Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, svedoci smo zadnjih godina velikih napora koji se ulažu u Republici Srbiji da se osavremene železnice, da se naše pruge učine prugama dostojnim 21. veka, da naši vozovi idu brže od 40 kilometara na sat, od proseka koji je trenutno u Republici Srbiji. Mislim na brzinu kojom se kreću naši vozovi.
Dobro je to što se modernizuju pruge i dobro je to da Srbija nema brze pruge i da nešto što je od nacionalnog interesa, strateškog interesa za Srbiju, dobije svoju punu važnost i da može da se koristi u punom kapacitetu.
Grad Niš se nalazi na čuvenom putu E-10. To je put prema Bliskom istoku, prema jugu, prema Grčkoj i ono što je interesantno, pruga prolazi kroz centar Grada Niša i tu sav saobraćaj, kako teretni, tako i putnički se odvija sećući grad na dve polovine. U gradu ima preko 30 pružnih prelaza i Grad Niš već decenijama unazad, nešto slično, kao što je Beograd želeo da se izgradi „Beograd na vodi“, tako i mi želimo da se izmesti pruga iz centra grada, je pokušavao i nastojao da se ta pruga izmesti iz centra grada, kako bi grad mogao normalno da se razvija.
Ono što je urađeno 2010. godine za vreme prošle vlasti, to je da se uz garancije republike podigne međunarodni kredit kod Međunarodne banke, da je urađen idejni projekat u vrednosti od milion i po evra i da se ušlo u eksproprijaciju buduće prakse te železničke pruge oko Grada Niša.
Ono što je urađeno do 2012. godine, do promene vlasti je bilo iza idejnog projekta i početak eksproprijacije. Veći deo eksproprijacije je urađen na toj budućoj trasi. Od 2012. godine je sve zamrlo, čak koliko imam informaciju i kredit je propao, kredit je prestao da se povlači, sredstva su prestala da se povlače, a ceo projekat je trebao da bude 25 miliona evra.
Moje pitanje direktoru „Železnice“, gospođi Mihajlović i predsedniku Vlade – kad će pruga biti izmeštena iz Grada Niša ili ako neće – da li je tačno da će te eliktrifikovati postojeću prugu i podeliti grad na dva dela?
Građani Niša su više puta skupštinskim odlukama jasno stavili do znanja da žele da se pruga izmesti, te ponavljam pitanje direktoru „Železnice“, gospođi Mihajlović, resornom ministru i predsedniku Vlade – kada nameravate da izmestite prugu iz centra grada, kako bi mogao ceo Koridor 10 da bude elektrifikovan i priveden nameni? Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi gosti, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, danas razgovaramo o dva zakona, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti zdravlja na radu i Predlog zakona o uslovima za upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti.
Za razliku od mojih prethodnika koji su imali svoje viđenje, na koje imaju puno pravo, ja ću pokušati u ovih par minuta moje diskusije da imam jedan kritički osvrt na oba ova zakona, sa nadom da ćete analizirajući naše amandmane prihvatiti naše sugestije i poboljšati vaše predloge.
Počeću od Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu. U obrazloženju ovog zakona vi ste naveli da je osnovni razlog to što je osnovni zakon donet 2005. godine, da su se u primeni uočili pojedini problemi.
Niste nam dali ovde u materijalu koji su to konkretni problemi u primeni zakoni i koji su relevantni statistički podaci, komparativna iskustva i zbog čega nešto nije dobro i zbog čega ga menjate.
Takođe, predlagač ovog zakona, Vlada, navodi da je osnovni zakon baziran na direktivi 89/391 EEZ, da budući da Republika Srbija nije član EU, ta rešenja iz direktiva treba, kako vi kažete, modifikovati i prilagoditi našoj realnosti. Drugim rečima, onako kako sam ja to shvatio, Ministarstvo bolje poznaje materiju bezbednosti zdravlja na radu od EU i to u pogledu kompetencije lica zaduženih za bezbednost i zdravlje, program usavršavanja itd.
Vrh obrazloženja bio bi zapravo, to se vidi iz ovog teksta da se vrši terminološko usklađivanje sa direktivom EU. Ono što ću navesti kao primere, kažete da se precizira jasno i jasno definiše pojam „poslodavac“ u ovom zakonu, a vi kažete da kao poslodavac u smislu ovog zakona smatra se i fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom, izuzimajući lice koje posao obezbeđuje u domaćinstvu i nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji obavljaju posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima od poljoprivrede i pod dva kažete da kao poslodavac smatra se i fizičko lice koje sa članovima ovog porodičnog domaćinstva obavlja privrednu ili drugu delatnost.
Ja mislim da je ovo vrlo konfuzna i kontradiktorna definicija.
Normiranje prevencije mislim da je nedovoljno jasno, jer kažete da prevencija jeste proces obezbeđivanja mera na radnom mestu i u radnoj okolini kod poslodavca u cilju sprečavanja ili smanjenja rizika na radu. Mislim da je to trebalo da bude mnogo preciznije, jasnije i razumljivije za one ljude koji čitaju ove zakone, jer ovaj zakon, podsetiću vas, ne čitaju samo visoko stručno obrazovani ljudi iz ove oblasti, nego i ljudi koji imaju samostalnu delatnost, jer po ovom zakonu treba da postupaju i da se ponašaju u daljem radu svog preduzetništva kada stupi na snagu ovaj zakon.
Ono što je jako dobro, mislim da je odredba koja se tiče, koju vi uvodite da, citiraću - jezik koji zaposleni razume, jeste maternji jezik, jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj poslodavac ima sedište, odnosno zaposleni obavlja poslove, koji zaposleni govori, čita i piše, kao i jezik koji je utvrđen kao uslov za obavljanje osnova radnog mesta. Mislim da je to dobro i da je jedan kvalitet ovog zakona.
Sporna je i odredba po kojoj poslove bezbednosti može da obavlja sam poslodavac, u tzv. „manje rizičnim delatnostima“, kako kažete i ako ima do 20 zaposlenih.
Pitam vas, šta ako poslodavac ima 21 zaposlenog? Dakle, takav poslodavac gubi ovaj benefit koji ste dali ljudima, tj. poslodavcima koji imaju do 20 zaposlenih, pri čemu potencijalno svaka delatnost može iz manje rizične da pređe u delatnosti srednjeg i visokog rizika, akcidenti su nepredvidivi, tu ćemo se složiti. Dakle, i u ovom segmentu predlažete nešto što mislim da je necelishodno rešenje.
Licenciranje je posebna priča, komulativno ispunjavanje čitavog niza uslova, rok važenja, itd, samo su neka od loših rešenja koja predlažete. S tim u vezi, postavlja se pitanje – gde je tu služba medicine rada? Moj kolega je govorio o njoj, jer znate da je služba medicine rada izuzeta iz finansiranja RFZO i mislim da je to greška koje su prošle vlade, ministarstva i rukovodstva doneli i koje mi trebamo, tj. vi da promenite, jer se pokazalo da medicina rada ima značajnu svoju funkciju u obezbeđenju i sprečavanju profesionalnih oboljenja.
Od onog trenutka kada je izuzeta iz finansiranja od RFZO, to je papirološki rešeno, izvršena je kompenzacija, ali u prirodi se to, tj. u realnom životu ne sprovodi i mislim da bi vaše ministarstvo napravilo značajan iskorak u poboljšanju uslova rada kada bi iniciralo na Vladi, kod Ministarstva zdravlja, u Republičkom fondu, da se medicina rada vrati pod okrilje Republičkog fonda i da bude obaveza koja će obavljati svoju delatnost kao što je obavljala dok nije ukinuta. Mislim, ne ukinuta kao delatnost, nego ukinut način finansiranja, pa imamo da se sve više i više smanjuje broj specijalista medicine rada, to je suština.
Ono što mi se isto ne sviđa, to je nacionalno priznanje u oblasti bezbednosti na radu koju uvodite i to za Dan bezbednosti, to me malo podseća na „Balkanskog špijuna“. „Ako se mene sete-sete, ako ne ja sam obavljao svoju dužnost“. Mislim da je ideja dobra, ali da će biti vrlo podložna uticaju Vlade, ma koja ona bila i političke stranke koja bude trenutno na vlasti kada se to dodeljuje.
Nije cilj bilo koga, pa ni ovog zakona, bolje razumevanje onog što ste vi napisali, ciljevi, prevencije povrede na radu, nastanka profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, već zakon treba da sadrži jasne norme koje će se sa što manje problema primenjivati u praksi. Konkretno, smanjiti broj incidenata, smanjiti broj ljudi koji obolevaju od profesionalnih oboljenja, smanjiti broj povreda na radu. Mislim da ovako napisanim zakonom, mislim da to nije baš onako kako ste vi predvideli.
Da ne bih sada išao od člana do člana da vam ne oduzimam mnogo vremena, mi smo dosta amandmana podneli. Nadam se da ćete ih izanalizirati, ali evo, navešću rešenje iz člana 16, a odnosi se na član 37. Zakona koji kaže – Poslovi bezbednosti zdravlja na radu, poslodavac može da obavlja samo u delatnostima trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja, komunikacije, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima obaveznog socijalnog osiguranja, pa ću vas vratiti na to da se to odnosi na poslodavce, poštovane kolege, koji imaju do 20 zaposlenih.
Obavezno socijalno osiguranje je u stvari RFZO, to je obavezno socijalno osiguranje, ne znam neku drugu instituciju koja ima mnogo više ljudi. Ne vidim zbog čega oni ne bi imali profesionalnog, stručno osposobljenog uposlenika, nego to treba da radi poslodavac, ali dobro, vi ste zakonopisci pa verovatno imate i odgovor na to.
Obrazovanje, umetnost i zabava i rekreacije, kao i u ostalim uslužnim delatnostima, ako ima do 20 zaposlenih nije dužan da ima položen stručni ispit iz stava 2. ovog člana. Mislim da je to malo nelogično da oni koji imaju preko 20 imaju stručno zaposleno lice, a ovi koji imaju ispod 20, čak ne mora ni da bude, kako kažete, nije dužan da ima položen stručni ispit. Ne znam, na osnovu čega će on da primenjuje ovaj zakon, ali nadam se da ću dobiti na to odgovor?
Drugi zakon o kome bih rekao par reči je Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo. Tu sam detaljnim pregledom njegove sadržine, trudio sam se da ga iščitam više puta da bih ga shvatio, zatim obrazloženja na zakon i pregled analiza efekta ovog zakona, skrenuo bih vam pažnju na sledeće.
Ovim zakonom je svakako pokušano, i to je u redu i tu je Ministarstvo uložilo svoj napor, pokušano je da se jedna oblast, a to je zapošljavanje lica koja su u radnom odnosu u privrednom društvu koja su registrovana na teritoriji Republike Srbije, a upućuju se na rad u inostranstvo, uvede nekakav smislen sled tokova, tako što će se propisati uslovi pod kojima će se neko lice uputiti u inostranstvo na rad, propisati obaveze poslodavca kada upućuju zaposlenog u inostranstvo, kao i nadzor nad primenom ovog zakona.
Navodi se da je cilj zakona jedinstvena evidencija o broju i strukturi lica na privremenom radu u inostranstvu, evidencija u koje države se zaposleni upućuje, kao i nadzor nad primenom ovog zakona. Mislim da je upravo najslabija tačka ovog zakona nadzor nad primenom ovog zakona.
To ću vam obrazložiti na sledeći način. Sve je u redu što ste obavezali poslodavca da zaposlenom, koga upućuje na privremeni rad u inostranstvo, obezbedi, citiraću: zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, bezbednost i zdravlje na radu, smeštaj, ishranu i prevoz za dolazak i odlazak na rad, zaradu, pripremu za upućivanje na privremeni rad. Ali, želeo bih da mi objasnite na koji način ćete proveriti da li je poslodavac u stranoj zemlji zaista obezbedio onaj smeštaj, onu zaradu, ono osiguranje i bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, koja se obavezuju u suštini samo jednim dokumentom koji je potpisao u svojoj zemlji, tj. u Republici Srbiji?
Formalnost će svaki poslodavac obezbediti kroz anekse ugovora, kako je i predviđeno ovim zakonom, i odgovarajuće prijave, ali kada zaposleni ode u inostranstvo, ono što je papirom preuzeto kao obaveza, uopšte ne mora tako i da bude. Zaposleni je u jednoj opštoj atmosferi nezaposlenosti u Republici Srbiji, a to će te se složiti sa mnom, vrlo često prinuđen da prihvati posao u inostranstvu, a kada ga prihvati, onda ga u inostranstvu očekuju sasvim drugi uslovi, nije pravilo, ali se dešava, na koje je prinuđen da pristane upravo zbog plate koja mu obezbeđuje kakvu takvu šansu da preživi i obezbedi porodicu.
Odgovorite mi koja je to inspekcija koja će otići na lice mesta i proveriti da li je obezbeđen baš taj hotel određene kategorije koji je naveden u aneksu, ili smatrate da to treba da rade konzularna predstavništva, pa bih molio da mi objasnite kako će to, recimo, u Rusiji gde imamo, ne znam, tri, pet, deset hiljada zaposlenih i jedno konzularno predstavništvo, da iskontroliše? Ne sumnjam u dobru nameru, ali vidim manjkavost zakona i vidim da će biti problema kod primene ovog zakona.
Kome naš radnik u inostranstvu može da se obrati ako nisu obezbeđeni uslovi? To je po ovome što sam video u zakonu jedino konzularno predstavništvo ili ambasada naše države.
Ono što nema, to je mehanizam praćenja ovog zakona, jer izlazi van teritorije Republike Srbije, a niste se pozabavili, bar u ovom zakonu to ne piše, mogućnošću eventualne međunarodne pravne pomoći u ovim stvarima između dve zemlje. Problem eksteritorijalnosti primene ovog zakona u potpunosti ste zanemarili, pa se postavlja suštinsko pitanje. Sve ste u ovoj dobroj nameri zamislili, ali ovaj zakon bez njegove primene i kroz nadzor i kažnjavanje u slučaju povrede odredaba ovog zakona niste uspeli da rešite. Ponavljam da zakon ima dobru ideju, sveobuhvatan je, sem onoga što je veliki problem - nedostatak mogućnosti nadzora nad primenom ovog zakona. Znači, dobijamo jedan načelni zakon, koji ima dobru intenciju, ali ne i primenu, jer su moguće njegove zloupotrebe.
Još jedna zamerka, od Sekretarijata za javne politike, kao organa koji treba da utvrdi celishodnost donošenja ovog zakona, pročitaću ovo moje zapažanje. Vi ste dobili odgovor da zakon sadrži delimičnu analizu efekta propisa. Formalno, vama jeste to bilo dovoljno da bi zakon prošao Vladu, ali suštinski, vi niste zadovoljili osnovna pitanja koja je analiza zahtevala. Pre svega, nije odgovorno na koji način će predloženim zakonskim rešenjima biti pojednostavljen administrativni postupak privrednim subjektima, poslodavcima, kada šalju zaposlene u inostranstvo. Niste naveli pozitivne efekte odredbi članova od 20. do 22. i s tim u vezi, odgovorili koliko nove administrativne procedure koštaju naša mala i srednja preduzeća i koliko, eventualno, primena ovog zakona košta građane Republike Srbije.
U analizi čak napominjete da ipak poslodavac ima dodatno opterećenje, a to je zaključivanje anekse ugovora. Deo koji se odnosi na javnu raspravu, potpuno je na jedan netransparentan način, po meni, prikazao javnu raspravu kao dijalog koji nije imao suštinskih primedbi, a svima je jasno da su sindikalne organizacije i poslovna udruženja uvek aktivni u javnim raspravama iz vašeg resora, pa se postavlja pitanje – da li su sve zainteresovane strane na koje se ovaj zakon odnosi imale i zaista priliku da se o njemu izjasne?
Voleo bih da sam u analizi ovog zakona mogao da pročitam koji predlozi i primedbe su odbijene i zašto. Ovako, samo sam imao priliku da pročitam vaše viđenje problema i ove javne rasprave, gde ste naveli veliki broj učesnika, što državnih organa, što privrednih društava, ali bez ikakve sadržine u pogledu toka dijaloga i rasprave, pa se postavlja pitanje u kojoj meri je zaista zakon uzeo u obzir sve potrebe privrednih društava i zaposlenih koji se upućuju na rad u inostranstvo, što mislim da bi trebalo ova Skupština da ima kao mogućnost uvida, oni koje to interesuje, da bi mogli da donesemo kvalitetne odluke i eventualno sugestije za izmenu ovog zakona, do njegovog izglasavanja.
Jedna od nejasnih odredbi ovog zakona je i član 23, gde kažete, citiraću – organi i organizacije koje obavljaju poslove državne uprave u vezi sa nadzorom nad ostvarivanjem prava zaposlenih na privremenom radu u inostranstvu, utvrđenih ovim zakonom, dužni su da međusobno sarađuju i razmenjuju informacije u cilju zaštite prava zaposlenih upućenih na privremeni rad u inostranstvo.
Zaštitu zaposlenih za vreme rada i boravka u inostranstvu obavljaju diplomatska, odnosno konzularna predstavništva Republike Srbije u okviru delokruga rada. Voleo bih da mi objasnite kako to diplomatska konzularna predstavništva štite naše zaposlene u vezi sa ovim zakonom? Kako to sarađuju organi državne uprave u primeni ovog zakona? Koji su još organi nadležni za primenu ovog zakona i gde je određena njihova nadležnost, s obzirom na materiju zakona? U kom postupku su nadležni za primenu ovog zakona?
Ova pitanja, po meni, ostaju nerešena kroz načelnu odredbu bez propisane procedure i instrumenata koji treba da omoguće kvalitetan nadzor. Ja u ovom zakonu vidim samo sled događaja i evidenciju i statistiku obrade podataka koju vam privredni subjekti daju kada imaju radno angažovanje van zemlje.
Citiraću, tj. pojednostaviću – poslodavac zaključuje aneks ugovora sa zaposlenim, popuni se obrazac, prijavi se zaposleni i uputi ga u inostranstvo, od momenta prelaska državne granice, zaposleni je prepušten odgovornosti poslodavca, ali bez ikakve zaštite od strane države, jer država, po ovom zakonu, ja nisam video da ima instrumente kako može da ga iskontroliše.
Ako se desi neki akcident, ako čak inspekcija rada ili zaposleni se usude da povedu postupak protiv privrednog subjekta koji je prekršio obavezu ovog zakona i ugovora, odgovorite mi, molim vas, na koji način ćete obezbediti dokaze kad se delo desilo u inostranstvu? Čiji zapisnik i mišljenje, izjave, uzimate kao relevantne za taj postupak? Ovim ćete opteretiti sudove novim postupcima koji će se završiti odbacivanjem ili odbijanjem prijave. Ostavljate potpuno nezaštićenog zaposlenog, koji pored izostanka sudske zaštite ostaje nesiguran u okruženju kod tuženog poslodavca.
Navešću jedan primer. Propisali ste kaznu u fiksnom iznosu za sledeća dela u članu 27. stav 1. tačka 5. Citiraću – ako zaposlenom, upućenom na privremeni rad u inostranstvu, se ne obezbede veća prava i povoljniji uslovi rada utvrđeni kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa odredbama ovog zakona, pravno lice i preduzetnik će snositi kaznu, tj. preduzetnik će se kazniti, citiram.
Koliko mi je poznato, a to sam u kontaktu sa pravnicima i razmenio sam neka njihova iskustva, za kaznu u fiksnom iznosu je prekršajni nalog. To još nije prekršajni postupak. Znači, vaši inspektori iz Ministarstva rada uđu u privredni subjekt, i šta će da traže od privrednog subjekta? Kako poslodavac dokazuje da su obezbeđeni bolji uslovi? Aneksom ugovora, verovatno, koji je potpisao zaposleni, evidencijom i obaveštenjem poslodavca. To, ja mislim, nije dovoljno. Može ako bi radili na časnu reč, ali mi treba nešto da formiramo zakonom.
Nadam se da ćete odgovoriti kako mislite da proverite prekršajni nalog, kako mislite da primenjujete kaznenu politiku, a time i obezbedite sigurnost zaštite koji se mora obezbediti ovim zakonom? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, predložio sam izmenu i dopunu Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanje građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Dva su razloga zbog kojih sam predložio izmene članova ovog zakona koje je ova Skupština usvojila pre više meseci.
Jedan razlog je, a toga smo svesni na osnovu svega onoga što se priča u medijima, da je ovaj zakon protivustavan zato što je Vlada da bi pristupila izradi komercijalnih sadržaja, predložila Skupštini a Skupština je usvojila da je javni interes izuzimanje privatnog vlasništva radi davanja drugom privatniku koji treba da gradi stanove i komercijalne sadržaje. To u našem zakonu ne piše, to u našem Ustavu ne stoji tako. Ovo je strašno pogrešno što je ova Skupština usvojila, a ova Vlada primenjuje.
Drugi razlog zbog koga sam predložio izmenu ovog zakona, a nadam se da ćete vi to podržati, je način finansiranja celog ovog projekta. U Zakonu koji ste vi usvojili, javni interes je interes Grada Beograda i Republike Srbije, a ono što je suština da sve ono što treba da se finansira u okviru pripreme terena izuzimanja građevinskog zemljišta, komunalno opremanje, ide na teret republičkog budžeta, na teret budžeta Republike Srbije. Kako smo čuli, kada je usvajan ovaj zakon, upitano je preko 800 miliona evra.
(Zoran Babić, s mesta: Hajde da se vratimo onim…)
Ja bih molio gospodina Babića da me sasluša. Ako imate nešto predsednik je tu pa da ja mogu, ja se izvinjavam, ne mogu da se koncentrišem.

I to finansiraju svi građani Republike Srbije, komunalno opremanje, a podsetiću vas, u vašim lokalnim samoupravama ono kada grad radi ili opština eksproprijaciju, radi se iz gradskog budžeta, tj. opštinskog budžeta. Kada se finansira komunalno opremanje, finansira se iz vaših lokalnih budžeta. Jedino, komunalno opremanje Savskog platoa, kako god da se zove, se radi iz budžeta Republike Srbije i to za šta? Ne za otvaranje 20 hiljada radnih mesta koji su najavljivani, nego za izradu 300 stanova, od koga će veći deo da bude verovatno jednosobnih i dvosobnih stanova.
Ako želite investicije, tih 800 miliona ste mogli da upotrebite za meke kredite privrednicima u Srbiji, da se otvori minimum 80 hiljada radnih mesta, a ne investicije u komunalno opremanje.
To treba da radi Grad Beograd…

Dakle, ovo je šesti put da predlažem Predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju i to člana 41. koji se odnosi na stomatološku zdravstvenu zaštitu i vidove osiguranika koji imaju pravo da preko Republičkog fonda popravljaju zube i leče bolesti usta.
Po važećem zakonu popravku zuba i lečenje bolesti usta imaju mladi do 18 godina, oni koji studiraju do 26 godine i stariji od 65 godina, uz određene grupe pacijenata koji imaju određene dijagnoze i trudnice.
Ja sam predložio, a tih koji imaju pravo preko Republičkog fonda je ukupno negde oko 2,5 miliona, ja sam predložio da svi osiguranici RFZO imaju pravo da na teret Republičkog fonda popravljaju zube i leče bolesti usta, i to se odnosi na onih 4,5 miliona radno sposobnih koji uplaćuju doprinose u RFZO, a nemaju pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu. Ljudi koji pune budžet Republičkog fonda nemaju pravo da koriste deo sredstava koji uplaćuju za lečenje usta i zuba.
Nadam se da ćete prihvatiti moj predlog, jer ne treba povećavati broj radnika. Sasvim dovoljno ima stomatologa u državnom zdravstvu da pruži tu uslugu. Treba samo izdvojiti sredstva za kupovinu stomatološkog materijala, a podsetiću vas, ono što sam vam govorio prošli put, u budžetu RFZO na poziciji stomatologije imate neraspoređenih 350 i nešto miliona dinara, što je sasvim dovoljno za kupovinu materijala da u zemlji Srbiji ljudi mogu da imaju pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu preko Republičkog fonda.
Vlada mi je odgovorila da u budžetu nema para. Ja sada pitam vas, poštovane kolege, ako u budžetu RFZO, koji je deo budžeta Republike Srbije, koji smo mi usvojili ovde u Skupštini, piše da ima nesraspoređenih 350 miliona dinara, a nije bilo rebalansa, a premijer je pre par dana rekao da neće ni biti rebalansa, znači da je stanje u kasi budžeta Republike Srbije dobro, ne vidim razlog zašto ne bi doneli odluku da pomognemo našim sugrađanima i omogućimo im u ovo teško vreme, kada ima veliki broj nezaposlenih, kada ljudi imaju vrlo niska primanja, da im pomognemo da od dela svog novca koji uplaćuju, znači, to je njihov novac, mogu da imaju stomatološku zdravstvenu zaštitu. Pozivam vas da glasate i podržite moj predlog. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Koleginice i kolege, poštovani građani, predložio sam izmenu Zakona o informisanju i medijima i sledećeg zakona koji ću posle ovog obrazlagati, o javnim medijskim servisima. To je nekako bilo u paketu i kada smo donosili takvu odluku.
Podsetiću građane Srbije, taj zakon je donesen pre nešto više od godinu dana, i tim zakonom je juna ove godine ukinuto pravo lokalnim samoupravama da mogu da finansiraju lokalne javne medijske servise.
Tim zakonom kao javni medijski servisi u Republici Srbiji postoje dva medijska servisa: RTS i RTV, sa svoja tri, dva televizijska kanala i tri radio programa.
Tim zakonom koji je usvojila ova Skupština građani Srbije su dovedeni ispod Save i Dunava u podređen položaj. Objasniću zašto tako mislim.
Zakonom koji smo tada usvojili pretplata je prevedena u nivo takse, i ona će biti obavezna da se plaća od januara meseca sledeće godine, a do januara meseca sledeće godine ista količina novca koja će se ubirati tom taksom, koju će plaćati svi građani Republike Srbije, se izdvajaju iz republičkog budžeta. Znači, to su opet naše narodne pare, građana Republike Srbije.
To bi sve bilo u redu da, pošto pretplata mora da se plaća ja Javni medijski servis, da svi imamo pored istih obaveza, da imamo ista prava. Ali, nije tako. Građani ispod Save i Dunava nemaju ista prava kao što imaju građani grada Beograda i Vojvodine, Vojvodina zato što ima RT Vojvodine, a Beograd ima RTS i Radio StudioB. Dakle, RTS je medijska kuća koja pokriva teritoriju cele Republike Srbije, ali gro programa koji ima RTS se bazira na Beogradu i onome što se dešava u Beogradu. Ostali delovi Srbije, naročito južno od Save i Dunava, su zastupljeni u informacijama dopisništva. Evo, za grad Niš ja mogu da kažem da je to otprilike 15 sekundi dnevno, pa da vidimo šta vi možete da vidite iz Srbije šta se dešava u Nišu i okolini, šta mogu građani Niša da vide u 15 sekundi koje imamo mogućnosti preko RTS. Šta da kažu manja mesta, Prokuplje, Vranje, Lebane, Raška, Novi Pazar?
Zbog toga smo predložili da se naprave regionalni javni servisi, koji će biti finansirani isto onako kao što se finansira RTV, tj. 70% pretplate će ostati…

Zahvaljujem.
Nastaviću gde sam stao. Dakle, finansiranje tog radio-televizija uža Srbija, kako smo mu dali radni naziv, a naziv zavisi kako Skupština, kada budete usvojili, donela odluku, će biti 70% će ostati radio-televiziji uža Srbija, a 30% će ići za finansiranje RTS, koji nesporno treba da postoji.
Zašto to insistiramo? Dva su razloga. Prvo, informisanje lokalnih sredina. Mnogo bolje će biti informisanje u Nišu i okolini ako postoji regionalni javni servis. Mnogo bolje će biti informisanje u Kragujevcu, Kraljevu, Šapcu i ljudi će znati ono što im život znači, za šta su zainteresovani da imaju, koji nivo informacija.
Lepo je to znati da li ima vode na Dorćolu, lepo je znati da li je iznešeno smeće sa Senjaka, ali ja to hoću da imam kao drugu informaciju, kao moguću informaciju. Ne želim da mi to bude osnovna informacija. Mene interesuje šta se dešava u mome gradu, da li su, recimo, one četiri ulice koje su raskopane pre tri meseca napokon završene ili nisu završene, da li autobus ide na relaciji Niš – Niška Banja, ili ne ide ili kasni, da li će distribucija u nekom delu grada da isključi struju zbog toga što radi redovni remont trafo stanice.
Druga stvar koja je vrlo bitna za regionalni javni servis je ono na šta smo obavezni zakonom, a to – zastupljenost u javnom servisu nacionalnih manjina. Nacionalne manjine u Vojvodini i u Beogradu su u prednosti u odnosu na nacionalne manjine ispod Save i Dunava. Zašto? Nemaju regionalni javni servis. Onda imate paradoks da je zakon dozvolio da nacionalne manjine imaju pravo da organizuju svoje glasilo, a mi koji smo većinski narod na toj teritoriji nemamo pravo da imamo svoje glasilo finansirano od sredstava koje uredno plaćamo i koje ćemo davati uredno preko takse za javni servis. Zbog toga, drage moje kolege i koleginice, ja vas molim da prihvatite moj predlog, da damo šansu da svi imaju jednaka prava kod informisanja, kod javnog medijskog servisa, kao što imaju jednake obaveze, tj. kao što su po ovom zakonu koji ste vi predložili i usvojili, imaju obavezu plaćanja pretplate. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovani ministre, koleginice i kolege, poštovani građani, član 55. na koji smo uložili amandman odnosi se na član 124. koji kaže da će se novčanom kaznom od 120.000,00 do 800.000,00 dinara, kazniti za prekršaj pravno lice ako nudi i prodaje programe putovanja koji nisu pripremljeni na osnovu zaključenog ugovora, u slučaju otkaza putovanja putnicima u zakonskom roku ne izvrši povraćaj uplaćenih sredstava, ne obezbedi smeštaj putnika za sve vreme trajanja ugovorenog putovanja, ne obezbedi povratak putnika na odredište, putnici budu neopravdano zadržani na putovanju duže nego što je predviđeno programom putovanja itd, itd.
Mi smo predložili da se reči 120.000,00 do 800.000,00 dinara zamene rečima od 500.000,00 do 2.000.000,00 miliona dinara. Obično se kod predlaganja zakona ide na blaže kazne koje treba da budu popularnije, koje treba da budu takve da skrenu pažnju i da ljudi imaju simpatije prema onome ko je to predložio, ali mi smo išli obrnutim načinom razmišljanja. Smatramo da su ove kazne blage.
Svesni smo šta se sve dešavalo u prošlosti u turizmu, kakvi su propusti bili, kakvo je bilo mešetarenje i mislimo da ova kazna nije kazna koja odvraća. Mislim da je to funkcija kazne da odvrati od učinjenog prekršaja. Mnogo je loših stvari bilo koje su naši sugrađani doživeli na turističkim putovanjima od raznih agencija i raznih organizatora putovanja.
Zato mislimo da je uputnije da kazne budu u većem nominalnom iznosu, da ćemo na taj način imati funkciju odvraćanja, a ne kažnjavanja. Nije cilj kažnjavanje, nego odvraćanje od činjenja tog krivičnog dela. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Javio sam se za reč da podržim predlog koji smo mi dali i da obrazložim dodatno, jer nisam zadovoljan komentarima koji su bili i od strane koleginice i od strane ministra.
Dakle, zarad istine i javnosti, kazne se odnose na onog ko: ne upiše delatnost u odgovarajući registar, tj. radi na divlje, to nisu turističke agencije, ne angažuje najmanje jednog turističkog pratioca ili turističkog vodiča na način iz člana 45. stav 1, ne angažuje predstavnika na turističkoj, osim ako na destinaciji nisu angažovana lica iz člana 45, za usluge turističkog vodiča, turističkog pratioca ili lokalnog turističkog vodiča angažuje lice koje ne ispunjava uslove iz člana 94. stav 1. ovog zakona. Pa, mi smo polemisali već stručnu spremi i valjda imate isti stav i u onom članu i ovom članu. Dalje, za usluge predstavnika na turističkoj destinaciji ne angažuje lice koje ispunjava uslove iz člana 99, obavlja turističku delatnost a nema zaposleno lice koje ispunjava uslove iz člana 51.
Sada ja vas pitam – koga mi štitimo i šta štitimo? Rad na divlje? Pa, kazna ne treba da bude nešto što će da puni budžet, nego što odvraća eventualnog počinioca od vršenja krivičnog dela iz ove oblasti. To da li će neko da bude kažnjen drugim nekim zakonom, mi pričamo sada o ovom zakonu i normama koje kažnjavaju one ljude koji se ne pridržavaju članova ovog zakona.
Stoga ja vas molim, ministre, u cilju zaštite naših sugrađana koji idu i koriste usluge turističkih agencija, da prihvatite naš predlog, tj. naš amandman na ovaj član, jer mi ne idemo sa tim da gledamo da li je neko platežno sposoban da plati kaznu, nama nije cilj da naplaćujemo kaznu, nama je cilj da kaznom odvratimo eventualnog počinioca da učini to delo, da bi uopšte došlo u razmatranje za kažnjavanje. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Čitamo isti tekst, ali ga ne razumemo na isti način ili drugačije razmišljamo.
Kada govorimo o turističkom vodičima, ovde se ne misli na to da li agencija ima turističkog vodiča ili nema. Ako negde pođe grupa, da budem plastičan, i u pravilu službe, da se razumemo, stoji da mora da bude turistički vodič u autobusu, a gazda turističke agencije pošalje grupu bez turističkog vodiča, on će biti kažnjen. Zašto? Zato što nije ispunio sve uslove na koje je obavezan ako organizuje grupno putovanje.
Ta kazna ide od 100.000 do 450.000, a mi kažemo da ide do milion dinara. Zašto? Zato što će neko da se preračuna da li mu je u interesu da organizuje grupu bez vodiča, pa ako prođe, prođe, platiće malu kaznu. Ja kažem ne, kazna mora da bude takva da njega bude strah uopšte da pomisli da pošalje grupu bez vodiča. To je suština. Zašto? Pa, interes je valjda svima nama da taj putnik, taj turista koji je uplatio aranžman ima maksimalno ispoštovane sve uslove koje treba da mu pruži agencija i da bude maksimalno zaštićen. Valjda nam je to interes, a ne interes da ovaj ako ga uhvate ne plati mnogo. Ima da plati i to ozbiljno da plati, jer je valjda nama cilj da štitimo turiste ovim zakonom.
Dakle, mi ne štitimo ovim turističke agencije, mi štitimo turiste ovim zakonom. Ovim članovima štitimo turiste, korisnike usluga. Agencija, da bi se bavila tom delatnošću, mora da ispuni sve ono što propisuje zakon i odgovarajuće propozicije koje idu uz to, za formiranje takve jedne delatnosti. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dobro, vi, kao skupštinska većina, imate pravo, ja sam rekao. Vi možete da glasate i da je Zemlja kockasta. Vi možete i da istinu prihvatate kroz autoritet vlasti. Znači, to što predloži Vlada je jedina tačna i neosporiva istina. To je legitimno pravo. Ja stvarno nemam problem sa time.
Ono što je vrlo bitno je da se vidi, valjda građani gledaju, ko želi da zaštiti putnike, a ko želi da zaštiti turističke organizacije. Kao što vi, poštovane kolege, imate pravo na svoje mišljenje i da pričate o svemu, sem o ovom zakonu, a ja govorim o kaznenim odredbama koje se tiču zakona o kojem raspravljamo i kažem da bi trebale da budu drakonskije, da ljudi ne bi došli u situaciju da pomisle da prekrše zakon koji usvajamo i za koji mislim da je dobar, vi mislite drugačije, da treba da damo šansu. Šta? Da kraducnu. Ne razumem koju šansu? Kome? Štitimo turističke organizacije tako što dajemo meke kazne, pa ne štitimo ih. One koji rade legitimno ne štitimo. Ako mi dajemo mogućnost da neko proračuna da li mu se isplati više da poštuje zakon od slova do slova ili da ga prekrši pa da plati neku kaznicu, hajde tako da se izrazim, onda ne mislimo na isti način. Onda stvarno ne mislimo na isti način.
Ja bih vas molio, ministre, da prihvatite našu argumentaciju jer mislimo da kazna treba da bude ne nešto što će da se naplaćuje, nego treba da bude sredstvo odvraćanja od činjenja krivičnog dela iz domena ovog zakona. Zahvaljujem.

Uvaženi ministre član 57. odnosi se na član 126. koji glasi – novčanom kaznom od sto do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, pa ću nabrojati samo par stvari da vam ne oduzimam mnogo vremena, za prekršaj iz dela, kaže – ako u ugostiteljskom objektu za smeštaj ne vodi evidenciju gostiju ili je ne vodi dnevno i uredno na propisan način, ako pruža ugostiteljske usluge suprotno članu 64. stav 2. ovog zakona i ako pruža ugostiteljske usluge suprotno članu 65. stav 2. ovog zakona.
Mišljenja samo da bi ovaj zakon bio kvalitetniji i više bi se po meni poštovao ako bi ova skupštinska većina prihvatila naš predlog koji kaže da se reč to jest broj 250 zamenjuje sa 500.000, pa bi on glasio da se novčanom kaznom od 100 do 500 hiljada kažnjava za prekršaje pravno lice ako ne ispuni sve ono što ovaj zakon propisuje.
Ja vas molim, gospodine ministre da, maksimalno uvažavajući sve one argumente koje ste vi izneli braneći član 56. ove izmene zakona, da prihvatite naš predlog izmena član 126. jer mislim da je svrsishodnije i više u smislu od vraćanja ako kazna bude oštrija, drakonskija i daj bože da onda svi poštuju zakon za koje svi koliko vidim se zalažemo i da uopšte ne dođe u situaciju neko da primeni ove kaznene odredbe. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo još jednog seta zakona po hitnom postupku. Danas, po hitnom postupku, rešavamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlogu zakona o izmenama Zakona o hipoteci i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Kada sam video današnji saziv, kada sam ga dobio na mejl i kada sam video izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost, ja sam pomislio da će ministar da ispuni obećanje i da ćemo, recimo, PDV sa 20 smanjiti na 15%, ali od toga nema ništa ministre. Izgleda, kada god dođe ministar finansija onda mi, narodni poslanici, podržavamo svojim glasovima tj. skupštinskom većinom, ogromnom skupštinskom većinom, ceđenje suve drenovine. Uopšte nije problem, gospodine ministre, poštovati zakon, usklađivati sa EU, oporezovati sve što treba da se oporezuje, država mora od nečeg da se finansira, mora da se finansiraju javne službe.
Ali ono o čemu ste vi ministre trebali da povedete računa, a to ste mi obećali, ako se ja ne varam, pre par meseci kada smo razgovarali o produženju roka za privatizaciju onih firmi u restrukturiranju, kada sam govorio o tome da se u Nišu gase i te dve-tri firme koje su imale šansu da opstanu. Očekivao sam da ćete bar da olakšate porez na namet i da će građanima da bude lakše, jel nije problem da se sve ovo plati kada ljudi rade, ali postoji ozbiljan problem, državni problem, kada ljudi ne rade kada nemaju prinadležnosti, kada nemaju od čega da plate golu egzistenciju, a kamoli da plaćaju sve poreze i takse koje ste vi propisali. To je ono gde se mi razlikujemo i to ne zato što sam ja opozicioni narodni poslanik, nego što vi sa vašim saradnicima na predlog Ministarstva to rešavate kabinetski, a realan život i narod je nešto sasvim drugačije.
Život nema milosti, život je dosta okrutan i naše je ovde u Skupštini da učinimo da taj život bude lakši podnošljiviji, izvesniji, sa nekom perspektivom a ja vidim samo porez na porez. Ne razumem se u ove vaše stope, ja sam stomatolog, protetičar, ima ljudi koji su i dali sugestije šta treba u ovim zakonima promeniti, ali ja vam kažem kao građanin, neko ko živi u ovoj državi, koji plaća sve što treba da sve manji i manji broj ljudi, južno od Save i Dunava, ponavljam – južno od Save i Dunava, nema od čega da plaća. Za vreme ove skupštinske većine u bilo kom agregatnom stanju, kažite mi šta je sve otvoreno južno od Save i Dunava? Nije to da je ono kiselo grožđe, da sam ja zavidan, i da nekog mrzim, ali sve što se otvara, otvara se u Vojvodini i u Beogradu, ništa ispod Save i Dunava, ili sporadično 200-300 radnih mesta i to je kraj i obećanje da će u naredne četiri godine biti otvoreno u Nišu 4.000 radnih mesta. Ko će da dočeka naredne četiri godine?. To je suština ove moje diskusije.
Reći ću par reči što se tiče ovih zakona, ali suština je da vi kao ministar finansija morate da olakšate narodu da živi, da plaća obaveze prema državi. U redu je što šire zahvatanje, ja podrazumevam to što više ljudi plaća, manje će da plati, onda će svima lakše da bude. Ali, ovde je problem što to ispod Save i Dunava se svodi na sve manji i manji broj ljudi koji rade, a gro onih koji rade rade na budžetu: Vojska, Policija, sudstvo, zdravstvo, školstvo, realna privreda – nema. Nema ministre, 40% ljudi u Nišu, 40.000 radno sposobnih Nišlija sedi kući, 80 do 100.000 ljudi nema za hleba. Odakle da plati? Odakle da plati administrativnu taksu? Pričate o tome kako je budžet Republike Srbije pun. Sve je super. Da li znate vi da vam budžeti gradova se pune sa 60-65% i da je došlo do pucanja. Vaša je obaveza, dobili ste poverenje ove Skupštine da date predlog rešenja. Zato ste ministar, zato vas slušamo i zato ljudi veruju vama kada im kažete, a ja vam sad ne pričam o zakonu, ja vam pričam o realnom životu koji je posledica ovakvih zakona.
Neosporno da moramo da uskladimo sva dokumenta EU, ali mi još nismo ušli u EU. Gde trčimo, šta dokazujemo, kome dokazujemo? Da bi vi rekli – mi imamo u budžetu, ne znam, deficit smanjen tri puta, osam puta, ma daj Bože da ga nema, da ima suficit. Dođite u Niš pa kažite onim ljudima o suficitu Republičkog budžeta. To dođite i kažite našem gradonačelniku, jel on nema mogućnosti da dobije više od 65%, nema odakle, nema ko da plati. To kažite ljudima kojima kucaju sudski izvršitelji jel ne izmiruju komunalne obaveze. To kažite građanima koji se greju preko niške toplane i hoće da se isključe na početak grejne sezone, ali govorim o ljudima koji nemaju alternativu grejanja. Nemaju pare da plate. Tu ministre vi treba da date rešenje. Sada da se vratim na ovu temu zbog koje ste nas pozvali u Skupštinu.
Što se tiče poreza na dodatu vrednost PDV-a, rekao sam vam da sam očekivao da se smanji, ali to, koliko ja vidim, ne postoje naznake da ćete vi da smanjite iznos od 20%. Mi, iako imamo ovoliku stopu nezaposlenosti u celoj Srbiji, imamo jednu od većih stopa PDV-a u Evropi, da budemo negde bar u vrhu, da malo prednjačimo.
Ne bih komentarisao sve ono što su moje kolege, to ćete dobiti kroz amandmane. Ono što bih prokomentarisao to je Zakon o hipoteci i tu postavljamo pitanje zbog čega se ove izmene nisu našle sa izmenama zakona u julu mesecu jer je bilo očigledno da Ustavni sud je odložio objavljivanje odluke o neustavnosti odredbe člana 31. Zakona o hipoteci, ostavljajući time mogućnost da se u okviru tih izmena u julu mesecu izmene zakon u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Pošto se, gospodine ministre, to nije desilo tada Ustavni sud je odluku objavio, a mi smo po drugi put ovde u ovoj sali, raspravljamo o Zakonu o hipoteci. Mislim da to ide na vašu dušu jer pored toga što ste vi vrstan ekonomista, vi imate u vašem ministarstvu i pravnike koji treba da sugerišu da li je nešto u skladu sa zakonom, sa Ustavom Republike Srbije ili nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Kada govorimo o ovom Zakonu o administrativnim taksama, vi kažete da se zakon menja na inicijativu MUP-a, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, Ministarstva prosvete i Ministarstva za rad. Činjenica je da je određen broj taksi se ukida usled zakonskog prestanka određenih osnova u saobraćaju, na primer, ali i da se većina ovih taksi uvodi za zahteve za izdavanje određenih licenci. Primera radi na zahtev za licencu u oblasti zaštite od požara, što mi ne podržavamo, sve su to novi nameti privredi koji i ovako ne može da plaća sve veće zahvatanje.
Po nama je to, gospodine ministre, neprihvatljivo, dodatno oporezivanje onih koji već plaćaju masu poreza i taksi. U nekim oblastima ste nominalni iznos taksi zamenili procentom, pa bih vas ja zamolio, pošto na onaj prvi deo ne verujem da ćete mi odgovoriti, da mi kažete u oblasti rudarstva na konkretnom primeru, da me uverite, da je povoljnije za rudare da se ide na procenat, nego na nominalni iznos kada govorimo o rudarstvu.
Još jedno pitanje, kako mislite da razvijate preduzetništvo, privatnu inicijativu, zapošljavanje i samozapošljavanje mladih ljudi u Srbiji kada namećete obavezu u tarifnom broju dva, da se na zahtev za tumačenje propisa plaća taksa od 12.000 dinara.
Ja se prosto pitam da li vi iz Ministarstva ikad stanete u red i platite taksu, da li ikad osetite kako to izgleda da za ono što se zove plaćanje servisa građana se ovoliko plaća? Šta vi hoćete ovim nametima da pokrijete? Zahtev za tumačenje propisa, taksa od 12 hiljada dinara. Čemu? Šta to košta, ministre, 12 hiljada dinara? Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Pitanje upućujem predsedniku Vlade.
Za vreme prošlogodišnjih poplava, moje prvo pitanje je ko je i na osnovu kog pravnog akta preuzeo nadležnosti štaba za vanredne situacije, grada Šapca, na čijem čelu je tada po odluci Skupštine Grada Šabac, bio tadašnji gradonačelnik Miloš Milošević?
Drugo pitanje upućujem takođe, predsedniku Vlade, gospodinu Vučiću, kada će Vlada Srbije isplatiti dug od 66 miliona gradu Šapcu, jel to je jedini grad koji nije dobio refundaciju sredstava na ime naknade štete od prošlogodišnjih poplava.
Sledeće pitanje upućujem ministru odbrane i predsedniku Vlade. O čemu se radi? Još za vreme prošle Vlade je donesen master plan koji reguliše otuđenje vojne imovine i u tom master planu je popisana sva vojna imovina koja nije potrebna Vojsci Srbije za normalno funkcionisanje. Ona se nalazi širom Republike Srbije i obično su to atraktivne lokacije gde su bile kasarne nekadašnje Vojske Jugoslavije.
U Nišu tim planom se obuhvaćene, navešću par lokacija. To je kasarna „Bubanjski heroji“, zatim kasarna u naselju Crvena Zvezda, zatim kasarna „Filip Ljajić“, kasarna „Knez Mihajlo“, Dom vojske Srbije, koji je u centru grada.
Od svega navedenog 2012. godine je realizovana prodaja kasarne „Bubanjski heroji“ i izgradnja objekata na toj lokaciji je u toku, lokacija je raščišćena i investitor je počeo da je privodi nameni.
Ono što je meni poznato, da je Grad Niš, lokalna samouprava ušla u pregovore sa Ministarstvom odbrane i Vladom Republike Srbije oko Doma vojske, da je Grad Niš i raspisao konkurs za idejno rešenje, jer je predvideo da Dom vojske bude hotel i kongresni centar koji je vrlo potreban jednom gradu na takvoj lokaciji i te veličine.
Pitanje je, dokle se stiglo sa tim i kada će biti završeni pregovori između Vlade Republike Srbije i lokalne samouprave Grada Niša.
Ono što mi je takođe poznato, to je da je kompanija „Lidl“ bila zainteresovana i da je ušla u pregovore sa lokalnom samoupravom, Ministarstvom odbrane oko lokacije u naselju Crvena Zvezda, ne znam kako se tačno zove kasarna.
Trebalo bi da se gradi tu jedan veliki poslovni objekat. Moje pitanje je dokle se stiglo sa tim i kada će biti okončani ti pregovori?
Sledeće pitanje – kada će biti završeni pregovori između lokalne samouprave i Ministarstva odbrane i Vlade RS u vezi ostalih lokacija? Govorimo o atraktivnim lokacijama u Gradu Nišu, koje se nalaze u centralnim zonama opština Grada Niša i vrlo je bitno za dalji razvoj Grada, pokretanje građevinske industrije da te lokacije budu privedene nameni. Ono što je Grad radio, to je planska dokumentacija. Grad jeste završio plansku dokumentaciju za sve ono što se iskazala kao potreba. Znači, pitanje je kada će se ta konverzija zemljišta završiti, tj. privođenje nameni tih kasarni koje nisu potrebne sada Vojsci Srbije?
Još jedno pitanje. U ulici Marka Oreškovića nalazi se vojni objekat koji je sklon padu, govorim o centralnoj zoni Grada. Sramota je i bruka da u centru Grada jedan vojni objekat bude ograđen trakama, jer je sklon padu i opasan za prolaznike? Ono što je interesantno jeste da postoje zainteresovani investitori koji žele na toj lokaciji da grade stambeno poslovni objekat, pa pitam Ministarstvo vojske - kada će tu lokaciju ili privesti nameni, tj. revitalizovati objekat, ili prepustiti, tj. napraviti dogovor sa investitorima kako bi se prvo priveo nameni, a drugo otklonila opasnost za prolaznike? Ja vam se zahvaljujem.

Samo par reči. Poštovani predsedavajući i uvažena gospođo ministarko, poštovane koleginice i kolege, mi smo predložili samo da u članu 3. stav 13. tačka 2), gde se traži u dokumentaciji koju treba da imaju preduzetnici, vaš je predlog bio da se traži overena fotokopija, pošto je to zvaničan dokument, a mi smo predložili da ide bez overe fotokopije, da ne bi komplikovali administraciju ljudima koji se bave ovim poslom. Vi ste to prihvatili. To je jedna jezička redakcija, tako da se zahvaljujem što ste prihvatili i mislim da je bolje ovakvo tumačenje i ovakav postupak dobijanja svih onih potrebnih dokumenata od prevoznika koji se bave prevozom tereta. Hvala.