Zahvaljujem.
Član 48. kaže – Privredna komora Srbije propisuje opšte uslove poslovanja autobuskih stanica.
Mi smo predložili da se Privredna komora Srbije briše iz ovog člana i da to radi Ministarstvo.
Vi ste odgovorili da se amandman ne prihvata jer je zakonom kojim se uređuje državna uprava predviđeno da je imalac javnih ovlašćenja dužan da pre objavljivanja propisa pribavi od nadležnog ministarstva mišljenje o ustavnosti i zakonitosti propisa.
Mišljenja sam da ovo nije posao Privredne komore, mada ste vi u ovom zakonu njoj prepustili da propisuje opšte uslove poslovanja autobuskih stanica, da propisuje opšte uslove međumesnog prevoza, da vodi evidenciju autobuskih stajališta za međumesni saobraćaj, da ima nadležnost u pogledu usaglašavanja redova vožnje. To je u skladu sa članom 11, koji kaže o Privrednoj komori Srbije da vrši određena javna ovlašćenja koja su joj poverena zakonom.
Mislim da je potrebno da radi Ministarstvo, da to nije posao Privredne komore, ja to mislim, i bolje je da to uređuje Ministarstvo jer Privredna komora nema obaveznost da svi moraju da budu članovi te Privredne komore imalo ovakva ovlašćenja. Pričaćemo posle o sudu časti i gubitku licence, to mislim da ne pripada Privrednoj komori, ponajmanje.
Sugerišem vam da još razmislite i da ovo o čemu se donose odluke, da to radi Ministarstvo, da to radi država, a ne Privredna komora, koja nema ni obaveznost članstva. Hvala.

Dakle, samo radi gledaoca, ovaj amandman je redakcijske prirode. Reč „internet“ su napisali velikim slovom u predlogu zakona, mi smo rekli da to ide malim slovom, tako da ljudi ne misle da je nešto bitno promenjeno, čisto pravopisna greška je ispravljena. Hvala.

Da, zahvaljujem.
Ovaj amandman je suštinske prirode i on je odbijen, normalno. Ovde smo predložili da u delu – međumesni prevoz član 58, u 2. stavu kaže – Privredna komora Srbije propisuje opšte uslove međumesnog prevoza. Mi smo rekli da, predložili da se „Privredna komora“ briše iz ovog člana i da tu stoji reč „ministarstvo“.
Smatramo da ne može Privredna komora Srbije propisivati uslove međumesnog prevoza, to je osetljiva materija. Naše mišljenje je u oblasti od javnog interesa i ne može uslove propisivati interesno udruženje prevoznika. Znači, vlasnika kapitala, kako god hoćete. Tu ko štiti javne interes, pitamo se? Ko obezbeđuje da se prevoz obavlja u skladu sa potrebama građana? Mislimo da to treba da radi ministarstvo, to je naš stav, a ne Privredna komora koja to radi po članu 11. koji kaže da ona može da vrši određena javna ovlašćenja koja su joj poverena zakonom. Znači, to nisu njena izvorna ovlašćenja i smatramo da ta poverena ovlašćenja onaj ko je poverio treba da vrati sebi, tj. da to radi ministarstvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, znači, ovde je još jedan koncepcijski sasvim drugačiji amandman od onoga što je predložila Vlada. Član 61. govori o tome da odluku iz člana 60, a koji govori o stajalištima, o lokalnoj samoupravi koja određuje na koju se dobija saglasnost Ministarstva, dužan je da dostavi PKS u roku od osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku jedinica lokalne samouprave, PKS, vodi evidenciju autobuskih stajališta za međumesni prevoz.
Mi predlažemo da to bude Ministarstvo. Vrlo je osetljiva materija, to je posao države i to, po nama, treba da radi ministarstvo, a ne PKS, jer ona ima sasvim drugu namenu, druge obaveze, a ovo su joj poverene nadležnosti na nešto što povereno može biti dato, a može biti i oduzeto. Ja razumem da je ovo izvorna nadležnost PKS, ali u tom slučaju PKS ne bi imala premisu dobrovoljnosti, nego bi bila obavezna. Pošto ona nije obavezna za privredne subjekte u Republici Srbiji, ne vidim zašto joj dajete ovakvo ovlašćenje. Kolegi se zahvaljujem na redakciji, na ispravci, normalno, greši Ministarstvo, a gde neću ja da pogrešim, taman posla.

Član 63. smo, znači sličan amandman, gde se pominje PKS, on kaže  da vreme polaska iz početne i krajnje autobuske stanice, odnosno autobusko stajalište i vreme dolaska i polaska na svim autobuskim stanicama i autobuskim stajalištima u redu vožnje mora biti usklađen sa vremenom vožnje primerenim za bezbedno odvijanje saobraćaja.
Red vožnje u međumesnom saobraćaju mora biti u skladu sa daljinarom. Privredna komora Srbije propisuje daljinar za međumesni prevoz. Mi predlažemo da se PKS briše iz ovog člana, i da stoji Ministarstvo, da Ministarstvo propisuje daljinar za međumesni prevoz.
Još jednom ponavljam poverena ovlašćenja Privredne komore, mislim da je mnogo bezbednije, mnogo bolje da to radi država, tj. Ministarstvo, nego da radi Privredna komora. Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, predložili smo da se stav 2. menja, a on glasi izvorno: „uz zahtev za registraciju i overu reda vožnje u međumesnom prevozu putnika je dužan da dostavi fotokopiju licence za domaći ili međunarodni linijski prevoz i fotokopiju reda vožnja koje je registrovano u Ministarstvu, čiji rok važenja ističe, odnosno original reda vožnje koji je usaglašen u Privrednoj komori Srbije“. Aposolutno nerazumljivo.
Suština našeg amandmana je da se ovaj deo, odnosno original reda vožnje koji je usaglašen u privrednoj komori Srbije briše, jer smatramo da Privredna komora ne treba time da se bavi. To je njoj poverena delatnost. Ona treba da se bavi svojom izvornom delatnošću, a koje je pružanje i organizovanje stručne pomoći svojim članovima, proučavanje pitanja koji se odnose na privredne grane zastupljene u komori, unapređivanje i uspostavljanje ekonomske saradnje sa inostranstvom, predstavljanje domaće privrede u zemlji i inostranstvu, pružanje pravovremenih i kvalitetnih informacija svojih članova radi pronalaženje potencijalnih partnera i njihovog međusobnog povezivanja, itd, itd.
Kolege narodni poslanici, nije posao Privredne komore da se bavi poslovima države. Time se bavi Ministarstvo u ime Vlade, u ime Skupštine i u ime naroda, a ne nešto što je na dobrovoljnoj bazi. Privredna komora nema obaveznost članstva. To je dobrovoljno članstvo i ne može da ima funkcije koje smo joj dali, a dali smo joj da propisuje opšte uslove poslovanja autobuskih stanica, da propisuje opšte uslove međumesnog prevoza, da vodi evidenciju autobuskih stajališta za međumesni saobraćaj, da ima nadležnost u pogledu usaglašavanja redova vožnje. To nije posao Privredne komore. Zahvaljujem.

Još jedan član koji kaže – prevoznik dostavlja Privrednoj komori Srbije predlog reda vožnje sa zahtevom da se predloženi red vožnje usaglasi sa registrovanim redovima vožnje  međumesnom prevozu.
Tražimo da se ovaj deo – Privredna komora Srbije, briše i član 66. u stavu 3. predlažemo da se menja i da glasi – ministarstvo propisuje uslove i sprovodi postupak usaglašavanja predloga reda voženje sa registrovanim redom vožnje u međumesnom prevozu jednom u toku kalendarske godine.
Predlažemo da se stav 4. briše, a on kaže – Privredna komora Srbije sprovodi postupak usaglašavanja predloga redova vožnje sa registrovanim redovima vožnje u međumesnom prevozu jednom u toku kalendarske godine, a podsećam posao Privredne komore je pružanje i organizovanje stručne pomoći svojim članovima radi poboljšanja i unapređenja njihovog poslovanja.
Napominjem da Privredna komora nema obaveznost članstva. Proučavanje pitanja koja se odnose na privredne grane zastupljene u Komori predstavlja domaću privredu u zemlji i inostranstvu i uključuje istu međunarodnu razmenu roba, usluga na način kojim će se svojim članovima olakšati pristup svetskom tržištu. Poslovno povezuje informisanje i informiše članove Komore. Davanje predloga nadležnim državnim organima za razvoj i uvođenje različitih instrumenata zaštite domaće privrede, pokretanje inicijative o antidampingu u vezi nekorektnog ponašanja stranih proizvođača na domaćem tržištu. To je posao Privredne komore, a ne određivanje i petljanje u javni gradski prevoz i međumesni prevoz što je posao ministarstva i države. Zahvaljujem.

Dakle, član 68. pročitaću da bi bilo jasnije šta radimo našim amandmanom, šta smo predložili.
U slučaju prestanka obavljanja međumesnog prevoza po registrovanom redu vožnje zbog prestanka važenja licence za prevoz ili brisanja reda vožnje iz registra, pod uslovom da na toj relaciji drugi prevoznici ne obavljaju međumesni prevoz, ministarstvo donosi rešenje kojim se drugom prevozniku dozvoljava privremeno obavljanje međumesnog prevoza po registrovanom redu vožnje po kome je prestalo bavljenje međumesnog prevoza najkasnije do 1. oktobra sledeće kalendarske godine i tu se apsolutno slažemo, to je i posao ministarstva.
Sada kaže sledeći stav – u postupku usaglašavanja predloga redova vožnje, pa vi kažete – u Privrednoj komori Srbije, a mi kažemo – u ministarstvu i insistiramo na tome, red vožnje iz stava 1. ovog člana ne smatra se registrovanim redom vožnje i sledeći stav kaže – ministar propisuje uslove i postupak određivanja prevoznika za privremeno obavljanje međumesnog prevoza po registrovanom redu vožnje po kome je prestalo bavljenje međumesnog prevoza.
Ja vas podsećam, Privredna komora treba da radi sledeće: da daje predloge nadležnim državnim organima za razvoj i uvođenje različitih instrumenata zaštite domaće privrede, treba da vrši pokretanje inicijative o antidampingu u vezi nekorektnog ponašanja stranih proizvođača na domaćem tržištu, treba da pruži pomoć svojim članovima u vezi finansiranja i kreditiranja proizvodnje i saradnje sa poslovnim bankama, treba da neguje dobre poslovne običaje i poslovni moral, treba da pruži i organizuje stručnu pomoć svojim članovima radi poboljšanja i unapređenja njihovog poslovanja, a ne da se stara o javnom prevozu.
Ja vas molim da prihvatite naše sugestije, da prihvatite amandmane i preuzmete odgovornost. To vi i radite, to radi i Ministarstvo, a ne Privredna komora Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Evo jedan tipičan član zbog čega Privredna komora ne treba da radi ovo što joj daje ovaj zakon. Kaže – Registrovani red vožnje, odnosno polazak iz registrovanog reda vožnje Ministarstvo će brisati iz registra ako prevoznik ne otpočne da obavlja prevoz po registrovanom redu voženje, ako prestane da obavlja prevoz po registrovanom redu vožnje, ako povremeno ne obavi prevoz po registrovanom redu vožnje, odnosno ne obavi prevoz na relaciji od početka do krajnje autobuske stanice, ako ne vrši ukrcavanje i iskrcavanje putnika u istom naselju, odnosno u istom naseljenom mestu kojeg nema upisanog u registrovani red voženje.
I vrlo interesantan stav, obratite pažnju kolege - Ministarstvo donosi rešenje o brisanju registrovanog reda voženje, odnosno polaska iz reda voženje, iz registra i u slučaju kada Sud časti Privredne komore Srbije utvrdi da je prevoznik povredio dobre poslovne običaje u prevozu. Opet ponavljam, Privredna komora Srbije nema obavezno članstvo. Moja komora ima obavezno članstvo i sud časti moje komore može da mi uskrati licencu i bavljenje delatnošću. Advokatska komora ima obaveznost pripadanja članstva, ali Privredna komora Srbije nema obaveznost. Pa, kako će sud časti da rešava firmu koja nije član Privredne komore? Po kom osnovu? I da ga briše i da mu uzme pravo za rad? Pa to ne može.
Dakle, ja vas molim da uvažite naš amandman, da zakon bude kvalitetan i dobar. Uostalom, ja molim, ovde ima puno pravnika, vrsnih pravnika, dajte ljudi kažite i vi nešto u prilog ovog mog amandmana. Amandman je ispravan, kvalitetan i treba ga primeniti. Napravićemo cirkus.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Uvažena gospođo Mihajlović, poštovane koleginice i kolege, član 143. kaže – domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može vršiti međunarodni prevoz za sopstvene potrebe, ako je upisan u registar privrednih društava, pa onda dalje kaže, da uz zahtev iz stava 2. ovog člana privrednog društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, dužan je da dostavi overenu fotokopiju važećeg izvoda o upisu u registar privrednih subjekata, overenu fotokopiju saobraćajne dozvole, ugovor o zakupu ili lizingu za autobus.
Ministarstvo donosi rešenje o upisu u registar, ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana, ministarstvo donosi rešenje o odbijanju zakona, ako nije ispunjen neki od uslova iz stava 3. ovog člana.
Mi smo predložili da se donosi samo fotokopija, da ona ne mora da bude overena, jer nju izdaje državni organ i bespotrebno opterećujemo podnosioce dokumenata da plaćaju nešto što je evidentno i proverljivo.
Dodali smo novi stav, jer vi završavate član rečima – rešenje iz stava 4. i 5. i misli se na ova uverenja, rešenja, da su rešenja iz stava 4. i 5. konačna mi kažemo i protiv njega se može pokrenuti upravni spor, jer to je delatnost sudstva i čudi me da ovde niste stavili Privrednu komoru Srbije, jer izgleda da vi želite da od nečega što je dobrovoljno da pravite obavezno.
Vi želite da svi oni koji žele da se bave prevozom u drumskom saobraćaju, budu obavezno članovi Privredne komore, rešite to zakonom, nemojte na mala vrata da gurate obaveznost članstva Privredne komore.
To nije u redu i time ne treba da se bavi zakon.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarko, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, ovo je poslednji amandman koji smo mi podneli na ovaj zakon i on se odnosi na to, kako kaže predlagač zakona, da je Privredna komora dužna da na zahtev prevoznika sprovede postupak provere usklađenosti važećih redova vožnje sa Daljinarom za međumesni saobraćaj.
Mi predlažemo da to ne bude Privredna komora i tražimo da to bude Ministarstvo, jer to je obaveza države, a ne Privredne komore.
Na kraju, da rezimiram sve ovo što sam do sada pričao, izgleda da na mala vrata uvodimo obaveznost članstva Privredne komore. To vi kao vlast možete, gospođo ministar. Voleo bih da me demantujete. Uzmite reč i kažite da Blagoje Bradić greši, ali apsolutno ne moraju prevoznici da budu članovi Privredne komore, da će Privredna komora suditi svojim sudom časti samo članove Privredne komore, a oni koji nisu članovi neće biti suđeni, nego će normalno ići u redovni postupak, da će redovi vožnje članova, tj. prevoznika koji nisu članovi moći da budu overavani i moći da se registruju, jer po ovome ispada obaveznost članstva Privredne komore, što ne negiram, ali kažite da je to.
Privredna komora Srbije je dobrovoljna asocijacija privrednika. To nema obaveznost. Ne može sud časti nečega što je dobrovoljno da uskrati pravo, a šta ako neko nije član toga. Kako će da ga kazne?
Lekarska komora ima tu moć zato što lekari moraju da budu članovi Lekarske komore da bi mogli da se bave delatnošću. Advokatska komora ima tu moć zato što advokati moraju da budu članovi Advokatske komore. Sud časti ima težinu odluke. Kako će neko da presudi nekome ko nije član te organizacije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, ja sam predložio da u članu 2. stav 2. se promeni i da glasi – predmet prodaje nisu nepokretnosti iz stava 1. ovog člana, na kojima su korisnici, odnosno nosioci prava korišćenja, organi i organizacije autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, društva kapitala čije je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i njihova zavisna društva na osnovu ugovora zaključenog na osnovu akta nadležnog organa, a kojim nisu prenete u svojinu tog javnog preduzeća, odnosno društva.
Obrazloženje je bilo da se predloženim amandmanom precizira tako što se koriste definicije Zakona o javnoj svojini u pogledu korisnika, odnosno nosioca prava korišćenja na nepokretnostima. Korišćenjem istovetne terminologije kao u Zakonu o javnoj svojini. Vi ste odgovorili da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje celishodnije. Mislim, da je moj predlog celishodniji od vašeg rešenja, jer je kompletniji u skladu sa zakonom. Hvala.

Zahvaljujem.
Želim da podržim amandman koleginice iz prostog razloga što država mora da zna da li je nešto moguće legalizovati ili nije moguće legalizovati. Zamislite vi da kupujete od države nepokretnost za koju ne znate da li možete da je uknjižite kao svoju. Može da bude da je imovina ne uknjižena, ali da ima mogućnost legalizacije, a ovo znači ja preuzimam, ako kupujem takvu nepokretnost, da ulazim u rizik da ne mogu da legalizujem i džabe sam dao novac. To je neprimereno.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, pa, evo ja drugi dan već slušam izlaganja i opravdanja zašto državna imovina koja je u zakupu treba da ide na prodaju po procenjenoj vrednosti bez licitacije i to samo onima koji imaju diskreciono pravo koji su tu državnu imovinu zakupili i nikako ne mogu da se otmem utisku da je ovo jedan u nizu zakona koji je pisan za nekoga, jer ovaj zakon ima rok, poštovani građani da svi ti ljudi koji su u zakupci imaju mogućnost 30 dana da se prijave, inače, verovatno sudeći po zakonu, posle toga gube to pravo.
Ja pitam, gospodine ministre, zbog čega ste vi odbili naš amandman naše poslaničke grupe koji su uvažene kolege Senić i Branka podneli ako je sve to što vi kažete tačno? Ono što ste vi do sada uradili, niste prihvatili da se, kako kažete, oboje pare, a mi smo predložili da se te pare stave u funkciju revitalizacije srpske privrede? Mi o toj privredi pričamo. Energetska efikasnost jeste revitalizacija srpske privrede. Podsticanje poljoprivredne proizvodnje ili investicija u poljoprivredu jeste investicija srpske privrede. Non stop sa vama pričamo o investicijama, novim radnim mestima. Vi u Nišu gasite dve fabrike koje su bile, kažete, teret. U redu. Prošli put, tj. prekjuče je bila ovde priča o tome da će se ukinuti višak radnih mesta kod budžetskih korisnika. To je u Nišu da ne licitiram ja, da ne budem loše shvaćen, više stotina ljudi.
Sada pričamo o tome da se to što je državno, u redu, vaša politička odluka, imate skupštinsku većinu, da se proda, vaša je odluka. Mi kažemo hajde da se proda, ali da se proda po najvećoj ceni. Vi meni pričate o tome da je neko investirao. Nije mogao da investira bez saglasnosti vlasnika. Ne može. Bez direkcije ne može. Kako će neko to da radi. Mogu da ga isteraju odmah odatle.
Ako je umanjenje sredstava takvo što kažete taj neko je dobio umanjenje na kiriju. Svi oni koji rade u gradskim upravama i koji su radili znaju kako to ide, do kog iznosa, da ne bih sada gubio vreme. I vi sada sve to pričate da je kao u redu, ali će da ostane kako smo mi rekli. Pa to nije domaćinsko ponašanje. To nije ekonomski. To nije razvojno. Ne znam koji izraz da upotrebim da me lepo shvatite.
Razumem i skupštinsku većinu. Sve vreme ona ovde autoritet ministara i Vlade prihvata kao istinu i glasa to što vi donesete i to nije problem. To je vaša politička odluka i normalno, kao što smo se dogovorili, o tome će se odlučivati na dan izbora kada bude došlo do izbora. A vama treba da bude ljudi istina i pravo to što će vas voditi kroz glasanje.
Ovakav zakon vi ćete doneti, ali ovaj zakon nikome sreću neće doneti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege, poštovani građani, dakle, ja sam predložio, da ne bih gubio vreme čitajući u celosti moj predlog na član 7, predložio sam da Direkcija za imovinu je u obavezi da u roku od tri dana po prijemu zahteva za otkup nepokretnosti je to dužan da stavi na sajt. Dobio sam odgovor da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje celishodnije.
Sve vreme gospodin ministar i vi kolege iz skupštinske većine pričate kako je ovo transparentno, kako je ovo dobro za budžet, ne date da se izađe na sajt da ljudi vide šta se prodaje i po kojoj ceni. Ne želite licitaciju da se postigne najveća tržišna cena nego želite procenjenu cenu kao početnu cenu. Ne želite da svi građani imaju pravo konkursa i licitacije nego samo onaj ko je privilegovan da dobije zakup ma ko on bio. I, onda kažete da time hoćete da napunite budžet. Pa, nećete da napunite budžet, a uz to spočitavate da je to bilo u prošlosti, kako reče moj uvaženi kolega, da je kupljena šećerana za jedan evro, a ljudi su gledali i mi smo izgubili izbore. Pa, i vas gledaju, ali vi ne želite da shvatite da ljudi ovo gledaju, da vi prodajete nešto što je državna imovina privilegovanoj grupi ljudi za privilegovanu cenu. To pokušavate da branite. To ne možete da odbranite.
Vi možete ovde da pričate da je zemlja kockasta, ali nije kockasta, okrugla je, vrsti se. Ovo ne pije vodu, kako kažu ljudi. Progutaće ovaj narod i to, ali ovo nije dobro ovo je šteta za budžet. Ovim dovodite građane Srbije po ko zna koji put u građane prvog i drugog reda. Zahvaljujem se.