Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ja stvarno ne razumem mog uvaženog kolegu iz SNS, čemu ovolika jed i čemu ovoliki revolt'?
Ja sam pričao i obrazlagao amandman gde želim da ova skupština pokaže politiku i pravac kretanja što se tiče samoobnovljivih izvora energije. A, meni se spočitava da, ne znam, kritikujem predsednika Vučića. Nisam pomenuo Vladu. Rekao sam – mi našim kritikama podržavamo Vladu, jer je teramo da ima bolje zakone. Ako ima bolje zakone biće uspešnija. Pa će narod opet da glasa. Ovako, sa ovim zakonima neće da glasaju.
Pričamo o samoobnovljivim izvorima energije, pričamo o tome da želimo da izvučemo zemlju iz krize, a ne želimo da zakonom kanališemo da se oslobodimo uvoza fosilnih goriva. Pa, ja to stvarno ne razumem. Mi kao da živimo u virtuelnoj stvarnosti, jedna stvarnost u Skupštini, druga stvarnost kada izađemo napolje.
Ja, poštujem vašu odluku, ja nemam ništa protiv toga, ja samo ljudima pričam da postoji alternativa, da postoji druga ideja, drugi način mišljenja, da postoji mogućnost da bude stimulisana proizvodnja biomase. Da se oslobode ljudi plaćanja poreza na zemljište da ga zasade, pa da recimo, to bude godišnje stimulisan 100 dinara, ne znam, to treba ekonomisti da kažu. Sto dinara zato što je posadio jednu sadnicu, pa će on za 10 godina da dobija neki prihod, da ne bude da je to neiskorišćeno zemljište, pa za 10 godina država će da otkupi to drvo, pa će da ima neku korist. Da li možemo tako da razmišljamo? A ne, mi smo krivi. Pa, dobro, mi smo krivi do izbora. Da vidimo posle izbora ko će da bude kriv. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege, poštovani građani, dakle na ovaj član 1. predložili smo izmenu celog člana i mi predlažemo da glasi: „Ovim zakonom uređuje se pitanje od značaja za ulaganje, položaj prava i obavezu ulagača, vrste ulaganja i podsticaj ulaganjima, pružanje usluga ulagačima, osnivanje i rad Razvojne agencije Srbije“, kao i druga pitanja od značaja za ulaganje u Republiku Srbiju sa obrazloženjem da predmet zakona sadržan u programu zakona, nije adekvatan sadržini i cilju ovog zakona.

Sa stanovišta pravila pravnog normiranja je neprihvatljiv, te se predlaže amandmansko rešenje koje sam vam pročitao.

Sem toga, kako smatramo da Savet za ekonomski razvoj ne treba da egzistira jer postoji ministarstvo u čijem delokrugu su i pitanja ulaganja, brisanje ovog tela i celokupnog zakona je logična konsekvenca našeg stava.

Vi ste ovaj naš amandman odbili, ja vas molim da još jedanput razmislite i da prihvatite naš amandman, jer smatramo da je bolje rešenje nego što ste predložili ovoj Skupštini. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, Vlada je predložila član 2. gde kaže da su ciljevi ovog zakona: pod 1) unapređenje investicionog okruženja u Republici Srbiji. Mi mislimo da je primerenije poslovni ambijent od okruženja, jer okruženje nije primereno ovom vokabularu i ovom zakonu.

Tačka 5) kaže – stvaranje privlačnijeg poslovnog ambijenta za domaće i strane ulagača u skladu sa Ustavom i zakonom. Mi smo predložili da to bude - unapređenje poslovnog ambijenta u cilju privlačenja domaćih i stranih ulaganja. Mislimo da je to primerenije, svrsishodnije i da jasnije objašnjava suštinu ovog zakon, pa vas molim da još jedared razmislite i prihvatite naš predlog.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, poštovani građani, član 3. se nalazi u odeljku zakona gde su smeštene definicije.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, kaže član 3, imaju sledeće značenje: pod 1) „jesu stvari, prava i novac, novčani ulozi izražavaju se u novcu. Ulog stranog ulagača može biti u devizama i efektivnom stranom novcu koji se kupuje i prodaje na deviznom tržištu; pod 2) ulaganje jeste, pod a)“, tu smo podneli amandman, vi kažete, gospodine ministre, „osnivanje privrednog društva ili ogranka privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva u Republici Srbiji, kao i prava na stvarima i opremi, odnosno obavljanju delatnosti privrednog društva i/ili ogranka privrednog društva.“

Predložili smo da ovaj stav glasi: „osnivanje privrednog društva ili ogranka privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva u Republici Srbiji, kao i sticanje prava na stvarima i opremi, odnosno obavljanju delatnosti privrednog društva i/ili ogranka privrednog društva jesu ulaganja“.

Mislimo da smo bolje formulisali ovaj stav u zakonu i da je jasnije, te vas molimo da još jednom pogledate i razmislite i prihvatite naš amandman, jer je jasniji od onoga što ste vi predložili.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, član 4. govori, kao što je pročitao ministar, o slobodi ulaganja i garancijama - domaći i strani ulagači uživaju slobodu ulaganja u skladu sa Ustavom i zakonom, što je vrlo bitno, naročito ova reč „Ustavom“, zato što Ustav garantuje prava jednaka i stranim i domaćim ulagačima. I što je dobro, to je dobar stav u ovom zakonu.

Zatim, sledeći stav kaže – jamči se zaštita ulaganjima izvršenim u skladu sa zakonom. Mi smo dodali, precizirali smo da je to pravna zaštita, mislimo da je to logično.

I kada već govorimo o zaštiti ulagača, ovaj zakon, po meni, gospodine ministre, treba da istrpi ozbiljne ispravke, jer ovaj zakon ne daje ista prava stranim i domaćim ulagačima.

Ako imamo u vidu član 3. tačka 2, pod v), koji kaže da svaki strani ulagač koji je naš stanovnik Srbije, koji je Srbin, ili građanin Srbije, preciznije, koji živi godinu dana preko granice, da bi me ljudi razumeli, ima pravo da se tretira kao strani ulagač, kod investiranja u Srbiji. A onda član 14. kaže da strani ulagači su oslobođeni plaćanja carina na sve ono što im treba u procesu proizvodnje.

Pa je ne vidim kako su tu naši ulagači jednaki sa stranim ulagačima? Onda imamo član 7. koji kaže da strani ulagači imaju prava zagarantovana zakonom, sem ako ovaj zakon ne kaže drugačije, a to je član 14. koji ih oslobađa od plaćanja carine.

I prvo bih želeo da čujem od ministra kako to su naši investitori koji isto imaju prava po ovom zakonu, jednaki sa stranim ulagačima koji plaćaju manje carinu, ako znamo da onaj ko investira gleda troškovnu i rashodovanu stranu, tj. dohodovnu i rashodovnu stranu, gde mu je investicija u opremu, u izgradnju rashodovna strana, pa profit mu završi od razlike između troškova i dohotka, normalno da će onaj ko je strani ulagač imati za carinu od 20% veći prihod zato što je manje para dao u osnovnu investiciju.

Drugo pitanje, kako to da naši građani koji imaju boravak godinu dana u inostranstvu, imaju pravo stranog ulagača i čije mi to pare sad treba da uvedemo u državu gospodine Sertiću? Čije pare? Odakle? Da li to nije mogućnost korupcije i zloupotreba?

Kako god da ste vi formulisali u ovom zakonu, ko god da kontroliše, zar to nije mogućnost korupcije i zar mislite da i oni koji misle da krše zakon, a vaša je dužnost da to sprečite, neće tražiti nekog preko granice da uveze opremu kao suinvestitor ili da nećemo sad nečije oprane pare da vratimo ponovo u zemlju? Voleo bih da grešim i volim da mi odgovorite.

I još jedno pitanje – kako će ovo da ima podsticaj na privredu grada Niša i gde vi tu vidite Nišku privredu, jer sam vam postavio i poslaničko pitanje i do sada tri puta pitao, naročito kada je mašinska i elektronska industrija izgubila one benefite i kad je otišla u stečaj, ajde vi nama kažite kako ćemo mi da smanjimo 40.000 nezaposlenih u Nišu jer po ovome, koliko ja vidim, a i diskusiji do sada, ja vidim ovde diskusiju o „Beogradu na vodi“, sve je to lepo, lepo je srediti grad i ja bi voleo moj grad da sredim kao i vi vaše gradove, ali da vam nešto kažem, mi to možemo da radimo samo iz lokalnih budžeta, a Beograd sređujemo iz republičkog budžeta, ma šta rekli Beograđani.

Mislim da to nije dobro i mislim za taj novac da smo trebali da pametnije usmerimo i da podstaknemo privredu i zapošljenje što svi zdušno zagovaramo, a Beograd treba da se zida kao što mi zidamo naše gradove …

Samo sekund,  iz lokalnog samodoprinosa, gospodo.

Kakve veze ima voda, struja i kanalizacija Savskog platoa sa budžetom republičkim? Koje crne veze to ima? Kakve veze ima investicija u stanove…

Potpuno ste u pravu gospodine predsedavajući, ali ja moram da kažem ono što me muči. Nemam gde.

Kakve to veze ima sa budžetom?

Zahvaljujem.

Dakle, član 5. kaže: „Ulagač uživa punu pravnu sigurnost i pravnu zaštitu u pogledu prava stečenih ulaganjem, što je potpuno u redu“.

Sledeći stav kaže: „Ako je ulagač svoje pravo stekao teretnim ugovorom od prenosioca kome je to pravo utvrđeno pravosnažnim upravnim aktom, a naknadno taj akt bude ukinut vanrednim pravnim sredstvom, stečeno pravo savesnog ulagača ne može biti oduzeto ili ograničeno“.

Mi smo dodali da ovaj stav glasi: „Ako je ulagač svoje pravo stekao teretnim ugovorom od prenosioca kome je to pravo utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom ili pravosnažnim upravnim aktom, a naknadno taj akt bude ukinut vanrednim pravnim sredstvom, stečeno pravo savesnog ulagača ne može biti oduzeto ili ograničeno“.

Mislimo da je naša formulacija potpunija i bolje štiti ulagača, nego vaš predlog. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovani građani, koleginice i kolege, podneli smo amandman na član 9. koji kaže – strani  ulagač ima pravo da, u skladu sa zakonom, nakon plaćanja svih poreskih i drugih obaveza po osnovu javnih prihoda, slobodno transferiše finansijska i druga sredstva u vezi sa ulaganjem, kao što su, pa sada se navodi prihodi, imovina koja mu pripadne posle gašenja privrednog društva, iznos dobijen od prodaje udela ili akcija, iznos dobijen na osnovu smanjenja osnovnog kapitala, iznos dobijen od dopunskih uplata i pod 6 – naknade od eksproprijacije, odnosno od druge mere sa sličnim dejstvom.

Mi smo predložili da se ovaj drugi deo rečenice, odnosno druge mere sa sličnim dejstvom briše i to obrazlažemo jer smatramo da naknada od eksproprijacije predstavlja suštinsku cenu za prodaju nekretnina koja je utvrđena po tržišnim uslovima kada pravo svojine na nepokretnost prelazi uz naknadu u svojinu države radi ostvarenja utvrđenog opšteg interesa. Osim ovog slučaja kojim su utvrđena osnovna ograničenja u korišćenju prava svojine pravnim sistem Republike Srbije ne poznaje po nama druge mere sa sličnim dejstvom. S obzirom na iznete razloge podneli smo ovaj amandman, pa vas molim da nam objasnite koje su to druge mere slične eksproprijaciji koje mogu da se primene. Zahvaljujem.

Hvala.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, mi smo probali ovaj amandman, koji je bio tema dosadašnje rasprave, da na neki način upotpunimo i popravimo jer smo smatrali da je nedorečen, pa smo predložili da kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje značaj ulaganja su: pod jedan, broj novih radnih mesta i efekat ulaganja na broj zaposlenih u privredi u jedinici lokalne samouprave i dodali smo – autonomne pokrajine i Republike Srbije, pod dva, vrsta i iznos ulaganja, pod tri, uticaj na ukupan spoljnotrgovinski bilans Republike Srbije ili u pojedinačnim industrijskim granama, odnosno prema ciljanim izvoznim tržištima, pod četiri, dugoročnost ulaganja, pod pet, stvaranje velike vrednosti ili visoke dodatne vrednosti, pod šest, reference i poslovni ugled ulagača, jer mislimo da je to primerenije od kredibiliteta ulagača, koji vi koristite.

Dalje, sledeći stav kaže da Vlada bliže određuje kriterijume prema kojima se ulaganje određuje kao ulaganje od posebnog značaja ili kao ulaganje od lokalnog značaja, u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje dodela i kontrola državne pomoći. Pokrajinska vlada, novi stav koji dodajemo, koja bliže određuje kriterijume prema kojima se ulaganje određuje kao ulaganje od značaja za razvoj autonomne pokrajine ili značaja u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje dodela i kontrola državne pomoći.

Smatramo s jedne strane da amandman predstavlja usaglašavanje sa amandmanom koji smo dali na član 11. zakona, a s druge strane, predlaže norme prema kojima kriterijumi na osnovu kojih se određuje koja su ulaganja smatra ulaganjem od značaja za razvoj autonomne pokrajine određuje pokrajinska vlada.

Ovakvo rešenje smatramo logičnim i koenzistentnim. Da ponovim pitanje na koje je mi niste odgovorili – kako vi mislite, gospodine ministre, da će ovo uticati na privredni preporod juga Srbije, naročito grada Niša, jer je evidentno da ova Vlada u bilo kom obliku, misli se od 2012. godine, nije zakopala ašov u grad Niš? Pitam vas kako vi to mislite da će da krene privreda grada Niša na osnovu ovog zakona? Hvala.

Nemam pravo na repliku?

Znači, da prvo odgovorim uvaženom kolegi zašto imamo različite amandmane? Pa, zato što imamo različite stavove, a za razliku, nemojte se vređati, od većine poslanika, ja zastupam interese građana Niša. Sva sreća, program moje stranke se podudara sa mojim promišljajem, a sve se to podudara sa zahtevima građana Niša.

Kada govorite o investicijama, to što kaže ovaj zakon, sve je to lepo kada pomaže Republika, ja samo ne znam kako će lokalne samouprave koje pune budžet sa 60%-65% moći da izađu u susret investitorima, jer tu se misli na infrastrukturno opremanje, verovatno, i na neke olakšice lokalnih davanja. To će biti jako teško u lokalnim samoupravama, pa i u vašoj lokalnoj samoupravi, kolega, iz koje vi dolazite. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, član 14. govori o carinskom oslobađanju predmeta uloga i mi smo, a on kaže da uvoz opreme koji predstavlja ulog stranog ulagača u smislu ovog zakona je slobodan i oslobođen od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina osim putničkih motornih vozila i automata za zabavu i igre na sreću.

Zatim kaže da Vlada bliže određuje postupak, visinu i rok za ostvarivanje olakšica i oslobađanje od carinskih i drugih dažbina na uvoz stranog ulagača iz stava 12. ovog člana. Mi smo dodali da uvezena oprema iz stava 1. ovog člana može se koristiti samo u svrhe zbog kojih je uvezena.

Sve bi to bilo u redu da ne postoji član 3. tačka 5. pod v), ja mislim, koji kaže da se pod stranim ulagačem podrazumeva i građanin Srbije koji ima boravak u inostranstvu minimum godinu dana i kada on dođe i ulaže novac, verovatno iz inostranstva, onda je on oslobođen plaćanja carine i tu smo se malo sporili gospodin ministar i ja, jer ja sam pitao kako je to jednaka prava i mogućnosti imaju i domaći i strani ulagači ako strani ulagači bilo da oni imaju, da su naši državljani koji rade minimum godinu dana u inostranstvu, ne znam ko to za godinu dana napravi tolike pare da investira, ali dobro. Da prihvatimo kao moguće. Ima pravo da uveze opremu koju će koristiti u proizvodnji bez carine, kao i pravi strani ulagač, mislim na stranca, a naši ulagači koji konkurišu za podsticajna sredstva, nemaju prava da budu oslobođeni od carine i onda su oni u neravnopravnom položaju, a koristimo budžetska sredstva Republike Srbije.

Gospodine ministre, vi rekoste da ćete vi to nekim podzakonskim aktom ili uredbom Vlade da rešite, ali zar niste mogli da kažete da svi oni koji koriste podsticajna sredstva Vlade za otvaranje novih radnih mesta i pogona su oslobođeni carine na opremu i onda bi stvarno svi bili izjednačeni.

Ovako ćemo imati domaće investitore koji konkurišu za podsticaj iako ulaze u neku proizvodnju i treba im uvozna oprema, platiće carinu i sve dažbine i imaćemo stranog investitora koji ne plaća carinu za uvoz te opreme u Srbiju kojom će da se proizvodi i imaćemo građane Srbije koji imaju boravak godinu dana preko granice i investiraju sredstva da oni mogu da budu oslobođeni carina i dažbina na uvoz opreme.

Pitam kakav je to zakon koji označava prava domaćih i stranih investitora? Ako to stvarno želite, kažite onda da svi oni koji koriste podsticajna sredstva republičke Vlade, tj. Republike Srbije, koja su obuhvaćena ovim zakonom, su oslobođeni plaćanja carine i dažbine na uvoz opreme i onda će stvarno svi biti u jednakom takmičarskom onom, početnom statusu, da svi imaju ista prava i iste obaveze.

Ovako, naši investitori će biti podređeni jer njihova investicija će biti skuplja za carinu i porez, tako da će i njihov proizvod biti skuplji i biće nekonkurentniji za tih 20%.

Ja mislim da je ovo smisleno i da to možete da intervenišete, jer ako stvarno zagovarate to i ne favorizujete nekoga, pretpostavljam da ste iskreni u onome što kažete, dajte da svi imaju ista prava i iste obaveze. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Dakle, član 18. govori o pritužbama na rad organa vlasti, i on kaže – ako organ vlasti ne postupi u skladu sa članom 16. ovog zakona, ulagač može Razvojnoj agenciji Srbiji podneti pritužbu.

Razvojna agencija Srbije je dužna da odmah po prijemu pritužbe ispita navode iz pritužbe i preduzme mere iz svoje nadležnosti u cilju otklanjanja pritužbe na rad organa vlasti.

Razvojna agencija Srbije je dužna da o radnjama iz stava 2. ovog člana obavesti ulagača u roku od 15 dana od dana kad je pritužba podneta. Odredba ovog člana ne primenjuje se u postupcima iz nadležnosti Narodne banke Srbije koji se odnose na osnivanje i poslovanje banaka i drugih finansijskih institucija.

Mi smo predložili da se ovaj član briše. Sad ću vam dati obrazloženje. Rad organa javne vlasti kao nadzor nad radom organa vlasti uređen je Zakonom o upravnom postupku i Zakonom o upravnom sporu. Kontrola organa javne vlasti podrazumeva kontrolu i zakonitost njihovog postupanja i kontrolu celishodnosti njihovog postupanja. U okviru upravnog nadzora, kontrolu zakonitosti i celishodnosti vrši neposredno viši organ uprave, a kontrolu zakonitosti može vršiti sud u upravnom sporu, na primer.

Prema tome, ekskluzivna norma koju daje predlagač zakona u suprotnosti je sa pravnim sistemom Republike Srbije. Naime, Razvojna agencija Srbija nije državni organ, te u tom smislu ne može vršiti kontrolu, odnosno nadzor nad radom organa vlasti. Agencija se formira za obavljanje razvojnih, stručnih i operativnih poslova itd. i nadzor nad njenim radom vrši ministarstvo. Dakle, njoj se ne može dati uloga organa uprave.

Član 18. Predloga zakona derogira sa njime ceo sistem državne uprave i na mala vrata uvodi nezakonitu kontrolu organa javne vlasti. Ukoliko bi se eventualno i poverili kao javno ovlašćenje poslovi državne uprave, što je inače prema zakonu o javnim agencijama i moguće, kao takvi poslovi mogli bi da se povere poslovi donošenja propisa za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodnoj skupštini i Vlade izdavanjem i javnih isprava i vođenje evidencije kao i rešavanje u prvom stepenu u upravnim stvarima. Dakle, nikakvo vršenje nadzora. Te vas molim da prihvatite naš amandman, jer i ono što su mi pravnici rekli da institucija pritužbe u našem pravnom sistemu još nije adekvatno ovako kao što vi predlažete uvedeno.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, mislim da niste u pravu i mislim da je mnogo bolje i celishodnije da ministarstvo radi svoj posao, ali vi predlažete ovaj zakon, vi ćete za njega da odgovarate, tako da sve ovo što mi predlažemo, mi znamo da gro nećete prihvatiti, ali imate svoje političke stavove i svoju političku viziju, ali ovo predlažemo i diskutujemo u ovome kao mogućoj alternativi onoga kako ste vi zamislili ovaj zakon. Te dajte nam samo mogućnost da mi obrazlažemo naše stavove. Hvala.