Nisam vas čuo. Izvinite. Koji zakon?

Dajete mi treći put da pričam. Treba da bude zakon…

Ne, ne. Nije tri puta.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, ovo je deseti put da uvaženoj skupštinskoj većini, SNS, SPS i svim strankama koje čine tu koaliciju, da ne bih sve nabrajao, predlažem da se uzme u razmatranje Zakon o zdravstvenom osiguranju, kako bismo promenili član 41. koji govori o tome ko ima pravo da na teret sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje popravlja zube u Republici Srbiji.
Po važećem zakonu to pravo imaju mladi do 18 godine, srednjoškolci i studenti do 26 godine, stariji od 65 godina i trudnice i određene grupe pacijenata sa određenim dijagnozama, da ih ne bih sada sve nabrajao.
Ono što ja predlažem izmenom ovog člana je da svi građani Srbije, a govorimo o četiri i po miliona radno sposobnih stanovnika Republike Srbije koji uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje i oni pune budžet Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, da im se da pravo da deo tih sredstava koji oni uplaćuju od svojih zarada mogu da iskoriste za popravku zuba.
Deset puta ova Skupština to odbija, ne razumem zašto. Svi mi pričamo da radimo u korist građana Srbije, svi mi lekari pričamo o tome da nam je zdravlje pacijenata na prvom mestu, a kada dođe do glasanja ovog zakona onda niko ne glasa. Ja to stvarno ne razumem. S tim što u budžetu RFZO na poziciji stomatologije postoji neraspoređeno 350 miliona dinara.
Kod podnošenja ovog zakona Vlada Republike Srbije mi je odgovorila da ne postoje sredstva. U medijima, poštovane koleginice i kolege i poštovani građani Srbije, slušamo kako je budžet super, pun para. U budžetu na papiru piše da postoji višak sredstava, a onda ja dobijem odgovor iz Vlade da nema para. Pa, da li ima ili nema para? Verujem da budžet ima para i tražim od vas da omogućimo građanima Srbije da imaju stomatološku zdravstvenu zaštitu i oni koji uplaćuju sredstva. Vi ukidate pravo ljudima koji daju pare. To su njihove pare i oni imaju prava na tu stomatologiju. Da ne govorim o tome kolika je nezaposlenost, da ne govorim o tome koliko ljudi imaju niska primanja i nemaju dovoljno novca da plaćaju privatnog stomatologa, ma koliko privatni stomatolozi skidali cene. Pola nacije nam je štrbavo, da ne govorim o tome koje sve bolesti mogu da počnu i da se iskomplikuju time što zubi nisu u redu i što usta nisu u redu.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, moje prvo pitanje upućujem predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću, a ono glasi – šta je plan ekonomskog i privrednog razvoja grada Niša, juga i jugoistoka Srbije?
Želim samo da podsetim predsednika Vlade da je pre tri godine u kampanji za republičke izbore, kao i pre godinu i nešto više dana kada su bili ponovljeni republički izbori, građanima Niša, juga i jugoistoka Srbije obećao je bolji život i viših radnih mesta.
U gradu Nišu nakon tri godine vršenja vlasti ove skupštinske većine i ove Vlade, Niš ima preko 36% nezaposlenih, što je negde oko 40.000 radno sposobnih ljudi koji su nezaposleni u gradu.
Za tri zadnje godine samo je povećan porez na imovinu od 50 do 300%. Poskupele su komunalne usluge, poskupela je električna energija.
Cena grejanja preko gradske toplane povećana je toliko da su ljudi počelu spontano da se okupljaju, a to ste svedoci iz medija, organizuju se protestuju na ulicama jer ne vide način kako da izađu iz problema u koji su zapali kao posledica velikih računa za grejanje koje nisu u mogućnosti da plate.
Ono što je još interesantno, u zadnjih tri godine, tj. od 2010. godine do 2014. godine, broj privrednih subjekata koji je u 2010. godine bio 3.233 i broj preduzetnika koji je u istoj 2010. godini bio 7.765 registrovanih u APR, pao u 2014. godini na 2.866 privrednih društava i što je smanjenje za preko 350 privrednih društva i što se tiče preduzetnika sa 7.765 na 7.564, što je pad otprilike oko 200 preduzetnika.
To samo govori u prilog tome da u gradu Nišu je velika nezaposlenost, da ljudi nemaju način kako da reše svoje životne probleme, ne mogu da zadovolje da u toku meseca imaju dovoljno sredstava za običnu egzistenciju.
Opravdano nezadovoljstvo građana Niša mora da se reši, gospodine predsedniče, zato insistiram da predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, kaže koji je plan ekonomskog i privrednog razvoja grada Niša, juga i jugoistoka Srbije jer samo otvaranje novih radnih mesta, upošljavanjem ljudi, oni će moći da izmiruju svoje obaveze prema državi, prema lokalnoj samoupravi i da imaju dovoljno sredstava za pristojan i primeren život.
Ponavljam, šta je plan ekonomskog razvoja grada Niša? Šta je plan ekonomskog i privrednog razvoja juga i jugoistoka Srbije? Kada ćete početi da ispunjavate obećanja data građanima Niša da će dolaskom SNS na vlast oni živeti bolje?
Drugo pitanje upućujem gospođi Zorani Mihajlović i ono glasi – kada ćete nastaviti izmeštanje pruge iz centra grada? Naime, 2010. godine uzet je kredit od Svetske banke u visini od devet miliona evra. Jedan i po milion evra dat je za izradu studije izvodljivosti.
Grad Niš je do 2012. godine uradio planska dokumenta i to generalni urbanistički plan u kome je predviđena nova trasa izmeštanja pruge. Zatim, plan detaljne regulacije buduće trase izmeštene pruge i kao kompletna geodezija kompletne trase. Postojeća trasa se po tom planu predviđa kao trasa lakog šinskog prevoza.
Od planskih dokumenata trebalo je uraditi posle 2012. godine još idejni projekat, glavni projekat i generalni projekat i završiti započetu eksproprijaciju parcela na budućoj trasi.
Pitanje je šta je bilo sa kreditom koji je uzet kod Svetske banke, da li je on propao ili je uzet i dalje se koristi u realizaciji ovog izmeštanja pruge? Kada će se nastaviti postupak izmeštanja pruge iz centra grada? Znači ovo pitanje postavljam već tri puta i nisam dobio odgovor od Ministarstva i predsednika Vlade i bojim se da odugovlačenje rešavanja problema izmeštanje pruga na vodi na razmišljanje da će u poslednjem trenutku kada cela trasa izmeštena između Niša i Dimitrovgrada bude elektrificirana u „iznuglici“ biti elektrifikovana postojeća trasa kroz Niš.
Napominjem da je Skupština Grada jedinstveno u više navrata i pozicija i opozicija glasala da se pruga izmesti iz centra grada i tražim od Vlade da odgovori kada će taj postupak biti nastavljen i završen? Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Pitanje želim da postavim ministarki Zorani Mihajlović.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovani građani Niša, više puta u dosadašnjem radu i zasedanjima ove Skupštine, postavio sam pitanje gospođi Mihajlović – kada će i da li će uopšte biti izmeštena železnička pruga iz centra grada, iz centra grada Niša?
Do sada uopšte nisam dobio adekvatan odgovor, precizan odgovor, te ću iskoristiti ovih par minuta i zloupotrebiti vašu pažnju da ponovo postavim isto pitanje sa nadom da će gospođa ministarka ovog puta odgovoriti kako bismo mogli građanima Niša da kažemo da li će biti izmeštena pruga iz centra grada ili će ostati gde je sada na istoj trasi, samo što će biti elektrifikovana?
O čemu se radi? Godine 2010. tadašnje rukovodstvo grada je uz pomoć Republičke Vlade ušlo u kreditni aranžman sa Svetskom bankom kako bi se ušlo u postupak izmeštanja pruge gde je i predviđena trasa gde treba da ide ta obilaznica. To je, da vam ne objašnjavam mnogo, delom zaječarska pruga i posle prema Sićevaćkoj klisuri.
Godine 2010. je, da ne bih pogrešio, za milion i po evra od devet miliona, koliko je ugovoren kreditni aranžman sa Svetskom bankom, dato za izradu studije izvodljivosti. Grad je odradio generalni urbanistički plan gde je predvideo buduću trasu.
Tadašnja sadašnja trasa je predviđena da laka šinska vozila idu, tj. neki tramvaj, da se ne bi uništavalo ono što je napravljeno u gradu, da bi moglo da služi građanima, da taj deo grada ima neki vid transporta, dodatni, sem autobuskog saobraćaja. Znači, urađen je generalni urbanistički plan, urađen je plan detaljne regulacije tog dela, što je vrlo bitno, kao osnovni planski dokument, da bi moglo da se ide u dalji postupak realizacije izmeštanja pruge i urađeno je ono što je vrlo bitno – kompletno geodetsko snimanje trase. To je radila Direkcija za izgradnju grada, tako da je i taj deo urađen.
Ono što je trebalo da se uradi to je da se uradi generalni projekat, da se uradi idejni projekat i glavni projekat. To je bilo predviđeno sa tih devet miliona evra. Od 2012. godine do dana današnjeg ni reči, ni slova o izmeštanju pruge.
Moje pitanje – dokle se stiglo sa realizacijom kreditnog aranžmana i da li su ovi projekti koji su trebali da se isfinansiraju urađeni ili se rade ili kada će biti urađeni?
Drugo pitanje – kada je i da li je završena eksproprijacija koja je rađena između 2010. i 2012. godine, tako da je ostao jedan mali deo, mislim od nekih 3-3,5 kilometara koje ste trebali da završite eksproprijacijom budućom trasom?
Ono najbitnije pitanje gospođi ministarki – kada će biti izmeštena pruga iz centra grada Niša? Molim vas da dobijem precizan odgovor. Ako ne, da li je tačno da se namerava privremena elektrifikacija pruge po trenutnoj trasi koja ide kroz grad?
Ono što je vrlo bitno da čuju narodni poslanici republičke skupštine, a i gospođa ministarka, je da je Skupština grada u par navrata jednoglasno, i pozicija i opozicija, glasala i izglasala da želi da se pruga izmesti iz grada. To je jedinstveni stav grada Niša, nije stav partija koje su na vlasti trenutno ili koje su bile na vlasti u prošlim mandatima, to je stav svih odbornika Skupštine grada u svim mandatima, do dana današnjeg, te vas stoga molim, gospođo ministarka, da nam decidirano u propisanom zakonskom roku, odgovorite da li će pruga iz centra grada biti izmeštena ili planirate da je elektrifikujete, kako vi kažete, tj. kako se čuje, privremena elektrifikacija postojeće trase. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, osmi put predlažem Narodnoj skupštini da prihvati moj predlog izmene dnevnog reda i uvrsti u današnju raspravu – Predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju i to člana 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju koji se odnosi na stomatološku zdravstvenu zaštitu.
Naime, taj član kaže da na teret RFZO pravo na popravku zuba i lečenje bolesti usta imaju preko sredstava, imaju osiguranici do 18 godina starosti, školarci i studenti do 26 godine i stariji od 65 godina. To je ukupno negde oko dva i po miliona osiguranika RFZO ostalih četiri i po miliona radno sposobnih, oni koji u suštini plaćaju doprinose, koji pune RFZO, delom svoje zarade oni nemaju pravo na popravku zuba preko sredstava RFZO.
Ono što je vrlo bitno da bi se ovaj član promenio ne treba povećavati broj upošljenika u ustanovama koji imaju potpisan ugovor sa RFZO. Znači, imam sasvim dovoljan broj prepoznatih stomatologa i stomatoloških sredstava i tehničara. Ono što je potrebno su samo sredstava za kupovinu stomatološkog materijala za pružanje tih usluga koje treba da dobiju naši osiguranici, osiguranici RFZO. To je na godišnjem nivou cifra do 250 miliona. Ono što je vrlo bitno na poziciji zdravstvenog osiguranja, a to je stomatološke zdravstvene zaštite u RFZO to jest u budžetu RFZO ima neraspoređenih 350 miliona.
Molim vas da prihvatite moj predlog izmene dnevnog reda kako bismo danas mogli da raspravljamo o ovoj tački, o izmeni ovog zakona i kako bismo usvojili na opšte zadovoljstvo građana Srbije koji žive u sve težim uslovim, para je sve manje, a stomatološke usluge koje su im potrebne oni moraju da plate kod privatnih stomatologa. Ovako bismo rasteretili kućne budžete, u krajnjoj liniji to su njihove pare.
Ono što je vrlo bitno, a želim da vam kažem da je podršku ovoj mojoj inicijativi dao i Savez udruženja dobrovoljnih davaoca krvi Srbije. Tu podršku je potpisao predsednik glavnog odbora profesor Radomir Tošić. Ja vas molim kolege da razmislite i svojim glasom podržite izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju i građanima Srbije omogućite da mogu da preko sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje popravljaju zube i leče bolesti usta. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Koleginice i kolege, poštovani građani Srbije predložio sam izmenu Zakona o javnim-medijskim servisima i izmenu Zakona o informisanju i medijima. To su dva zakona koje je ova Skupština i skupštinska većina usvojila pre nešto više od godinu dana.
Tim zakonima je ukinuta mogućnost da lokalne samouprave mogu da finansiraju iz lokalnih budžeta javne-medijske servise, lokalne, javne medijske servise.
Ono što je bitno i što smo naneli nepravdu, po meni, ja sam duboko ubeđen u to, građanima Srbije koji žive ispod Save i Dunava, to je nejednakost u pravima i obavezama.
Po ovom zakonu svi građani Srbije su u obavezi da plaćaju pretplatu koja se ovim zakonom preformulisala i postala taksa za TV pretplatu, a pravo na korišćenje tog javnog medijskog servisa, većinom imaju građani Vojvodine, građani Beograda dok su građani ispod Save i Dunava prinuđeni da informacije koje su od značaja za njihove lokalne zajednice, imaju preko termina kod ovih dveju medijskih kuća, javnih-medijskih servisa, RTS, RTV.
Predložio sam izmenom zakona da se uvede i treći javni-medijski servis, to je radio-televizija uža Srbija, koji će imati dva televizijska i tri radio programa, tako da i građani ispod Save i Dunava sem obaveze plaćanja TV pretplate imaju mogućnost da se preko tih regionalnih javnih servisa informišu o onome što je vrlo bitno za funkcionisanje lokalnih zajednica, što je bilo obuhvaćeno lokalnim javnim-medijskim servisima koje smo ovim zakonom ukinuli, tj. sprečili da lokalne zajednice i dalje ih finansiraju.
Druga, vrlo bitna stvar je ta što nacionalne manjine u Beogradu i AP Vojvodini imaju mogućnost korišćenja tih javnih-medijskih servisa za svoje kulturne programe i sve ono što im zakon dozvoljava, dok nacionalne manjine ispod Save i Dunava nemaju tu mogućnost, tj. imaju mogućnost u zakonu da formiraju javne-medijske servise na manjinskom jeziku, što mislim da nije u redu, jer ako svi plaćamo i punimo budžet javnih-medijskih servisa onda bi trebalo da imamo svi iste i mogućnosti. Te vas molim da svojim glasom prihvatite predlog izmene dnevnog reda kako bismo mogli da omogućimo građanima Srbije da pored istih obaveza imaju i ista prava.

Ja vam se zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, nastaviću gde sam stao. Ovo je drugi zakon koji se tiče iste materije o kojoj sam malopre pričao.
Postavlja se pitanje – kako će se finansirati javni-medijski servis. U razgovoru sa kolegama je bilo reči da nema dovoljno para ni za RTS, a kamoli za radio-televiziju uža Srbija, pa, gospodo, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, isto kako se finansira RTV, znači, naši dragi prijatelji iz Vojvodine kad plate taksu od 500 dinara, 70% ostaje za finansiranje RTV, a 30% ide za finansiranje RTS. Znači, po istom šablonu bi se finansirao i radio-televizija uža Srbija, tako da bi 70% od pretplata koju uplaćuju naši građani ispod Save i Dunava ostajalo za finansiranje uža Srbija, a 30% bi išlo da se finansira RTS, kao centralni javni-medijski servis Republike Srbije.
Time biste kolege pomogli svojim sugrađanima da imaju informacije koje su im vrlo bitne i lepo je da mi znamo šta se dešava u Beogradu, Vojvodini, ali složićete se sa mnom, to je potrebno kao druga informacija.
Kao prva informacija je vrlo bitno ono što se dešava u našim sredinama iz kojih smo mi došli da predstavljamo građane Srbije, pa vas molim da svojim glasom prihvatite izmenu dnevnog reda, kako bismo danas mogli da izmenimo Zakon o javnim-medijskim servisima i omogućimo građanima Srbije ista prava uz iste obaveze.
Ono što je vrlo bitno, to je da građani Niša, verovatno i u vašim lokalnim sredinama je slična situacija, ali građani Niša su u više navrata, skupštinskom odlukom jednoglasno i pozicije i opozicije glasali da Niš treba da ima javni-medijski servis.
Pomenuću, nije isto imati javni-medijski servis iz pretplate, o čemu sam do sada pričao i javni-medijski servis koji ćete projektno finansirati iz lokalnog budžeta.
Jug Srbije, Srbija ispod Save i Dunava, em je siromašna, em ako želi da ima lokalni-medijski servis, treba duplo da plati. To nije korektno i nije pošteno, pa vas molim da svojim glasom uvrstimo ovu tačku u dnevni red kako bismo ispravili nepravdu i izjednačili prava i obaveze svih građana Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, predložio sam izmenu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Predložio sam, jer ova skupštinska većina nije prihvatila naše amandmane kada smo na vreme, pre donošenja i izglasavanja ovog zakona, sugerisali i upozoravali na protiv zakonitost, s jedne strane donošenja ovakvog zakona, a on je protivzakonit iz prostog razloga što je prvo protivustavan, jer zadire u privatnu imovinu i neprikosnovenost privatne imovine, a s druge strane je u direktnoj suprotnosti od Zakona o eksproprijaciji koji jasno kaže kada može da se vrši eksproprijacija i kada može da se vrši otkup privatne imovine radi opšteg interesa, a to je kada je u pitanju izgradnja saobraćajnica, pruga, auto-puteva, škola, obdaništa, vrtića, zdravstvenih ustanova i svega onoga što je javni interes i što je na dobrobit i korist svih građana Srbije.
Ovom prilikom izglasali ste zakon u republičkoj Skupštini gde je dato Republici Srbiji i Gradu Beogradu mogućnost da otkupi privatnu imovinu koju će dati drugom privatniku radi izgradnje stambeno-poslovnih objekata, što nije javni interes.
Jeste javni interes izgradnja stambenih objekata, ali za socijalno stanovanje. A ono što se čuje iz medija, ovih 300 stanova koji se grade na lokaciji tog „Beograda na vodi“, sve je, ali nije socijalno stanovanje.
Druga stvar, koja je vrlo bitna, to je način finansiranja, eksproprijacije i komunalnog opremanja dela jedne opštine u Beogradu. To je iz republičkog budžeta, što je po meni vrlo loše, što je nedopustivo, jer svi smo mi čvrsti za stanovišta da treba otvarati nova radna mesta i da treba pokrenuti privredu u Srbiji i mi ćemo uložiti nekoliko stotina miliona evra u komunalno opremanje jedne lokacije u jednoj opštini u Beogradu, umesto da taj novac uložimo u navodnjavanje, pošto kažemo da je poljoprivreda nešto što je budućnost razvoja Srbije zbog povećanog izvoza, da se orijentišemo na energetsku efikasnost, gde ćemo pokrenuti, stvarno pokrenuti građevinsku industriju.
Mi ulažemo u deo grada gde je počela izgradnja 300 stanova i to strukture jednosobni, dvosobni, trosobni i četvorosobni po malo. Izvinite, molim vas, u našim sredinama, evo u mom Nišu, da bi neko napravio stambenu zgradu, mora da kupi lokaciju, da je ne dobije džabe, mora da plati komunalne troškove odmah, a ne posle 20 godina kada dođe do prebijanja troškova opremanja okoline i mora…

…da uloži svoj novac.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, podneo sam Predlog izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a podsetiću vas, to je zakon gde smo usvojili izmene 1. avgusta 2014. godine i tada sam vam ja isto govorio ono što ću vam sada ponoviti.
Da vas podsetim, tada ste svojom odlukom i svojim glasovima, sa pozicije socijalnog osiguranja, tj obaveznog zdravstvenog osiguranja, skinuli 2%, pa je sada ono što mi svi plaćamo iz naših plata 10,3% za zdravstveno osiguranje, a povećali ste poziciju obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja sa 24 na 26%.
I tada je bila priča, ako se sećate, bivši ministar Krstić je govorio o tome, kako je to super, kako je to idealno rešenje, jer postoji višak novca u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i da taj novac će korisnije da se upotrebi ako prebacimo u deo za penzije, jer ćemo time rasteretiti za 300 miliona evra godišnje davanje republičkog budžeta za dotaciju penzija koje primaju naši penzioneri. I to vam je jedan od ovih boljitaka, to što kažete da je super republički budžet, 300 miliona evra je sa zdravstva prešlo na penziono i manje se daje iz republičkog budžeta za penzije, pa, imate tih 300 miliona rasterećenja.
No, šta je bilo suština? Suština je bilo da je priča koja je ovde podržana od svih poslanika skupštinske većine da se nedomaćinski poslovalo u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i da sada novim rukovodstvom to ima da cvetaju ruže i da ima sasvim dovoljno para za zadovoljenje svih potreba.
Podsetiću vas na par stvari. Budžet Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2014. godinu je bio projektovan, znači, na 12%, na 235 milijardi. Rebalansom je smanjen na 215 milijardi, tj. na 220 milijardi, da bi u 2015. godini ta projekcija budžeta bila na 215 milijardi dinara.
Ono što je interesantno, ako znate, a verujem da znate, po članu 22. po ovom zakonu, je finansiranje od strane republičkog budžeta svih onih kategorija koje nemaju drugi osnov finansiranja za Republički fond za zdravstveno osiguranje, to u Romi, to su socijalno ugroženi itd. i to na godišnjem nivou treba da bude 12 milijardi ili 120 evra.
Ono što se sada dešava smanjenjem uplata doprinosa, i zbog toga tražim da se promeni ovaj način plaćanje doprinosa je da u republičkom budžetu imate deficit od 4,5 milijarde.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, naša poslanička grupa je uložila amandman na član 2. koji glasi da se u članu 6. stav 3. posle tačke 1) dodaje nova tačka koja glasi: „Šume sa kratkim periodom ophodnje za biomasu i energetske potrebe“, u delu koji govori o funkciji i nameni šume. Vi ste nam odgovorili, gospođo ministarko, da se amandman ne prihvata iz razloga što privredne šume koje su navedene u članu 6. stav 3. tačka 1) Predloga zakona obuhvataju šume sa kratkim period ophodnje, koje se od ostalih privrednih šuma razlikuju po specifičnoj tehnologiji, a ne funkciji, tj. njihovoj nameni.
Ako se vratimo na naš razgovor u načelnoj raspravi, gospođo ministarko, mi smo ovde govorili da ovaj zakon, sem što treba da spreči nelegalnu seču šume, što treba da proprati put drveta od šume do korisnika, što je podelio teritoriju na novi način radi lakšeg praćenja šuma, treba i da ima osnovnu funkciju da, kako smo govorili, sem onih dva miliona stabala koja se godišnje poseku u Srbiji, a vi rekli da se posadi pet do šest miliona stabala, da taj zakon stvori mogućnost da Srbija u narednom doglednom periodu postane zemlja koja će umesto 30% imati 40 i više posto pod šumama. To smo se složili i ja sam podržao to kao vašu ideju i rekao da ćemo u skladu sa vašim odnosom prema našim amandmanima, a ovaj amandman je u sklopu one diskusije koju smo vodili, podržati zakon.
Ali, vi niste prihvatili ovaj amandman, obrazlažući da ovo što mi predlažemo već stoji u zakonu u načelu. Sada ću vas podsetiti da je osnovna vaša sugestija bila da je jedna od bitnijih stvari koja sprečava intenzivnije pošumljavanje Srbije privatne parcele, gde ljudi nisu motivisani da na svojim posedima sade sadnice koje daje država. To su vaše reči bile. Ovaj amandman je potencirao i otvarao mogućnost da vi kao predstavnik Vlade, da Vlada, skupštinska većina kroz budžet buduće stimulativne mere podstaknete i date mogućnost da se ljudi opredele da od samoniklih izdanačkih šuma idemo na tzv. visoke kultivisane šume.
Ono što sam vam ja tada govorio i što mislim da je jedna od mogućnosti izlaska Srbije iz krize, iz budžetskog deficita, to je zelena energija, to je biomasa i to je prelazak na obnovljive izvore energije, jer smo se složili oko toga da u šumama 30% isečenog granja kod normalne seče i kod divlje seče propada i da to treba da se iskoristi za grejanje, da to može da bude substituent za uvoz nafte, a poznato je da Srbija godišnje uvozi dva miliona tona nafte i da je to jedan od bitnih činilaca budžetskog deficita, jer mi uvozimo, a manje izvozimo, da zamenom nafte obnovljivim izvorima energije, a jedan od tih izvora je i drvo, možemo da smanjimo budžetski deficit. Ja sam vama verovao da ste vi iskreni u tome. Onda stvarno ne razumem zbog čega ne želite da stvorite Vladi i vama mogućnost da drugim aktima stimulišete i podstaknete vlasnike poljoprivrednih zemljišta da sade šume koje mogu da budu perspektiva, zamena uvoznih energenata.
Razumem da vi prilagođavate naše zakone EU, ali morate da vodite računa i o tome da u okviru vaših nadležnosti, sem deklarativne priče, pokažete i želju da energičnije uđete u rešavanje problema Srbije. Jedan od tih problema je pošumljenost Srbije. Mi pričamo da je prinos devet miliona kubnih metara samoniklih šuma godišnje na prirodno, a svedoci smo da u zemlji Srbiji, naročito ovaj južni deo gde i ja živim, imate sve više fabrika koje prave pelet, pa imate fabrike koje prave one medijapan ploče, pa OSB ploče i vidimo samo kamione koji izvlače šumu, izvlače, izvlače šumu, a ne vidimo kamione koji vode sadnicu. Ono što smo mi predložili je mogućnost da ljudi shvate da će biti prvo oslobođeni poreza, recimo za to zemljište gde sade šumu, pa će biti eventualno u doglednom periodu nagrađeni finansijski zato što će moći kvalitetno da prodaju tu biomasu, tj. te vrste drveta koje budu posadili na svojim gazdinstvima.
Zašto niste prihvatili naš amandman? Amandman daje mogućnost da u okviru ove formulacije: „šume sa kratkim periodom ophodnje za biomasu za energetske potrebe“, vi podzakonskim aktima date stimulaciju da, ne znam, šta god vaše ministarstvo, to je stvar struke, predloži i motiviše ljude da uđu u zamenu izdanačkih šuma u kvalitetne šume. Ja vas molim da još jednom razmislite i prihvatite, jer ovo ne može da škodi zakonu.

Zahvaljujem.
Gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, ako slušate ovu raspravu, mi smo vas sada zbunili. Poslanici pozicije kažu da je super i da treba da ostane kako jeste, da se odbije naš amandman, a mi insistiramo na amandmanu. Zašto? Gospođa ministarka je potpuno u pravu kada kaže da pod pojmom privredne šume se podrazumevaju i šume sa kratkim periodom ophodnje, koje se gaje za biomasu i energetske potrebe. To jeste rekla struka i to jeste struka i to jeste tačno.
Podsetiću vas, građani Srbije, da je parlament tu da kreira politiku i mi kreiramo kroz zakone kako će da se razvija država i usmeravamo privredu, normalan život, sve što se dešava u Srbiji kanališemo u neke tokove.
Naša ideja je bila da potenciramo zamenu fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije. To je suština. Ja razumem struku, šumarske inženjere, ali mi ovde dajemo smernice kako će ova država da ide i na koju stranu. Ja mislim da mi kao parlament treba da insistiramo da sukcesivno, kroz vreme, ma koja vlada bila i ma koja stranka vodila državu idemo ka zamenljivim obnovljivim samoodrživim izvorima energije. Jedan od toga je šumska biomasa.
Očekivao sam da će ministarka da kaže da će sa ministrom Antićem da sedne, pošto će da se pravi sada budžet za 2016. godinu, pa da se dogovore u okviru ovog amandmana za podsticaj poljoprivrednika da svoje parcele iskoriste za sadnju biomase, za sadnju pa bamije i te vrste rastinja koja brzo raste i ima dobar prinos i daje sukcesivno za pet, deset godina, da možemo da budemo država koja smanjuje potrošnju fosilnih goriva. To je politika, to je vizija, to je briga o budžetu, to je smanjenje deficita.
To nije samo nadmudrivanje, da ne prihvatate amandmane, a mi onda nećemo da glasamo za zakon. Ne, mi insistiramo na tome da se ovo potencira, jer šaljemo poruku šta ćemo da radimo u narednom periodu.
Očekivao sam ministarku da kaže da će sa ministrom Antićem da se dogovori, da će ti ljudi koji će da posade te vrste drveta biti oslobođeni poreza na zemljište, pa ćemo imati, recimo, godišnje stimulaciju od 100 dinara, jer za to trebaju godine da stasa, da poraste, da ljudi imaju i materijalni interes da uđu u tu proizvodnju. To je politika, to je ideja, to je želja da se smanji budžetski deficit.
Možete vi budžetski deficit da smanjite i ovako, ne samo kresanjem plata i penzija. Treba biti kreativan i zato tražimo od vas da podržite ovaj amandman, da pokažete volju da ono što pričate pokažete kroz delo i kroz zakon da to isto mislite.
Nije ovo nadmudrivanje pozicije i opozicije. Dajmo mogućnost i pošaljimo poruku da hoćemo da subvencionišemo, da stimulišemo iz finansijskih budžeta proizvodnju drveta, jer hoćemo da imamo prirast ne devet miliona, nego deset milino, 15, 20 miliona kubnih metara godišnje. To će dati specifične vrste drveta, ne samonikle, izdanačke šume. Ako one daju devet miliona godišnje, ovo će dati 30 miliona godišnje, ako zasadio celu površinu.
Hajde da pokažemo želju da to uradimo. Nije obrazloženje – podrazumeva se. Ne podrazumeva se. Ako se podrazumeva, biće kao što je i do sada. Nismo mi jedini parlament koji je o ovom zakonu raspravljao. I u prošlosti su se donosili zakoni o šumama i podrazumevalo se – imamo ovo što imamo, više kamiona koji vuku trupce nego kamiona koji vuku sadnice. To je činjenica. Baziramo se na to da ćemo da pošumimo šume jer će samo da nikne, pa će da nikne, normalno, ako ne oremo zemlju, ima prvo da niknu grmovi, pa šiblje, pa će onda da budu bagremi i ne znam šta će da niče.
Ali, mi želimo da uđemo u ozbiljnu priču i završimo posao tako što ćemo kroz vreme, a treba vreme, za pet, deset godina imati potencijal da zamenimo fosilna goriva samoobnovljivim izvorima, tj. drvetom. Onda neće biti problem da li se grejemo na drva, na struju, jer ćemo imati potencijal da od tog drveta pravimo pelet, pa da onda možemo da imamo jeftine izvore energije tokom zime i tokom cele godine, za šta god se koristio taj pelet.
Insistiram na ovome, jer time dajemo mogućnosti, dajemo opredeljenja ovog parlamenta da ćemo insistirati na tome da kroz vreme smanjimo uvoz fosilnih goriva, da smanjimo budžetski deficit, jer to je generator deficita. Mi moramo da uvezemo naftu. Pa, mi nemamo to. Šta imamo u Vojvodini? To je kap u odnosu na ono što mi trošimo. Zašto da uvozimo gas ako možda imamo i od biomase energiju? Zašto da uvozimo gas? Ali, za to treba vreme. Pa, dajte zakonom mogućnost da uđemo u tu priču. Zahvaljujem.

Dakle, mi se uopšte ne razumemo.
Uvažena ministarko, svaka čast i hvala na edukaciji. Vi se nalazite u parlamentu, gde se kreiraju i prave zakoni. Znači, mi pravimo zakone, mi ih pišemo, mi ih odobravamo, mi ih usvajamo, a vi ih predlažete. Znači, ako mi kažemo da je Zemlja kockasta, ima da bude kockasta. To nije tema.
Tema je, gospođo ministarko, da mi želimo da kreiramo politiku i da želimo da pokažemo kojim pravcem će ići razvoj i potrošnja energije u Republici Srbije. Mi želimo, zato smo i predložili amandman, da potenciramo samoobnovljive izvore energije. Mi želimo da na delu, kroz zakon, pokažemo nameru da smanjimo uvoz fosilnih goriva kako bismo smanjili spoljno-trgovinski deficit. Mi želimo da sadnjom šuma, sa ovim zakonom, ovim članom, ovim amandmanom, pokažemo da ćemo od Srbije napraviti zemlju koja ima više kiseonika, nego ugljendioksida. To je namera, to je predlog.
Mi želimo da stvorimo mogućnost Vladi, ne podržavate samo vi Vladu, koji ste skupštinska većina i mi našom kritikom i ispravljanjem zakona popravljamo predloge Vlade i time dajemo mogućnost da bude bolje, ne samo vi. Nije podržavanje Vlade odobravati. Ne može autoritet Vlade da bude istina. Ne može da bude istina. Može ponekada, ali ne uvek, a vi prihvatate autoritet, kao apsolutnu istinu, pa nije. Ovog puta nije. Ovog puta smo mi u pravu.
Ja znam da ćete vi da odbijete amandman, ali ja ovo pričam zato što građani Srbije moraju da vide da postoji vaša alternativa, a to smo mi, ma koliko mali bili sada.