Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, član 7. govori o uslovima za izdavanje licence. Vi ste predložili da član glasi – Licenca za prevoz može se izdati domaćem privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku, ako podnese dokaze da ispunjava sledeće uslove: 1) poslovni ugled; 2) finansijsku sposobnost; 3) profesionalnu osposobljenost; 4) stvarno i stalno sedište; 5) odgovarajući vozni park; 6) odgovarajući broj radno angažovanih vozača.
Mi smo smatrali da u tački 2) pored reči „finansijske“ treba dodati i reč „operativna sposobnost“. Smatramo da je neophodno da prevoznik raspolaže i operativnom sposobnošću, da u skladu sa uobičajenim poslovnim standardima organizuje i obavljanje prevoza tereta. Operativna sposobnost podrazumeva znanje o propisima za prevoz tereta, manipulaciju različitih vrsta tereta, uključujući i
specifičnosti carinskog postupka u međunarodnom prevozu i slično.
Molim vas da još jednom razmislite, mislim da nije zgoreg da se pojasni ovaj član i da bude malo detaljnije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, znači, član 9. govori o finansijskoj sposobnosti i mi tu imamo amandman iz dva dela. Prvi je amandman na član 7, gde smo dodali da uz naslov koji je glasio, kako ste vi dali, finansijska sposobnost bude i operativna, jer smo tražili izmenu ovog što niste prihvatili u članu 7.
Drugi se odnosi na stav 1. tačku 1), pročitaću radi gledalaca. „Uslov u pogledu finansijske sposobnosti ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji izmiruje svoje poreske i poslovne obaveze i raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu od 2.000 evra za prvo teretno vozilo ili skup vozila i 1.000 evra za svako sledeće teretno vozilo ili skup vozila u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence za prevoz za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju.“
Mi smo predložili da se cifre 2.000 i 1.000 zamene ciframa 2.500 i 1.500.
Posle stava 1. dodali smo novi stav koji glasi: „Ministar bliže propisuje način dokazivanja finansijske sposobnosti.“
Vi ste nama odgovorili u obrazloženju da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 5. Misli se na član 7. Dobro, to je u redu. Nastaviću kako ste odgovorili.
Takođe, predlagač je procenio da je visina novčanog iznosa koja je potrebna da bi bio ispunjen uslov u pogledu finansijske sposobnosti za izdavanje licence za prevoz u javnom prevozu tereta u domaćem drumskom saobraćaju primeren za privredne subjekte u Republici Srbiji.
Sada ja vas pitam – na osnovu čega? Na osnovu čega ste izračunali da treba da bude 2.000 evra i 1.000 evra, a nije 2.500 i 1.500 evra? Kako se došlo do te matematike? Znam da to nije pitanje za vas, gospođo Mihajlović, nego je za vaše saradnike. Kako se došlo do toga? Zašto nije 1.500, zašto nije 800? Šta je to opredelilo da bude 2.000 evra i 1.000 evra? Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarko potpuno se razumemo i ja potpuno razumem nameru Ministarstva, da ovim sredstvima, a pročitaću još jedanput - uslovi u pogledu finansijske sposobnosti ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji izmiruje svoje poreske i poslovne obaveze. To je uredu i to je nešto se dokumentuje kroz neki vremenski period, je da raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu od, pa ste rekli dve hiljade i hiljadu evra itd. - po zvaničnom srednjem kursu koji utvrđuje Narodna banka Srbije, na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence.
Sada se obraćam i ostalim poslanicima, znači onoga trenutka kada dobije licencu, on sutradan ne mora da ima ta više sredstva. Samo želim da kažem da ja ovo rešenje potpuno razumem. Ministarstvo je želelo ovime da obezbedi stabilno poslovanje privrednog subjekta koji dobije određenu licencu, da on može da ispuni određene obaveze, da ne bi doveo druge privredne subjekte u problem. Ali, ovakvim rešenjem, on je u obavezi, kolege, da ima taj novac samo kada dobije licencu, ne piše da sutradan mora da ima. A suština je predloga bila da ima deponovan novac i da raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu, ali se onda u razradi člana piše da to treba da ima na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence.
Možda vi mislite drugačije, možda drugačije sprovodite, ali ovde piše da samo na dan podnošenja treba da ima taj novac. Ne piše da mora da ima stalno na računu taj novac. Zahvaljujem.

Dakle, samo jedna rečenica. Potpuno verujem i ubeđen sam da vi imate dobru nameru da zakon bude kvalitetan, ali ja čitam ono što piše, ja ne mogu da pretpostavim.
U ovom članu, na osnovu koga će neko da dobije licencu, vi tražite, sada ne želim da polemišem dalje, vi tražite da na dan i piše da na dan podnošenja zahteva ima novac po kursu Narodne banke, dve hiljade i hiljadu evra. Zahvaljujem.

Želeo sam da prekinemo diskusiju oko ovoga. Poštovane kolege, da se mi nešto razumemo, mi predlažemo naše viđenje rešenja problema. Vi kao skupštinska većina, normalno usvajate ono za šta odgovarate politički kako god. Ono što sam vam rekao juče, autoritet Vlade nije istina. Ovim što sada govori gospođa Mihajlović, koju ja poštujem i verujem kada razgovaram i diskutujem o zakonima o dobrim namerama, taman posla, verujem da je loša namera uopšte ne bih ni sedeo ovde.
Ali sada da li treba da bude na dan deponovan novac, da li mora non stop da ima ili to može da bude i u vrednosti voznog parka. Hajde da se dogovorimo. Nije problem to što ćete vi da preglasate, problem je kako će to da dožive ljudi koji od toga žive, jel će morati da ima, ako ima deset kamiona, da ima 11.000 evra non stop na računu ili samo na dan kada dobiju licencu ili tih 11.000 evra, može da ima 3.000 evra, a za ostalo da kaže, evo vredi mi kamion 8.000.
Znači, hajde da prevedemo to u realan život. Znam da vas 200 imate mene da nadgovorite deset puta i ja sam svestan toga, ali želim da u saradnji sa vama kažem šta ja mislim o tome. Vi nećete to da prihvatite, vaša volja. Ono što smo se dogovorili, o onome kako ovde radimo i donosimo zakone, rezultat se vidi kada budu izbori. Ili ćete vi da budete u pravu, pa ja opet da sedim sam ili ću ja da sedim sa 200 oko mene, a vi da sedite kao ja, sami. Eto toliko, hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo Mihajlović, koleginice i kolege, član 30. govori o godišnjem planu raspodele dozvola domaćim prevoznicima i kaže: „Raspodelu godišnjih kontigenata stranih dozvola vrši Ministarstvo na osnovu godišnjeg plana raspodela dozvola (u daljem tekstu: plan raspodele).“
Sledeći stav: „Plan raspodele utvrđuje se na osnovu posebnih kriterijuma i sastoji se od opšteg i posebnog dela.“
Sledeći stav: „Opšti deo plana raspodele sadrži osnovne podatke o godišnjim kontigentima dozvola, kao i podatke od značaja za utvrđivanje posebnog dela plana raspodele.“
„Posebni deo plana raspodele utvrđuje se za svakog domaćeg prevoznika koji poseduje licencu za prevoz iz člana 6. stav 1. tačka 2) ovog zakona, u daljem tekstu - pojedinačni plan.“
Mi predlažemo da se ovaj stav menja i da glasi: „Posebni deo plana raspodele utvrđuje se za svakog domaćeg prevoznika koji poseduje licencu za prevoz iz člana 6. stav 1. tačka 2) ovog zakona, u daljem tekstu – pojedinačni plan, uvažavajući broj ranije dodeljenih i pravilno iskorišćenih dozvola, broj vozača, kvalitet voznog parka i ostvareni promet po osnovu pružanja usluga prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju.“
Posle stava 4. dodaju se novi st. 5. do 7. koji glase: „Posebnim planom raspodele domaćem prevozniku se samo izuzetno može dodeliti manji broj dozvola po kontigentima od onog koji je poštujući propise i standarde poslovanja iskoristio u prethodnom periodu, odnosno u slučajevima kada dođe do smanjenja godišnjeg kontingenta dozvola ili kada kod domaćeg prevoznika dođe do smanjenja broja vozača ili opadanja kvaliteta voznog parka, odnosno prometa po osnovu pružanja usluga prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Na osnovu pojedinačnog plana raspodele, Ministarstvo odlukom dodeljuje dozvole domaćem prevozniku.
Ministarstvo obavezno objavljuje na svojoj zvaničnoj internet stranici odluku o dodeli dozvole.“
Dali smo sledeće objašnjenje. Amandmanska intervencija u stavu 4. odnosi se na preciziranje kriterijuma za posebni deo plana raspodele dozvola. Ovo je važno kako bi se zadržao kvalitet voznog parka srpskih prevoznika koji je iznad evropskog proseka.
Tako na primer prema podacima nemačkih kontrolnih organa kvalitetniji vozni park od našeg prevoznika imaju jedino još švajcarski prevoznici. Jedini način da u prekograničnom saobraćaju sa drugim zemljama ostvarimo i veći broj dozvola od sadašnjeg broja je da se kvalitet voznog parka još poboljša. Neselektivnim dodeljivanjem dozvola smanjuju se i investicione performanse domaćih prevoznika, investiranje u nova i kvalitetnija vozila, moguće je samo kada prevoznici mogu da planiraju svoje poslovanje na održivi način. Neizvesnost u pogledu broja dozvola može dovesti do toga da upravo najkonkurentniji prevoznici odustanu od planiranih investicija i da trenutno visoka konkurentnost naših prevoznika bude za kratko vreme narušena. Već sada je sve veći broj inostranih prevoznika koji osnivaju ćerke firme u Srbiji koji preuzimaju tržište preduzećima sa domaćim kapitalom.
Pročitao sam celo obrazloženje da ne bih nešto propustio. Mislim da je dobro da prihvatite ovaj naš amandman, mimo obrazloženja koje će verovatno, da ja ne bi gubio vreme poslaničke grupe, neko od vas da pročita.
Mislim da je dobro da ovako glasi ovaj član, jer time dajemo sigurnost prevoznicima da imaju izvesnost, budućnost investiranja u vozni park i poboljšavanje kvalitetnog prevoza, da ne zavise od volje pojedinaca ili, kao pretpostavku, ne kažem da je to pravilo, ali moguće zloupotrebe od strane onih koji izdaju te licence. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, uvažena ministarko, ja se izvinjavam što se ponovo javljam i ponoviću neke moje rečenice od malopre.
Poštovani građani Srbije ono što sam rekao juče, što sam rekao malopre, autoritet vlasti je istina, to je dokaz. Celo ovo sporenje oko ovog našeg amandmana na ovaj član zakona se svodi na to da ovo što je rekla gospođa ministarka da ono što smo predložili našim amandmanom se nalazi u uredbi i da nema potrebe da bude u zakonu, a kolege iz pozicije pričaju da je predlog loš i da ga treba odbiti.
Predlog je dobar i nalazi se u uredbi, kolege, i zato da ne bi bilo ponavljanja pošto uz zakon ide i uredba, gospođa ministarka je rekla da zbog toga ne prihvata amandman. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, koleginice i kolege, dakle, član 37. govori o posebnim odredbama o domaćem prevozniku i mi smo predložili da se u članu 37. stav 4. briše, sa obrazloženjem da smatramo da pri obavljanju prevoza tereta u međunarodnom saobraćaju u vozilu treba da bude dostupna ona dokumentacija koja je propisana međunarodnim pravilima. Zahvaljujem.

Podneli smo amandman poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, na naziv i na član 57. Naziv glasi – saradnja sa privrednim komorama i reprezentativnim udruženjima prevoznika. Pa, onda kaže – član u procesu donošenja odluka iz svoje nadležnosti koje utiču na obavljanje prevoza tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju. Ministarstvo će sarađivati sa privrednim komorama i reprezentativnim udruženjima poslodavaca prevoznika.
Mi smo predložili da se u nazivu iznad člana 57. reč „reprezentativni“ briše, i u članu 57. reč „reprezentativni“ i reč „poslodavac“ da se briše. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dakle, podneli smo amandman na član 20. koji kaže: „Licenca za prevoz izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku, koji ispunjava uslove u pogledu poslovnog ugleda, finansijske sposobnosti, profesionalne osposobljenosti, voznog parka, vozača, stvarnog i stabilnog sedišta“.
Mi smo predložili da se pod tačkom 2) „finansijske sposobnosti“, doda „operativna i finansijska sposobnost“, a u tački 6) reč: „stabilan“ se zamenjuje rečju „stalnog“.
Amandmansko rešenje polazi od toga da nije dovoljno da prevoznik raspolaže samo finansijskom sposobnošću. Neophodno je da raspolaže i operativnom sposobnošću, da u skladu sa uobičajenim poslovnim standardima, organizuje obavljanje prevoza putnika. Operativnu sposobnost podrazumeva i znanje o propisima za prevoz putnika, posebno u međunarodnom linijskom i vanlinijskom saobraćaju, što uključuje i poznavanje međunarodnih propisa i pravila u vezi sa prevozom putnika.
U drugom delu amandmana se predstavlja ovo što smo predložili kao terminološku korekciju.

Član 22. glasi: „Uslov u pogledu finansijske sposobnosti ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu od: 1) najmanje 9.000 evra za prvi autobus i 5.000 evra za svaki sledeći autobus u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence za međunarodni prevoz i 2) najmanje 2.000 evra za prvi autobus i 1.000 evra za svaki sledeći autobus u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence za domaći prevoz“.
Da ne bih ponavljao ono što smo pričali o drumskom prevozu, dodali smo novi član koji kaže: „Ministarstvo bliže propisuje način dokazivanja finansijske sposobnosti“, a vi ste nam odgovorili gospođo ministarka, tj. vaši saradnici – amandman se ne prihvata jer postoje verodostojna dokazana sredstva u poslovanju privrednih subjekata za utvrđivanje te činjenice, pa je stoga nepotrebno bliže propisivati način dokazivanja finansijske sposobnosti.

Član 25. govori o uslovima u pogledu voznog parka koje treba da ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako u vlasništvu ili u lizingu ima: 1) najmanje jedan registrovan autobus za obavljanje domaćeg vanlinijskog prevoza, 2) najmanje tri registrovana autobusa za obavljanje domaćeg linijskog prevoza, 3) najmanje dva registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prevoza proizvedeno posle 1. oktobra 1993. godine, 4) najmanje tri registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza proizvedena posle 1. oktobra 1993. godine. Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može autobuse uzeti u zakup na period od najmanje šest mesec, ako ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana. Znači, ako ima najmanje jedan registrovan autobus u vlasništvu, pretpostavljam. Ugovor o zakupu iz stava 3. ovog člana mora biti overen kod organa nadležnog za overu ako je jedna od ugovornih strana fizičko lice.
Dali smo amandman na tačku 3) i 4), gde kažemo – što se tiče međunarodnog prevoza najmanje dva registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prevoza za koje od godine proizvodnje do godine izdavanja licence za prevoz nije proteklo više od 15 godina i 4) najmanje tri registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza za koje od godine proizvodnje do godine izdavanja licence nije proteklo više od 15 godina.
Ovo smo dali iz razloga što smatramo, mada ste vi u načelnoj raspravi rekli da su to međunarodni normativi, standardi, da ćemo ovako 25% prevoznika, ako sam ja dobro zapamtio da dovedemo u problem, jer imaju starija vozila. Ali, ako pođemo sa druge strane o bezbednosti, mada postoji i ono da pri registraciji vozila moraju da se ispune rigorozni uslovi tehničkog pregleda da bi ona bila registrovana, ali složićete se samnom, ako su mlađa vozila, ona su sigurnija i bolja za prevoz putnika. Ako imamo apriori želju i nameru da prvo gledamo korisnike usluga, a da oni koji pružaju usluge moraju da ispunjavaju rigorozne uslove da bi korisnici usluga, tj. putnici bili bezbedni u tom saobraćaju, mislim da je logično da mimo toga koje su okvirne vrednosti koje propisuje EU mi možemo da imamo zahtev da vozila budu mlađa i nije mi jasno ako ste ovde precizirali za međunarodni saobraćaj da vozila imaju po dvadeset dve, tri godine šta je sa domaćim saobraćajem? To znači da u gradskom prevozu može da se vozi sve ono što može da prođe tehnički pregled.
Ponavljam, moguće je da prođe vozilo tehnički pregled. Drugo pitanje je koje se nameće - da li mi želimo da uslovi prevoza budu kvalitetni ili idemo na to da gledamo da zadovoljimo potrebe prevoznika u pogledu investicija, ako sam se ja lepo izrazio, kod kupovine autobusa. Ja mislim da nam je cilj da podižemo standard usluga, a usluge pružaju, pošto zagovaramo tržišnu privredu oni koji mogu da konkurišu na tržištu. Rekli smo, dogovorili smo se da je prevoz putnika i robe ekonomska kategorija da nije socijalna kategorija, pa molim da još jedanput razmislite i eventualno prihvatite naš amandman. hvala.

Zahvaljujem.
Mislim da se dobro razumemo i drago mi je što polemišemo, na ja mislim ovu vrlo bitnu temu.
Lepo ste rekli isključili bi 50% autobusa iz saobraćaja, ne bi ugasili privredna društva. Znate, ja dolazim iz privatnog sektora. Znači, ja moram u svom poslu da se prilagodim propisima koji važe u mom poslu.
Ako zakonodavac kaže da mogu autobusi da budu stari preko 20 godina normalno ja koji investiram gledaću da prođem jeftino u investiciji, jer mi je bitna eksploatacija. To je sredstvo za rad. Sredstvo za rad. Kvalitet sredstva za rad zavisi od normi koje propisujemo. Ja kažem, u redu je.
Ako želimo da imamo putnika na prvom mestu, udobnost, klimatizovan autobus, ne znam, šta god da taj posao nosi kao sastavni svoj deo, onda dajmo da tražimo da autobusi budu mlađi. Znači da će biti normalno, i jedni i drugi su tehnički ispravni, a ovi će biti savremeniji, bezbedniji, imaće vazdušne jastuke u sedištima, šta god, da je nešto što nosi savremeniji autobus i moderniji autobus, hajde da prihvatimo ovo, a to što će neko biti primoran da investira da bi se bavio poslom, pa svako od onih koji se bavi poslom mora da ispuni određene uslove i mora da investira da bi se bavio tim poslom.
Kažem, pod uslovom ako nam je u interesu putnik i ako želimo da on ima bezbedniji, lagodniji, kvalitetniji prevoz preko te firme koju koristi kod prebacivanja iz tačke A u tačku B. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministarka, mislim da smo se lepo razumeli u dosadašnjoj diskusiji i polemici koju vodimo i mislim da od ovoga može samo dobro da bude.
Normalno je da tehnički pregled za prevoznike je rigorozan i mora da se ispune određeni standardi radi bezbednosti vozila koje je u saobraćaju. Govorio sam o tome da kvalitet prevoza pored bezbednosti koju ispunjavaju svi oni koji prođu tehnički pregled je svakako bolji, kvalitetniji kada je vozilo mlađe tj. ne starije od 15 godina kao što smo mi rekli nego da ima 23 godine, ne govoreći da bezbednost ugrožena. Ja govorimo o kvalitetu prevoza ako gledamo da putnik bude na prvom mestu i da njegov komoditet kod prevoza bude bolji i kvalitetniji. Znači, to je bila suština moje priče računajući da saobraćajna policija i ljudi koji rade tehničke preglede, sve što se tiče bezbednosti rade u okviru zakona, ali sa druge strane mi i propisujemo te zakone. Mi propisujemo da li će vozilo da bude do 23 godine ili će biti 15 godina, kao što smo mi predložili. Ja kažem iz mog posla. U mom poslu ja ću se truditi kao neko ko investira u tu delatnost koju radim da oprema bude u granicama onoga što propisuje zakon. Normalno, gledaću da oprema bude kvalitetna i da bude ako mogu da kupim jeftinije kupiću jeftinije da bih pružio istu uslugu. Ako me zakonodavac obaveže da moram da imam nešto savremenije i modernije, ja moram to da ispunim da bih mogao da se bavim, a onda je klijent u boljem položaju ako ima komotniju stolicu ili šta god da to podrazumeva.

Zahvaljujem.
Član 26. kaže - Uslove u pogledu vozača ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako ima u radnom odnosu broj vozača koji nije manji od broja autobusa unetih u pismeni zahtev za izdavanje licence za domaći i međunarodni linijski prevoz.
Mi smo predložili, da ne čitam ceo član, da se u ovom prvom stavu reči: „nije manji“ zamenjuju rečima: „za najmanje 10% veći“. Stav bi onda glasio - Uslove u pogledu vozača ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako ima u radnom odnosu broj vozača koji je za najmanje 10% veći od broja autobusa unetih u pismeni zahtev itd.
Smatramo da broj vozača u radnom odnosu mora biti veći od broja autobusa. Imajući u vidu ograničenja u pogledu obaveznog odmaranja vozača, smatramo nerealnim da prevoznik zapošljava samo jednog vozača po autobusu. Veći broj vozača u radno odnosu po autobusu obezbeđuje kvalitetniji i bezbedniji prevoz putnika i ovim isključujemo mogućnost da zbog neimanja vozač, godišnjeg odmora, bolovanja, šta god, prevoznik bude u situacija da tera vozače da rade preko zakonom propisanog vremena u toku dana.
Mislim da bi trebali da prihvatite naš predlog da se ima više vozača nego što ima vozila, iako je vaša priča u danu kada smo pričali u načelu bila da oni koji idu međunarodnim prevozom ispunjavaju dodatne uslove, da moraju da imaju dva vozača koji voze šest sati, pa spavaju, šta god da kaže zakon, ali i tada imamo kršenje zakona ako se neko od vozača razboli ili je na godišnjem odmoru, a prevoznik ima obavezu. Mislim da je bolje da ima više vozača nego što ima autobusa i da je naš predlog smislen.
Imajući u vidu, evo, pogledajte samo broj vozača, recimo, dok su bile državne firme prevoznici, koliko je bilo vozača, a koliko su imali autobusa. Pa, to je neko iskustvo koje bi trebali da primenimo i da ipak gledamo bezbednost, pre svega putnika, koja neće biti ugrožena i ovako, ali je sigurnija ako ima više vozača u firmi koji mogu da zamene one koji su odsutni. Hvala.