Zahvaljujem.
Prema dosadašnjem članu 151. Zakona o zdravstvenom osiguranju, izabrani lekar, između ostalog, organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja osiguranih lica, otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, obavlja preventivne preglede, mere i postupke, uključujući i zdravstveno vaspitanje koje se utvrđuje kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Smatramo da služba Medicina rada treba da izuzetno, citiram odredbe Zakona, obavlja preventivne sistematske preglede na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlene i nezaposleno radno sposobno stanovništvo, poljoprivrednike i neformalni sektor, starosti od 15 do 65 godina starosti, odnosno da ove poslove obavlja specijalista medicine rada, u službi medicine rada u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, a izveštaji sa rezultatima pregleda obavezno dostavlja izabranom lekaru.
Ovakvo rešenje predstavlja usklađivanje sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, konkretno člana 95, prema kome: 1. osnovna služba medicine rada u domu zdravlja se bavi preventivnom delatnošću ako na svojoj teritoriji nema zavod.
Takođe navodimo da osnovna služba medicine rada u domu zdravlja treba da obavlja poslove radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanje ranog otkrivanja i lečenja bolesti u vezi sa radom, predlaže i sprovodi preventivne zdravstvene preglede, vrši prethodne preglede lica sa faktorima otežane zapošljivosti, vrši profesionalnu orijentaciju i profesionalnu selekciju, vrši zdravstveno vaspitanje radno sposobnog stanovništva starosti između 15 i 65 godina, obavlja stručno medicinske postupke i aktivnosti u vezi sa utvrđivanjem radnih mesta sa povećanim rizikom, učestvuje u organizovanju prve pomoći, spašavanju i evakuaciji u slučaju povređivanja zaposlenih ili havarija.
Predložene izmene stvoriće uslove za stvaranje većeg stepena zdravstvene zaštite i efikasniju preventivnu zdravstvenu zaštitu pojedinih kategorija osiguranika. Osim toga, kao što je već navedeno, ovim izmenama usklađuju se dva sistemska zakona, čime se postiže koherentnost pravnog sistema u oblasti zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, te vas molim, poštovane koleginice i kolege, da podržite glasanjem moj predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege, dva su razloga zbog kojih sam predložio Skupštini da uzme u ponovno razmatranje zakon koji je usvojen pre više od godinu od dana.
Pod jedan, zakon je po mišljenju pravnika protivustavan, jer grubo zadire u Ustavom zagarantovano pravo privatne svojine. Odlukom ove skupštinske većine stekli su se uslovi i mogućnost da Republika Srbija i Grad Beograd izvrše eksproprijaciju privatne imovine na teritoriji Grada Beograda, koja se zove „Savski plato“, to je pored stare železničke stanice, znači da otkupi, a da taj prostor da privatnom investitoru bez javnog transparentnog tendera za stambeno poslovnu izgradnju zgrada od 300 stanova i nekoliko poslovnih prostora.
Neću da komentarišem kako je to posao stoleća dati nekom potpuno raščišćenu i opremljenu lokaciju koju on ne kupuje na javnom nadmetanju, već je dobije na zakup od 99 godina, gde država, koja je dala zemljište, komunalnu infrastrukturu, potrebnu dokumentaciju i dozvole, dobije fantastičnih, kako je najavljivano, 30% od ostvarenog profita, što je daleko manje od ostvarene prodajne cene stanova.
Ono što je za građane Srbije i posebno za građane Niša interesantno, jeste da se sve to finansira iz budžeta Republike Srbije, pod parolom da će izgradnja dva stambeno poslovna bloka sa 300 stanova, jednosobnih, kako je rečeno, dvosobnih, trosobnih, a vidim sad iz medija da ima i penthausa, biti pokretač privrednog rasta u Srbiji i uposliti najmanje 20.000 radnika.
Po meni i po mojoj poslaničkoj grupi, stranci Zajedno za Srbiju, novac iz budžeta je trebalo, poštovane koleginice i kolege, upotrebiti za energetsku efikasnost, izgradnju sistema za navodnjavanje, kako bi umesto sadašnjih 200.000 hektara pod navodnjavanjem imali jedan milion hektara, u povećanje agrarnog budžeta, u ulazak projekta proizvodnje biomase kako bi zamenili uvoz posebnih goriva, u strategiju razvoja rudarstva kako bi rudarstvo postalo profitabilno i pokretač privrednog rasta, a ne u raščišćavanje jednog dela naše prestonice i komunalno i infrastrukturno opremanje kako bi neko mogao da stiče profit.
Mislim da je mnogo bolje novac iz budžeta upotrebiti za otvaranje realnih radnih mesta i podsticaj privrednog rasta, nego u infrastrukturno opremanje buduće privatne parcele. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, evo, rasprava o našem prvom amandmanu na član 1. gde je kolega Marko Đurišić tražio da se javna preduzeća Narodna banka, Javni medijski servis stave pod ingerencije ovog zakona.
Ono što bih ja želeo da zamolim gospođu ministarku je da u toku ove rasprave, a na osnovu onoga što pričaju sindikati u Republici Srbiji i građani koji su direktno pogođeni ovim zakonom i čija sudbina i život, dalji život, egzistencija finansijska će zavisiti od ovog zakona, posluša narodne poslanike i povuče ovaj zakon, a ako to ne želi da uradi, zamolio bih narodne poslanike skupštinske većine da razmotre dobro naše amandmane, da razmisle o njima, da ih prihvate kako bi ovaj zakon učinili takvim da ne nanosi veliku štetu.
Podsetio bih sve lekare da je stav Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i Sindikata zdravstva Srbije da ovaj zakon ne treba da se prihvati. Nije lepo da se ja koji sam iz privatnog sektora borim za prava naših kolega koji rade u zdravstvenom sektoru, to bi trebali vi, uvažene kolege, da radite, jer ovim zakonom plate lekara su maksimalno dezavuisane i moguće čak, ne znam, ali videćemo, pošto ovde sve nešto zavisi od podzakonskih akata i drugih zakona, možda budu i smanjeni. Pa vas molim da u ime kolega koje predstavljate u ovom parlamentu, u ovom visokom domu, razmislite da li ćete dati svoj glas za ovaj zakon.
Što se tiče demagogije, ne znam kako da nazovem ove diskusije koje slušam sve vreme i to od onih koji su zdravstvu skinuli 310 miliona evra pre godinu dana i time sprečili i prijem novih lekara, smanjivši novac u Fondu zdravstva i kvalitetnije lečenje i moguće specijalizacije o državnom trošku da bi prebacili na penzioni fond kako bi manje davali para iz budžeta. Ako to nije demagogija, ja ne znam šta je demagogija.

Gospodine Bečiću, sramota je, ozbiljna je sramota dozvoliti...

Sramota je da se bezočno laže čovek koji (isključen mikrofon).
(Blagoje Bradić: To je sramota u ovom domu. Ovo ponašanje nekima je u interesu da se služi u ovoj sali, to je nedostojno narodnog poslanika. To je sramota u ovom domu.)

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, koleginice i kolege, uložili smo amandman na član 2. koji glasi: „Zaposleni ostvaruju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.“ Mi predlažemo da se ovo „posebnim zakonom“ briše i da ovaj stav glasi: „Zaposleni ostvaruju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa ovim zakonom i zakonom koji uređuje radne odnose.“
Sledeći stav govori o tome da se prava iz stava 1. ovog člana uređuju i kolektivnim ugovorom u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Mi predlažemo da ovaj stav glasi: „Prava iz stava 1. ovog člana uređuju i kolektivnim ugovorom u skladu sa ovim i zakonom koji uređuje radne odnose“. To smo uradili zato što smatramo da ovaj član zakona treba da izbaci iz teksta navođenje posebnog zakona, kako vi to predviđate, jer je to isuviše širok pojam i otvara mogućnosti kompletnog derogiranja rešenja koja su sadržana u sistemskim zakonima, a na kojima mi insistiramo, te vas molim da još jedanput razmislite o našem predlogu i da prihvatite naše amandmane.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažena ministarka, koleginice i kolege, član 6. govori sledeće – osnovna plata određuje se množenjem osnovice za obračun i isplatu plata (u dalje tekstu osnovica) sa koeficijentom, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Stav 2. kaže - izuzetno od stava 1. ovog člana osnovna plata određuje se množenjem osnovice sa zbirom koeficijenta i korektivnog koeficijenta.
Mi smo predložili da se stav 2. briše, jer u stavu 2. član 6. je predviđeno da se izuzetno od stava 1. osnovna plata određuje na osnovu koeficijenta i korektivnog koeficijenta koji je kasnije određen u članu 9, čije je bliže regulisanje ostavljeno posebnom zakonu. Budući da je korektivni koeficijent na ovaj način neprecizno uređen, samim tim ostavlja se mogućnost zloupotrebe u određivanju plata i smatramo da je bolje takav stav izbrisati.
Vi ste u svojoj diskusiji, gospođo ministarka, rekli da se to odnosi na vojsku i to je u redu. Ovde u članu 9. govorite o policiji i to je u redu. Ali, u diskusiji ste naveli i funkcionere. Ja ne vidim zbog čega bi u okviru platnog razreda i platne grupe neko morao da dobije i korektivni koeficijent. Koji on to posao radi na specifičan način koji nije moguće obraditi ovde u zakonu? Zbog toga predlažemo da se briše ovaj stav iz ovog zakona, jer je pojam korektivnog koeficijenta nejasan, nedorečen i ne zna se kako će se i kada primenjivati.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Član 9. govori o tome da korektivni koeficijent se ostvaruje na osnovu stalnih uslova za obavljanje poslova ili drugih stalnih okolnosti koje se javljaju na poslovima odgovarajućeg radnog mesta koje izuzetno nisu mogle da budu uzete u obzir pri vrednovanju poslova tog radnog mesta.
Predložili smo brisanje ovog člana zato što ovako kako ste vi predstavili i obrazložili korektivni koeficijent i kada će on da se primenjuje daje velike mogućnosti, po nama zloupotrebe, kod kasnijeg određivanja plata. Ne vidim, ako ste već rekli, da će korektivni koeficijent da se koristi za policijske službenike, za vojnike, zbog čega niste naveli kada će još da se koristi, ili je to rezervisano samo za rukovodioce. Koliko sam ja vas razumeo iz dosadašnjeg vašeg izlaganja da se to odnosi na rukovodioce i ne vidim zašto bi njihov rad bio vrednovan i uvećavan korektivnim koeficijentom. To je sve merljivo i ne vidim gde je tu razlog da to ne bude jasno objašnjeno u zakonu iz tog razloga smo predložili da se ovaj član menja.
Ono što smo dalje videli kroz ovaj zakon, to je da ste rukovodioce stavili u platne grupe i razrede sa ostalim zanimanjima. Mislim da bi to trebali između sebe da upoređujete. Recimo direktor kliničkog centra sa direktorom Pošte, ne znam, direktorom Elektrodistribucije, a nikako da on bude u platnim razredima sa lekarima, hirurzima koji rade u kliničkom centru. Mislim da je tu greška i da će tu biti veliki problem kod određivanja plata, kao što vi kažete za 90 dana ili za šest meseci.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, član 13. u 1. stavu kaže: „Svrstavanje radnih mesta, odnosno zvanja i položaja u platne grupe, vrši se polazeći od kriterijuma za vrednovanje poslova koji se obavljaju na odgovarajućem radnom mestu, odnosno u odgovarajućem zvanju ili na položaju.“
Mi predlažemo da ovaj stav glasi: „Svrstavanje radnih mesta, odnosno zvanja i položaja u platne grupe, vrši se polazeći od opisa radnih mesta, odnosno zvanja i položaja utvrđenih posebnim zakonom, kao i od kriterijuma za vrednovanje poslova koji se obavljaju na odgovarajućem radnom mestu, odnosno u odgovarajućem zvanju ili na položaju.“
Amandmanom se predlaže da se prilikom svrstavanja radnih mesta posebno vodi računa o opisu zvanja i položaja koji su uređeni posebnim zakonima.
Molim vas da još jednom razmislite. Mislim da naš dodatak članu čini član kvalitetnijim, jasnijim i preciznijim.

Član 16. govori o osnovnoj plati funkcionera. Osnovna plata funkcionera utvrđuje se množenjem osnovice iz člana 7. ovog zakona i koeficijenta za obračun osnovne plate funkcionera koji se utvrđuje u skladu sa posebnim zakonom. Koeficijent za obračun osnove plate funkcionera iz stava 1. ovog člana određuje se u zavisnosti od kriterijuma odgovornosti u vršenju dužnosti i određene funkcije, odnosno rukovođenje organom ili delom organa itd.
Mi predlažemo da se ceo ovaj član menja i da glasi – plata funkcionera utvrđuje se množenjem osnovice iz člana 7. ovog zakona i koeficijenta iz 11, 12. i 13. platne grupe, u zavisnosti od složenosti poslova koje obavlja. Amandmanom se predlaže da se plate funkcionera urede ovim zakonom, a ne posebnim, imajući u vidu da se opisom platnih grupa mogu obuhvatiti i poslovi koje obavljaju funkcioneri. Mislim da je to mnogo bolje nego praviti, izračunavati posebnu osnovicu i koeficijent za obračun plata funkcionera i mislim da bi trebalo da prihvatite naš član.
Što se tiče zahteva onih sindikata o kojima sam govorio u početku, Sindikata zdravstvenih radnika, oni će biti svrstani u platne grupe bez mogućnosti, kao što vi kažete, da će biti povećane plate, neće biti povećane plate, jer se te plate isplaćuju iz doprinosa na zdravstveno osiguranje, koji su pre godinu dana sa 12,2 smanjeni na 10,2% da bi 2% otišlo prema penzijama, da bi se manje dotirale penzije u Republici Srbiji za 310 miliona evra iz budžeta.
Tako da mislim da ste trebali bolje da sagledate zdravstvene radnike, ali, o tom – po tom. Nadam se, kao što kaže kolega Marko Đurišić, da ćemo na sledećim izborima moći da dobijemo šansu da to malo drugačije i kvalitetnije rešimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, moje poslaničko pitanje upućeno predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću, gospodine Vučiću 2012. godine i 2014. godine vi i vaši koalicioni partneri u kampanjama za republičke i lokalne izbore ste obećavali građanima Niša bolji život, više radnih mesta, uređeniji grad, pošteniju gradsku vlast, uređeniji i puniji budžet, jednom rečju bolji život. I, građani Niša su vam poklonili poverenje i 2012. i 2014. godine.
Sve što se radilo na privrednom preporodu grada Niša i okoline juga i jugoistoka Srbije je ravno nuli. Nijedno od vaši predizbornih obećanja, bar što se tiče građana Niša niste ispunili. U gradu Nišu, mi za ovih četiri godine imamo 470 privrednih subjekata manje, 201 radnja manja, 2200 radnih mesta manje.
Ono što je interesantno je odgovor koji je dao gospodin Sertić, ministar u vašoj Vladi, koji je rekao da je u Gradu Nišu ukupno realizovano za vreme vaše vlasti 9.511.520,000 hiljada dinara i li je realizovano za 6386 projekata. To je možda tačno, ali pod uslovom da se jedan čovek zaposlio za svaki projekat koji je realizovan u gradu Nišu, mi bi imali 6386 radnika više upošljenih, 6.300 radnika manje na birou.
Grad Niš ima 36% nezaposlenih, sam grad ima preko 32.000 nezaposlenih, a Nišavski okrug bezmalo 50 hiljada. Nijedno vaše obećanje nije realizovano.
Jedino što je bilo ostvareno zaposlenje to je „Džonson elektrik“, pre nešto više od pola godine, to je 350 ili 400 radnih mesta. To je dobro, ali to je po ugovoru koji je vlada još 2010. godine potpisala sa tom firmom o strateškom partnerstvu.
Ono što jeste zaposlili to su vaši članovi stranaka u javnim preduzećima i skupštini grada i opštinama grada Niša. To se vidi po tome što je budžet na poziciji plata grada Niša za 2012. godinu bio 1,8 milijardi, a danas 2016. godine 2.250 miliona.
Ono što je isto bitno da na dohodovnoj strani niškog budžeta 2016. godine je predviđeno tri milijarde na ime uplate poreza na zarade, a 2012. godine to je bilo tri milijarde i 600 miliona. Šesto miliona manje, nego što je bilo 2012. godine. to je efekat vaše vlasti. Nadam se da ove godine u kampanji nećete ići sa istim obećanjima, jer ja duboko verujem da građani Niša vam na ova obećanja neće dati poverenje.
Drugo pitanje zašto ništa niste uradili vi i vaša vlada za izmeštanje pruge iz centra grada? Ono što ste zatekli 2012. godine, a to je da je grad Niš uradio generalni urbanistički plan u kome je predviđena nova trasa izmeštanja pruge. Zatim je uradio plan detaljne regulacije nove trase pruge i kompletnu geodeziju buduće nove trase. Na tome stalo. I, ništa niste uradili. Prstom niste mrdnuli.
Ono što sam dobio od ministarke Mihajlović odgovor je da je cena nove trase jednaka trasi između Niša i Bugarske granice, da se ona kreće između, zamislite, 84 i 160 miliona evra, vrlo je precizan podatak.
Odokativna neka metoda, koja izgleda praktikuje se u vašoj vladi kod određivanja cena onoga što treba da se investira i da će se o tome odlučiti kada se budu stekli uslovi. Ono čega se plaše građani Niša je da u iznudici ne bude privremeno elektrifikovana pruga kroz centar grada, kao što je vaš bivši direktor „Železnice Srbije“, najavio pre nego što je smenjen.
Duboko verujem da do toga neće doći, jer građani Niša su par puta skupštinskim odlukama, jednoglasnim skupštinskim odlukama i opozicije i pozicije rekli – ne, pruzi u centru grada. Rekli su da žele da se pruga izmesti i to je stav svih građana Niša, bez obzira na njihovu političku pripadnost. Nadam se da na sledećim izborima će doći nova vlast, koja će, gospodine Vučiću, moći da ispuni obećanja data u predizbornoj kampanji. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije i Nišlije koje u ove sitne sate pratite ovaj prenos zasedanja, normalno je da će skupštinska većina odbiti sve naše amandmane, jer staro je pravilo da ono što dođe iz Vlade za skupštinsku većinu apsolutna istina je na delu. Mada postoje izuzeci časni izuzeci kada premijer kaže da recimo, nacionalne nagrade treba da ostanu, onda se, gle čuda u 24 sata menjaju govori istih govornika. Ali sva sreća je gospodine ministre, što ovaj član, ovaj zakon neće zaživeti. Vrlo brzo idu izbori pa će se ovo promeniti…

Evo odmah…
Dakle ovo što je moj uvaženi kolega Goran Ćirić govorio, ja ću vama gospodine ministre da prikažem plastično. U Nišu postoji JKP „Medijana“, Grad Niš i osam okolnih opština zarad bitisanja regionalne deponije je formirao „Niški region“. Tako se zove preduzeće koje će se baviti iznošenjem smeća iz ovih osam opština i Grada Niša sa svojih pet opština i odlagati na toj regionalnoj deponiji.
Raspisan je tender, nije se niko javio, propao je. Koncesija je na 25 godina gde će cena jedne tone iznošenja smeća po onim podacima koje ja imam biti 40 evra. Sada „Medijana“ koja se bavi tom delatnošću, iznošenjem smeća, ima 900 radnika, košta 10 po toni.
Ovo što vi predlažete će građane Niša koštati 40 evra po toni smeća. Samo još nešto da kažem građanima Niša koji će glasati za ovaj zakon, preko vaših predstavnika ovde SNS i koalicije koja će dići ruku i glasati za ovaj član, da postoje sudski izvršitelji, da komunalne usluge moraju da se plate, imali, nemali. Ja govorim u ime građana Niša gde 34 hiljade građana Niša u samom gradu ne radi i ne može da plati ovih 40 evra po toni.
Ovaj zakon je, gospodine Sertiću jako loš, jako loš, zato što vi s jedne strane pričate da branite interes, a sa druge strane direktno urušavate ekonomiju naših građana, naročito ispod Save i Dunava. Nije Srbija u Beogradu.
Reći ćete mi da Javno komunalno preduzeće „Medijana“ treba da ima konkurenciju i hajde da postavimo hipotetički da i izuzimamo iznošenje smeća iz delatnosti „Medijane“. Ostaje uređenje ulica, zelenila itd. To je to programsko finansiranje godišnje. Da, ali grad Niš koji vode vaši predsednici, vaših stranaka duguje tom preduzeću 500 miliona za uređenje za gradsku čistoću, čišćenja ulica i za uređenje parkova i zelenila. I opet smo u začaranom krugu.

Ja pričam o amandmanu koju štetu će da nanese građanima Niša, verovatno i ostalim gradovima. Molim poslanike koji su van Beograda, razmislite o ovim članovima i cenama komunalnih usluga koje će plaćati vaši sugrađani. Razmislite o tome jer ovo što mi sada glasamo nije smešno to je tužno, to je jako tužno, jer vi glasate u ime građana ne u svoje ime. Razmislite o tome koliko će to da košta građane Srbije, građane koji nemaju posao i koji su spali na minimum egzistencije. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, nismo se razumeli. Ovaj zakon legalizuje sve ono što ste rekli da treba da se prijavi kao krivično delo. Zato ja tražim da se ovi članovi izbrišu, kako ovo ne bi bilo dozvoljeno i kako ne bi mogla da se u beskonačnost, u zavisnosti od koncesionara, podiže cena monopolske usluge. Vi to prihvatate i to je vaša politika. Ja samo kažem građanima da gledaju i da slušaju šta je vaša politika i šta ih čeka od te vaše politike, i da postoji alternativa. To je suština moje priče. Zahvaljujem.