Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predlagači izmena zakona, poštovani građani Srbije, imali ste prilike danas da slušate razna viđenja i obrazloženja Predloga zakona o izmeni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i verujem da većina vas sada ne zna šta mi ovde radimo niti može da razume ove naše diskusije, jer se postavlja pitanje šta mi to menjamo u predlogu zakona koji je danas na dnevnom redu. Za divno čudo od kada sam narodni poslanik ovo je prvo zasedanje Skupštine gde imamo samo jednu tačku dnevnog reda i nemamo potrebe za objedinjavanjem. Mogu da vam kažem, to uvažene kolege da i prvi put se slažem da je ovo po hitnom postupku. Slažem se sa hitnim postupkom, ali se ne slažem sa onim šta je vaše obrazloženje šta je suština ovoga.

Dragi naši gledaoci, uvaženi građani Srbije, mi ovde samo menjamo datum do kada ćete moći da overavate potpise, prepise i rukopise u lokalnim samoupravama i sudovima, a ovim zakonom koji je usvojen juna meseca, ako se ne varam, ne 31. avgusta 2014. godine i predlagao ga je ministar Selaković, ministar pravde je precizirano da notari preuzimaju svu nadležnost rukopisa, prepisa i potpisa, to jest 1. marta ove godine. Normalno je da je ovo zakon, to jest ova izmena u iznudici, jer faktički da se ne izvrši izmena ovog datuma ljudi ne bi imali gde da overe sve ono što treba da overe od dokumenta u gradovima gde nema notara ili tamo gde ima notara ali ih nema dovoljno.

Mogu da se složim sa tvrdnjom uvaženog predlagača, tj. uvaženih predlagača, red je pomenuti ih.

To je Maja Gojković, Biljana Pantić Pilja, Olgica Batić, Dragan Nikolić, Dragan Polovina, Vesna Simić i Neđo Jovanović, te zahvaljujući njima, dragi gledaoci, uvaženi građani Srbije, vi nećete biti u problemu, jel za razliku od Ministarstva, od ministra, pomoćnika, državnih sekretara u Ministarstvu, šefova, načelnika odseka i svega onoga što radi u Ministarstvu i prima platu iz budžeta, mislim na Ministarstvo prosvete, zahvaljujući ovim našim kolegama, koji su čitali zakon i videli da ističe rok i da će građani Srbije biti u problemu, mi ovo danas rešavamo.

Ja pitam ministra zbog čega ovo nismo doneli na zadnjem zasedanju, kada smo pričali o predlozima Ministarstva pravde, koji je bio 21. januara 2015. godine, pre mesec i dva dana, zbog čega tada nismo pomenuli ovaj rok, nego danas imamo zasedanje sa samo jednom tačkom i ne verujem da ću više u svom mandatu imati prilike da budem učesnik rasprave, gde postoji samo jedna tačka, da se od 2015. godine nešto prebacuje da važi do 2017. godine i to će vas, građani Srbije, da košta, računajući danas i sredu, preko dva miliona dinara. To je činjenica. I to je činjenica.

Zahvaljujući kolegama koje sam pročitao, koji su podneli ovaj predlog izmene zakona, vi nećete biti u problemu, ali smo u problemu zato što budžet Republike Srbije nepotrebno trpi izdataka od dva, dva i po miliona, koliko god da košta i u dva dana zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije. Treba da se pogledamo i da vidimo čija je to odgovornost.

Čiji je to propust? Zbog čega neko ko garantuje da će nešto da se završi do 1. marta 2015. godine, nije ovde, kao što su rekle moje kolege, da objasni šta se to desilo?

Zbog čega neko ko je predvideo da će preko 250 notara da se uvede u posao do 1. marta 2015. godine, nije tu da to obrazloži zbog čega se nije desilo?

Slažem se sa tim da ne sme da se radi navrat-nanos, slažem sa tim da moraju da se biraju najsposobniji za notara u Republici Srbiji, jer rade vrlo odgovoran posao, slažem se sa tim da to treba da se uradi studiozno, ali se ne slažem sa jednim voluntarističkim pristupom, pristupom gde ne želimo da čujemo tuđe mišljenje i tuže argumente, makar ih i ne prihvatali, bar da razmislimo o tome.

Ako nešto menjamo po pet puta, i na kraju prihvatimo ono što je bilo na početku, onda je neko u ozbiljnom problemu. Mimo politike i mimo argumenata koje iznose i poslanici pozicije i opozicije sve to neko plaća, a to je budžet Republike Srbije, koji svi mi punimo.

Mislim da bi trebali da takvim problemima priđemo vrlo ozbiljno i da u budućnosti više ne dozvoljavamo da nas ponesu emocije, politička ostrašćenost, da ne prihvatamo tuđe argumente i da ne doživimo ono što smo danas doživeli.

Sednicu po hitnom postupku sa jednom tačkom dnevnog reda, ne izmenom zakona, nego izmenom datuma, ajde da menjamo nešto suštinski, menjamo datum, od 2015. do 2017. godine.

Sada ću vas podsetiti, istu ovu priču smo imali kada smo govorili o Zakonu o legalizaciji objekta i to je precizirano da bude maj 2015. godine.

Bojim se da ćemo opet menjati i taj zakon, te vas stoga molim kolege, jeste da, svaka čast kolegama koji čitaju zakone, i koji su videli da će građani Srbije biti u problemu, dužno poštovanje, ali ne dužno poštovanje ministarstvu čiji je to posao i koje prima platu za to.

Ministar Selaković, pomoćnici, državni sekretari, svi načelnici su dužni da prate ove rokove i ovaj trošak budžeta ide na njihovu dušu. Ja sam očekivao da će ministar Selaković doći u ovaj parlament i da kaže ono što smo tražili, a verovatno se i vi s time slažete, da se izjednače takse koje su bile pre uvođenja notara sa taksama koje su sada, sa načinom obračuna i sa visinom davanja građana Srbije.

Onog trenutka kada smo pričali o visini davanja prema notarima od građana Srbije za sve ono što treba građani da urade u notarskim kancelarijama, mi smo dobili samo da im je povećano davanje prema budžetu 30% cene nisu menjane.

Ja mislim da ćemo se svi tu složiti oko konstatacije da to mora da se vrati na nivo, pre nego što su uvedeni notari u pravni sistem Republike Srbije, da cene budu iste, jel nema ko da ih plati.

(Aleksandar Martinović, sa mesta: Pa šta ste uvodili beležnike, kada nemate da platite..)

Gospodine predsedavajući, ja se stvarno trudim da sve slušam, pa bih zamolio kolege, ipak smo mi ovde odavno punoletni da dobacujemo…

… Mi smo kao poslanička grupa podneli amandman, zarad građana Srbije, ja ću vam pročitati kako izgleda…

Zahvaljujem.

Znači, mi smo predložili da - potpise, rukopise i prepise overava javni beležnik ili organ opštinske uprave u gradovima odnosno opštinama za koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona imenovani javni beležnici, potpise, rukopise i prepise mogu da overavaju osnovni sudovi, kao povereni posao do 1. januara 2016. godine u gradovima, odnosno opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, do imenovanja javnih beležnika potpise, rukopise i prepise će overavati i osnovni sudovi sudske jedinice kao i prijemne kancelarije.

Osnovni sud je u skladu sa članom 13. stav 4. i 5. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva. To je otprilike suština amandmana koji smo podneli.

Još jednom da ponovim, poštovani građani Srbije, ovo je sasvim iznuđena, nepotrebna sednica koja košta budžet Republike Srbije, zahvaljujući nevršenju svojih dnevnih obaveza onih koji su za to plaćeni iz istog budžeta, a mislim na ministra Selakovića i službenike Ministarstva pravde. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, nisam dobro shvaćen i moja diskusija izgleda nije pažljivo praćena, pa ću se potruditi da u ovih minut i po ponovim ono što je suština onoga što sam ja pričao.

Dakle, pozdravio sam trud koji su imali narodni poslanici koji su predložili izmenu člana zakona, time što su pomerili rok do koga će građani Srbije moći da overavaju svoje potpise, prepise kod lokalnih samouprava, sudova, ispostava sudova, kao što su to radili do sada, jer je postojala mogućnost da kolege nisu uvidele taj propust, da građani Srbije trpe od 1. marta, jer ne bi imali gde da overe, naročito u mestima gde ne postoje notari koji nisu prošli konkurs ili čiji je prijem u toku.

Ono što je bilo moje pitanje, pošto smo 21. januara 2015. godine imali sednicu gde smo menjali Zakon o notarima, zašto tada Ministarstvo, na čelu sa ministrom Selakovićem, državnim sekretarima, pomoćnicima ministra i svima onima koji su bili u ovoj sali ovde, nisu izmenili ovaj zakon, nego to mora da rade narodni poslanici, da prate do kad neki član nekog zakona važi? Mislim da je to nonsens.

Ovo naše zasedanje danas i u sredu po amandmanima košta budžet Republike Srbije, a pošto budžet Republike Srbije pune svi građani, to košta sve građane, sasvim nepotrebno. Dobro je što je to samo ta šteta, jer je mogla da bude mnogo veća, da kolege koje su podnele izmenu ovog člana, podneli ovaj amandman, da to nisu uradili, onda bi bila šteta mnogo veća od 1. marta ove godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvaženi gosti iz ministarstva, koleginice i kolege, želim da podržim amandman kolege Šutanovca. Smatram da i vi imate dobru nameru. Imate dobro obrazloženje, ali ima tu jedan mali problem. To treba da se tumači na terenu i nemaju svi sedmi jedan stepen i treba zakonom dati jasna uputstva kako ga primeniti da ne bi bilo moguće tumačenje ovako i onako i dovesti do neprijatnih situacija, rasprave da li je neko poneo ovakvo oružje ili onakvo i da li milicioner koji ga legitimiše i koji je naišao na takav predmet može da ga tumači da li je to trofejno, da li je igračka ili nije igračka.
Još jedna sugestija. Meni je jako žao što sam jako kasno dobio sugestije od niških advokata. Amandmani su bili podneti, ali se odnosi na član 4. na kategoriju D, a u vezi člana 5. stava 4. Kategorija D kaže – hladno oružje, gasni sprejevi i uređaji za izazivanje elektrošokova itd. A član 5. kaže – oružje iz kategorije D može se nabavljati i držati bez isprave i prijava nadležnom organu u skladu sa ovim zakonom.
Jedna sugestija. Verovatno ćete moći to u narednom periodu da nekim amandmanom ili popravkom zakona ispravite. Gro krivičnih dela, naročito kod mlade populacije se dešava nožem i treba ograničiti ovo hladno oružje da može da se ima na dužinu sečiva ili izgled sečiva. U Nišu imate zadnji slučaj kada je momak izboden i maltene ima paraplegiju jedne strane.
Tako da treba i hladno oružje sem nedozvoljenog vatrenog oružja, nelegalnog koje se sankcioniše, da se sankcioniše šta će nekome sečivo od 10 centimetara kada pođe u grad. To bi trebali da imate u obziru da vaš stručni tim obrati pažnju na to. Hvala.

Da, samo dve rečenice.
Apsolutno mislimo isto. Ono što sam dobio kao sugestiju od advokata, apsolutno to treba sankcionisati. Jer, na primer, vi imate rutinsku kontrolu pripadnika žandarmerije, specijalnih jedinica ili interventne jedinice na mestima masovnog okupljanja posle 10, 11,12 sati i ako se nađe takav predmet, sečivo duže od 10 santimetara, to se oduzima, ali je vrlo teško to sankcionisati kao nošenje hladnog oružja koje je opasno po život. Oni su verovatno mislili na to da to treba da se sankcioniše, a to što neko u toku dana ima u alatu nož ili blankira žice, to je sasvim razumljivo i to ne podleže toj kontroli. Ali, u specifičnim situacijama, šta će mladima uveče kad izađu u grad sečiva? Mislim, niko od njih ne radi posle deset sati uveče. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege, poštovani građani, samo objašnjenje o čemu se ovde radi.
Član 9. se nalazi u poglavlju, u delu zakona koji se bavi nadzorom i mi smo pokušali da preciznije objasnimo član 9, znači ništa suštinski nije promenjeno.
Član 9. glasi: Nadzornu primenu ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u daljem tekstu ministarstvo. Prilikom vršenja nadzora službena lica ministarstva ovlašćena su da pregledaju opšte akte i poslovne knjige, evidencije i prostorije u kojima se čuva oružje, kao i samo oružje, traže obaveštenja, nalažu mere u cilju primene propisa, vode upravni postupak, podnose prekršajne i krivične prijave i preduzimaju sve radnje proistekle iz ovog postupka.
Mi smo ovaj drugi stav malo pojasnili i rekli da se posle tačke dodaju reči: „u skladu sa zakonom“, jer time mislimo da je predlog nedorečen i da otvara mogućnost za preduzimanje nekih radnji koje nisu propisane materijalnim i procesnim zakonima, te iz tog razloga smo sugerisali, Vlada je ovo prihvatila, tako da ovaj član je sada precizniji i jasnije određen. Zahvaljujem.

  Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, poštovani gosti, koleginice i kolege, uvaženi građani, sada govorim o članu 12. koji govori o zdravstvenoj sposobnosti i novoj instituciji kod onih kojih se uvodi i kod onih koji imaju oružani list, koji imaju vatreno oružje u svom posedu, privatnom i koji po meni, kao što kaže ovde podnosilac zahteva, je usaglašavanje sa dokumentima Šengenskog ugovora i direktivama Saveta Evrope 477/91 i 51/08.
Ne treba uopšte polemisati o tome da li lekarsko uverenje treba da bude kao što se predlaže u članu 12. na svakih pet godina, donošeno ovlašćenim licima koja izdaju oružane listove kao dokaz da je vlasnik vatrenog oružja i dalje zdravstveno sposoban da bude u njegovom posedu i da bi razumeli par mojih nedoumica ja ću pročitati ceo član da bi građani znali o čemu pričamo.
Znači, zdravstvena sposobnost za držanje i nošenje oružja predviđena članom 11. ovog zakona dokazuje se uverenjem o zdravstvenoj sposobnosti. Uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja izdaje zdravstvena ustanova koja ispunjava propisane uslove i dobija rešenje ministarstva nadležnog za poslove zdravlja kojim se utvrđuje da ispunjava uslove za obavljanje lekarskih pregleda za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti fizičkih lica za držanje i nošenje oružja.
Bliže uslove koje mora da ispunjava zdravstvena ustanova za obavljanje lekarskih pregleda za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti fizičkih lica za držanje i nošenje oružja propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.
Ovlašćena zdravstvena ustanova za obavljanje lekarskih pregleda za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti fizičkih lica za držanje i nošenje oružja, obavezna je da odmah, a najkasnije u roku od osam dana obavesti najbliže organizacione jedinice ministarstva o činjenici da lekarski pregledano lice ne ispunjava uslove za držanje i nošenje oružja.
Fizičko lice kome je po ovom zakonu odobreno nabavljeno oružje iz kategorije B, odnosno izdat oružani list mora nadležnom organu svakih pet godina, vi predlažete, mi smo u amandmanu kao poslanička grupa predložili kao i gospodin Pavićević da to bude tri godine, odnosno po isteku važenja lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja dostavi novi uverenje koje nije starije od mesec dana.
Fizičko lice koje nije zadovoljno izdatim uverenjem o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja može izjaviti žalbu drugostepenoj lekarskoj komisiji koju imenuje ministar nadležan za poslove zdravlja.
Nadležni organ koji je izdao oružani list fizičkom licu obavestiće o toj činjenici izabranog lekara, doktora medicina ili doktora medicine specijalistu opšte medicine, odnosno specijalistu medicine rada, u daljem tekstu – izabranog lekara, tog lica odmah po izdavanju ovog dokumenta.
Mislim da ovaj ko je pisao ovaj član da je pomešao, kako kažu ljudi, babe i žabe. U ovom članu kaže, gospodine ministre, tj. onaj ko je pravio ovaj član zakona, da se obaveštava izabrani lekar. Izabrani lekar je lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Lekar specijalista medicine rada kao specijalista medicine rada nije izabrani lekar. To su dve stvari koje se mešaju.
Ovaj član će uneti takvu papazjaniju i takvu nedorečenost i takvu zabunu kod onih koji trebaju u naredni tri godine, govorim kao što reče vaš saradnik, o 585 hiljada vlasnika oružanih listova. Znači da 585 hiljada ljudi će biti podvrgnuto pregledom. Ovde nije precizirano kakvim pregledom, koji pregled treba za posedovanje oružanog lista, da li je to psihijatrijski pregled. Ako to radi psihijatrijski pregled, da li će moći psihijatri uz redovan posao koji rade u osnovnom zdravstvu, pretpostavljam da se misli na ustanove osnovnog zdravstva, moći da obave 585 hiljada pregleda? Da li će to biti obaveza zdravstvene zaštite ili će se plaćati posebno kao što se plaća pregled za, recimo, vozačku dozvolu i koliki će to namet da bude za ljude?
Ako već idemo i usaglašavamo sa dokumentima evropske zajednice kojoj stremimo, hajde kažite mi – u kojoj sve zemlji se plaća taksa na luksuz za posedovanje oružja?
Mislim da je to, gospodine ministre, jedini član u ovom zakonu koji je stvarno nedorečen i koji će doneti zabunu u primeni zakona za koji se većina ljudi, koliko vidim ovde slaže, da je uz amandmane korektan i kvalitetno napisan tj. usaglašen sa evropskim normama.
Mislim da smo mi išli ovim zakonom na gornju granicu, hajde tako da kažem, strogoće. Da li je to trebalo? To je lična percepcija. To ne bih komentarisao, ali ovaj član zakona, gde kažete da izabrani lekar opšte prakse, odnosno lekar koji sazna da je kod fizičkog lica koje drži i nosi oružje došlo do promene zdravstvenog stanja, a sada ja da vas vratim opet, ako bude bilo potrebno ili ako Ministarstvo zdravlja propiše da će to biti psihijatrijski pregled, kako onda izabrani lekar može da dezavuiše dijagnozu ili da prejudicira dijagnozu specijaliste psihijatrije, bez da ja vređam stručnost izabranog lekara? Ali, ako to treba da radi izabrani lekar, šta će onda lekar psihijatar? Ako treba da radi izabrani lekar, šta će lekar specijalista medicine rada?
Kako će, ako radi specijalista medicine rada recimo u mom gradu Nišu, iz medicine rada znači lekar specijalista medicine rada će obavestiti izabranog lekara iz doma zdravlja koji ima recimo moj karton, pošto i ja imam oružani list, da sam ja dobio ili nisam dobio saglasnost za oružani list, a onda će moj izabrani lekar, doktor Perišić da obavesti MUP, jedinicu u Nišu da ja treba da budem pozvan i da donesem oružani list, pištolj i municiju, sve u kesi?
Mislim da to mnogo komplikuje i da je nedorečeno. Postojala je dobra volja, ali se nije znalo i neko ko je ovo pisao ne znači da je imao lošu nameru, nije konsultovao ljude iz struke. Hvala Bogu, ovde u našem odboru ima dovoljno lekara, tj. u ovoj sali ima i psihijatara, specijalista medicine rada i ja kao stomatolog. Milion ovde ima profesija koje su mogle da budu konsultovane i da se ovo uredi kako treba.
Ponavljam, ovo će uneti veliku zabunu i stvoriće veliki problem u primeni.
Još jedna sugestija. Vi ste u načelnoj raspravi rekli, gospodine ministre, kada je bilo reči o taksi na luksuz koju plaćamo svi mi koji imamo oružani list, da to nije u vašoj ingerenciji, da to radi Ministarstvo finansija. Vi ste član Vlade i vi možete da pokrenete inicijativu, gde će vam 585.000 korisnika biti zahvalno što je skinuta taksa, jer, ovde po ovom zakonu imati oružani list i imati oružje je potreba, a po tome kako smo svi mi oporezovani godišnje, a neki su dobijali sa kamatama 100 i nešto hiljada sada koje nisu preneli oružje, to je luksuz. Hajde prvo da raspravimo da li je oružje potreba ili luksuz. Ako je potreba i svi mi koji smo prošli ovu rigoroznu proveru, koju ja pozdravljam i koja treba da bude rigorozna, ipak imati vatreno oružje nije šala, ali zašto je to onda luksuz i zašto nas država oporezuje, ma ko da je u vlasti i ko god da vodi tu državu?
Mislim da to treba da se ukine, jer ako ostane i ovo na pet godina, pošto vidim da će se izglasati vaš predlog da se plaća lekarsko uverenje, iako se plaća dodatni porez na luksuz i dalje, to niko ne misli izgleda da ukine, onda ja mislim da bi trebali da date u narednih mesec dana neki amandman na neki član kao Ministarstvo kako najlakše i najbezbolnije ljudi mogu da predaju oružje, da ga ne poklanjaju, jer ono nekom ima neku vrednost, materijalnu vrednost i kako da se lepo ljudi oslobode, a da ne budu na šteti. Jer, po ovom zakonu, jeste da treba da kontrolišemo ko ima oružje i jeste da to treba da bude stavljeno u strogi zakonski okvir, ali, sa druge strane, ako kažemo da je oružje potreba, onda mi dajemo šansu onima koji imaju 800.000, kako vi kažete, neregistrovanih cevi, da mogu vrlo lako da maltretiraju ove koji su to kupili da imaju kući da štite svoju imovinu, svoju porodicu i da spreče maltretiranje ovih koji imaju duge cevi i kratke cevi nelegalno u posedu.
Znači, ovaj zakon se odnosi samo na nas koji smo savesni i odgovorni i treba tako da bude, ne bunim se protiv toga, ali se bunim protiv plaćanja taksi i bunim se protiv ovih nedorečenosti koje će uneti zabunu i biće tumačeni od grada do grada. Živi bili, pa videli da sam u pravu. Jer, prvo, ja ne znam kako će Ministarstvo zdravlja da predloži. Šta će da predloži kad ste mu vi dali osnovne smernice? Hoće li to da radi specijalista psihijatar, jer ne vidim kakve veze ima povišen šećer i dozvola za nošenje oružja, tj. posedovanje? Od 1992. godine je valjda potrebna dozvola za nošenje. Kakve veze ima išijalgija ili slabovidost sa dozvolom za posedovanje oružja? Znači, to treba da bude psihijatrijski pregled, ono što je apsolutno i potrebno, ali to onda ovaj član dezavuiše. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Amandmanom na član 13. smo predložili da u članu 13. stav 2. posle reči: „u skladu sa“ dodaje se reč: „zakonskim“, a to bi izgledalo ovako: „nadležni organ pri odlučivanju, pored dokaza koje priloži podnosilac zahteva, koristi podatke iz evidencije koje vodi po zakonu, kao i podatke do kojih dolazi pri vršenju svojih poslova u skladu sa“, pa dodajemo: „zakonskim ovlašćenjima“.
I u stavu 6. na kraju rečenice zamenjujemo tačku zapetom i dodajemo reči: „najkasnije u roku od tri dana od isteka roka iz stava 5. ovog člana“. To se odnosi na vraćanje odobrenja za kupovinu oružja, za nabavku oružja koja traje šest meseci, gde nije rečeno šta ako se ne kupi oružje u tih šest meseci. Normalno, to gubi važnost, verovatno taj dokument, čim je ograničen na šest meseci, ali mi smatramo da treba precizirati jasnije da je onaj ko je dobio odobrenje, a ne iskoristi ga, obavezan da to isto vrati ispostavi policije ili MUP-u, toj jedinici koja se nalazi u njegovom mestu. Zbog toga smo uložili ovaj amandman. Zahvaljujem.

Dobro. Znam koliko vremena imam. Zahvaljujem.
Mislim da koleginice nisu u pravu i mislim da je rešenje koje smo predložili svrsishodnije i bolje jer suština zakona je da bude jasan i jasno ograničen u svim normama, bez mogućnosti slobodnog tumačenja, te mislim da je amandman zbog toga bolji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, u članu 25. posle stava 3. smo predložili da se doda novi stav koji glasi: „Fizičko lice iz stava 1. dužno je da prođe posebnu obuku za rukovanje oružjem, čiji program propisuje ministar“.
Govorimo ovde o dozvoli za nošenje oružja, ne za posedovanjem, nego za nošenje oružja, te smo smatrali da oni koji dobiju dozvolu za nošenje oružja, znači oni imaju veliku mogućnost, zato su i dobili da nose oružje, da iskoriste i da upotrebe to oružje, da treba da prođu i posebnu obuku da to, ako nekad dođe u situaciju da koristi oružje, bude na najbezbedniji način.
U stavu 10. koji kaže da dozvola za nošenje oružja se izdaje sa ograničenim rokom važenja do pet godina, mi smo predložili da reč: „pet godina“, zamenimo rečima: „do jedne godine“, jer smatramo da svi oni koji zbog potrebe službe treba da nose oružje, njima ne treba, oni imaju drugačije dozvole, a svi oni koji iz civilstva dobiju dozvolu za nošenje vatrenog oružja, misli se na kratke cevi, da to obnavljaju na godinu dana, jer ta potreba kako nastane tako može i da nestane.
Ja razumem potpuno obrazloženje ministra, koji je rekao da to do pet godina može da bude i šest meseci, i godinu dana, i tri godine i pet godina. Mi iz tog razloga predlažemo da bude do godinu dana, jer ako može da se desi da potreba nestane posle godinu i po dana i da iz nekog razloga neko može da nosi bez potrebe i saglasnosti eventualne koju ne bi dobio i pet godina to oružje. Zbog toga smo predložili da se dozvola za nošenje fizičkim licima izdaje do jedne godine i da za svaku godinu su dužni da to produže. Jeste da je to administriranje, ali mislim da je u interesu građana Srbij da takvih ljudi bude što manje na ulicama. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, samo radi dodatnog pojašnjenja, mi smo podneli amandman koji u stvari na jasniji način govori o istoj materiji kao što je predlagač dao, pošto je kolega Neđa Jovanović pročitao kako izgleda stav 2. člana 28. ja ću pročitati kako izgleda predlog koji je Vlada prihvatila.
Kaže – ako prestanu da postoje neki od uslova iz člana 11. stav 1. tačka 3, 4, 5, 6 8 .i 9. ovog zakona, nadležni organ će doneti rešenje o oduzimanju oružanog lista, oružja i municije fizičkom licu koje drži oružje iz kategorije B. dobro je što smo se usaglasili. Isti je smisao, samo smo prepričali ono što je dala Vlad. Inače jako lep amandman. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Naš amandman se odnosi na stav 2. koji kaže – lice koje je oružje steklo po osnovu nasleđa može, bez naknade, predati oružje u vlasništvo Republike Srbije. Ako to ne učini, dužno je da u roku od šest meseci od dana sticanja podnese zahtev za registraciju oružja ili ga onesposobi ili oružje otuđi. Ako je naslednik oružja maloletno lice, ovaj rok počinje da teče danom sticanja punoletstva, a mi smo predložili da se doda – do kada se oružje čuva u organizacionoj jedinici Ministarstva po mestu prebivališta maloletnog lica u momentu određivanja za naslednika. Misli se na naslednika oružja.
Prema rešenju u predlogu zakona ostala je pravna praznina u pogledu držanja oružja koje je nasledilo maloletno lice. Budući da je zakonom predviđeno da će maloletni naslednik imati pravo da preda oružje ili da ga onesposobi ili da podnese zahtev za registraciju tek po sticanju punoletstva, postavlja se pitanje – šta se dešava u periodu do punoletstva, sa oružjem? Smatramo da je potrebno ovo pitanje regulisati, te smo predložili amandmansko rešenje.
Iskoristio bih do isteka dva minuta još jednu sugestiju, jer ćete vi verovatno podzakonskim aktima bliže objasniti primenu ovog zakona. Sugerisao bih da oružje ostaje u MUP-u, ako lice podnese zahtev, ne dobije odobrenje za nošenje tog oružja, pod pretpostavkom da je to neki skup komad oružja, da se ne predaje, niti uništava, nego da može da bude u depou supa do momenta prodaje oružja, što mislim da ako je neko nasledio a ne može da ga nosi, zašto da gubi vrednost nasleđa koje je dobio od onog darodavca ili od onog koga nasleđuje. Mislim da bi to bilo logično i da bi takva oružja ne moraju po sili zakona da se predaju ili da se unište, nego da sačeka da naiđe kupac i da ga proda. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Uvaženi gosti, gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, postaviću pitanje predsedniku Vlade gospodinu Aleksandru Vučiću, a moje pitanje glasi – kada će biti završeno komunalno opremanje Turističkog centra Kopaonik. Naime, o čemu se radi.
Svi smo mi svesni da je turizam kao privredna grana jedna od najlakših pokretača privrednog razvoja Republike Srbije, da je to nešto što imamo kao dar prirode, a što kaže narod to je dar od Boga i što mi treba samo da stavimo u funkciju, a time i pokrenemo i privredu i sve ono što prati turizam kao privrednu granu.
Turistički centar Kopaonik je jedna od najinteresantnijih turističkih destinacija Republike Srbije i sem što je značajan za opštine koje gravitiraju, koje se naslanjaju na turistički centar tj. na planinu i masiv Kopaonika, jeste značajan i za celu srpsku privredu, za budžet Republike Srbije, jer značajna sredstva ubiraju i pune u budžet Republike Srbije.
Ono što je problem, što komunalno opremanje Turističkog centra Kopaonik, a on se nalazi na planini koja je proglašena nacionalnim parkom ne prati razvoj turističke ponude i turističkih kapaciteta na Kopaoniku. Za vašu informaciju Turistički centar Kopaonik ima dva dela i to sam turistički centar koji ima negde oko četiri hiljade ležajeva. Znači to su „Konaci“, „Sunčevi vrhovi“, JAT apartmani i da dalje ne nabrajam i mnogo veći deo, mnogo veći turistički potencijali, mnogo veće vikend naselje koje ima preko 3.000 izgrađenih objekata sa svim onim pratećim kapacitetima koje oni sadrže. Osnovni problem je neadekvatno rešena kanalizacija, vodosnabdevanje, parking prostor i sve ono što čini atraktivnim i popularnim i prihvatljivim sadržajima jednog turističkog centra.
Turistički centar Kopaonik i sam vrh Kopaonika je rešio sistem otpadnih voda i kanalizacija tako što je napravio pre 20 godina fabriku otpadnih voda koja se direktno izliva u rečcu na južnoj strani planine koja ide direktno u Ibar. To bi bilo u redu da ta fabrika otpadnih voda funkcioniše. Znači, fabrika već 20 godina radi i otpadne vode onako neprerađene se ulivaju preko potoka sa Kopaonika direktno u Ibar, a sa druge strane vikend naselje nema ni taj benefit, ako je to uopšte benefit, nego svih 3.000 objekata imaju septičke jame što je nedopustivo, složićete se sa mnom za jedan turistički centar, naročito ako se on nalazi u zoni nacionalnog parka.
Pre par godina Vlada je krenula u rešavanje problema. Urađene su studije. Urađeni su elaborati i na tome se stalo. Niti je nastavljeno dalje rešavanje problema Turističkog centra Kopaonik i vikend naselja Kopaonik, a oni na prirodno, kao nešto što je najatraktivnija ponuda Republike Srbije, iz godine u godinu imaju što veću posetu. Bojim se, neangažovanjem Vlade, neangažovanjem budžeta Republike Srbije da turistički centar koji daje značajan doprinos republičkom budžetu ne počne da stagnira i da ne zamre.
Ono što se očekuje od Vlade Republike Srbije je da investira, da komunalno opremi planinu, jer to nisu sposobne da urade opštine koje gravitiraju na Kopaoniku, a to su Raška, Kuršumlija, Blace, Jošanička Banja. Znači, to su male nerazvijene opštine, jer oni u turističkom centru vide svoju perspektivu, svoj mogući razvoj. Ono što je industrija za neke delove Srbije ili što je poljoprivrede za Vojvodinu to je Kopaonik za ove opštine i to je mesto gde možemo dobiti nova radna mesta, uposliti te opštine, tj. ljude tih opština i smanjiti nezaposlenost u tom delu. Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije član 3. se odnosi na član 9. zakona i Vlada je predložila sledeći tekst: „U skladu sa Strategijom iz člana 8. ovog zakona donosi se akcioni plan za sprovođenje utvrđenih prioriteta razvoja vodnog saobraćaja, koji sadrži konkretne aktivnosti, sa rokovima, zadacima, organima i organizacijama nadležnim za sprovođenje Strategije. Akcioni plan iz stava 1. ovog člana usvaja Vlada na predlog ministarstva“.
Ono što smo mi predložili glasi ovako. Član 9. menja se i glasi: „U skladu sa Strategijom iz člana 8. ovog zakona donosi se akcioni plan za sprovođenje utvrđenih strateških ciljeva i prioriteta razvoja vodnog saobraćaja koji sadrži konkretne mere i aktivnosti za ispunjenje utvrđenih ciljeva i prioriteta, rokove za realizaciju mera, aktivnosti i postavljenih ciljeva, organa i organizacija nadležnih za sprovođenje Strategije i akcionog plana, pokazatelja za ocenu ispunjenosti postavljenih ciljeva kao i finansijska sredstva i podsticaje za svaku od utvrđenih mera i aktivnosti, odnosno za svaki od utvrđenih ciljeva i prioriteta. Akcioni plan iz stava 1. ovog člana usvaja Vlada na predlog ministarstva u roku od 60 dana od dana stupanja Strategije na snagu. Nadzor nad sprovođenjem iz člana 8. i akcionog plana sprovodi Vlada. Strategija iz člana 8. Akcioni plan i godišnji izveštaji o nadzoru nad sprovođenjem Strategije i Akcionog plana objavljuju se na zvaničnoj internet stranici Vlade i ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja“.
Mislimo da ovim amandmanom koji smo predložili da se mnogo jasnije i kvalitetnije određuje ova materija koja radi član 9. i mislimo da ste gospođo ministarka trebali da prihvatite ovaj naš amandman. Vi ste obrazložili da se amandman odbija zato što je predložena dopuna 9. Predloga zakona predmet uređenja Strategije razvoja vodnog saobraćaja već uređena navedenim dokumentom. Mislim, da nije zgoreg da se nalazi i u ovom zakonu.
Kada već govorimo o Strategiji i Akcionom planu razvoja plovidbe i luka na unutrašnjim vodama, podsećam vas da nam niste odgovorili – da li će biti realizovan projekta Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more, jer je to stvarno pitanje koje interesuje građane Niša. O tome je pričano u prošlom sazivu vaše Vlade godinu dana i to je jedan veliki infrastrukturi projekta koji bi trebalo da bude moto razvoja Niša i okoline. Molim vas, da nam date odgovor da bi ljudi znali da li će to biti obuhvaćeno Strategijom, ovom koja definiše ovaj zakon i Akcionim planom. Hvala vam.