Uvaženi ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege, građani Srbije, član 12. se odnosi na deo zakona koji obrađuje nadležnost Ministarstva i on kaže da – Ministarstvo obezbeđuje pretpostavke za operativnu nezavisnost policije od drugih državnih organa u obavljanju policijskih poslova i drugih zakonom određenih poslova.

U sledećem stavu kaže da – operativna nezavisnost policije ne odnosi se na dužnosti policije utvrđene zakonom kojim se uređuje krivični i prekršajni postupak.

Stav 3. u kome smo mi predložili amandman jeste – Ministarstvo obezbeđuje organizacione pretpostavke za rad policije u skladu sa usvojenim politikama i strateškim aktima, a mi dodajemo – Narodne skupštine, Vlade. To smatramo, jer u Ministarstvu u obezbeđivanju organizacionih pretpostavki za rad policije treba da postupa u skladu sa usvojenim javnim politikama i strateškim aktima, ne samo Vlade, već i Narodne skupštine, ako nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti, čime se obezbeđuje i veći stepen poverenja između javnosti i policije, promovisanja i razvoja policijske etike i profesionalizma, kao i suzbijanja korupcije u policiji.

Ministarstvo i Vlada su prihvatili ovaj naš amandman i to je jedan od 12 amandmana prihvaćenih naše poslaničke grupe, od ukupno 104 amandmana, što je podneto na 250 članova ovog zakona.

Ono što je moja osnovna zamerka vašoj službi u Ministarstvu, gospodine ministre, a to se odnosi i na druga ministarstva i to stalno potenciram, jeste nedostatak lektorisanja teksta. Ja bih vas zamolio da u sledećem, to nije samo vezano za vaše ministarstvo, to sva ministarstva rade, da bi uozbiljili celo ovo donošenje zakona, da neko izlektoriše ovaj tekst, jer neko će pored narodnih poslanika pročitati, a ovaj predlog zakona je potpisao predsednik Vlade, pa je malo degutantno da predsednik Vlade potpisuje nelektorisane tekstove. Nije ovde ništa zlonamerno i nema ovo veze sa opozicijom i pozicijom, ali složićete se da tekstovi moraju da dođu jezički ispravni, korektni sa korektnom interpunkcijom. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Niša, moje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću. Ova tri pitanja sam više meseci unazad ponavljao i dobio sam nemušte odgovore od ministarstava koja su se smatrala nadležnim da mi daju odgovor.
Danas ću ovo moje pitanje preformulisati i uputiti ga predsedniku Vlade gospodinu Aleksandru Vučiću – zašto predsednik Vlade i Vlada, aktuelna Vlada, sadašnjeg režima ništa nije učinila i ispunila svoja predizborna obećanja građanima Niša data na izborima tj. u kampanjama 2012. i 2014. godine, a kada im je obećavano, nova Vlada koja je tražila poverenje, a i dobila poverenje građana Niša 2012. i 2014. godine, obezbediti nova radna mesta, bolji standard, veću zaposlenost i bolji život građana Niša i okoline, kao što je bilo obećano za ceo jug i jugoistok Srbije?
Podsetiću vas da u gradu Nišu preko 36.000 ljudi ne radi, da je stopa nezaposlenosti duplo veća od one koju statistika ove Vlade kaže da je u Srbiji, a to je 36%. Jeste da je prošle godine izašao statistički podatak da u gradu Nišu ima za 8% više zaposlenih, nego što je bilo ranije.
Ja ću izneti drugi podatak koji je iz vašeg izveštaja budžeta za 2015. godinu. Pomenuću građanima Niša da je budžet 2012. godine na poziciji poreza na zarade punjen sa tri milijarde i 600 miliona dinara. Godine 2015. budžet se puni na istoj poziciji za tri milijarde i 200 miliona dinara, što je 400 miliona manje, nego što je bilo 2012. godine. Građani Niša, kada budete izašli na izbore, razmislite da li je povećanje zaposlenosti direktno vezano sa smanjenjem priliva sredstava u gradski budžet. To je nemoguće.
Dakle, pitam predsednika Aleksandra Vučića zašto nije ispunio predizborna obećanja i zašto nije omogućio građanima Niša veću zaposlenost i veću šansu za privredni razvoj i bolji život?
Ono što je podatak koji govori o tome da nisu ispunjena predizborna obećanja je podatak iz Privredne komore Srbije koji kaže da je od 2012. godine do 2016. godine manje 365 privrednih društava i 201 preduzetnik, nego što je bilo 2012. godine. Znači, opšti pad zaposlenosti i opšti pad privrednog razvoja grada Niša.
Drugo pitanje koje ću postaviti predsedniku Vlade – zašto ništa nije učinjeno na opšti i jedinstveni zahtev, jedan od retkih saglasja Skupštine grada Niša, a to je izmeštanje pruge iz centra grada? Ono što sam dobijao kao odgovor od gospodina Vučića tj. od gospođe ministarke Mihajlović je prepričavanje priče i onoga što je urađeno do 2012. godine. Pitam predsednika Vlade – zašto nije uložio svoj autoritet i zašto Vlada koju on vodi ništa nije uradila i pomerila sa mrtve tačke izmeštanje pruge?
Ono čega se plaše građani Niša, i skupštinska većina, i skupštinska manjina, kažem, to je jedna od retkih situacija kada je niški parlament bio jedinstven, je da se čeka zadnji trenutak kako bi privremeno bila elektrifikovana pruga kroz grad Niš. Pitam – zašto ništa nije urađeno i zašto, ako je sigurno da će pruga biti izmeštena, na moja pitanja nije dat decidan odgovor da će pruga iz grada Niša, iz centra grada Niša biti izmeštena po trasi koja je opredeljena još 2012. godine?
Zahvaljujem se i očekujem da ću od predsednika Vlade dobiti odgovor, jer ne verujem da će sa istim obećanjima izaći na predstojeće parlamentarne izbore. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, poštovani gosti iz ministarstva policije, koleginice i kolege, poštovani građani Niša, evo ja sam u jednom trenutku razmišljao o tome da odustanem od diskusije, jer kolega Marko Đurišić je rekao u principu sve ono što je bitno i šta su stavovi naše poslaničke grupe SDS – Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, ali par rečenica gospodina ministra me je podstaklo da se javim i da sa njim pokušam da prokomentarišem to što ja mislim da nije dobro, što bi trebalo da promeni u ovom zakonu i načelno, što bi trebalo da bude i drugačija politika ministarstva policije.
Ono što mislim da je loše, to je decidirani stav da policija mora da bude maksimalno centralizovana, da lokalna samouprava ne treba da vrši i da ima upliva u izbor načelnika policijske uprave, jer mislim da je to loše, da nije dobro.
Evo, Niš je jedan klasičan primer gde je politika od 2004. godine, pa do ove nove godine, a evo kažem do ove nove godine, mislim da je imala loš uticaj na izbor, onog ko će da bude načelnik policijske uprave u Nišu.
Niš je bio nekada drugi grad, a sada je zbog ovog režima i treći grad u Srbiji, i on je imao više od 6 godina, načelnika uprave u v. d stanju, što ja mislim, za jedan takav grad, je nedopustivo.
Godine 2012. gospodin Dačić je postavio Grkulovića, čovek je radio svoj posao kako je radio, o tome vi pre možete i vaši stručni saradnici da daju ocenu njegovog rada, a ono što ja mogu da kažem, da je evidentno, da je u našem gradu, da imamo stanje bezbednosti koje će građani da cene i ja ne želim da ga komentarišem, koje će građani da cene na izborima, i ono što mislim je da postoji politička selekcija, procesuiranja, jer imamo nereagovanje vašeg ministarstva i Ministarstva pravde na reagovanje građanskog nadzornika, jer to se provlačilo dugo godina i dugo vremena, kroz medije i to je najveći tender grada Niša, od 6 milijardi, gde su nađene ozbiljne zamerke procesorne, još nema reagovanja, a imamo izveštaj DRI, o stanju grada Niša, budžeta grada Niša, gde još nemamo reagovanje i mislim da su to propusti. Mislim da su to ozbiljni propusti.
Ono što mislim da je dobro, a želim da verujem da će i rezultati biti odlični, to je postavljenje novog načelnika SUP, gde ste izabrali novog načelnika iz redova niške policije, jer mislim da grad Niš kao, ja želim da verujem da je i dalje drugi grad u Srbiji, ima pravo i ima mogućnost da iz redova stručnih ljudi iz svog sastava izabere svog načelnika policije. Mislim da to tako treba da bude.
Drugo, hoću da ponovim još jedanput. Mislim da lokalna samouprava, ma koja vlast bila trenutno u gradu Nišu, ima pravo da se pita i da daje svoj sud i svoje mišljenje o tome ko će da bude načelnik policije. Ja ne mislim da lokalna samouprava treba da se meša u rad BIA, daleko od toga, ali one gradske policije i te kako treba da se meša, jer to su ljudi koji su dobili poverenje građana i oni treba da daju svoj sud o tome ko će da brine o bezbednosti građana za vreme njihovog mandata. Mislim da je to potpuno normalno. Dobro, tu se naše politike razlikuju. Vaša politika SNS je maksimalna centralizacija države, politika stranke ZZS je maksimalna decentralizacija u granicama dobrobiti građana Srbije. Mislimo da je to mnogo bolje, efikasnije.
Vi imate drugu politiku, normalno će građani o tome suditi na izborima, ali mislim da ovakav način koncipiranja ministarstva i rada ministarstva, naročito u lokalnim samoupravama kada se tiče ona dnevna bezbednost, ja sad nisam iz te oblasti ne mogu stručno da se izražavam, ali na isto mislimo, da treba da se pita lokalna samouprava i da ona da svoj sud o tome da li neko može ili ne može da bude načelnik policije.
Ponavljam, zbog takvog odnosa i zbog takvog mešanja politike, grad Niš, što mislim da ćete se složiti sa mnom je nedopustivo, je imao u šest godina v.d. načelnika SUP, što je stvarno poražavajuće.
Ja bih ostavio vremena svom kolegi koji će govoriti posle mene više o zakonima, kao i Marko Đurišić. Želeo bih da čujem vaš komentar, a o tome da li ćemo glasati za vaš zakon ili ne, zavisi od vašeg odnosa prema amandmanima gde smo se trudili da sve ono što smo mislili da nije dobro i da je moguće popraviti se popravi našim amandmanima. Hvala.

Stvarno ne razumem razlog za repliku. Mislim da je kolega poslanik iz oblasti policije. Ja nisam, ja sam stomatolog. Ali, ono što sam želeo da kažem imalo je sasvim drugi kontekst. Ja sam govorio o tome da nesaradnja sa lokalnom samoupravom i neimanje sluha za mišljenje i stavove lokalne samouprave na čijoj teritoriji deluje neka policijska uprava je dovelo do toga da Niš koji je drugi grad u Srbiji je šest godina imao načelnika SUP-a u vd stanju. Ma kako da su ljudi koji rade u SUP-u apsolutno profesionalni i apsolutno uživaju poverenje svojih komšija, ako imaju nesigurno rukovodstvo i nekog ko je u vd stanju, pitanje je kakvo je sprovođenje zakona?
Ja sada pričam kao građanin Niša. I da je sasvim normalno da jedan grad koji je drugi po veličini u državi ima načelnika policijske uprave, a ne načelnika u vd stanju. To da li on treba da bude iz drugog grada, da li treba da bude iz Beograda ili treba da bude iz Niša, ja mislim da treba da bude iz Niša. To bi bilo kao da u Beogradu nema nijednog sposobnog kadra u Policijskoj upravi Beograda i da vi dovedete Nišliju da bude načelnik policijske uprave.
Ja verujem, duboko verujem da u Ministarstvu i u Policijskoj upravi Beograda postoje stručni ljudi koji su sposobni da vode policijsku upravu na svojoj teritoriji. Ja to ne kažem iz lokalpatriotizma, nego zato što onaj ko radi u Policijskoj upravi Niša najbolje poznaju situaciju i zna koji su problemi u tom gradu i kako ih rešiti. Ja to tako gledam. Ja se nadam da ćemo moći u skorijoj budućnosti da to promenimo i da lokalna samouprava ima način i mogućnost da utiče na izbor kvalitetnih kadrova. Što je rekao ministar, ja njega potpuno razumem, ja polazim od toga da svaka lokalna samouprava…

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, javljam se da podržim amandman koji je izneo moj uvaženi kolega. Smatram da je nedopustivo, gospođo ministarka, da vi zbog nečije neodgovornosti i nerada, koji jeste dobio poverenje građana na izborima, kažnjavate celu lokalnu samoupravu i sprečavate transfer novca. To je nedopustivo.
Znači, vi imate mogućnost, vi ste član srpske Vlade i imate mogućnost komunikacije sa ministrom koji vodi i odgovoran je za lokalnu samoupravu. Pretpostavljam da vi razgovarate na Vladi i možete kao ministarstvo da tražite, mogli ste da unesete ovde u zakon da se uvedu privremene mere, da se promeni predsednik opštine, gradonačelnik, šta god. Ali, sprečavati transfer novca, kažnjavati celu jednu opštinu, ne vidim koliko je to stimulativno za nekoga ko hoće da prekrši zakon, ili nije sposoban, ili ne zna, ili ne ume.
Dakle, zbog nečije nesposobnosti vi kažnjavate celu opštinu za transfer. Ja mislim da je izuzetno opasno ovo što vi predlažete, da nije dobro i mislim da je duboko protivustavno. Zahvaljujem.

Samo par reči. Zahvaljujem.
Potpuno mi je jasno, gospođo Bogosavljević, da je ovo vaša politika. Ovo što pričam, pričam i građanima koji gledaju ovaj prenos, pričam Nišlijama, da vide da imaju alternativu vaše politike. Vi kažnjavate celu lokalnu samoupravu zato što neko nije napravio plan i program. Vi znači Nišu, ako to Niš ne uradi, uskratićete 650 miliona dinara transfera. Zašto? Zato što neko ko je radio u odseku za poljoprivredu nije napravio plan i program. Svašta. E, to je razlika između vaše i naše politike. Mi idemo na to da je odgovoran onaj ko je napravio grešku, a vi kažnjavate celu lokalnu samoupravu i to je suštinska razlika.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Apsolutno podržavam amandman uvaženog kolege i pošto je evidentno da skupštinska većina ne želi da prihvati nijedan amandman, da je vaša politička odluka i vaša, u stvari generalna politika što se tiče agrara se ogleda u ovom zakonu, u danu za glasanje kao član stranke Zajedno za Srbiju, a i kolegi iz SDS i Zeleni Srbije, glasaćemo u protiv ovog zakona, jer mislim da je ovaj zakon pravljen isključivo za Vojvodinu, vi ovo niste namenili selima ispod Save i Dunava, ne znam kako bi se ovaj zakon primenio, recimo u Zaplanju.
Kažete da mora tri godine da bude poljoprivredno gazdinstvo. U redu, samo ima jedan problem u Zaplanju nema mladih ljudi sve se iselilo, ostala samo staračka domaćinstva. I, ko će tamo da zakupi ako ne dođe strani investitor tu zemlju ako se primeni ovaj zakon, neće imati niko pravo da konkuriše i zato je smisleno ovo što predlaže kolega Pavićević da ljudi koji žele da se bave poljoprivredom, koji imaju kapital mogu da dođu da zakupe, ne znam što bi neko ušao u licitaciju zakupio poljoprivredno zemljište i ne zna šta da radi sa njim. Šta bi onda radio sa njim? Pa, normalno nešto bi radio da napravi neki profit.
Drugi problem, koji ja vidim u ovom zakonu ozbiljan, to je da mora da bude poljoprivredno gazdinstvo na toj katastarskoj opštini. Zašto? Zašto, kažem vam, znate gde je Zaplanje, to vam je od Niša prema bugarskoj granici, ne verujem da ste bili tamo, tamo nema ljudi, prazna sela. Ko će da zakupi? Nije Srbija Vojvodina. U redu je, treba tamo razvijati. Ljudi predlažu kvalitetna rešenja. Vi ne želite, to je u redu, to je vaša politika, bitno je da građani vide koju politiku imate i kako zamišljate razvoj agrara. To je legitimno pravo. Samo molim kolege da se koncentrišu, posle ćemo da pričamo.
Znači, predlažem da prihvatite amandman kolege Pavićevića. Mislim da je dobar. Mislim da daje mogućnosti i onima koji ne žive tamo gde ima poljoprivrednog zemljišta, a žele da se bave time da mogu da dođu i da angažuju. To vam je recimo da kao neko otvori fabriku u Svilajcu i treba hiljadu ljudi da se zaposli i kaže se – da, ali moraju da budu rođeni u Svilajncu. Zašto? Šta je problem? Šta je problem što će neko da zakupi zemljište da bi se bavio ne znam, evo ja kad odem u penziju hoću da se bavim voćarstvom i ja to ne mogu da uradim u Zaplanju zato što je to druga katastarska opština, zato što ja nemam poljoprivredno gazdinstvo i ne mogu da uđem u zakup, a nemam para da kupim, oću da zakupim na 30 godina, hoću da budem savestan, da dignem kredit. Sve je to u redu, ali ovim zakonom ja to nema pravo.
Zašto uskraćivati pravo da ljudi ako imaju ideju, ako žele da rade nešto, da mogu da rade. To je suština politike. To je ono što sam rekao malo pre, vi imate dvojne aršine. Nemojte, pravite zakon za celu Srbiju.

Dakle, mi se stvarno razlikujemo u načinu razmišljanja. To je ozbiljna razlika. To je suštinska politička razlika. Vi ne dozvoljavate da ljudi koji žele da se bave poljoprivrednom a imate, kažete 30% koje treba da se izda u zakup, i imate problema, ne izdaje se, pa je to zataloženo, pa od poljoprivrednog zemljišta, se ne aktivira kroz vreme.
Vi želite ovim zakonom da ga aktivirate i da uposlite ljude da mogu da se bave poljoprivrednom.
Onima koji žive u okolini tog poljoprivrednog zemljišta sputavate pravo da uđu u zakup poljoprivrednog zemljišta, ili dajete pravo tek u drugom krugu ako niko ko je domicijalno stanovništvo, to ne uzme u zakup, a onda dajete privrednom subjektu koji može da dođe odakle hoćete, da na samo spisak lepih želja, plan, projekat koji donese, i da nekoj komisiji koja to odobri on može da uđe u zakup poljoprivrednog zemljišta. To ne, da je diskriminatorski nego ne mogu da vam objasnim.
Opet ću da se vratim, ne znam, hajde stambeni fond Grada Niša, mogu da kupe samo Nišlije u prvom krugu, ako ne na licitaciji, ako se niko ne javi onda možete vi da dođete da kupite. Kako? Gde je tu jednakost pred zakonom? Kako to? Kako vi to zamišljate, poštovanje Ustava na vaš način, da smo svi kao jednaki, ali neko je jednakiji od ovih drugih.
U čemu je problem? Šta je problem ako ja, recimo kao stomatolog, hoću da zakupim poljoprivredno zemljište i da uložim pare da napravim, moje mare su manje vredne, ne znam od nemačkih para?
Šta je problem u tome? Ako ja želim da licitiram, pa je znači ne dobijam ništa na poklon. Ja samo hoću da uđem u utakmicu da zakupim zemlju. Šta je tu problem?
A vi kažete – ne, ne može u prvom krugu, zato što nisi rođen u Gadžinom Hanu, pa dobro nisam rođen u Gadžinom Hanu, hoću tamo da napravim voćnjak i hoću da investiram pare, pa to neko mora da okopa, pa neko mora da bere, pa će nekom da se plati, pa će neko da otkupi, pa neko da transportuje.
Šta je tu problem? Ali, samo ako nema niko iz Gadžinog Hana i taj mora da bude minimum tri godine tu? Ali, šta je tu problem? To je naša zemlja.
Vi govorite da je to zajedničko, to je državna zemlja, ja sam deo ove države. Zbog čega neko ima privilegovan status ako je rođen u tom delu za razliku od nekog ko je rođen recimo na pet kilometara odatle. O tome pričam. Ja govorim o načinu razmišljanja političkog, kako treba da se krene u rešavanje nekog problema. tu se mi razlikujemo.

Dakle, podneo sam na član 72d, koji kaže – sredstva ostvarena od prodaje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini prihod su budžeta Republike Srbije.
Amandman koji sam ja dao kaže da sredstva ostvarena od prodaje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u iznosu od 50% prihod su budžeta Republike Srbije, a iznos od 50% prihod su jedinica lokalne samouprave.
Ministarstvo je odbilo amandman sa obrazloženjem, kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što je Republika Srbija u katastru nepokretnosti upisana kao vlasnik poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i iz tog razloga ostvaruje prihod od prodaje tog zemljišta, a malopre ste rekli, pre par minuta, citiraću vas – ne prodaje se zemlja da bi država zaradila, već da bi se pomoglo malim i srednjim poljoprivrednim preduzetnicima. Podsetiću vas na početak naše rasprave, gde smo se sukobili ideološki oko člana 3. gde vi kažete, u članu 3. stav 4. – ako se ne napravi plan korišćenja državnog zemljišta sankcioniše se lokalna samouprava, ukidanjem transfera, privremenog ukidanja transfera sredstava iz Republike, to se misli na transfere sa viših nivoa vlasti.
Hajde, gospođo ministarka, da imamo jednu političku nit kroz ceo zakon. Prvo, lokalna samouprava ima obavezu da napravi plan šta će se raditi sa tom zemljom, da odredi deo koji će da se prodaje, da sve pripremi, da dobije vašu saglasnost kao Vlade i Ministarstva i u redu, vi tako kažete da treba i biće tako. Kad se proda zemljište koje je na teritoriji te lokalne samouprave, na toj teritoriji, nije to susedna opština, nego na toj teritoriji lokalne samouprave, sve je prihod Republike, kompletan novac. Lokalna samouprava nema žutu banku. Ima samo odgovornost, a novac koji se dobije prodajom ide direktno u budžet Republike i za divno čudo, umesto da bude obojen novac, jer je od prodaje zemljišta, to je novac koji ide kao prihod republičkog budžeta.
Na kojoj poziciji? Za koje namene će se koristiti? Da se smanji budžetski deficit? To je stvarno loša politika koju vi zagovarate. Hajde, razumem da ste taj novac odredili da će se koristiti ne znam za neki podsticaj, za neki stimulans, pa u redu. Ovim kao opštim prihodom budžeta Republike zaobilazite lokalnu samoupravu na čijoj teritoriji se nalazi ta zemlja. To je njihova zemlja, te lokalna samouprava. To što je knjiženo na Republiku, pa kakve to veze ima? To jedan zakon ovde može da promeni. Kako je to knjiženo? Koje godine – 1945? To nije politika. To nije dobro i mislim da trebate da ispravite sve ovo o čemu smo danas pričali, ako stvarno, istinski želite da pomognete poljoprivredi.

Zahvaljujem.
Gospođo ministarko, ja se izvinjavam. Vi ste ministar, promašili ste temu. Promašili ste temu. Mi pričamo o sredstvima koja se ostvaruju prodajom zemlje, vi meni pričate o transferima viših nivoa vlasti. Viši nivo vlasti se transferiše od poreza na zarade, od 20%, biće 50 kad ova Skupština usvoji zakon, i to su trebali vaši pomoćnici, vi ne morate to da znate, ali oni su trebali da vam kažu da to nisu transferna sredstva.
Ja govorim o tome da ne piše kako će se koristiti novac koji se uzme od kupovine zemljišta tj. prodaje. Ulazi u budžet Republike Srbije. Gde? Na kojoj poziciji? Za koje namene? Na dohodovnoj strani budžeta? Gde? Gde ćete da ga potrošite? Gde? Kroz koje ministarstvo? To ne piše. To ne piše, a trebali ste da napišete to.
Drugo, zašto ne ostavite deo novca? Lepo kažete, kod izdavanja u zakup 60% ostaje lokalnoj samoupravi, a kod prodaje te zemlje, susedne parcele, ide 100% Republici. Šta je problem? U čemu je problem? Zašto nije isti uslov kao kod zakupa? U redu, to je dobro, 60% ostaje lokalnoj samoupravi. Ona će to koristiti za svoj agrarni budžet. Zašto ne dostavite taj novac i od prodaje? Šta je problem? Zašto mora da ide u budžet Republike? Uslovite da to što ostane lokalnoj samoupravi mora da se koristi za razvoj poljoprivrede na toj teritoriji lokalne samouprave. To bi bio dobar zakon. U tome se razlikuje vaša politika i naša politika.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, ja sam podneo amandman sličan amandmanu koji je podneo moj kolega i vi upravo pokušavate, pošto je isti tekst, ista je materija, suština amandmana je ista, da maksimalnu centralizaciju koju radite, a radite je tako što skidate ovlašćenja regionalnim privrednim komorama, gube ovlašćenja koja su imali. Dalje, uzimate im žiro račune, tako da će žiro-račun da bude centralizovan, biće na nivou Privredne komore Srbije i uvodite obaveznost članstva privrednih subjekata u Srbiji u Privrednoj komori Srbije.
Ono što nije bilo do donošenja ovog zakona, ako se sećate, pre par meseci smo ovde izglasali da Privredna komora Srbije daje saglasnost na red vožnje prevoznika u Srbiji, iz prostog razloga da bi se ljudi učlanjivali u Privrednu komoru, kako bi se uplatila članarina. Hajde da pričamo da se razumemo.
Vi sad centralizujete sredstva. Centralizujete odlučivanje i govorite da je to zato što će privrednik iz Niša lakše dobiti neki dokument koji se sada izdaje u Beogradu. Jel lakše da prenesete ovlašćenja regionalnim privrednim komorama? Zbog čega mora da bude centralizovano? Da prenesete imovinu svih regionalnih privrednih komora da bude vlasništvo Privredne komore Srbije? Pa, ta imovina je vlasništvo privrednika Nišavskog okruga.
U članu 44. dajete mogućnost da regionalna privredna komora ne mora da priđe i da prihvati uslove koje propisuje ovaj zakon. Da, ali gubi ovlašćenja i gubi članarinu. Ne dajete alterantivu. Em dovodite u neravnopravan odnos komoru, ako ne bude u sistemu Privredne komore Srbije, ako bude ugovorna, a s druge strane, maksimalno centralizujete i verovatno će upravljački mehanizam biti postavljen ovde iz Beograda.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, imamo dijametralno suprotne stavove o tome kako Srbija treba da izgleda. Ono što vi radite godinu i po dana, od kada sam ja poslanik, to je maksimalna centralizacija svega što je u Srbiji, apsolutno svega. Ovo je samo jedan od koraka ka totalnoj centralizaciji. To je vaše legitimno pravo. Vi imate 210 poslanika ili više ovde u ovoj sali i vi to možete da izglasate. To je vaša politika. Mi mislimo da to nije dobro. Mi mislimo da Srbija može da napreduje samo ako bude decentralizovana.
Kao što reče moj kolega Milisavljević, nije Srbija Beograd. Jeste glavni grad, jeste da treba da ima poseban status, sve je to u redu, ali i ostatak Srbije mora da se razvije. Od kad vi vodite privredu, u gradu Nišu je 300 privrednih subjekata manje, 200 radnji zatvoreno, preko 2.200 radnih mesta manje. Razgovarali smo o „Vagonki“, razgovarali smo o „Elektronskoj industriji“. Nije bilo mogućnosti da se pomogne njima. Hajde, kažite, molim vas ja sam postavi, što kaže kolega Milisavljević, poslaničko pitanje šta je Vlada uradila. Vi ste rekli da je uloženo od 2011. godine, zapravo, ne od kad ste vi na vlasti, od 2002. godine, polovine 2012. godine, da je uloženo devet milijardi i da je preko 6.000 aktivnosti bilo na teritoriji grada Niša.
Hajde, molim vas, kažite mi gde to ljudi rade u Nišu? Hajde, svako od nas ovde ko dolazi iz Niša neka navede pet imenom i prezimenom koji su se zaposlili u gradu Nišu da zna, ne zna. Ja sam rođeni Nišlija, ja to ne znam. Nema veze i da je iz Napredne stranke, ali je Nišlija koji radi.
Ovim što radite, maksimalnom centralizacijom, vi kažete – biće više privrednika. Da, kad zakonom obavešteno svi moraju da budu članovi – biće ih.

Zahvaljujem.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege, predlog Ministarstva finansija je da član 21, na koji se odnosi član 11, glasi: „Porez na registrovano oružje plaća se za svaku kalendarsku godinu, na registrovano oružje utvrđeno ovim zakonom, i to na automatsku pušku, poluautomatsku pušku, oružje za ličnu bezbednost za koje je izdat oružani list za držanje oružja, odnosno kolekcionarska dozvola“.
Mi smo predložili da se izuzme od naplate kolekcionarsko oružje, budući da je trofejno oružje vatreno i hladno oružje koje su čuva kao uspomena i koje predstavlja lični ili porodični trofej vlasnika, tako da smatramo da treba da bude izuzeto iz plaćanja ovih taksi. Vi ste odbili naš predlog, pa bih voleo da mi, gospodine ministre, objasnite zbog čega mora da se plaća za vatreno oružje koje je u upotrebi i koje se koristi, bilo za lov ili za ličnu zaštitu. Razumem da se za to plaća taksa, ali zbog čega za kolekcionarsko oružje? Zašto taksama kažnjavamo ljude koji su kolekcionari i koji to skupljaju zarad istorije našeg naroda, istorije čovečanstva?

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovani građani, ovde se vidi dijametralna razlika između politike koju zagovara vladajući režim i ono što mi zagovaramo. Ne bih se ja složio sa uvaženim kolegom, iz prostog razloga – da nije tih kolekcionara, ne bi bilo ni Narodnog muzeja. To je pasija, to je hobi i svi ti ljudi kad-tad to predaju svom zavičajnom muzeju u svom mestu, ili predaju Narodnom muzeju i tako se formiraju zbirke.
Mislim da ovo treba izuzeti, jer će kolekcionari ovim zakonom biti jako oporezovani, plaćaće takse za nešto što će verovatno ostaviti svom narodu i to je nešto što puni naše muzeje. Zato mislim, gospodine ministre, da bi trebali da uvažite naš zahtev i naš predlog i ovo oružje izuzmete od plaćanja taksi. Hvala.

Još jednom – evidentna je razlika između sadašnjeg režima i nas koji smo nekada kreirali zakone. To što je kreirao Božidar Đelić, to nije Sveto pismo. Sve što se napiše i nije dobro, treba popraviti. Ja predlažem da se ministar izjasni i da prihvati naš predlog, kako bi kolekcionare lišili plaćanja, tj. oslobodili plaćanja ovih taksi koje mogu da budu astronomske, jer to nije jedan komad oružja, to su cele kolekcije i to treba osloboditi plaćanja takse. Hvala.