Gospođo predsedavajuća, uvaženi narodni predstavnici, poštovani građani Srbije, želim da postavim pitanje predsedniku Vlade o postojećem problemu koji se tiče dospelih a neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanja iz radnog odnosa.
Naime, Vlada Republike Srbije donela je odluku o formiranju radne grupe za analizu stanja u vezi sa izvršavanjem presuda Evropskog suda za ljudska prava. Akcionim planom su, koji je usvojila radna grupa, a Vlada prihvatila Zaključkom od 14. aprila 2011. godine, predviđene odgovarajuće mere, kao i donošenje odgovarajućih zakona.
Kako u Republici Srbiji ne postoje jedinstvena i relevantna evidencija izvršnih sudskih presuda za potraživanje iz radnog odnosa koja nisu izmirena, radna grupa je predložila Vladi donošenje uredbe o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanje iz radnog odnosa, kojom bi se utvrdila ukupna obaveza, kao osnov za predlaganje propisa i za njihovo izmirenje.
Predmet evidentiranja po uredbi su dospele neizmirene obaveze na dan 31. decembar 2011. godine koji ima društveno preduzeće po presudi za potraživanja iz radnog odnosa, koja je poslala izvršna do 30. juna 2011. godine, a obuhvata presuđenu glavnicu, kamatu obračunatu prema presudi i troškove postupka.
Nakon izvršenog evidentiranja stalo se sa rešavanjem ovog problema sve do 25. juna 2015. godine, kada je Vlada Republike Srbije donela odluku o izmeni Odluke o obrazovanju radne grupe za pripremu propisa kojim će se urediti način regulisanja dospelih a neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa. Zadatak radne grupe je da izvrši analizu vrste dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa, da predloži način utvrđivanja obima obaveza i moguće načine izmirenja tih obaveza i da na osnovu sačinjenih analiza i predloga dostavi i mišljenje i predloži odgovarajuće propise kojim će se urediti način regulisanja dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa.
Moje pitanje je - da li je radna grupa sačinila izveštaj o svom nalazu u odnosu na zadatke koje je dobila? Pod dva, da li je Vlada Srbije razmatrala i donela odluke na osnovu izveštaja radne grupe? I pod tri, kada će radnicima biti isplaćena njihova potraživanja?
Drugo pitanje se odnosi na ponavljanje pitanja koje sam postavio prošli i pretprošli i pretpretprošli, a ono se upućuje predsedniku Vlade i gospođi Zorani Mihajlović - kada će iz grada Niša, iz centra grada, biti izmeštena železnička pruga? Pošto sam dobio nemušti odgovor od ministarstva, ja sam pitanje ponovio prošli put, nikakav odgovor nisam dobio, te vas molim, gospođo predsedavajuća, da insistirate da dobijem validan odgovor. Dakle, kada će železnička pruga biti izmeštena iz grada Niša?
Drugo pitanje, ako ne izmestite prugu, da li je tačna tvrdnja pojedinih funkcionera iz Srpskih železnica da će ta pruga biti privremeno elektrificirana? Molim da mi se to odgovori.
Treće pitanje postavljam predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću. Pitam - kada će građani Niša, juga i jugoistoka Srbije čuti kakav je plan privrednog i ekonomskog razvoja Niša, juga i jugoistoka Srbije? Ono što ste obećavali u predizbornoj kampanji 2014. godine i 2012. godine je da će grad Niš biti grad sa novim radnim mestima, velikih bulevara, novih poslova i novih investicija. Od tada do danas, od kada ste preuzeli vlast u gradu Nišu, u gradu Nišu je za 365 privrednih društava manje nego što je bilo 2012. godine i 201 preduzetnik je manje nego što je bilo 2012. godine. Doživeli smo da nam isključuju struju zbog neplaćenih računa ulične rasvete. Doživeli smo da nemamo ko da zameni sijalice na uličnoj rasveti pa je pola grada u mraku. Doživeli smo da nam škole budu u blokadi. Doživeli smo da javna preduzeća budu u blokadi.
Zato vas pitam, koji je plan razvoja grada Niša, ekonomski plan razvoja grada Niša, juga i jugoistoka Srbije? Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, kao što su rekle moje kolege, gospodin Marko Đurišić i Dušan Petrović, mi nećemo podržati ovaj budžet, gospodine ministre Vujoviću, iz prostog razloga jer budžet nije razvojni. Budžet je jako centralizovan i dalje vodi Srbiju u dalju centralizaciju. To što ste pričali o razvoju, ja recimo na primeru Niša to ne vidim. U zadnjih godinu dana istu ste priču pričali za budžet za 2015. godinu. Žuta banka nije došla u Niš, a ono što će se desiti u 2016. godini, videćemo na kraju, ali po onome što sam video u budžetu, ne vidim neku perspektivu, jeste da je premijer Vlade rekao da će pomoći gradu Nišu oko organizovanja srpske Nove godine. Mislim da to nije dobro.
Dalje zašto ne želim da glasam za ovaj budžet je što vaše ministarstvo nije ispunilo zakonsku obavezu prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i prema Ministarstvu zdravlja.
Vi ste, gospodine Vujoviću, po članu 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, obavezni da platite doprinose za 973.000 nosioca osiguranja u Republici Srbiji koji potpadaju pod član 22, a ja na žalost nemam vremena da objašnjavam taj član. Umesto 11 milijardi koje ste trebali da uplatite za 2015. godinu i za 2016. godinu, vi ste u 2015. godini dali 530 miliona, a u 2016. godini namenili 668 miliona, a ja da prevedem građanima Srbije, vi ste dali po, nosioci osiguranja iz ove grupe građana Srbije, 4,6 evra, umesto 57 evra. Zbog svega toga mislim da opasno ugrožavate sistem funkcionisanja zdravstva i ljudi u ministarstvu, ma koliko želeli dobro i ma koliko se trudili bez para, ne mogu da leče građane Srbije.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, ja mislim da je 15. put sada za redom kako predlažem Predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju i to člana 41.
Interesantno je da svuda gde sam bio i sa svim ljudima kojima sa pričao sam dobio podršku za ovaj zakon. Mnoga udruženja, nevladin sektor su podržali ovaj zakon, a interesantno je, poštovani građani, da narodni poslanici koji su svi listom do jednoga u predizbornim kampanjama obećavali da će raditi za dobrobit građana, da Vlada koja kaže da radi za dobrobit građana ne želi da podrži ovaj Predlog izmene zakona, koji kaže da bi pravo na lečenje bolesti usta i popravku zuba trebalo da imaju svi građani Srbije, naročito oni koji uplaćuju doprinose, a ima ih 4,5 miliona, a koji jedini nemaju pravo da popravljaju zube i leče bolesti usta preko sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. To meni nekako ne ide u glavu, nije mi jasno. Nije mi jasno šta je problem.
Podsetiću građane da sam govorio, a i to može da se vidi iz dokumentacije, da je na poziciji stomatologije u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje bilo neraspoređenih preko 350 miliona dinara. Vlada mi je odgovorila da nema para. E, sada, da ne bih ja ulazio u polemiku sa Vladom da li ima ili nema para, ako nema para, zašto to stoji na poziciji Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali evo sad, danas, tj. sutra ćemo početi raspravu i do kraja nedelje, kako kažu ljudi iz skupštinske većine, ćemo izglasati budžet za 2016. godinu. Šta vas sprečava, poštovane kolege, da u novom budžetu za 2016. godinu obezbedite oko 300 miliona dinara za popravku zuba građana Srbije?
Živimo u Srbiji gde je gro ljudi bez zuba, gde nema čoveka koji nema nedostatak zuba u vilici. Živimo u Srbiji koja nema dovoljno para da bi ljudi išli kod privatnog stomatologa, ma koliko oni spuštali cene i ma koliko bile jeftine usluge da popravljaju zube, živimo u Srbiji gde mi kao narodni poslanici neizglasavamo i ne dajemo mogućnost ljudima da od njihovih para, ponavljam, njihove pare, u Republičkom fondu se nalaze pare osiguranika, tj. građana Srbije, a mi im ne dozvoljavamo da od svojih para popravljaju zube kod stomatologa. Mislim da to nije u redu i mislim da bi građani Srbije ovo trebali da slušaju, gledaju, naročito da obrate pažnju kako ćemo da glasamo i da se tako opredele kada sledeći put budu davali poverenje na izborima.

Zahvaljujem.
Predložio sam da se ponovo razmatra i izmeni Predlog zakona o informisanju i medijima i u paketu pričaću i o Predlogu zakona o javnim medijskim servisima.
Zašto sam ovo predložio? Pre više od godinu i po godinu dana ova Skupština je donela odluku da na lokalnom nivou opštine, gradovi nemaju pravo da iz budžeta budu osnivači i finansijeri javnih medijskih servisa. Ova Skupština je to ogromnom većinom glasova usvojila. Ova Skupština je tada usvojila i da će taksa, to je bivša pretplata, a od tada taksa, biti 500 dinara za Javni medijski servis i ova Skupština je usvojila da u Republici Srbiji postoje dva medijska servisa – RTV i RTS, a oni koji žive ispod Save i Dunava nemaju mogućnost da imaju regionalnu javnu televiziju. Ja ovo više od 10 puta, u 10 sednica predlažem, jer sam mislio da je to propust, jer kažemo da smo dobronamerni i da želimo ista prava i obaveze na celoj teritoriji, ali koliko ja vidim, to je malo neuravnoteženo.
Ova Skupština je izglasala obaveze celoj Srbiji, ali ova Skupština ne daje da građani na celoj teritoriji imaju ista prava. Zašto to kažem? Pa, RTV pokriva teritoriju Vojvodine i može da se bavi mnogo bolje lokalnim temama i onim što interesuje građane Vojvodine i to je potpuno u redu. Radio televizija Srbije pokriva teritoriju cele Republike Srbije, ali sem pokrivenosti cele teritorije Republike Srbije, ona nema jednaku zastupljenost cele teritorije Republike Srbije. Gro tema se bave Beogradom, što je i normalno, Beograd je glavni grad i to nikome ne smeta. Ima tema i iz Vojvodine, ali ono što je bitno za građane ispod Save i Dunava, teme koje su svakodnevni problem i ono što interesuje o svakodnevnici iz mesta ispod Save i Dunava, toga nema dovoljno. Obično je to samo crna hronika, ono što je bitno, što je komunalna problematika, što je zdravstvena problematika, što je kultura na određenom delu teritorije ispod Save i Dunava, to uopšte nije zastupljeno.
Tako da, mi ćemo pre saznati da li funkcioniše tramvaj u Beogradu, nego recimo da li mi Nišlije znamo da li ide normalno linija Niš-Niška banja. To ne postoji.
Zbog toga smo predložili regionalni mali servis. Predložili smo da bude isto zastupljen kao što je RTV, gde ima dva televizijska i tri radio programa. Podsećam da je Radio Niš jedna od najstarijih radio-stanica u Srbiji, koja je ugašena i ne postoji.

Zahvaljujem.
Nastaviću. Ono što sam ja predložio, a očekivao sam da će Skupština prihvatiti, naročito poslanici iz Niša, jer imamo, podsetiću poslanike iz Niša, imamo jednoglasnu odluku Skupštine grada i to mislim da je u dva navrata glasano, i pozicije i opozicije, da Niš treba da ima javni servis.
Za divno čudo, samo mi koji smo iz Niša iz opozicije glasamo za ovaj predlog, a narodni poslanici koji su u skupštinskoj većini sa teritorije grada Niša ne glasaju za ovaj predlog, iako imaju obavezu stranačku, gradsku, ljudsku, skupštinsku, kako god hoćete da je nazovemo, da glasaju i podrže ovaj predlog. Ne razumem kako se to promeni način razmišljanja kada se pređe Bubanj potok. U Nišu ste svi za to da postoji regionalni javni servis, kako pređete Bubanj potok, vama se promeni način razmišljanja i niko od vas ne glasa.
Ja vas pozivam i zamolio bih režiju da pokaže građanima Niša ko glasa za ovaj predlog, jer ste dobili obavezu kada ste postali predstavnici građana Niša, da glasate, ko glasa za ovaj predlog, a ko ne glasa za ovaj predlog.
Završiću, da objasnim kako bi bilo finansiranje, jer je bilo reči da nema izvora finansiranja da bi postojao regionalni javni servis, da ima dva televizijska i tri radio programa i da bude finansiran na isti način kao što se finansira RTV, tj. da 30% ide za finansiranje RTS, a 70% da se koristi za finansiranje radio-televizije uža Srbija, tj. tog regionalnog radio-TV programa. Oni kažu – ne može. Pa, kako ne može? Kako može da se finansira u Vojvodini, a ne može ispod Save i Dunava? Šta to nije u redu? Izgleda da građani Srbije ispod Save i Dunava su dobri samo kada treba nešto da plate, a onda kada treba da imaju korist i benefite, e to ne može.
Pomislio sam da će problem biti rešen možda na drugačiji način, jer sam računao hajde, ne žele da prihvate predlog poslanika iz opozicije nego da imaju svoj predlog, jer na ovoj sednici ćemo pričati o izmeni Zakona o javnom medijskom servisu, ali izmena ide u tom pravcu da će verovatno taksa biti niža od 500 dinara, a ostatak će biti finansiran iz budžeta. Podsetiću građane Srbije, i taj budžet mi punimo, ne pune ga Nemci, tako da su to opet naše pare i opet će pare građana Srbije ispod Save i Dunava finansirati Javni medijski servis RTS i RTV, a mi ispod Save i Dunava nećemo imati tu privilegiju da možemo da znamo šta je ono bitno za život svake lokalne zajednice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, evo po ko zna koji put predlažem predlog izmene zakona, popularno nazvan zakon o Beogradu na vodi. Predlažem iz dva razloga. Prvi razlog što je to duboko protivustavan zakon, bar tako kažu pravnici sa kojima sam razgovarao, a drugi zbog načina finansiranja celog projekta. Da objasnim i da ponovim građanima koji nisu u toku o čemu se radi.
Protivustavan je zato što ovaj zakon dozvoljava eksproprijaciju privatne svojine na delu teritorije jedne beogradske opštine, i to ne za ono za šta se obično vrši eksproprijacija. Eksproprijacija po Zakonu o eksproprijaciji se vrši ako je u pitanju objekat opšte namene, škola, bolnica, vrtić, saobraćajnica, trasa dalekovoda. To znači za sve ono za šta postoji opšti interes i opšte dobro stoji nakon te eksproprijacije, tj. otkupa, slagao se, ne slagao vlasnik sa tim otkupom.
U ovom slučaju država i Grad Beograd imaju pravo da na teritoriji Savskog platoa, to je deo jedne beogradske opštine uz reku Savu, izvrši otkup privatne imovine, ali ne da bi se zidali objekti opšte namene, nego da bi se dalo nekom investitoru i to bez tendera, bez licitacije da zida stambeno poslovni objekat, i da taj objekat proda i da deli profit sa državom. To je jedno.
Drugo, da bi uopšte investitor mogao to da radi, treba izmestiti železničku stanicu, treba izmestiti prugu, treba u taj deo opštine dovesti vodu, struju, kanalizaciju, treba napraviti pristupne saobraćajnice, i to se neće raditi iz sredstava Grada Beograda, već će se raditi iz sredstava Republičkog budžeta. Ja sam protiv toga.
Predlažem da glasamo i da usvojimo ovaj predlog, kako bismo izmenili nepravdu prema republičkom budžetu i građanima Srbije, jer svi kažemo da želimo da pokrenemo proizvodnju, da nam trebaju nova radna mesta i dajmo da taj novac, a u pitanju je više stotina miliona evra, usmerimo ka privrednim aktivnostima, a ne ka izgradnji stambeno-poslovnog bloka. To je sada u pitanju 300 jednosobnih, dvosobnih i trosobnih stanova. Ne znam kako dve zgrade sa po 150 stanova može da pokrene privredu. U mom gradu zidaju zgrade, ne tako kao u Beogradu, nema narod para, ali ne vidim da tu nešto pokreće desetine hiljada ljudi. S tih 100, 200 ili 300 miliona evra ćemo mnogo više radnih mesta pokrenuti, nego zidajući dve stambeno-poslovne zgrade u Beogradu.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, ova skupštinska većina na predlog Ministarstva finansija, podsetiću vas, tada je bio ministar gospodin Krstić, bivši ministar finansija ove Skupštinske većine, je 1. avgusta 2014. godine donela Odluku i sa pozicije doprinosa, i to doprinosa za zdravstveno osiguranje, skinula 2% da bi prebacila na penziono i time rasteretila republički budžet za nekih 300 miliona evra, koliko je prebačeno sa jedne na drugu poziciju, kako bi budžet manje dotirao penzije, jer nema dovoljno para za isplatu penzija. To je pravdano time da u RFZO postoji višak para, da je korisnije da to se prebaci na poziciju penzija.
Kako to izgleda u realnosti? Ja ću vam sad u minut i po pročitati. Znači, smanjenjem doprinosa za zdravstveno osiguranje za 2% budžet Fonda je projektovan na 215,7 milijardi, iako je pre toga, dok je budžet bio 12,3%, bilo 236 milijardi. To je 20,3 milijardi manje, nego što je bilo u 2014. godini, dok nismo promenili zakon. Smanjenjem stope doprinosa na 10,3%, prihoda od doprinosa na zarade zaposlenih koji je bio 165,9 milijardi smanjen je na u 2015. godini na 123 milijarde, a time je budžet Fonda smanjen za 40,6 milijardi dinara.
Dalje, sredstva Fonda koje je trebalo da dobije iz republičkog budžeta na ime davanja republičkom budžetu, na osnovu člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, a to je finansiranje preko milion i 300 hiljada građana Srbije preko republičkog budžeta, a to su nezaposleni, oni koji su na birou, socijala. Znači, za njih je Republika dužna da uplaćuje doprinose kako bi imali zdravstveno osiguranje. Umesto 12,3 milijarde Republika je projektovala, pročitaću vam, 530 miliona dinara, što je četiri evra po osiguraniku.
Da sve ne bi izgledalo ovako i u 2016. godini, apelujem na vas da vratite 2% Republičkom fondu doprinosa, jer bez tih para funkcija fonda se dovodi u pitanje, pitanje kako će funkcionisati srpsko zdravstvo u 2016. godini. U pitanju je 300 miliona evra, enormne pare za srpsko zdravstvo. Prava i obaveze su ista, a budžet je smanjen za preko 35 milijardi dinara.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, poštovane Nišlije, evo danas ću ponovo ja postaviti poslaničko pitanje ispred moje poslaničke grupe i ponoviću isto pitanje, ovo je četvrti put. Zato što od Vlade i određenih ministarstava dobijem nemušte odgovore, u stvari dobijem odgovore koji prepričavaju moje pitanje. Pa, da bih ja bio dosledan ja ću ponoviti pitanje sa nadom da će neko u Vladi ili neko u nekom ministarstvu, ili predsednik Vlade uzeti za ozbiljno ovo što ja pitam u ime građana Niša i dati smislen suvislan odgovor.
Dakle, prvo pitanje je kada će iz centra grada iz centra Ništa biti izmeštena železnička pruga?
Podsetiću vas poštovane kolege da se grad Niš nalazi na Koridoru E-10 kako železničkom, tako i drumskom i da pruga, koja je nekad bila na periferiji grada sad prolazi kroz centar grada, deleći ga na dva dela, i time vrlo otežava život u gradu Nišu, komunikaciju između dela sa leve i desne strane pruge. Ugrožava živote ljudi, jer nisu retke saobraćajne nesreće. Napominjem da više desetina prelaza u nivou ima u gradu Nišu preko železničke pruge Niš-Sofija.
Godine 2010. je uzet kredit od Svetske banke u visini od devet miliona evra. Jedan i po milion evra dat je za izradu studije izvodljivosti. Grad Niš je do 2012. godine, to je bivša vlast uradio planska dokumenta, tj. generalni urbanistički plan u kome je predviđena nova tranša, izmeštanje pruge, plan detaljne regulacije, nove trase pruge i kompletnu geodeziju nove trase. Postojeća trasa se u tom planu predviđa kao trasa lakog šinskog prevoza. Od planskih dokumenata trebalo je još uraditi da bi se pristupilo fizičkom izmeštanju pruge idejni projekat, glavni projekat, generalni projekat i završiti eksproprijaciju preostalog dela trase koja nije urađena do 2010. godine.
Ono što sam pitao više puta, evo sad ponavljam. Da li je kredit sa Svetskom bankom realizovan do kraja? Bilo je povučeno samo milion i po evra od mogućih devet miliona ili je on propao, kada će se nastaviti postupak izmeštanja pruge iz centra Niša?
Ono što je interesantno da je za vreme ove vlasti, bivši direktor železnice dolazio u Niš sa idejom da se privremeno izvrši elektrifikacija trase kroz grad. Građani Niša su više puta i pozicije i opozicija, jednoglasno odbijali izmeštanje pruge zahtevajući, odnosno za ostanak pruge jednoglasno, zahtevajući izmeštanje pruge iz centra grada.
Ono što sam dobio kao odgovor, od gospođe Zorane Mihajlović je prepričavanje onoga što sam ja rekao, a to prepričavanje su potpisali obrađivač predmeta Ivana Perkunić, lice koje vrši kontrolu Mirjana Trifunović i lice koje odobrava Miodrag Poledica i Milana Rakić. Molim gospođu ministarku i dame i gospodu koju sam naveo, da stvarno odgovore i kažu da li će ova pruga da se privremeno elektrifikuje ili će biti izmeštena, i ako će biti izmeštena, kada?
To je pitanje koje građani Niša postavljaju.
Drugo pitanje je predsedniku Vlade i odnosi se na privredni razvoj grada Niša, jer smo svedoci da je u Nišu za zadnjih četiri ili tri godine, otvoren samo „Džonson elektronik“. Podsećam da je to poslovni aranžman koji je sklopljen još 2010. godine, a realizovan je sredinom ove godine, kada je svečano otvorena ta fabrika, sa 300 mesta. Ono što je interesantno, da je unazad nekoliko dana, više od nedelju dana, predsednik Vlade rekao da će u Nišu biti u narednom periodu biti otvoreno 3.000 radnih mesta u „Džonson elektroniku“.
Poštovana gospodo, u gradu Nišu ne radi 38% ljudi, 40.000 je radno sposobnih ljudi i oni ne rade. Vi ste preuzeli obavezu da grad Niš krene napred, a za to vreme dok ste vi na vlasti, grad Niš ima 370 privrednih društava manje i 201 privatna radnja je zatvorena.
To je efekata vašeg zalaganja i razvoja grada Niša, pa pitam Vladu i predsednika Vlade koji je plan razvoja, juga i jugoistoka Srbije i grada Niša i kada će on početi da se realizuje. Da li u ovom mandatu ili u sledećem mandatu?

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je u primeni od 1. avgusta 2014. godine, i tada je ako se sećate, poštovane kolege, prethodni ministar finansija bio iz vaše vlade, ovde u Skupštini je elaborirano i objašnjavano kako postoji višak para u RFZO i da je taj novac potrebno prebaciti u deo za penzije kako bi se rasteretio republički budžet za nekih 300 miliona evra koliko je iznosilo 2% doprinosa za zdravstvo 2014. godine.
Tih 2% koji su skinuti je imalo sledeće posledice: budžet za 2014. godinu RFZO-a je bio 236 milijardi, posle smanjenja za 2%, sa 12,3% na 10,3% za zdravstveno osiguranje u 2015. godini je budžet projektovan na 215,7 milijardi. Govorim da je to nekih 20 milijardi više za isti obim prava i obaveza RFZO prema lečenju građana Srbije.
Bilo je govora da će sve to biti dopunjeno iz republičkog budžeta i u republičkom budžetu je predviđeno za tu namenu 300, tj. 30 milijardi što je ekvivalent 300 miliona evra, ali je problem u tome što smanjenje stope doprinosa na 10,3% prihodi od doprinosa na zarade zaposlenih koji su pre smanjenja bili 156,9 milijardi, pali su u 2015. godini na 125,3 milijarde. Tako da je evidentno da u budžetu RFZO-a minimum 30 milijardi manjka za isti obim prava i obaveza Republičkog fonda prema lečenju građana Srbije.
Insistiram poštovane koleginice i kolege, da ponovo stavimo na dnevni red ovaj Predlog zakona kako bismo još jednom napravili analizu i kroz jedan konstruktivan razgovor iznašli rešenje, jer smanjenje novca na poziciju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje može da ima teške implikacije na lečenje građana Srbije. Sa manje para imamo manju mogućnost lečenja građana Srbije. Molim vas kolege da još jednom razmislite, glasate za moj predlog kako bismo vratili tih 2% RFZO-u kako bi omogućili građanima Srbije da se kvalitetno i dobro leče u sistemu RFZO.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi poslanici, poštovani građani Srbije, šesti put predlažem da ova Skupština ponovo uzme u razmatranje Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijaciji izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, kako ga u narodu popularno zovu, zakon o izgradnji Beograda priobalja reke Save.
Dva su razloga zbog kojih sam predložio Narodnoj skupštini da danas ponovo razmatramo ovaj zakon. Jedan što je po mišljenju pravne struke, a i onoga što se priča u narodu, ovaj zakon je duboko protivustavan, zadire u neprikosnovenost privatne svojine. Zato što ovaj zakon negira Zakon o eksproprijaciji i dozvoljava eksproprijaciju privatne imovine od strane države i grada Beograda kako bi se ustupila drugom privatniku radi sticanja lične koristi i zarade. Mislim na tog privatnika koji je dobio da gradi zgrade u priobalju reke Save.
Mislim, da je to protivzakonito, protivustavno i ova Skupština bi trebala ponovo da uzme u razmatranje ovaj zakona kako bi tu nepravdu ispravila. Jel, čemu onda Zakon o eksproprijaciji ako svako ko dođe na vlast može da donese „leks specijalis“ i ono što Ustav garantuje kao neprikosnoveno a to je privatna svojina, proglasi opštim interesom i da nekome bez licitacije, poštovane kolege, bez javnog nadmetanja, da tu zemlju drugom na korišćenje da gradi i da stiče profit. To je duboko protivzakonito i to je protiv Ustava Republike Srbije.
Drugi razlog zbog koga ovo predlažem je način finansiranja celog tog projekta. Prvo eksproprijacija, a drugo opremanje tog savskog platoa koji nema ni saobraćajnice, ni vodu, ni kanalizaciju, niti električnu energiju adekvatnu. Sve to će se finansirati iz budžeta Republike Srbije i po nekim grubim procenama u pitanju su više stotina miliona evra u vreme kada Srbija žudi za radnim mestima, za investicijama, kada dižemo kredite kako bi pokrenuli nešto u Srbiji, mi dajemo više stotina miliona evra da u Beogradu napravimo vodu, struju i kanalizaciju u delu jedne beogradske opštine. To nije dobro.
Taj novac treba investirati u pokretanje radnih mesta, a ako treba da se gradi nešto u Beogradu, kao što je recimo Niš raspisao samodoprinos, gospodo Beograđani izvolte raspišite samodoprinos i pravite, sretno vam bilo. Ali u ovo vreme, nije u redu da se to finansira iz republičkog budžeta kada republika uzima kredite da ispegla deficit u budžetu.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvaženi poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani građani južno od Save i Dunava, pre više od godinu dana republički parlament je doneo dva zakona, Zakon o informisanju i medijima i Zakon o javnim medijskim servisima.
Tim zakonom je prestala mogućnost finansiranja lokalnih samouprava, lokalnih javnih medijskih servisa. Tim zakonom su u Srbiji ozakonjena samo dva javna medijska servisa RTS sa svoja dva programa i tri radio kanala i RTV sa svoja dva televizijska programa i tri radio kanala, a ljudi, pola Srbije ispod Save i Dunava nemaju više mogućnost da imaju svoj lokalni javni medijski servis i kako je tada ministar kulture objašnjavao, dovoljan je RTS koji će pokriti potrebe polovine građana Srbije svakodnevnog obaveštavanja.
Ono što je suština, što je realnost, je da imamo „Hroniku regiona“ u kojoj je Niš zastupljen sa 15 sekundi, a vi nađite otprilike koliko su vaša mesta odakle dolazite zastupljena u „Hronici regiona“. Imate „Jutarnji program“ gde imate samo temperaturu kolika će biti u toku dana i to pod uslovom da živite u Nišu, ako ne živite u Nišu ni to nećete znati, a uredno ćete po zakonu koji je usvojen pre više od godinu dana plaćati tv pretplatu koja je pretvorena i zove se taksa, ne pretplata, od 500 dinara, ili kako je rekao predsednik Republike tj. predsednik Vlade pre nekih nepunih mesec dana da će to biti 150 dinara. Normalno, ostalo će biti finansirano iz republičkog budžeta, to su opet naše pare.
Ono što nije dobro je to što su ljudi izgubili mogućnost javnog informisanja pa imate primer da u Nišu skupština gradskog parlamenta nije održana, tj. opozicija je izašla jer nije bilo tv prenosa, a to je pravo svakog građanina Niša da čuje šta se dešava i kako se troši budžet grada Niša koji svi građani pune.
Imate problem što manjine ispod Save i Dunava nemaju ista prava i mogućnosti kao manjine u Vojvodini da se oglašavaju preko javnog medijskog servisa, imaju, ali moraju dodatno da plate, jer imaju mogućnost formiranja javnog medijskog servisa na svom maternjem jeziku. Oni to pravo imaju dok građani Srbije koji je većinski živalj i južno od Save i Dunava to pravo po ovom zakonu nemaju.
Naš predlog je, predlog ZZS – SDS – ZS da ponovo razmatramo ovaj zakon i da dozvolimo regionalni javni servis južno od Save i Dunava koji će se finansirati po istom modelu kao što se finansira RT Vojvodine.

To su dva zakona. Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, evo sva moja priča i želja da se udovolji potrebama građanima Srbije samo tri poslanika skupštinske većine su prihvatile ove predloge i ja im se zahvaljujem. Nadam se da će ih biti više.
Podsećam, građane Srbije u ovom parlamentu imate otprilike pola poslanika ispod Save i Dunava. Od te polovine samo su trojica njih glasala za to da vi imate pravo na regionalni javni servis od novca koji ćete plaćati uredno i koji uredno dajete sada kroz porez.
Znači, vi imate poštovani građani, imate obavezu da plaćate taksu, a ostatak novca da se od vaših para iz budžeta finansira RTS i RTV ali nemate pravo korišćenja, nemate mogućnost korišćenja javnog medijskog servisa kao ljudi koji žive u Beogradu i kao ljudi koji žive u Vojvodini. To ne pričam da bi ti ljudi izgubili to pravo, samo tražim isto pravo za građane Srbije ispod Save id Dunava. Tražim formiranje regionalnih javnih servisa kako bi ljudi mogli na adekvatan način da budu informisani, kako bi dobili informaciju od onoga što je njima životno pitanje u njihovoj lokalnoj sredini. Da li će se negde remontovati vodovod, da li će neka ulica biti bez vodovoda. Da li gradski saobraćaj u vašem mestu funkcioniše. Da li ima dovoljno medikamenata u vašoj zdravstvenoj ustanovi. Da li su velike gužve. Da li hitana pomoć ima ispravna vozila ili nema ispravna vozila. Da li se vrši remont ulične rasvete i napona koji ide do svakog doma, do trafoa.
To je tema o kojoj treba da budu informisani građani Srbije, gubitkom javnih medijskih servisa na lokalnom nivou građani Srbije su izgubili to pravo ispod Save i Dunava.
Imaju pravo da projektno finansiraju privatne medije da bi dobili tu informaciju, ali samo da vam nešto kažem, ispod Save i Dunava velika je nezaposlenost. Gradski budžeti se pune sa 60 do 65%. Nema novaca za takvo finansiranje, a i zašto bi neko duplo plaćao nešto što mu pripada po zakonu. Zašto bi neko plaćao dodatni privatni javni medijski servis, kada to može da bude omogućeno od onih para koje uplaćuje kao taksu za TV prenos za javni medijski servis.
Zbog toga mislim da ova Skupština napokon treba da prihvati moj predlog, da zastupamo interese građana, jer smo se svi zakleli u to kada smo ušli u ovaj parlament i da prihvatimo izmenu zakona i omogućimo građanima da imaju na celoj teritoriji iste obaveze, a i ista prava. Ja vam se zahvaljujem.

  Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, četrnaesti put predlažem ovoj Skupštini izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju i čuvenog člana 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji govori o tome ko ima pravo na stomatološke usluge, preko sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. O čemu se radi?
Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju član 41. kaže da, citiraću – „to imaju popravku zuba, imaju pravo na teret Republičkog fonda mlađi od 18 godina, srednjoškolci i studenti do 26 godine, stariji od 65 godina za neke usluge stomatologije i trudnice i određene grupe pacijenata sa određenim dijagnozama“.
Da ne bi sad to nabrajao, svi ostali građani Srbije, a to je 4,5 miliona radno sposobnih osiguranika, tj. korisnika Fonda Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nemaju to pravo.
Ono što je paradoks je da tih 4,5 miliona radno sposobnih uplaćuju doprinose i pune budžet Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i nemaju pravo na stomatološke usluge, a svi oni koji su korisnici na osnovu nekog prava, na osnovu nekog prava, na osnovu nekog člana zakona, Fonda koji pune ovih 4,5 miliona, imaju pravo na to.
Oni to treba da imaju, jer to su mlađi do 18 godina, studenti, trudnice i oboleli od nekih specifičnih bolesti.
Ono što ja predlažem koleginice i kolege je da, i ljudi koji uplaćuju doprinose imaju pravo na popravku zuba preko sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Šta je tu potrebno? Dovoljan kadar stomatološki postoji u ustanovama obavezne zdravstvene zaštite. Potrebno je samo kupiti materijal. U ovoj godini, u budžetu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje preko 350 miliona dinara je bilo slobodno. Vi se niste složili da angažujemo ta sredstva i da kupimo materijal, kako narod kaže za plombiranje zuba.
Evo sad se pravi novi budžet. Hajdemo da promenimo član 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju i da omogućimo ljudima da imaju stomatološke usluge preko sredstava koje oni daju. To su njihove pare. Zašto ne date ljudima da mogu deo svojih para koje uplaćuju u Republički fond da iskoriste za popravku svojih zuba?
Srbija je po broju izvađenih zuba, mislim prva u Evropi. Imate preko 65% ljudi, starijih od 60 godina koji nemaju zube u glavi. Dajte ljudima da popravljaju zube. Živimo u vrlo teškom vremenu, u finansijskoj smo krizi, ljudi nemaju mogućnosti i para da plaćaju stomatološke usluge, ma koliko one jeftine bile. Ovo je način da im pomognemo.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministre, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, dakle, u ovih nešto više od dva minuta pokušaću da iznesem svoj stav i stav naše poslaničke grupe zbog čega mi nećemo podržati ova dva zakona, i to Predlog strategije i razvoja energetike Republike Srbije od 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.
Kolega Marko Đurišić je to opširno elaborirao, a ja mogu samo da kažem da se apsolutno slažem sa njim, jer mislim da je ova strategija spisak lepih želja, bez preciznih ciljeva, rokova i izvesnih predvidljivih i stabilnih izvora finansiranja za tako nešto.
Što se tiče Predloga zakona o rudarstvu i geološkom istraživanju par zamerki ima. Naime, odredbama postojećeg zakona koji je donet 2011. godine definisano je da je investitor nosilac prava za detaljna geološka istraživanja, mora za prve tri godine istraživanja da realizuje minimum 75% predviđenih projektovnih radova i time dobije mogućnost za produžetak prava na istraživanje za još dva istražna perioda od po dve godine.
Ono što se desilo istekom te tri godine je da niko, tj. ni jedan od investitora nije izgubio pravo na geološko istraživanje, čak šta više ovim zakonom mi dajemo, uvodimo verovatno novu rundu da im se daje mogućnost da u sledećim sedam, osam godina nastave da se bave onim čime su se bavili, a što su po važećim zakonima još uvek iz 2011. godine trebali da izgube to pravo.
Druga stvar koja nam smeta to je dalja centralizacija Srbije, isključivanje lokalnih samouprava da daju svoj sud i mišljenje o eventualnim geološkim istraživanjem i iskorišćenje rudnih bogatstava na njihovoj teritoriji uz obrazloženje ministra da će oni biti samo obavešteni i to biti podrobno obavešteni, a razlog je što su nedovoljno efikasni, nestručni.
Samo podsećam gospodina ministra da oni vrše vlast na teritoriji cele Republike i da bi trebalo sa svojim partijskim, koalicionim prijateljima da to rasprave, ali dalja centralizacija nije dobra za razvoj Srbije.
Decentralizacija je nešto što daje mogućnost…

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, prvi put od kada sam izabran za narodnog poslanika u Republičkoj skupštini ja se ne protivim oštro zakonima koje predlaže Vlada i određeno ministarstvo, jer smatram da je ovaj Predlog dobar, jer rešava višedecenijski problem, kao što je rekao gospodine ministar Lončar.
Naime, o čemu se radi? Naša poslanička grupa, čiji sam ja danas ovlašćeni predstavnik, a to je Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, nije uložila nijedan amandman iz dva razloga. Prvi razlog je što su, po rečima ministra, a ja se potpuno slažem sa tim, ovo okvirni članovi zakona koji omogućavaju detaljnije i sveobuhvatnije rešavanje višedecenijskog problema. Drugi razlog je što Ministarstvo kao predstavnik Vlade ima pravo na svoj stav i svoje mišljenje, a videćemo kada dođu ti podzakonski akti kako to izgleda i da li je to idealno ili ima manjkavosti, pa ćemo onda sugerisati izmene.
Materija je vrlo škakljiva, ne ne znam zbog čega, nego što može vrlo lako da se otme kontroli, da se pogrešno protumači i da unese zlu krv među zdravstvene radnike. Ja ću pokušati u par minuta, pošto sam imao sreću i zadovoljstvo da budem i radnik Republičkog fonda, da vam objasnim kako taj sistem funkcioniše, tako da mogu i građani da razumeju o čemu mi pričamo ovde.
Dakle, da bi sistem zdravstva funkcionisao, moraju da se edukuju kadrovi. Zbog specifičnosti struke, medicinski radnici mogu samo da se edukuju u zdravstvenim ustanovama, ne mogu empirijski da se edukuju. Do sada je bilo, da bi neko mogao da se bavi naukom, da bi mogao da bude profesor, da bi mogao da napreduje u struci i da bi mogao da se edukuje, on mora da bude radnik zdravstvene ustanove, a u Republici Srbiji su to klinički centri. Tu se vrši edukacija budućih lekara, budućih studenata, tj. studenata koji studiraju medicinu, stomatologiju, farmaciju.
Kao radnik medicinskog, tj. kliničkog centra, on konkuriše i bude izabran u zvanje nastavnika, asistenta, šta god je u medicini. Znači, on ima ugovor u Kliničkom centru i ima ugovor na Medicinskom fakultetu. To je ono što se bunio narod. Kako to za isto radno vreme neko može da ima dva ugovora? To je ovo što kaže gospodin ministar. To je nelogično. To je nemoguće.
S druge stane, nemoguće je te ljude, po Zakonu o visokom obrazovanju i Zakonu o radu, platiti samo 30% za rad u kliničkom centru. Zašto? Zato što oni de fakto provode ceo radni vek, ceo dan provode radeći u kliničkom centru i, kao što reče profesorka Slavica, edukujući kadrove. Jer, sem nastave i predavanja, studenti medicine i stomatologije se edukuju i tako što gledaju i što vežbaju. To neko mora da kanališe, neko mora da vodi te vežbe i neko mora da ih edukuje, jer ne rade na lutkama, nego rade na živim ljudima.
Da bi se to sada uvelo u zakonski okvir, radnici medicinskog fakulteta, profesori medicine i stomatologije će biti samo radnici na medicinskom fakultetu. Postavlja se pitanje - kako će da se valorizuje taj rad koji je evidentan, jer oni ljudi odrade tu platu u kliničkom centru? Tako što će Fond, Medicinski fakultet i zdravstvena ustanova da sklope ugovor gde će Fond njihov rad, ta sredstva koja oni zarade u Kliničkom centru uplaćivati Medicinskom fakultetu, a Medicinski fakultet onda davati nastavnicima.
Zbog čega ovaj stav 7. ne treba prihvatiti? Zato što po zakonu ne možete nekom da podignete platu. Zato ovaj stav 7. mora da ostane u ovom zakonu, da bi ljudi mogli da prime ono što su zaradili. To nije nikakvo uvećanje plata. Oni će platiti poreze i doprinose i plata im neće biti veća, biće ista. Zbog toga mora da se izuzme, jer ako bi se izuzeo ovaj stav 7, onda bi faktički ljudi mogli da imaju samo platu na fakultetu, a on, da vas podsetim, pripada Ministarstvu prosvete, a ne Ministarstvu zdravlja. Ovde bi mogli da imaju 30% od plate kliničkog lekara, iako rade 100%. Ovo je samo ozakonjenje nečega što se decenijama nije moglo da reši.
Kako će to izgledati na kraju? Kao što reče gospodin ministra, videćemo, ali ovaj član zakona daje mogućnost da sada Ministarstvo sa svojim stručnim službama ide dalje u rešavanje ovog problema, jer tu se otvara sijaset problema. Ti problemi nisu vezani, ponavljam, za osiguranike, tj. za pacijente i nisu vezani za nastavno-naučni kadar medicinskih i stomatoloških fakulteta. To je vezano za to kako će sada da se urede odnosi kadrovskih lista, projektovanja kadrova, ali to je nešto što radi Batut, što radi Ministarstvo zdravlja i što radi Republički fond. Suština je da ovo ne može da naškodi, a daje šansu da bude mnogo bolje. Videćemo kako će to da izgleda u budućnosti.
Zbog toga svega mi nismo ulagali amandmane i nismo oštro protiv Predloga zakona, jer smatramo da će doneti boljitak i da će rešiti taj problem, da ljudi imaju napokon rešen svoj status i da znaju koliko zarađuju, kako zarađuju, a ne da se desi da neko ima dva uplaćena doprinosa, pa krajem godine ide u Fond da podnosi zahtev da ima refundaciju doprinosa na socijalno i na penziono, što nije u redu. Ovako će to da se, ja pretpostavlja, a i duboko se nadam da je to zamisao Ministarstva da će to tako da se reši. Zahvaljujem.