Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Član 12. se odnosi na član 22. Zakona i kaže: „Obaveza plaćanja poreza na registrovano oružje nastaje danom izdavanja oružanog lista, odnosno kolekcionarske dozvole, odnosno dozvole za nošenje oružja, za oružje iz člana 21. ovog zakona“. Mi smo apsolutno saglasni sa tim da za lovačko oružje, za oružje za ličnu zaštitu treba da se plati porez i to je nešto što je normalno, ali predlažemo da se kolekcionarske dozvole izuzmu iz plaćanja taksi.
Gospodine ministre, ja znam da postoji jaka želja da se popuni budžet, kako-tako, ali, mislim da na ovaj način nije potrebno da oporezujemo građane Srbije, naročito one koji skupljaju to trofejno, kolekcionarsko oružje, oružje koje ne može da se koristi u svojoj osnovnoj nameni, jer je ono više istorijsko nasleđe nego što je nešto što može da se upotrebi za ličnu zaštitu, niti ga oni za to i skupljaju.
Zato vas molim da još jednom razmislite. Imaćemo set amandmana vezanih za kolekcionarsko oružje, i molim vas da razmislite i prihvatite naš predlog. To nije veliki prihod u budžetu Republike, na osnovu kolekcionarskog oružja, ali ćete pokazati želju, nameru, ideju da potencirate, tj. da podstaknete skupljanje tog trofejnog oružja koje, još jednom ponavljam, kad-tad završi u nekom od muzeja Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Isto se član 13. odnosi na kolekcionarske dozvole i mislim da je građanima Srbije jasno o čemu mi ovde pričamo. Skupštinska većina želi pošto poto da utera što veći porez, a mi to zovemo cedite suvu drenovinu, devet kapi ima u suvoj drenovini, a deseta ne postoji, gospodine ministre.
Po ovom predlogu zakona, pod tačkom 3. se kaže – oružje za ličnu bezbednost za koje je izdat oružani list, za držanje oružja, odnosno kolekcionarska dozvola, 3.440, a kažete da je porez na registrovano oružje, da se plaća u godišnjem iznosu po svakom komadu oružja. O tome mi pričamo.
Sa jedne strane, suština MUP je da svaki komad oružja bude registrovan. Sa druge strane, vama zahvaljujući, nezaposlenost je katastrofalna, sve veća i veća. Vi kažete, bivši režim, a ja kažem, sadašnji. Vi kažete žuti, a ja kažem nisu žuti, bili su zlatni. Vi ste čudo, ali mimo toga vam predlažem da rasteretimo ljude davanja nepotrebnih poreskih obaveza, jer dovoljno ima davanja u Republici Srbiji i vi gledate dohodovnu stranu, samo tako da je napunite, kroz povećanje poreza.
Ljudi, dohodovna strana budžeta se povećava brojem uposlenih ljudi u Srbiji, privrednim rastom, a ne povećanjem poreza. Ne možete u nedogled da dižete poreze. Normalno je da sve mora biti oporezovano, ali sve mora da bude smisleno i prilagođeno trenutnoj finansijskoj situaciji i mogućnosti svakog građanina koji to treba da plati.

Dakle, poštovani građani, ja mislim da je sada svima jasna namera predlagača - oporezovati, oporezovati, oporezovati. Naš je predlog da porez bude relaksiran u tom delu, da ljudi koji imaju pet, šest, deset, petnaest komada oružja, kako kod da se zove, ne plaćaju po komadu 3.440 dinara.
Vi govorite, gospodine ministre, o tome da je to bilo i da je to sada normalno, a ova Skupština je tu da donese zakon da li će nešto da se plaća ili neće. To vam je, gospodine ministre, kao kada smo pričali o 2% doprinosa za zdravstvo koje ste prebacili na penzije, i to je ova Skupština izglasala, i to je zakon i vi ste 300 miliona evra sa zdravstva, hop, prebacili na penzije, rasteretili budžet.
Ja vam sada kažem, nemojte da opterećujete građane plaćanjem po komadu oružja koje oni imaju u svojim kolekcijama. Ljudi koji ne mogu da plate oni će lepo da odu i da to poklone SUP-u, jer to je jedini način da se registrovana oružje, da se oslobodite plaćanja takse. Jedini način…
(Dušan Vujović, s mesta: Nije tačno.)
Kako nije? To kažite onima koji će to da vraćaju SUP-u. Nemojte meni da pričate. Ja plaćam taksu za moje oružje, ali kažite onima koji će to morati da predaju SUP-u, jer nemaju para da plate. Nekada su imali, kupovali, sada nemaju i sada moraju da ga predaju, jer ovo neće moći da plate. Ja znam da vi koji radite u finansijama, to vam je posao i ja to pozdravljam, gledate na koji način da uberete prihode, i to je normalno, ali ne može svuda da se uzme, Mora negde da se relaksira, ne može samo daj, daj, daj. Nema odakle ministre. Zahvaljujem.

Dakle, uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, član 15. se odnosi na član 24. i opet govorimo o kolekcionarskim dozvolama, gde mi tražimo da se to briše, tj. da se oni oslobode plaćanja ili na drugi način, ako ministre vi imate ideju, na umanjeno plaćanje u zavisnosti od broja komada oružja.
Još jednom bih podsetio uvažene kolege, trofejno oružje postaje tako što neko ima kolekcionarsko oružje, pa protokom vremena to postaje trofejno oružje i istorijsko oružje.
Dakle, poštovane kolege, neko je nekada imao kuburu u porodici i to je bilo oružje koje je moglo da se koristi, pa je protokom vremena to postalo nešto što je završilo u muzeju. Tako će i ove kolekcije, koje sada imaju građani Srbije i koje imaju u svojim domovima i koje čuvaju, to je takav hobi, nekad biti staro oružje, ali ovim što mi radimo i zakonom koji donosimo da se to oporezuje po komadu, ljudi prosto neće moći da plaćaju i moraće da vrate.
Ministar je rekao da postoje gradacije i da onaj ko hoće da nosi oružje plaća taksu od 17.160 dinara. Da, samo ja ne znam da li neko u ovoj sali ima dozvolu za nošenje oružja. Gospodine ministre, to su vrlo rigorozni kriterijumi da bi neko dobio dozvolu za nošenje oružje. To uglavnom imaju službena lica kojima je to u opisu posla, dok mi obični građani, nazovi obični građani, koji posedujemo vatreno oružje ili neki drugi vid oružja, to možemo da imamo samo kući, nikako da ga nosimo na ulicu, čak ima i način kako se to nosi iz tačke A u tačku B.
Molim vas još jedanput da prihvatite naš predlog i da završimo ovu diskusiju.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovani građani, evo, ja sam danas imao tu čast da slušam predavanje o oružju, o svemu onome što je u vezi ovog zakona, edukovali su me šta je trofejno, šta je muzejski primerak, šta je kolekcionarsko oružje itd. I posle sve te diskusije ostaje nešto što je nepromenljivo i što nisam uspeo, na moju veliku žalost, da pokrenem s mrtve tačke i promenim u drugom pravcu, a to je da ćete vi od početka primene ovog zakona plaćati više za svaki komad oružja koji imate u svojoj kolekciji, bez obzira da li možete ili ne možete, i da će vam jedina šansa biti da to prodate. Pitanje je da li neko to može da kupi, jer da bi mogao da kupi on mora da dobije dozvolu za posedovanje oružja. U najgorem slučaju ćete to lepo da poklonite Ministarstvu unutrašnjih poslova, jer to je jedini način da ne budete sankcionisani od sudskih izvršitelja ako ne plaćate taksu. To je činjenica.
Znači, moja namera je bila da se ta taksa ukine za kolekcionare, ili da se smanji ako ne može da se ukine, ali ovde je Ministarstvo rešilo, što ja kažem, da cedi suvu drenovinu. Ne znam koliko još to može, ali znam da kada treba da se uzme, da ume, a kad treba da dâ, da to nerado radi.
Podsetiću gospodina ministra da je, po članu 22. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Ministarstvo dužno da za 970.000 građana Srbije plati doprinose, što iznosi 11.000.000.000, a oni su predvideli ove godine, mislim na Ministarstvo, 668.000.000 dinara, što iznosi 5,4 evra po osiguranom licu. Da li neko može da se leči godinu dana za 5,4 evra? To će građani da kažu i mislim da će vam reći na izborima.
Ja vas još jedared molim da prihvatite naš predlog i da rasteretite i onako previše opterećene građane fiskalnim davanjima. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege, predložili smo da se stav 4. briše, a stav 4. kaže – izuzetno od stava 1. i 2. ovog člana, na teret rashoda banke priznaje se otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja po osnovu kredita odobrenog nepovezanom licu u smislu ovog zakona, pod uslovom da je od momenta dospelosti potraživanja prošlo najmanje dve godine uz pružanje dokumentacije koja predstavlja osnov za dokazivanje nesposobnosti dužnika da izvrši svoju novčanu obavezu.
Smatramo da je izuzetak koji propisuje član 8. stav 4. Predloga zakona, kojim se interveniše na član 16. važećeg zakona, može da predstavlja osnov za različite vrste malverzacija i zloupotrebe prava. Uvođenjem izuzetaka, što čini Predlog zakona, na teret rashoda banke priznaje se otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja po osnovu kredita odobrenog nepovezanom licu u smislu ovog zakona, a pod uslovom da je od momenta dospelosti potraživanja prošlo najmanje dve godine uz pružanje dokumentacije koja predstavlja osnov za dokazivanje nesposobnosti dužnika da izvršava svoje novčane obaveze.
Na primer, dokumentacija iz kreditnog dosijea dužnika o izmirenju obaveza dužnika prema banci u toku poslednjih 12 meseci, prepiska i druga dokumentacija u kontaktima banke i dužnika u vezi sa naplatom potraživanja i merama koje je banka preduzela radi naplate. Mislimo da to otvara mogućnost različitih zloupotreba. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, žao mi je što ministar finansija nije tu, ali se nadam da će ministar Sertić umeti da odgovori na ova moja pitanja i sugestije.

Dakle, ove izmene zakona su sled zakona o kome je do malopre diskutovano ovde i odnosi se na stimulativne mere kod prvog zapošljavanja i na umanjenje doprinosa. Malopre smo razgovarali o porezu na zarade i umanjenje kod prvog zapošljavanja, a ovde razgovaramo o umanjenju doprinosa kod prvog zapošljavanja. U zakonu se kaže da poslodavac ima pravo na povraćaj plaćenih doprinosa iz stava 1. ovog člana 65% ako zasniva radni odnos sa najmanje jednim, a najviše sa devet novozaposlenih, 70% ako je zasnovao odnos između 10 i 99 novozaposlenih i 75% umanjenja doprinosa ako je zasnovao sa više od 100.

Ono što smo mi predložili jeste da način povraćaja tih sredstava bude drugačiji. Nema potrebe da poslodavac uplaćuje 100% doprinos za zdravstveno osiguranje da bi mu država vratila 60, 65 ili 70%, tj. 75%, nego da to odmah bude umanjeno i da bude uplaćeno 25, 30 i 40% od doprinosa, tako da se smanji administriranje i nema potrebe da poslodavac finansira dodatno državu, pošto on plaća ostale dažbine.

Analogija je bila, kada je ovo donošeno, da je tako bolje i da mora da se poštuje zakon. Ja sam za to, ali ću podsetiti gospodu iz finansija koje sugerišu gospodinu Sertiću, pa neka odgovore, zbog čega se ne poštuje ovaj isti zakon o obračunu doprinosa? Po članu 22. tog zakona država je dužna za 973 hiljade osiguranika, čije doprinose plaća budžet Republike Srbije,da uplati sredstva koja se izračunavaju tako da se prosečna zarada iz prošle godine uzme, pa 15% te zarade se oporezuje sa 10,3%, tj. obračuna se 10,3% doprinosa, i to treba da izađe 11 milijardi. U ovom budžetu je planirano 668 miliona. Ja pitam - zašto?

Gde se dede 10,5 milijardi budžetskih para koje su potrebne za osiguranike, za koje država po zakonu plaća doprinose za zdravstvo, jer sa ovih 668 miliona država leči skoro milion ljudi sa 5,5 evra, što je nedopustivo.

Ja pitam, tj. predlažem da se prihvati naš amandman, kako bi poslodavci bili pošteđeni plaćanja celokupnog iznosa i da čekaju refundaciju sredstava od države kad ona izvrši obračun. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, radi gledaoca, ne pričamo o doprinosima za penziono, pričamo o doprinosima za socijalno osiguranje. To su dva različita doprinosa. Ako znate, jedan je bio 12,3, a drugi je bio 24 koma nešto, pa smo mi odlukom…

Ne, ja gledam u kolege. Oni glasaju, ja samo polemišem. Znači, pričamo o doprinosima za socijalno osiguranje.

Mi smo predložili da obračun umanjenja pođe od preduzetnika i da on uplaćuje umanjen iznos. Jeste, upravu je kolega koji kaže da u zakonu piše da je u obavezi za 15 dana da se izvrši povraćaj. Neka mi navede deset primera gde se to desilo u 15 dana, a ja ću da navedem jedno 100 primera da nijedna poreska uprava, kada su uplate doprinosi za zdravstveno osiguranje, ne može u roku od nedelju dana da stavi na svoj sajt da su uplaćeni doprinosi, jer nemaju dovoljno radne snage da to obrade.

Pa onda, osiguranici su u žutoj zoni, ali da ne davim sada ovde kolege, jer to je usko profesionalna stručna stvar, da ne može da se vidi iz RFZO da je neko izmirio doprinose, pa mora da se šalje, da uzima potvrdu da je uplaćen doprinos itd, ali to nije tema. Tema je kako da olakšamo preduzetnicima koji zaposle ljude i koji imaju pravo na stimulativne mere, po ovom članu zakona, kako da se oni ne maltretiraju, da ne moraju da angažuju ta sredstva i da ih čekaju u povraćaju, nego da mogu na osnovu obračuna da uplate onoliko koliko je država propisala da će da uplaćuju po svakom uposlenom radniku. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege, mi smo predložili, kao Poslanička grupa Boris Tadić, SDS, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, da se član i naziv iznad člana 3. briše, jer se snažno protivimo vašem predlogu da 23.379.767.018 dinara, pretvori u javni dug, da dug „Srbijagasa“ prema NIS-u postane javni dug Republike Srbije, tj. da bude na teret budžeta.
Kolega Goran Ćirić je rekao da, prema podacima direktora „Srbijagasa“, „Srbijagas“ potražuje 1,4 milijardi, gde je njegov dug 1,1 milijarde i ja ne vidim razlog sa kojom lakoćom vi uzimate iz budžeta 200 miliona evra. Ako vi imate toliko viška novca, ministre, u budžetu RS, ja vam predlažem da vratite srpskom zdravstvu 300 miliona evra, jer ćete toliko davati za penzije da bi mogli da isplaćujete ili da ispunite svoju zakonsku obavezu, ponavljam po petnaesti put u pet dana, da isplatite doprinose po članu 22. Zakona o doprinosima. To je vaša zakonska obaveza.
Vi ste predvideli ove godine 668 miliona, umesto 11 milijardi dinara. To je mnogo potrebnije. Tu dati novac, nego ovako dati dok ne sravnite račune „Srbijagasa“. Imate mogućnost, ministar ste, pogledajte kome se duguje, šta je naplativo, pa ako bude problema u nekoj količini novca, onda dođite pred Skupštinu da pričamo da li se Skupština slaže da se pretvori u javni dug. Ja ne znam kako to birate, ali nekad ima, nekad nema para u budžetu. Sada ima para u budžetu, a za ono što se zove zdravlje naroda Srbije nema para u budžetu.

Zahvaljujem gospodine ministre. Jedno pitanje samo, vi ste rekli da je 600 miliona, koliko sam ja vas razumeo evidentni dug 600 miliona evra, a potraživanje „Jugorosgasa“, a potraživanje „Srbijagasa“ je milijarda i 400. Opet ću da sugerišem ono što sam malo pre rekao, da prvo treba da sravnite ono ko duguje „Srbijagasu“, da vidite njihovu likvidnost i mogućnost naplate duga. Vi ste mi rekli za 600 miliona, oni su dužni milijardu i 100 koliko ste rekli. To su najveći.
Ponoviću još jedanput, ono što sam rekao kada sam prošli put vas se obratio, da uopšte ne mogu da razumem lakoću sa kojom nešto pretvarate u javni dug, a sa druge strane skinete 300 miliona jednim glasanjem zdravstvu Srbiji. S druge strane, ne ispunite ugovornu obavezu, zakonsku obavezu da uplatite 11 milijardi RFZO, a u istom trenutku se priča da ćete dug farmaceutskim kućama od deset milijarde proglasiti javnim dugom, a to je ekvivalent dugu iz ove godine koji imate po članu 22. RFZO. Dokle god ja sedim ovde, a vi tu, ja ću vam to ponavljati.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Užene koleginice i kolege, predložio sam da se izmeni član o zdravstvenoj zaštiti i to član 11, član 14, čl. 102, 104. i 124. i to shodno odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti kao sistemskom zakonu društvena briga za zdravlje pod jednakim uslovima na teritoriji Republike ostvaruje se, poštovane koleginice i kolege obezbeđivanje zdravstvene zaštite grupacije stanovništva koje su izložene povećanom riziku obolevanja, zdravstvenom zaštitom lica u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg, socijalnog i medicinskog značaja, kao i zdravstvenom zaštitom socijalno ugroženog stanovništvu, te da zdravstvena zaštita obuhvata stanovništvo razvrstano u 16 kategorija kao što vam je poznato. U ovom delu zakona, zakon sadrži nedostatak, jer ne obuhvata nezaposleno radno aktivno stanovništvo, poljoprivrednike i neformalni sektor starosti od 15 do 65 godina.
Zbog navedenih razloga polazeći od relevantnih ustavnih načela o Republici Srbiji kao državni socijalne pravde i jednakih prava i jednake dostupnosti sistema zdravstvene zaštite, neophodno je proširiti krug lica koje obuhvata zdravstvena zaštita, konkretno nezaposlenih lica, nezaposleno radno aktivnog stanovništva, poljoprivrednika, kao i lica radno angažovanih u neformalnom sektoru starosti od 15 do 65 godina.
Postojeće zakonsko rešenje u pogledu društvene brige za zdravlje na nivou poslodavca predviđa da poslodavac organizuje, obezbeđuje i iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog koje obuhvata između ostalog i sprovođenje mera za sprečavanje, rano otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i sprečavanja povreda na radu kao i preventivne preglede zaposlenih.
Smatram da je ovakvo rešenje nefunkcionalno, teško sprovodivo, te da ovaj aspekt društvene brige za zdravlje treba izmestiti sa nivoa poslodavca na nivo službe medicine rada.
Takođe, prema mišljenju naše poslaničke grupe potrebno je intervenisati na član 102. zakona, tako što bi se zavod, polazeći od toga da je on zdravstvena ustanova koji obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou i sprovodi zdravstvenu zaštitu pojedinih grupacija stanovništva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedinih oblasti zdravstvene zaštite, osnivao kao i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika specifičnih delatnosti. Zahvaljujem.
Što se tiče teritorijalnog principa organizovanja zdravstvene zaštite smatramo da je neophodno normirati da grad u kome postoji sedište univerziteta može sa teritorije statističkog regiona osnovati institut za medicinu rata, te vas molim da podržite moj predlog kako bismo izmenili predloženi zakon.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Dakle, predložio sam Predlog izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti i to onog dela koji se odnosi na specijalizacije.
Ova skupštinska većina pre nekoliko meseci je izglasala da specijalizacije mogu da se dobiju, i one koje se proglase deficitarnim, bez dana radnog staža, prosto na konkurs kod Ministarstva zdravlja i ono što je interesantno da ljudi koji dobiju te specijalizacije sami treba da plate specijalizaciju.
Ono što je isto interesantno, da ono što je bilo propisano zakonom, a mislim da je izuzetno dobro i kvalitetno rešenje bilo da mora da se ima bar dve godine radnog iskustva pre dobijanja specijalizacije ako ste zaposleni u nekoj zdravstvenoj ustanovi iz plana mreže, da se to ukida. To je ukinuto vašom odlukom i mislim da to nije dobro, jer kroz te dve godine se vidi da li je neko ima afiniteta za određene grane koje treba da specijalizira u okviru specijalizacije koje propisuje Ministarstvo zdravlja, te sam predložio da ovaj zakon promenimo i naročito u delu finansiranja, jer po vašoj odluci specijalizacije finansiraju sami specijalizanti što mislim da nije dobro i da je diskriminatorsko. Mislim da specijalizacije treba da se finansiraju iz budžeta i to preko Ministarstva zdravlja kako bi svi imali prava da specijaliziraju pod istim uslovima a ne samo oni koji su sposobni da plate, a govorim od otprilike pet do šest, eventualno sedam hiljada evra u zavisnosti koju specijalizaciju neko upiše.
Da vam ne bih čitao članove zakone znači, insistiram poštovane koleginice i kolege da vratimo stari sistem dobijanja specijalizacija jer prvo treba da se zna da li je neko nadaren za određenu oblast, naročito hirurške grane medicine, a to se vidi kroz rad na klinici. Drugo, tzv. deficitarne specijalizacije se ne specijalizuju van zdravstvenih ustanova nego da ako je državi potrebna nekakva specijalnost takve kolege koje dobijaju takve specijalizacije se obavezno zaposle u ustanovi gde fali ta specijalizacija. Treće, da specijalizacije ne finansiraju sami specijalizanti nego da to ide na teret republičkog budžeta, tj. na aproprijaciji koja se nalazi na poziciji Ministarstva zdravlja u republičkom budžetu.
Nadam se da ćete prihvatiti ovaj predlog jer time bismo dali svima jednake šanse da mogu da konkurišu, jer vrlo je teško specijalizirati u Srbiji gde gro ljudi ne radi, bes para, a ovim što ste vi izglasali potenciramo da specijalizacije mogu da dobiju samo oni koji mogu da plate, a ne oni koji su bili najbolji za vreme studija.

Predsedavajuća zahvaljujem.
Predložio sam da se promeni član 151. i da se doda novi stav posle stava 1. koji glasi – izuzetno od stava 1. tačke 1. ovog člana preventivne sistematske preglede na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlene i nezaposleno radno sposobno stanovništvo, poljoprivrednike i neformalni sektor starosti od 15 do 65 godina obavlja specijalista medicine rada u službi medicine rada u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, a izveštaji o rezultatima pregleda obavezno dostavlja izabranom lekaru. To je nastavak predloga izmene zakona koji sam malo pre čitao, radi se o medicini rada.
Prema članu 151. Zakona o zdravstvenom osiguranju izabrani lekar između ostalog organizuje i sprovod mere na očuvanju i unapređenju zdravlja osiguranih lica, otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, obavlja preventivne preglede, mere i postupke, uključujući i zdravstveno vaspitanje koji su utvrđeni kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Smatram da Služba medicine rada treba da izuzetno citirane odredbe zakona obavlja preventivne sistematske pregleda na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlene, nezaposleno radno sposobno stanovništvo, poljoprivrednike i neformalni sektor starosti od 15 do 65 godina, odnosno da ove poslove obavlja specijalista medicine rada u Službi medicine rada u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, a izveštaj o rezultatima pregleda obavezno dostavlja izabranom lekaru.
Ovakvo rešenje predstavalja usklađivanje sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti konkretno člana 95. prema kojem osnovna Služba medicine rada u domu zdravlja se bavi preventivnom delatnošću ako na svojoj teritoriji nema zavod. Takođe, navodim da osnovna Služba medicine rada u domu zdravlja obavlja poslove radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja ranog otkrivanja i lečenja bolesti u vezi sa radom. Pod dva, predlaže i sprovodi preventivne zdravstvene preglede. Pod tri, vrši prethodne preglede lica sa faktorima otežani zapošljivosti.
Pod četiri, vrši profesionalnu orjentaciju i profesionalnu selekciju. Pod pet, vrši zdravstveno vaspitanje radno sposobnog stanovništva, starosti od 15 do 65 godina života. Pod šest, obavlja stručno medicinske postupke i aktivnosti u vezi sa utvrđivanjem radnih mesta sa povećanim rizikom. Pod sedam, učestvuju u organizovanju prve pomoći, spašavanju, evakuaciji u slučaju povređivanja zaposlenih, ili hvarija. Obavlja druge poslove u oblasti zaštite zdravlja na radu u skladu sa zakonom.
Iz navedenih razloga, smatram da je potrebno novelirati Zakon o zdravstvenom osiguranju na način koji je to i predloženo u normativnom delu ovog Predloga zakona, te vas poštovane koleginice i kolege molim da podržite ovaj predlog.