošto je oblast vrlo specifična, vrlo posebna, a na zapadu izuzetno skupo rešiva.

Kod nas može da bude jednostavnija, iz prostog razloga što u našoj zemlji već postoje organizacije koje se bave određenim vidovima ovih aktivnosti, a pre svega mislim na Kinološki savez Srbije, koji može da pruži neizmeran doprinos i pomoć ministarstvu, jer se bavi ovom problematikom i imaju određena iskustva u obuci ovih pasa, pa bih vam sugerisao da stupite u kontakt sa Kinološkim savezom, jer je potrebno samo doobučiti određene ljude koji su usko stručni u dresuri pasa, tako da bi imali svoj kadar.

One cifre koje smo slušali ovde da to košta desetine i desetine hiljada evra, možda bi se svelo na par stotina evra koliko košta jedno štene iz neke pristojne odgajivačnice.

U suštini, to neće biti ni problem, a ne verujem da će iko naplatiti takvo kuče nekome kome je potreba ovog tipa.

Upućujem vas da porazgovarate sa Kinološkim savezom Srbije, jer oni su po meni najkompetentniji, koji mogu da odgovore na sva ova pitanja i da izađu u susret potrebama koje ovi ljudi imaju.

Što se tiče našeg amandmana koji smo uložili na član 3, on se odnosi na stav 1. gde posle reči: „u skladu sa zakonom“ dodaje se zapate i veznik „a“, a na kraju rečenice briše se tačka i dodaju se reči „ili koristi psa vodiča u terapeutske, rehabilitacijske ili druge slične potrebe na osnovu preporuke lekara“.

Da vas podsetim član glasi – osoba sa invaliditetom koja se kreće uz pomoć psa vodiča, a u daljem tekstu – osoba koja se kreće uz pomoć psa vodiča, jeste slepo ili slabovido lice, koje koristi invalidska kolica i svako drugo lice koje ima status osobe sa invaliditetom u skladu sa zakonom, i onda ide ovo što mi dodajemo - koje se kreće uz pomoć psa vodiča.

Sledeći stav kaže – pas vodič je pas koji se koristi kao podrška u kretanju ili u terapeutske, rehabilitacijske ili druge slične potrebe osobe sa invaliditetom, a koji je prošao posebnu obuku u skladu sa zakonom i koji je vidno obeležen adekvatnom opremom.

Instruktor psa vodiča je lice koje obavlja poslove obuke psa vodiča.

Mi predlažemo da se posle ovoga izmeni stav koji treba da glasi: „pravo na kretanje uz pomoć psa vodiča je pravo osobe koja se kreće uz pomoć psa vodiča da zajedno sa psom vodičem može slobodno pristupiti i slobodno se kretati u javnom prevozu, objektima i površinama u javnoj upotrebi i u radnom prostoru, kao i u svakom drugom prostoru“.

Vi ste odbili ovaj amandman sa obrazloženjem da je formulacija preširoka, mada tu istu formulaciju vi koristite u stavu 2, pa bih vas molio da još jednom razmislite o prihvatanju našeg amandmana.

Ja vam se zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, ja potpuno razumem vaše razloge. Pas nije terapeut, terapeutsko sredstvo. Ali, mi smo se pre svega bazirali na stav 2, kojim ste vi rekli u Predlogu zakona da je pas vodič pas koji se koristi kao podrška u kretanju ili u terapeutske, rehabilitacijske ili druge slične potrebe osoba sa invaliditetom, a koji je prošao posebnu obuku, u skladu sa zakonom, i koji je vidno obeležen adekvatnom opremom.

Ali, da ne polemišemo o tome, uopšte nije bitno. Kroz vreme, kako se bude primenjivao ovaj zakon, verovatno će se nadograđivati i dograđivati.

Ono što je vrlo bitno i što je dosta kolega polemisalo i pričalo, to je pripremni period. Poštovane kolege, pripremni period je – date štene toj porodici koja ima slabovidu osobu i osobu koja će imati psa vodiča, da se pas navikne na okruženje i na tu porodicu. To je taj pripremni period.

Ono što je jako bitno i što pozdravljam, a što je ministar razumeo i prihvatio kao sugestiju, to je da mi imamo kvalitetne trenere, dresere, kako god da ih zovete u Srbiji, koji trebaju samo da prođu, a tu se ministar i ja potpuno slažemo, doobuku za specifičnost psa, koju obavlja pas vodič slepe osobe i slabovide osobe. Inače, što se tiče kadra, Srbija ima izuzetno kvalitetan kadar, i u Centru za obuku pasa, i u Kinološkom savezu Srbije, itd. Znači, izuzetno kvalitetne i stručne ljude. Tu nam treba samo doobuka tih ljudi, da bi mogli da primene ta nova znanja koja su potrebna za ovu specifičnu obuku ovih pasa. Hvala.