Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođa ministarka, poštovane koleginice i kolege, član 15. se odnosi na član 39a zakona i kaže – na vodnom putu može se izvoditi ronjenje radi obavljanja poslova pripreme, odnosno izvođenja radova, na osnovu odobrenja lučke kapetanije.
Zatim, zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana, organizator je dužan da podnese lučkoj kapetaniji najkasnije 15 dana pre početka izvođenja ronjenja.
Organizator izvođenja ronjenja odgovoran je za bezbednost učesnika ronjenja.
Lučka kapetanija dužna je da obavesti učesnike u plovidbi o izvođenju ronjenja najkasnije osam dana pre njihovog početka.
Mi smo dali amandman da se doda novi stav koji kaže – lučka kapetanija je dužna najkasnije dan pre početka ronjenja iz stava 1. ovog člana da preuzme sve potrebne mere u skladu sa zakonom kojima se obezbeđuje da se plovidba odvija tako da ne ugrozi bezbednost učesnika ronjenja i učesnika plovidbe.
Dali smo obrazloženje da članom 15. predlagač, tj. ministarka predlaže dodavanje novog člana 39a kojim se uređuje izvođenje ronjenja radi obavljanja poslova pripreme, izvođenja radova, a na osnovu odobrenja lučke kapetanije.
Ovim članom se utvrđuje odgovornost organizatora izvođenja ronjenja za bezbednost učesnika ronjenja, kao i dužnost lučke kapetanije da obavesti učesnike plovidbe o izvođenju ronjenja.
Smatramo da je potrebno proširiti dužnost lučke kapetanije u ovom slučaju. Naime, izvođenje ronjenja nije moguće bez odobrenja lučke kapetanije, što znači da je lučka kapetanija u potpunosti upoznata sa svim detaljima ovakvog poduhvata.
Treba imati u vidu da je članom 170. zakona predviđeno da lučka kapetanija može radi bezbednosti plovidbe nalogom da zabrani, odnosno ograniči plovidbe i odredi posebne uslove plovidbe u cilju zaštite ljudskih života, imovine, životne sredine, bezbednosti hidrograđevinskih objekata na vodnom putu i drugo.
Pored toga, istim članom je utvrđeno da učesnici plovidbe dužni su da postupaju u skladu sa ovim nalozima. Kao što se vidi članom 170. je predviđeno kao diskreciono pravo da lučka kapetanija izda posebne naloge.
Smatramo da je u slučajevima izvođenja radova ronjenjem potrebno utvrditi kao dužnost lučke kapetanije da preduzima mere na koje ima pravo po zakonu radi zaštite učesnika ronjenja i plovidbe i da nije dovoljno da samo obavesti učesnike plovidbe o izvođenju ronjenja, te stoga mislim da bi trebali gospođo ministarka da prihvatite ovaj naš predlog, tj. amandman na član 39a jer mislimo da će time biti jasnije obrazloženo koje su obaveze lučke kapetanije i koje su njihove nadležnosti.
Podsećam vas da mi još niste odgovorili na pitanja iz načelne rasprave i koje sam malo pre postavio – da li će biti izgrađen vodni put Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more? Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Amandman koji smo podneli na član 63. menja se i glasi – da član 206. se menja i glasi – osniva se agencija za upravljanje lukama (u daljem tekstu: Agencija) za obavljanje poslova utvrđenih ovim zakonom.
Sedište agencije je u Beogradu.
Organi agencije su upravni odbor i direktor.
Mandat organa agencije traje pet godina.
Na zaposlene u agenciji shodno se primenjuju odredbe zakona koji regulišu rad u državnim organima i položaj državnih službenika i nameštenika ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.
Dali smo obrazloženje. Imajući u vidu da je predlagač u značajnoj meri izmenio nadležnosti agencije, ne samo u članu kojim se utvrđuje delokrug poslova agencije već novim članovima čije uvođenje predlaže, agencija se više ne može smatrati javnom agencijom u smislu odredbi Zakona o javnim agencijama, tj. poslovi koji su joj dati u nadležnost više ne predstavljaju regulatorne stručne i razvojne poslove, već u većoj meri predstavljaju poslove državne uprave.
Naime, agencija je ta koja odlučuje o lučkim koncesijama, zaključuje ugovore o koncesijama, obavlja poslove koji su par ekselans poslovi državne uprave, izdaje odobrenja za obavljanje lučke delatnosti, utvrđuje visinu koncesione naknade, vodi evidenciju lučkih operatera, itd, pri čemu u svom radu shodno primenjuje ZUP.
Daljim odredbama predloga, utvrđeno je da je agencija ta na koju se lučkog operatera prenosi pravo korišćenja na katastarskim parcelama, itd. Imajući to u vidu, jasno je da se suština agencije u potpunosti menja i da ona postaje praktično organ državne uprave, tj. više ne može biti tretirana kao javna agencija.
Potrebno je da se na drugi način i urede pitanja organa imenovanja mandata o nadležnosti organa agencije i druga slična pitanja.
Mi smo predlagali takve amandmane, koje ste vi odbili, naročito u pogledu sastava i načina odlučivanja i biranja upravnog odbora.
Nedopustivo je da agencije sa ovolikim ovlašćenjima i uticajima ostaju u okviru Zakona o javnim agencijama, koji ne pruža dovoljni nivo transparentnosti u pogledu imenovanja organa.
Ukoliko se nastavi sa primenom Zakona o javnim agencijama na rad agencije, koji ima izuzetno široka i značajna ovlašćenja, Vlada će ostvariti ne primereni uticaj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Član 73, a u vezi člana Zakona 216a, mi smo dali amandman koji kaže: U članu 76. u stavu 4. posle reči: „sa prestankom prava službenosti građenja“ dodaju se reči: „u slučajevima utvrđenim ovim članom“ i u stavu 5. posle reči: „nakon isteka roka na koji je osnovano pravo službenosti građana“ dodaju se reči: „a u kom roku nije izvršena izgradnja“.
Dali smo obrazloženje da amandmanom predlažemo preciziranje stava 4. i 5. u pogledu prestanka prava službenosti i prelaska prava svojine na objektima lučke infrastrukture sa lučkog operatera na Republiku Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Koristim vreme poslaničke grupe.
Na član 87. kojim se dodaju novi čl. 227a – 227j, u članu 227ž stav 5. briše se.
Obrazloženje. Odredbama stava 5. je utvrđeno da se ugovorom o lučkoj koncesiji može odrediti promena visine koncesione naknade. Smatramo da je ovakvo rešenje neprihvatljivo iz više razloga.
Naime, ugovor je pravni posao koji podrazumeva saglasnost volja ugovornih strana. Dakle, ugovorne strane se sporazumevaju o elementima ugovora. Koncesiona naknada nije, tačnije njena visina ili eventualna promena ne može biti predmet ugovora, odnosno ne mogu ugovorne strane svojom voljom menjati koncesionu naknadu i to iz sledećih razloga. Naknade predstavljaju po svojoj prirodi izvor javnih prihoda, te ih u tom smislu utvrđuje država svojim aktima.
U slučaju koncesione naknade ona je određena ovim zakonom, odnosno elementi na osnovu kojih se određuje njena visina određeni su ovim zakonom i nigde nije predviđena mogućnost ugovorne izmene te naknade.
Pored toga, predlagač zakona nije naveo čak ni pod kojim uslovima, niti pod kojim okolnostima bi bila moguća izmena ove naknade. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 87. kojim se dodaju novi članovi 277a-277j, u predloženom članu 277b stav 2 menja se i glasi: „Agencija dostavlja Vladi srednjoročni plan iz stava 1. ovog člana sa jasno iskazanim procenjenim ekonomskim efektima sprovođenja planiranih ugovora o koncesijama“.
U predloženom članu 277b posle stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5. koji glasi: Agencija podnosi Vladi godišnji izveštaj o realizaciji srednjoročnog plana iz stava 1. i godišnjeg plana iz stava 3. Agencija na svojoj zvaničnoj internet stranici objavljuje srednjoročni plan iz stava 1, godišnji plan iz stava 3. i godišnji izveštaj iz stava 4. U predloženom članu 277b postojeći st. od 5 – 9 predlažemo da se brišu i dajemo obrazloženje: Članom 87. predlaže se, između ostalog, uvođenje i novog člana 277b kojim se uređuje pitanje donošenja srednjoročnog, trogodišnjeg plana lučke koncesije i godišnjeg plana davanja lučkih koncesija kao izuzetak od pravila da se za davanje lučkih koncesija pokreće propisani postupak.
Budući da se postupak davanja lučke koncesije pokreće ukoliko je vrednost koncesije veća od 5.186.000 evra, do te vrednosti se izdaje odobrenje, jasno je da su u pitanju pravni poslovi velike vrednosti.
Imajući to u vidu, smatramo da je potrebno da se uspostavi veći stepen kontrole u radu, te smo amandmanom predložili da Agencija dostavlja obavezno Vladi srednjoročni plan lučkih koncesija, za razliku od predlagača koji je predvideo da Agencija to radi tek kada nadležna ministarstva to zatraže.
Pored toga, predvideli smo i obavezu da se na godišnjem nivou izveštava Vlada o realizaciji plana. Na ovaj način se na bolji način sagledava da li su planovi Agencije bili realni, prati se njihova realizacija i stvaraju se uslovi za bolju i precizniju, kratkoročnu projekciju i bolju eventualnu modifikaciju kratkoročnih planova.
Pored toga, predvideli smo da se ovi planovi, kao i izveštaji, objavljuju na sajtu Agencije, čime se ceo postupak davanja lučkih koncesija čini mnogo transparentnim.
Amandmanom smo predvideli brisanje stavova od pet do devet, koji predviđaju izuzetak od pravila da se lučke koncesije dodeljuju po postupku utvrđenog ovim zakonom.
Stav pet predviđa sledeće, citiram: „Izuzetno, Agencija može da pokrene postupak za davanje lučke koncesije iz člana 277. ovog Zakona, na predlog zainteresovanog lica za realizaciju određene lučke koncesije, koje dostavi Agenciji pismo o namerama, pod uslovom da se taj predlog ne odnosi na davanje koncesije za obavljanje lučkih usluga, odnosno koncesije za izgradnju lučkih građevina i objekata za koje je pokrenut postupak dodele ugovora o koncesiji ili objavljen javni poziv“. Preostali stavovi su vezani sa ovim stavom.
S obzirom na vrednost lučkih koncesija svaki izuzetak od pravila može biti vrlo opasan, a naročito kada nije dovoljno i usko postavljen, što ovde, kao što se vidi iz stava pet, nije bio slučaj.
Mislim da bi trebali da prihvatite ovaj amandman, jer po meni je nedopustivo da Agencija može da da koncesiju bez objavljivanja javnog poziva. To znači da svaki od ponuđača može pre nego što Agencija stigne da objavi javni poziv, da iskoristi to diskreciono pravo i da u direktnoj pogodbi dobije koncesiju. Mislim da je ovo potrebno da gospođa ministarka u ime Vlade prihvati. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, uvaženi gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani  građani Srbije, pre nego što u ovoj načelnoj raspravi budem rekao nešto o ova tri zakona o kojima raspravljamo, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, zatim  Predlog Zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upis u plovila i treći zakon, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi. Poštovani građani ja bih da vam objasnim u par reči oko čega se vodila tako žučna rasprava oko vremena zakazivanja ove sednice.
Dakle, ona osnovna zamerka koju smo mi kao opozicioni poslanici imali prema skupštinskoj većini i predsedavajućima što je ova sednica zakazana suprotno članu 86. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji kaže, a da bi vam bilo jasnije ja ću vam ga pročitati – sednicu Narodne skupštine saziva predsednik Narodne skupštine pisanim putem, po pravilu, najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice. Sednica Narodne skupštine može se sazvati i u roku kraćem od roka iz stava 1. ovog člana, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak. Saziv za sednicu Narodne skupštine sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda. Predsednik Narodne skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Narodne skupštine, o čemu blagovremeno obaveštava narodne poslanike, s tim što je dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Pročitao sam čitava ovaj član da ne bi bilo da čitam ono samo što odgovara opoziciji, a ne ono što piše u Poslovniku o radu Narodne skupštine, ali i pored toga, predsedavajući i skupštinska većina je imala pravo da zakaže početak sednice u periodu kraćem od sedam dana, ali mi mislimo da ovakve zakone i ovako ozbiljne teme zahtevaju malo više vremena kako bismo mogli da kvalitetnije o njima diskutujemo.
Sugestija predlagača gospođe ministarke, predsedavajućeg i kolega koji su se javljali iz skupštinske većine bilo je da je to ušlo u proceduru pre dva, tri meseca. Samo želim da napomenem da onog trenutka kada se sazove sednica predlagač može da povuče, da dopuni, da izmeni predlog zakona i zbog toga mislimo da bi trebalo imamo tih sedam dana koji će koristiti i skupštinskoj većini, a i nama iz opozicije da kvalitetnije sagledamo predložene zakone.
Samo ću u načelu u par reči, pošto je dosta bilo priče o ovom setu o ova tri zakona da kažem nešto o predlogu zakona i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi. Pa, mi mislimo da zakon predstavlja usklađivanje određenih instituta sa Konvencijom o radu pomoraca koji je donela međunarodna organizacija rada koju smo mi ratifikovali 18. oktobra 2011. godine.
Reći ću vam prvo neke pozitivne sugestije i ono što su zapažanja imali u vezi ovog zakona u protekla tri dana koliko smo imali na raspolaganju. Predlogom zakona usaglašava se domaće zakonodavstvo tako što se uređuje rad lica mlađih od 18 godina, obaveza brodara da zaključi polisu osiguranja za slučaj smrti ili povrede na radu pomorca, što mislimo da je izuzetno dobro i to treba podržati. Obavezu domaćeg poslodavca da omogući i plati zdravstveni pregled i periodični pregled pomorca. Mislim da i to treba svi da podržimo i da je to dobro u ovom predlogu zakona.
Zatim se licenciraju lekari, specijalisti koji će vršiti te specijalizovane specijalističke preglede ove specifične grane privrede, ljudi koji rade u ovoj specifičnoj grani privrede. Licenciranje zdravstvenih ustanova koje će primati takve osiguranike, da ne kažem pacijente na pregled i održavnje tih ISO standarda koji moraju da usvoje zdravstvene ustanove da bi mogle da vrše takve sistematske preglede.
Dalje u zakon se uvode odredbe Konvencije o identifikaconoj kartici pomoraca, broj 185 po moru, i to pomorska knjižica kao javna isprava kojom se dokazuje sposobnost pomorca, zdravstveno stanje, svojstvo člana posade kao i trajanje zaposlenja na brodu.
Ovim se otklanjaju problemi naših pomoraca kao, na primer, zabrana privremenog izlaska na kopno, problemi zabrane transfera, odnosno tranzitnog prelaska bez vize u slučaju repatricije, a preko države koja zahteva posedovanje vize u pasošu za takvu vrstu prelaska. Osim toga, uvodi se biometrijska identifikaciona karta pomorca kojom se dokazuje identitet i srpsko državljanstvo.
Detaljno se uređuje postupak priznanja ovlašćenja za rad pomorca, zatim zakon se usaglašava sa Zakonom o prekršajima i sada je to vrlo interesantno, koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine.
U par navrata se i u obrazloženju ovih zakona, ovih predloga zakona, pošto nemam mnogo vremena ja ne želim sada to da čitam da vas ne bih zamarao, ali se poziva da je hitnost i neophodnost donošenja ovih zakona usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine, ja vas podsećam sada je februar mesec 2015. godine i ja mogu samo da pitam gospođu ministarku - šta se čekalo do februara meseca 2015. godine? Ako je to hitno i ako je potrebno, zašto to nije do sada urađeno? Ako je nečiji propust, ja bih vas zamolio da nam kažete, da podelite to sa nama ovde čiji je to propust i kako ste vi to kao resorno zadužen ministar sankcionisali?
Sada da vam postavim iz ove oblasti nekoliko pitanja. Zbog čega odredbe citiranih konvencija nisu ugrađene u ovaj zakon ranije? Naime, Zakon o pomorskoj plovidbi donet je 2011. godine, a noveliranje je 2013. godine? To je prvo pitanje.
Zašto nije sprovedena javna rasprava? Vi kao predlagač navodite da nije bilo te obaveze jer se predlogom zakona ne menjaju bitno odredbe važećeg zakona. Sa time se ne slažemo. Nije tačno, mi mislimo da se uvode novi instituti, uređuju se procedure i organi, dodatno se proširuje korpus prava i obaveza pomoraca kojih sada u zemlji Srbiji ima po nekim podacima oko pet hiljada. Zatim, obaveze zdravstvenih ustanova, Lučke kapetanije Beograd, mnogo pitanja iz ove oblasti rešiće se, kao što ste vi i napomenuli, uredbom Vlade Republike Srbije.
Neprihvatljivo je vaše obrazloženje jer samo jedan, govorim o onom delu koji se odnosi na hitnost, jer samo jedan član ovog predloga zakona se odnosi na Zakon o prekršajima tako da to nije bilo po meni razlog da vi u svim ovim zakonima, a to je po objašnjenju predsedavajućeg 10. decembra ili 15. decembra odlukom Skupštine skinuta hitnost, ovo što je bilo malopre polemike, a vi na vašim dokumentima ste to dali da se donose po hitnom postupku. Zbog toga je i ovaj moj komentar.
Još važnije od prethodnog, a vezano za hitan postupak, to je odredba člana 14, tj. člana 15. Obaveštenje Evropske komisije o osposobljenosti treće države. Primenjuju se danom pristupanja Srbije EU i tako da to isključuje hitnost, a član 16. stav 6. – Uvođenje ISO standarda za zdravstvene preglede pomoraca i član 20. - premeštaj pomoraca iz noćnog u dnevni rad na osnovu tih specijalističkih pregleda primenjuje se od 1. januara 2018. godine. Tako da, što se tiče ovog zakona bih vas zamolio da date tih par odgovora.
Sada bih par reči rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Mislimo da su mnoga rešenja u ovom zakonu koji ste predložili tj. izmeni zakona nedorečena i kontradiktorna.
Na primer, odredbe predloga o strategiji razvoja vodenog saobraćaja, zapravo vodnog, ja se izvinjavam, vodnog saobraćaja, nije jasno u toj odredbi ko vrši nadzor nad sprovođenjem strategije i akcionog plana koji proističe iz strategije i koje proizilazi iz strategije koju ćete doneti, ne postoji rok za donošenje akcionog plana. On je bitan jer bez rokova koji mogu da budu prolongirani ako nisu precizirani strategija je neupotrebljiva i gubi smisao.
Dalje, prema nadležnostima i delokrugu rada Agencije za upravljanje lukama, agenciju ne možemo smatrati javnom agencijom u smislu Zakona o javnim agencijama.
Naime, agencija je ta koja odlučuje o lučkim koncesijama, zaključuje ugovore o koncesijama, izdaje odobrenja za obavljanje lučke delatnosti, utvrđuje visinu koncesione naknade, itd, što su poslovi državne uprave o nama, a ne agencije, to bi više odgovaralo da vrši državna uprava.
U tom smislu smo pokušali amandmanima, gospođo ministar, da definišemo pravnu supstancu agencije, pa se nadam da ćete obratiti pažnju na te amandmane i ako se nešto uklapa u vašu političku viziju rešavanja ovog problema, da prihvatite.
Mislimo da je predlog zakona nedorečen u smislu nadležnosti upravnog odbora agencija, naročito nedostatak je da nije uredio način i uslov za izbor direktora agencije niti njegove nadležnosti, što mislimo da je trebalo da bude precizirano u ovom zakonu i tu smo dali par amandmana da uz saradnju sa skupštinskom većinom pokušamo po nama da uredimo bolje taj deo zakona.
Odavanje lučkih koncesija, nesumnjivo je da su to pravni poslovi velike vrednosti. Tu vidimo nedostatak zakona u pogledu stepena kontrole agencije. Naime, predlog zakona predviđa da se srednjoročan plan lučkih koncesija agenciji dostavlja tek na zahtev ministarstva. Znači, nema obavezujuće ograničenje, tj. uputstvo.
Mi smatramo da ovaj srednjoročni plan mora obavezno da se dostavlja Vladi, kako bi Vlada imala permanentnu kontrolu u radu agencije, kažem, koja ima veliko ovlašćenje i donosi vrlo bitne odluke i vrlo skupe, naročito kod izdavanja vrlo skupih koncesija, po ovome koliko sam ja pročitao, to je preko pet miliona i sto šezdeset i nešto hiljada evra, vi me ispravite ako grešim. To je ovako otprilike ono što sam imao u načelu da kažem o ovom setu predloga zakona.
Još nešto da vas pitam, vi ste ostali dužni malo pre odgovor na jedno pitanje, nije konkretno u vezi sa ovim zakonima, ali se tiče luka. Kolega Janković je pitao da li će biti realizovan, najavljivan projekat plovnosti Dunav, Morava, Vardar, Solun, to je Egejsko more, pitam iz prostog razloga što taj kanal bi kao plovni put prolazio pored Niša. Mnoge Nišlije imaju imovinu u priobalju reke Morave i da bi ljudi znali kako da se postave prema budućoj investiciji, jer to, priznaćete i složićete se sa mnom, je izuzetno velika investicija i izuzetno je veliki to građevinski poduhvat. Jeste da malo to treba da se kopa uzbrdo i jeste da imamo malo vode, ali verovatno ti ljudi koji su to smislili imaju ta rešenja, pa bih vas molio da mi odgovorite, a to interesuje građane Niša, da li je to izvesno? Ako jeste, kada je plan tih početka radova, jer logično je da to nije nešto što se radi godinu-dve, verovatno je to zahtevno višedecenijski posao, jer je ogroman građevinski posao? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, naša poslanička grupa je podnela amandman na član 16. i to na stav.3, na stav 4, i dopisivanje stava 6.
Skupštinska većina i Vlada su odbacili naš amandman, a ja ću, da bi znali o čemu se ovde priča i o čemu smo mi podneli amandman, da vam pročitam izvorni predlog Vlade koji kaže – na osnovu podatka iz člana 8. stav 3. ovog zakona, Agencija utvrđuje visinu osiguranog iznosa po deponentu i to na osnovu sada stanja svih depozita tog deponenta u banci na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom, uključujući i pripadajuću ugovorenu kamatu obračunatu do tog dana.
Drugi stav kaže – kod obračuna osiguranog iznosa za depozit koji predstavlja ugovoreno sredstvo obezbeđenja isplata se vrši ukoliko je potraživanje deponenta veće od iznosa njegove obaveze prema banci po tom ugovoru, a do visine osiguranog iznosa.
Ono što smo mi predložili da se menja - Vlada predlaže da Agencija u najkraćem roku na osnovu javnog tendera sprovedenog u skladu sa aktom Upravnog odbora Agencije donosi odluku o tome koja će banka kao banka isplatilac u ime i za račun Agencije isplaćivati osigurane iznose i s tom bankom zaključuje ugovor.
Mi predlažemo da se ovaj stav briše i da on glasi – Agencija u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke određuje banku koja će kao banka isplatilac u ime i za račun Agencije isplaćivati osigurane iznose i sa tom bankom zaključiti ugovor.
Stav 4. koji kaže – na postupak izbora banke iz stava 3. ovog člana ne primenjuju se zakonske i uređuju javne nabavke.
Mi predlažemo da se to briše i predlažemo novi stav 5. koji treba da glasi – Agencija je dužna da odmah, po okončanju postupka javnog tendera, a najkasnije u roku od tri dana preko sredstava javnog informisanja i na svojoj zvaničnoj internet stranici obavesti deponenta o datumu započinjanja isplate osiguranih iznosa banci isplatiocu iz stava 3. ovog člana i mestu isplate osiguranih iznosa.
Stava smo ovakvog, zato što je vrlo bitna transparentnost i kontrola rešenja koju je ponudio predlagač, a prema kome Agencija u postupku određivanja banke isplatioca ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, što je po nama vrlo nedopustivo.
Rešenje predlagača nosi u sebi veliki rizik od korupcije, te smatramo da je potrebno da se ono izmeni na način kako smo predložili. Nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj naš amandman, jer jedan od osnova na koji Agenicje stiče novac i budžet Republike Srbije i sasvim je normalno da tamo gde je u pitanju novac budžeta Republike Srbije, tj. novac građana Republike Srbije, da se primenjuje Zakon o javnim nabavkama, mislim da se svi slažemo oko toga. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Gospođo ministarko, potpuno opravdavam vaš stav da se podrži ovaj zakon i pravo skupštinske većine da glasa za ono što je predložilo Ministarstvo. Ja samo građanima Srbije kažem da postoji drugo političko viđenje rešavanja ovog problema, jer kada smo rekli javna nabavka, normalno je da ovaj vid nabavke ima svoje specifičnosti, ali, dozvolićete mi, moguće je primeniti opšta pravila Zakona o javnim nabavkama na bilo koju nabavku, adekvatno primerenu ovoj materiji, tj. poslovanju Agencije.
Tako da, mi mislimo da Zakon o javnim nabavkama, uz sve modifikacije koje zahteva za određene slučajeve, treba da se primeni, a ako se radi o budžetskim sredstvima, on obavezno mora da se primeni kako bismo sve moguće zloupotrebe sveli na najmanju moguću meru i kako bi ljudi znali da se njihov novac, budžetski novac racionalno troši. Hvala.

Dve rečenice, da ne bi više oduzimao vremena. Dakle, da je to tako vi bi ove u trećem stavu napisali u skladu sa aktom Upravnog odbora Agencija, a u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. To ne piše u trećem stavu, a Upravni odbor Agencije može da znači da propiše propozicije kako on smatra da treba. E, o tome mi i pričamo, znači to nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije koji pratite ovaj prenos, mi smo podneli amandman koji kaže da posle člana 32. se dodaje nova Glava IV koja glasi – odgovornost u postupku stečaja ili likvidacije i član 33. koji kaže – da NBS, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni odgovaraju za štetu koju prouzrokuju nemarom ili grubom nepažnjom u obavljanju poslova NBS utvrđenih ovim zakonom.
Dali smo obrazloženje da buduće da je stečajni postupak i postupak likvidacije nad bankama i društvima za osiguranje pokreće rešenjem nadležnog suda, a na osnovu rešenja NBS kojim se utvrđuje ispunjenost uslova za pokretanje postupka, smatramo da je potrebno uneti u zakon odredbu o odgovornosti NBS i navedenog kruga lica za one slučajeve kada usled njihovih nemara ili grube nepažnje nastane šteta. Ovo je posebno važno u onim slučajevima kada se pokrene stečajni postupak ili postupak likvidacije, a da se kasnije utvrdi da to nije bilo opravdano.
Vlada i skupštinska većina najverovatnije pošto je Vlada odbila ovaj amandman neće prihvatiti ovaj amandman, tako da ćemo mi u danu za glasanje se uzdržati i glasati protiv ovog zakona, jer mislimo da amandman koji smo podneli je vrlo bitan i govori o odgovornosti ne samo pravima te da je trebao biti sastavni deo ovog zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, na član 1. smo dali amandman, a član 1. glasi – Ovim zakonom uređuje se položaj, organizacija, ovlašćenje i funkcija Agencije za osiguranje depozita, u daljem tekstu Agencija.
Mi predlažemo da se rečenica – Osnovane Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita „Službeni glasnik RS“, broj 61/05, 116/08 i 91/10 briše, jer smatramo da je suvišno uvodnim odredbama zakona označavati kojim je propisom osnovana Agencija za osiguranje depozita, naročito kada odredbe tog zakona na koji se upućuje prestaju da važe stupanjem na snagu ovog zakona, tako da smo predložili da ostatak člana ostane, to je – Agencija je samostalni pravni subjekt koji obavlja poslove utvrđeni ovim i drugim zakonom i funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa.
Sledeći stav – Agencija ima svojstvo pravnog lica i upisana je u Sudski registar pravnih lica i drugih subjekata i sedište Agencije je u Beogradu, to ostaje, ali smo tražili da se ovaj deo rečenice briše, jer smatramo da je bezrazložno naveden u ovom članu. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, mi smo podneli amandman na član 4. gde tražimo da se stav 2. briše.
Član 4. govori o sledećem, on kaže – na prava, obaveze i odgovornost iz radnog odnosa zaposlenih u Agenciji, primenjuju se opšti propisi o radu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno i mi se slažemo sa tim.
Sledeći stav sa kojim se ne slažemo kaže – Agencija se ne smatra korisnikom budžetskih niti javnih sredstava, u smislu zakona kojim se uređuju javne nabavke u slučaju izbora banke isplatioca na način definisan zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, zakona kojim se reguliše rad javnih agencija, propisa kojim se ograničava broj zaposlenih u javnom sektoru, kao i propisa kojima se uređuje budžetski sistem, pa ću vas vratiti na zakon o kome smo malo pre razgovarali kada ste rekli da u osnovi Agencija poštuje Zakon o javnim nabavkama, ovde isključujete.
Mi smo dali obrazloženje, pa ću ga ja pročitati. Kaže – u članu 4. stav 2, predlagač je u potpunosti izuzeo Agenciju u pogledu primene Zakona o javnim nabavkama, propisa kojim se uređuju budžetski sistem, kao propisa kojim se reguliše rad javnih agencija i propisa kojim se ograničava broj zaposlenih u javnom sektoru, što mislim da ne bi trebalo da bude slučaj.
Smatramo da su ovakvi izuzeci opasni jer Agencija na taj način funkcioniše kao subjekat privatnog sektora, što smatramo nedopustivim s obzirom na njene nadležnosti i značaj koji ima u bankarskom pa i u širem finansijskom smislu.
Posebno treba imati u vidu da je već i članom 9. Predloga zakona predloženo da u slučaju kada sredstva za obavljanje određenih poslova Agencije nisu dovoljna, Vlada na zahtev Agencije po hitnom postupku obezbeđuje sredstva iz budžeta ili se zadužuje u zemlji i inostranstvu i zbog toga smatramo da je neophodno poštovani osnovna načela Zakona o javnim nabavkama.
Istovremeno, ukazujemo da je u članu 7. predloga utvrđeno da je jedan od izvora prihoda Agencije budžet Republike Srbije, te smatramo da bi trebalo da uvažite naš amandman i da Agencija ne može biti izuzeta iz svih ovih napred navedenih činjenica koje sam naveo. Hvala.

Samo ću u par rečenica. Dakle, trudim se da razumem ovo što mi vi kažete, ali se uopšte ne slažem. Jer, ne poštovati proceduru o javnim nabavkama zbog toga što se ne podudaraju rokovi, ja nisam ni pričao o tome. Ja sam pričao o osnovnim principima javnih nabavki. Znači, pošto postoji upravni odbor koji će odrediti kako izgledaju te procedure i kako izgledaju ti rokovi, ali mora da bude u saglasnosti sa javnim nabavkama.
Uzgred, da ne polemišemo, skupštinska većina i vi kao predstavnik Vlade imate pravo da svoju politiku proklamujete, branite, izglasavate i sprovodite onako kako vi mislite da to treba da bude. Naše je da kažemo da postoji i drugi način viđenja politike. Mi mislimo da to nije dobro i to je naš politički stav na osnovu analize vaših predloga zakona i mišljenja naših stručnih ljudi iz naših stranaka.
Mislim da ovaj zakon neće biti dobar, a mi ćemo u narednim amandmanima objašnjavati šta nalazimo kao manu ovog predloga zakona i zbog čega mislimo da on nije dobar i da neće obaviti sve one funkcije za koje vi kažete da će biti dobre. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, dakle, mi smo podneli amandman na isti član. Da ne bih čitao, mogu samo da prokomentarišem, gospođo ministarko, niste u pravu. Vi govorite sada o dva moguća direktora, jednim sigurno, a ovde lepo piše, a tu su i kolege koje mogu da proprate ovo što ja pričam, Agencija može imati jednog direktora ili tri ili više direktora, može imati sedam.
Dakle, ono što smo mi predložili to je da se stav 2. i 3. brišu, jer stav 3. kaže: „Osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno, sve odredbe koje se tiču direktora Agencije, shodno se primenjuju na direktora koji čine odbor direktora“, a to nisu dva direktora, „odnosno na odbor direktora Agencije“. Mislim da je to mnogo ovlašćenja koja dajete Agenciji i mnogo je ovlašćenja koja će se rešiti tek onda kada bude formirana Agencija i kada bude formiran upravni odbor i bord direktora, kako ovde piše.
Mi mislimo da tako nešto nije u duhu stabilizacije, nije u duhu ekonomsko racionalnog trošenja sredstava. Ako imamo u vidu, uvažene kolege poslanici, da ti direktori sigurno neće imati platu kao narodni poslanici, nego će imati, recimo, to što mi imamo kao platu biće nedeljna njihova plata, a vi me demantujte, kada bude prva platna listica došla tim direktorima.
Mislim da je nelogično da ovakva ovlašćenja dajemo za budžetske pare. Ponavljam, ponovo, vaša politička odluka je da li ćete prihvatiti ili nećete prihvatiti naše amandmane, a naše je da kažemo da može drugačije i da ovo nije dobro. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Član 12. govori da za člana upravnog odbora može biti imenovano lice i onda se navodi koje uslove treba da ispunjava.
Kaže – koje ispunjava opšte uslove za zasnivanje radnog odnosa, mi smo tu dodali – u državnim organima. Zatim u tački 2. reč „osam“ zamenjujemo sa rečju „devet“. U tački 3. posle reči na bezuzlovnu kaznu zatvora, dodaju se reči „u trajanju dužem od šest meseci“. predlažemo da se tačka 4. briše i u tački 5. reči „ili sindikalne organizacije“ da se briše, tj. da je omogućeno članstvo u sindikalnoj organizaciji.
Dali smo i obrazloženje s obzirom na značaj i položaj Agencije za osiguranje depozita. Smatramo da članovi upravnog odbora treba da ispunjavaju uslove za rad u državnim organima koji su strožiji od opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa.
Pored toga smatramo da je potrebnije da članovi upravnog odbora imaju najmanje devet godina iskustva, a ne osam, budući da je devet godina najniži standard u našem pravu koji se postavlja kada se lica biraju ili imenuju za rukovodeće funkciju. Dalje, smatramo da uslov neosuđivanosti treba da bude u vezi sa visinom i trajanjem kazne zatvora.
Predlažemo brisanje tačke 4. koja predviđa da član upravnog odbora ne može biti lica kome je radni odnos prestao zbog povrede radne obaveze, ne smatramo da je ovo bitno, jer član upravnog odbora ne zasniva radni odnos sa Agencijom. Ne smatramo da angažovanje u sindikalnoj organizaciji treba da bude smetnja za imenovanje u upravni odbor, jer ne vidimo kako sindikalno organizovanje može štetno da utiče na nezavisnost člana upravnog odbora. Hvala.