Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministarko, poštovane koleginice i kolege, član 6, dali smo amandman na stav 2. Pročitaću i stav 1. da bi vam bilo jasnije o čemu pričam.

„Centrom rukovodi glavni istražitelj koji ima položaj direktora posebne organizacije.“, tu se svi slažemo. Sledeći stav kaže: „Glavnog istražitelja postavlja Vlada na pet godina, a na predlog predsednika Vlade.“ Mi smo dali predlog izmene ovog stava, koji kaže: „Glavnog istražitelja i pomoćnike glavnog istražitelja postavlja Vlada na pet godina na predlog predsednika Vlade, po sprovedenom javnom konkursu.“

I dodali smo, na kraju, posle stava 7. stav 8. koji glasi: „U pogledu sprovođenja javnog konkursa iz stava 2. ovog člana i u pogledu prava i dužnosti i drugih pitanja koja se odnose na položaj Glavnog istražitelja i pomoćnika glavnog istražitelja shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje rad državnih službenika na položaju.“

Dali smo i obrazloženje da predlogom zakona nije urađen postupak postavljanja glavnog istražitelja i njegovog pomoćnika, niti je upućeno na shodnu primenu određenih propisa, nije uređen ni njihov položaj, odnosno, prava i dužnosti. Smatramo da je potrebno precizno definisati da se glavni istražitelj i pomoćnici postavljaju na osnovu prethodno sprovedenog javnog konkursa i da se na položaju ovih lica shodno primenjuju odredbe Zakona o državnim službenicima, koji se odnose na javni konkurs i prava i dužnosti državnih službenika na položaju.

Dobili smo obrazloženje odbijanja, koje kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što je način izbora rukovodioca posebne organizacije, odnosno lica na položaju uređen Zakonom o državnim službenicima.

Pa, mi smo to pričali. Mi smo prepisali uslove iz Zakona o državnim službenicima i samo smo upotpunili član. Razumem da ne želite da prihvatite naše amandmane, ali nemojte ovakva obrazloženja da nam dajete. Mislim da stvarno nije smisleno.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministarka, koleginice i kolege, dakle naslov člana 9. i član 9. podneli smo amandman, a on glasi – Direktor; pa kaže član 9. – direktor zastupa i predstavlja centar, organizuje i rukovodi radom centra, donosi propise, itd.
Mi smo predložili da naslov bude – Glavni istražitelj; i da u članu piše da glavni istražitelj zastupa i predstavlja centar, organizuje i rukovodi radom centra, donosi propise i pojedinačne pravne akte centra, donosi akt o unutrašnjoj organizaciji, itd.
Obrazloženje smo dali da odredbom člana 6. Predloga zakona utvrđeno je da centrom rukovodi glavni istražitelj koji ima položaj direktora posebne organizacije, te je predložena izmena člana 9. – usaglašavanje sa odredbom člana 6. o kome smo malo pre pričali.
Vaše ministarstvo i vaša stručna služba, gospođo Mihajlović, je odgovorila – amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 39. Zakona o državnoj upravi propisano da direktor rukovodi posebnom organizacijom i da je za svoj rad odgovoran Vladi.
Sada meni nešto nije jasno. Lepo kažete u članu 6, stav 1. – centrom rukovodi glavni istražitelj koji ima položaj direktora posebne organizacije; i mi to samo upodobljavamo u članu 9, a vi nas vraćate na član 34. Zakona o državnoj upravi, što mi uopšte ne sporimo. Ovde dajete ovlašćenja da taj čovek ili ta žena koja rukovodi centrom ima funkciju glavnog istražitelja i sva ovlašćenja kažete koja ima direktor, da li je tako, kao što ste rekli direktor posebne organizacije, mi to prepišemo i napišemo u članu 9, a onda vi odbijate i kažete nam da je to nemoguće ili možda imate ideju da imate direktore i da imate glavnog istražitelja.
Ako odbijete naš amandman ispada da ćemo imati u tom centru i direktora i glavnog istražitelja. Hvala.

Zahvaljujem, po amandmanu.
Dakle, ja uopšte ne sumnjam da ćete vi da usvojite Predlog zakona, kako ste i na odboru i sada ovde iz vaše diskusije se vidi da ćete vi ovo usvojiti. Ja to pričam građanima Srbije, uvažene kolege jer neće biti prvi put da mi o istom zakonu za šest meseci pričamo i sve ono što sada kategorički tvrdite, da okrenete kao da nije bilo pa pričate novu priču.
Ja samo pričam građanima Srbije da ono što mi predlažemo da postoji drugi način razmišljanja, da postoji drugo viđenje problema i drugi način rešavanja problema. Uz dužno poštovanje, vi možete kao što sam vam rekao da vi izglasate da je zemlja kockasta, ali ona se i dalje okreće, kotrlja. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarko, koleginice i kolege, uvaženi gosti iz ministarstva, pre nego što počnem da pričam o članu 18. gospođo Mihajlović ja bih želeo, koleginice su mi skrenule pažnju, ja sam obrazlažući član 9. učinio lapsus i možda njime nekog povredio, ja se iskreno izvinjavam.
Ja sam mislio na muškarce i žene govoreći o glavnom istražitelju tj. direktoru centra, a rekao sam bilo da je čovek ili žena, ja se stvarno izvinjavam nenamerno je. Ja ne volim da me drugi vređa i ne želim druge da vređam, tako da se stvarno izvinjavam pripadnicama ženskog pola, nisam to mislio.
E, sada da pređemo na član 18.
Dakle, mi smo dali amandman gde smo posle, a zarad građana, on govorio o mešovito civilno-vojnoj komisiji, gde smo posle u stavu 1. posle tačke 3. dodali tačku 4. a stav 1. govori o mešovito civilno-vojnoj komisiji koja istražuje udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova, pa kaže 1) su u udesu i ozbiljnoj nezgodi učestvovali civilni vazduhoplovi, domaći ili strani vojni vazduhoplovi; 2) ako je mesto pada civilnog ili stranog vojnog vazduhoplova vojni objekat ili drugi objekat od bitnog značaja za odbranu zemlje; 3) ako je došlo do udesa ili ozbiljne nezgode civilnog ili stranog vojnog vazduhoplova koji prevozi sredstva posebne namene za potrebe ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Vojske Srbije ili prevozi sredstva posebne namene namenjenih izvozu. Mi smo dodali tačku 4. koja kaže – Ako je došlo do udesa ili ozbiljne nezgode domaćeg vojnog vazduhoplova koji je prevozio i civilna lica.
Sledeći stav kaže za Predlog vašeg zakona, gospođo ministarko, da polovinu članova u mešovito civilno-vojnoj komisiji imenuje centar, a drugu polovinu članova imenuje ministar, nadležan za poslove odbrane, apsolutno se slažemo sa tim.
Zatim, mešovitoj civilno-vojnoj komisiji predsedava glavni istražitelj ili glavni istražitelj za vazdušni saobraćaj, i to je u redu, uslove pod kojima se imenuje mešovito civilno-vojna komisija način njenog rada i način istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda, bliže se uređuje propisom Vlade na predlog ministra, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove odbrane.
Mi dodajemo još tri stava koja glase – Glavnom istražitelju, odnosno glavnom istražitelju za vazdušni saobraćaj, kao i članovima mešovite civilno-vojne komisije koji imenuje centar ne mogu biti ograničena, umanjena ili ukinuta ovlašćenja, odnosno dužnosti koje imaju na osnovu ovog zakona.
Dalje dodajemo – Odredbe ovog zakona koje se odnose na ovlašćenja i dužnosti centra u istražnom postupku u oblasti vazdušnog saobraćaja, shodno se primenjuje i na mešovito civilnu-vojnu komisiju.
Još jedan stav koji kaže – Celokupnu dokumentaciju, informacije i dokaze koji su prikupljeni u toku istrage ili su nastali u vezi sa istragom ili kao rezultat istrage mešovito civilno-vojne komisije u skladu sa ovim zakonom, kao izveštaj o istrazi mešovito civilno-vojne komisije, po završenoj istrazi preuzima centar i sa njim postupa u skladu sa ovim zakonom jer ste vi u ranijim članovima već rekli kako se ponaša centar u skladu sa pristupnim, tj. dobijenim informacijama.
Odgovorili ste da amandman se ne prihvata iz razloga što se navedena tačka odnosi samo na operacije vojnih vazduhoplova, na koje se primenjuju drugi propisi, a deo koji se odnosi na dodavanje stava 5, 6. i 7. se ne prihvata iz razloga što navedene odredbe nisu predmet uređenja ovog zakona.
Mislim da smo u pravu. Mislim da ćemo ako Skupština prihvati naš predlog amandmana imati kvalitetni član ovog zakona koji će jasnije definisati prava i obaveze i ovlašćenja, a i postupanje sa informacijama do kojih se dođe tokom istrage u ovom zakonu. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, moje pitanje prvo upućujem predsedniku Vlade gospodinu Aleksandru Vučiću. O čemu se radi?
Pre par meseci podneo sam Predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, gde sam predložio da se u delu koji se tiče stomatologije i stomatološke zdravstvene zaštite izmeni član Zakona i omogući svim građanima Srbije, osiguranicima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da imaju kao nekad što su imali pravo na besplatnu popravku zuba i lečenje svih oboljenja aparata usta i zuba na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Znate da to sada nije slučaj, da radno sposobno stanovništvo plaća kod privatnika popravke zuba, dok određene kategorije, trudnice, pacijenti za palijativno zbrinjavanje, da sad ne nabrajam, imaju pravo da te usluge dobiju preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Jedan od osnovnih razloga koji mi je dao nadu da će republička Skupština prihvatiti moj predlog, normalno, i Vlada Republike Srbije je što budžet Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji u delu stomatologije ima neraspoređenih preko 340 miliona dinara, znači, podmirenje svih ugovora sa ustanovama primarnog zdravstva gde imate stomatološku i zdravstvenu službu, postoji višak od 340 miliona dinara, bar što se tiče pozicije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji plaća sve ono što radi državno zdravstvo u Republici Srbiji.
Drugo uveravanje je bilo, ako se sećate, pre više od godinu kada smo 2% doprinosa sa pozicije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prebacili na penzioni fond, uz obrazloženje tadašnjeg ministra finansija i predsednika Vlade da postoji velika ušteda na poziciji Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i da se taj novac prebaci na penzioni fond i da neće biti nikakvih problema u lečenju pacijenata u Srbiji, što se tiče finansiranja, ili im je bio još jedan argument da će skupštinska većina i Vlada prihvatiti moj predlog.
Zamislite, pre par dana sam dobio mišljenje Vlade koje kaže, da vam ne čitam ceo tekst, da je ideja dobra, da to treba da se uradi, ali da trenutno to nije izvodljivo jer ne postoje slobodna sredstva. Pitam sad predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića – da li ima novaca u budžetu ili nema novaca? Gledajući papire i ono što su svakodnevne izjave u medijima i ono što piše u budžetu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, postoji neraspoređenih 340 miliona dinara. Znamo svi da rebalans u Republičkom fondu nije bio do sada. Pitam se, zbog čega taj novac se ne aktivira, ako svi ovde u ovoj sali želimo dobrobit građanima Srbije, a ovo je jedan od bitnih faktora? Znamo u kakvom su stanju usta u zubi građana Srbije jer je velika kriza, ljudi nemaju novaca za finansiranje privatnih stomatologa, kako bi sređivali zube. Molim gospodina Vučića da mi odgovori – da li novaca ima ili nema u budžetu?
Drugo pitanje postavljam gospodinu Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade, i ministru zdravlja. U medijima slušamo da je stanje u srpskom zdravstvu idealno, da se svakodnevno renoviraju odeljenja u zdravstvenim ustanovama širom Srbije u državnom zdravstvu, da se kupuju novi aparati, da se smanjuju liste čekanja. Ono što me je nagnalo da postavim pitanje ovde u ovom visokom domu predsedniku Vlade i ministru zdravlja su svakodnevni kontakti pacijenata niškog kliničkog centra, a verujem da je i u drugim gradovima slična situacija, da postoji nestašica lekova i sanitetskog materijala i da su pacijenti prinuđeni sami da kupuju lekove i sanitetski materijal, kako bi im se pružila zdravstvena zaštita, tj. medicinska usluga. Podsećam vas da je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti zabranjeno da lekari iz plana mreže primaju sanitetski materijal i lekove donesene sa strane mimo tendera i javnih nabavki u kliničkom centru jer se ne zna da li je to isteklim rokom, kako je čuvano i sada da ne objašnjavam ono što je svima vama dobro poznato.
Pitam predsednika Vlade – da li je tačno da u zdravstvenim ustanovama, ovo što kažu pacijenti, nije uredno snabdevanje, da je problem u centralnim tenderima i da je problem u skraćenju lista čekanja, naročito za onkološke bolesnike, jer obećanje je bilo da će te liste biti smanjene? Liste su, kažu ljudi, sve duže i duže, aparata je sve manje i manje. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarko, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani, danas razgovaramo o objedinjenoj raspravi tri zakona. Jedan je zakon Predlog zakona o istraživanju nesreće u vazdušnom, železničkom i vodenom saobraćaju, drugi zakon Predlog zakona o izmenama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju i treći je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD.
Ova prva dva zakona su u stvari usklađivanje naše zakonske regulative sa međunarodnom regulativom i tu sem nekih detalja koje smo uočili i mislimo da treba drugačije da izgledaju, o tome ćemo pričati u danu za glasanje, nema nekih ozbiljnijih zamerki.
Kod Zakona o istraživanju nesreće u saobraćaju, zarad građana, ranije je istraživanje vazduhoplovnih nesreća bilo u nadležnosti Direktorata, ali to nije bilo u skladu sa međunarodnom regulativom, koja je insistirala na tome da ovaj posao pređe na nezavisna i samostalna organe izvan Direktorata i same Vlade. To je postignuto kroz ustanovu glavnog istražitelja i ovaj zakon reguliše ovu tematiku.
Ono što meni malo bode oči je potrebna stručna sprema i kvalifikacija samog glavnog istražitelja i njegovih pomoćnika. Naime, za njih je predviđeno radno iskustvo od devet godina, uz tri godine iskustva na poslovima istraživanja udesa, pa nekako ne mogu da se otmem utisku da je zakon pisan imajući u vidu konkretnu osobu, jer paralelu imamo da u Zakonu o vazdušnom saobraćaju za direktora i zamenika direktora Direktorata predviđa se radno iskustvo od deset godina, pa je malo specifičnost, gde baš nađoste devet godina, što nije osam recimo, što nije šest, što nije dvanaest ili deset, nego devet. Ali, o tom potom.
Videćemo kad budete izvršili tu kadrovsku listu koliko je godina imao radnog iskustva dotični gospodin ili gospođa.
Kada je drugi zakon u pitanju, tj. Zakon o obligacionim odnosima, i kao što je rekao kolega Senić, mi smo podneli 21 amandman na ovaj Predlog zakon, pa se nadam da ćemo u danu za glasanje uspeti da vas ubedimo da naše amandmane prihvatite kako bi Predlog zakona bio još kvalitetniji.
Kada govorimo o Zakonu o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, i taj zakon je usaglašavanje sa međunarodnom regulativom, tako da tu ne može ništa da se drastično menja.
Ono što mislim da bi trebali vi kao predlagač da razmislite još jedanput, to je činjenica da putnici koji su oštećeni, kolege su dosta toga rekle šta je benefit ovog zakona da se smanjuje mogućnost maltretiranja, lošeg odnosa prema putnicima, neobjašnjivo kašnjenje, gubitak veze, konekcija, presedanja, ali ono što ja mislim da bi vi trebali kao predlagač zakona da razmislite još jedanput, to su rokovi koje ste dali kod putnika koji imaju neku zamerku i koji se na nešto žale.
Po ovome što ste vi dali u Predlogu zakona, oni moraju prvo da se obrate kompaniji koja im je povredila to pravo, a ta kompanija po meni ima prevelik rok od čak 60 dana da odgovori na primedbe. Nakon toga, oni mogu da se žale direktoratu u sledećih 30 dana. To znači da putnik čeka svih 90 dana. Znam da će biti obrazloženje da to ima u normativu međunarodnom, ali vi takođe dobro znate, pošto često putujete i to je vaš opis posla, da ozbiljne kompanije to rešavaju u dve, tri nedelje i da su ti rokovi jako kratki i mislim da je sasvim dovoljno da ovaj rok od 60 dana bude sveden na 30 dana, da je to obaveza, gde je ozbiljna avio kompanija, a mi imamo ozbiljnu avio kompaniju na našoj teritoriji. Druge avio kompanije koje dolaze na Surčin, tj. na „Nikolu Teslu“ su isto ozbiljne avio kompanije i trebalo bi da zakonska regulativa ide u susret oštećenom putniku, a ne kapacitetima i volji avio kompanije.
Mislim da bi trebali taj rok da svedemo na razumnu meru, tj. da rok za žalbu avio kompanije bude do 30 dana kako bi moglo da se odgovori, a o direktoratu, analogno tome bi trebalo isto da se ide na skraćenje roka.
Suština tog člana, ja mislim da tu delimo zajednički stav, je da maksimalno zaštitimo putnika i da mu omogućimo da on može blagovremeno, a ne za 90 dana, to je tri meseca, tek da dobije odgovor, pa ako nije zadovoljan da ide u dalju zakonsku proceduru koju mu dozvoljava zakon.
Na kraju moje diskusije bih se osvrnuo na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike SAD. Mislim da je to dobro. Mislim da je izuzetno dobro da smo mi dobili kategoriju jedan i otvaranje naše države i uspostavljanje interkontinentalnih letova je normalno na diku i ponos svakog od građana Srbije.
Ono što bih ja zamolio da mi prokomentarišete, nismo svi pravnici, ne razumemo se u tumačenje tih sporazuma i ugovora međunarodnih, a verujem da interesuje građane Srbije, da li se ovaj sporazum odnosi na teritoriju Kosova i Metohije, jer znamo da tamo ima vazduhoplovnih subjekata i kompanija koje tamo posluju, pa da li se ovo što smo mi potpisali i što ulazimo u taj odnos sa SAD odnosi automatski i na Kosovo i Metohiju? Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Moje pitanje upućujem predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, a ono glasi – šta je plan ekonomskog razvoja grada Niša, juga i jugoistoka Srbije? Želim samo da podsetim predsednika Vlade da je pre tri godine u kampanji za republičke izbore i pre godinu i nešto dana, kada su bili ponovljeni republički izbori, građanima Niša, juga i jugoistoka Srbije, obećan bolji život, više radnih mesta.
Imamo situaciju da tri godine nakon vršenja vlasti ove skupštinske većine i ove Vlade u gradu Nišu ima preko 36% nezaposlenih, što je oko 40.000 radno sposobnih ljudi, da za zadnje tri godine je samo povećan porez na imovinu od 50 do 300%, da su poskupele komunalne usluge, da je najavljeno poskupljenje električne energije od 12%, da će poskupeti, kako čujemo, u gradu Nišu i voda za jedno 10% u narednom periodu, da je cena grejanja preko gradske toplane povećana toliko da su ljudi počeli da se spontano okupljaju, organizuju i da protestuju na ulicama jer ne vide način kako da izađu iz problema u koje su zapali.
Građani Niša su odgovorni i savesni ljudi koji izmiruju svoje obaveze, ali se oni nalaze u situaciji da nemaju od čega da plate komunalne troškove, nemaju od čega da izdržavaju svoje porodice jer, kao i svuda u Srbiji, i u Nišu su smanjene i plate i penzije za 10% kod budžetskih korisnika. S druge strane, povećanje komunalnih troškova, velika nezaposlenost, kažem, koja iznosi preko 36%, to je jedna od najvećih nezaposlenosti u Republici Srbiji, i to u gradu koji je drugi ili treći, nekad je bio drugi, ali je sada treći po veličini, tako da ljudi ne znaju kako da sklope kraj sa krajem.
Opravdano nezadovoljstvo građana Niša mora da se reši. Okupljanje na ulicama je nedopustivo, ali nemaju drugi način. Zato insistiram da predsednik Vlade kaže koji je plan ekonomskog razvoja Niša, juga i jugoistoka Srbije, jer samo otvaranje novih radnih mesta, upošljavanjem ljudi će oni moći da izmiruju svoje obaveze prema državi, prema lokalnoj samoupravi. Ljudi se plaše sudskih izvršitelja, plaše se gubitka onoga što im je jedino ostalo, a to je stambeni prostor.
U gradu Nišu se desilo pre nešto više od mesec dana da je čovek sa porodicom izgubio kuću. Hvala Bogu i dobrim ljudima grada Niša koji su skupili novac i uspeli da mu povrate kuću, tj. da isplate dug prema distribuciji, tako da ta porodica nema problema gde će dočekati zimu. Ali, građani Niša iz straha od takvih procesa koji mogu da ih zadese, bune se i traže isključenje sa gradske toplane, da ne bi došli u situaciju da sudski izvršitelji kucaju na vrata. Koliko ja znam, više stotina građana Niša je podnelo zahtev za isključenje sa daljinskog grejanja. Veći deo tih zahteva je odbijen od strane toplane i ljudi su počeli da se bune.
Pitam predsednika Vlade, pošto suština problema nije da li je cena ovolika ili onolika, to će stručne službe, ljudi koji se bave ekonomijom, da kažu da li je to opravdano ili nije, suština problema je što ljudi ne rade i nemaju čime da plate to što je njihova obaveza. Žele, ali nemaju čime da plate. Zato ponavljam pitanje – šta je plan ekonomskog razvoja grada Niša, šta je plan ekonomskog razvoja juga i jugoistoka Srbije? Hvala.

Samo par rečenica, poštovana ministarko. Ne pričamo o istoj stvari. Mi kažemo da, jasnije se opredelimo prema tome da li država može nešto što je uzela u eksproprijaciju da proda po skupljoj ceni, nego što je platila, jer je tu onda država samo posrednik i vi ste, koliko sam ja vas razumeo i u uvodnom izlaganju prekjuče i danas, govorite o tome da država hoće da podstakne građevinsku industriju i da joj nije interes zarada, nego upošljavanje, nova radna mesta, bolji standard, a ovde sada sami sebe negirate.
Ako je to tako i ako stojite čvrsto iza stavova i rečenica koje ste rekli, onda slobodno možete da prihvatite ovaj amandman, jer ovaj amandman samo pojašnjava kakav je odnos države prema onome što je dobila eksproprijacijom, kada pusti u dalju prodaju.
Znači, ona ovde kao posrednik, koliko sam ja vas razumeo, neće zaraditi dinar, ali ako ovo ne prihvatite, ostavljate mogućnost da država može promenom zone ili drugačijim rangiranjem, da neuporedivo, mnogostruko više uveća vrednosti i zaradi.

Gospodine predsedavajući, apsolutno podržavam amandman i ne mogu da shvatim diskusije i gospođe ministarke i uvaženih kolega. Jeste vrlo bitno pričati o tome šta se gradi i od koji para se gradi. Jeste vrlo bitno da „Beograd na vodi“ ne podražava cela Srbija, to je neistina. U Nišu stoji parola jedna – Beograda na vodu, a Niš na hlebu i vodi.
Tako da apsolutno ne mogu da razumem nešto da se oduševljavate i prikazujete kao uspeh Republike Srbije zašta je glasala samo republička Skupština. Razumem građane Beograda koji to podržavaju i ja bih podržavao da sam u Beogradu. Ali, „Beograda na vodi“ se finansira iz republičkog budžeta, ne iz samodoprinosa građana Beograda. To će otići oko 800 miliona evra za eksproprijaciju i za infrastrukturno opremanje.
Pitama vas, zašto mi iz Niša to da platimo? Jeste, lepo je, fino je i treba da se gradi, ali izvolite gospodo, raspišite samodoprinos. Jer, u gradu Nišu se protestuje, ljudi nemaju pare da plate grejanje, a vi iz budžeta vrši infrastrukturno opremanje jednog dela grada u Republici Srbiji koji ste proglasili za javni interes. Raspišite referendum da li je javni interes.

U redu, ja se izvinjavam.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, javio sam se da podržim amandman na član 8. da ga obrazložim, da obrazložim zašto mislim da treba ova skupštinska većina, tj. svi mi da podržimo amandman, da usvojimo, a on kaže da se član 8. briše.
Ceo predlog zakona, cela ideja, kako smo čuli od ministarke i od vas, uvaženi kolega iz skupštinske većine, je aktivacija građevinskog zemljišta, sa jedne strane, a s druge strane, jedan od benefita, kako je rekla gospođa ministarka, milijarda 400 i kusur miliona evra u budžet, što direkcije, što lokalnih samouprava, pokrajine ili Republike Srbije, u zavisnosti na koga se vodi zemljište o kome govorimo. To je, kako je rekla gospođa ministarka, a na to se odnosi član 8, negde oko 0,8-0,9% građevinskog zemljišta u Srbiji. To je nešto preko 5.000 hektara, ali hektara na najatraktivnijim lokacijama u svim gradovima i opštinama Republike Srbije, to je tema.
Suština je da oni koji imaju pravo korišćenja, a hoće da imaju pravo vlasništva, tj. da uknjiže na svoje ime, plate naknadu koji propisuje lokalna samouprava, određeni organi lokalne samouprave koji će to dobiti kao obavezu.
Ali, ovaj član 8. kaže: „U postupku konverzije katastarske parcele izgrađenog građevinskog zemljišta, površina zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se tako što se ukupna površina zemljišta pod objektima izgrađenih na toj katastarskoj parceli, koja je utvrđena na osnovu podataka iz prepisa lista nepokretnosti, podeli sa maksimalnom površinom koju dozvoljava indeks zauzetosti na toj katastarskoj parceli, koji je utvrđen važećim planskim dokumentom, a na osnovu izdate informacije o lokaciji i dobijeni količnik pomnoži sa ukupnom površinom katastarske parcele“. Ta površina se oslobađa plaćanja promene prava korišćenja u pravo vlasništva.
Oni koji znaju i koji su radili u upravama i koji znaju kako funkcioniše Zavod za urbanizam i direkcije za urbanizam u gradovima odakle mi dolazimo, znaju da je to preko 70-80% površine placa, tj. parcele koja je predmetna, tako da od onih milijardu i 400 miliona nema ništa.
Da bi ostvarili benefit i ako smo svi za to da krene napred, a da država ima koristi od svog zemljišta, onda ovaj član 8. mora da se briše. U protivnom, ono sve što piše ovaj zakon se dezavuiše ovim članom 8. i članom 18, koji smo isto predložili da se briše, koji dodatno dezavuiše ceo zakon i sve ono što je intencija i, ne sumnjam, dobra namera Ministarstva i Vlade. Ako postoje dobre namere, obrišite član 8, da imamo finansijski efekat u budžetu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovana gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, dakle, i pored toga što je prihvaćen amandman na član 12, a on se odnosi na postupak za pretvaranje prava korišćenje u pravo svojine, znači u jednu proceduru, odnosi se na proceduru podnošenja dokumenata i glasi da posle stava 11, koji kaže na prigovoru koji rešava opštinsko, odnosno gradsko veće jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi građevinsko zemljište koje je predmet konverzije uz naknadu, mi dodajemo – ukoliko se podnosilac zahteva, znači posle sprovedene procedure, ne izjasni o ostavljenom roku o načinu plaćanja smatra se da će plaćanje izvršiti jednokratno, a o čemu je nadležni organ dužan da pouči podnosioca zahteva prilikom ostavljanja roka za izjašnjavanje.
Pored toga što je Vlada prihvatila ovaj naš amandman, mi ćemo glasati protiv zakona. Jeste amandman bitan, ali suština je u čl. 8. i 18. Član 18. ide, pa ćemo malo detaljnije o tome pričati. Pored prihvaćenog amandman, na moju veliku žalost, glasaćemo protiv zakona, gospođo ministarko.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, govorim o članu 15. koji govori o pravu žalbe na rešenje o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine i vi ste rekli u članu 15. – protiv rešenja iz člana 14. ovog zakona može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Po žalbi na rešenje iz člana 14. ovog zakona rešava ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Mi smo predložili da to bude ministarstvo za poslove građevinarstva, jer smatramo da rešavanje u drugom stepenu po žalbi na rešenje o konverziji treba da bude povereno ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva, budući da je ono nadležno za nadzor i sprovođenje zakona.
Nije nam jasno zbog čega ste se opredelili da to radi Ministarstvo finansija. Nismo zadovoljni odgovorom koji ste nam dali, te mislimo da još jedanput razmotrite naš predlog amandmana do trenutka glasanja, kako bi ga prihvatili i vaše Ministarstvo bilo nadležno u drugom stepenu.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, mi smo predložili da se član 18. briše, a sada ću vam obrazložiti, u ovih par minuta koliko mi je ostalo od vremena poslaničke grupe i ovih dva minuta po amandmanu, zašto mi mislimo da treba da se briše ovaj član 18.
Po našem mišljenju on dezavuiše ceo zakon ako ostane u ovom obliku kako ga je predložilo ministarstvo, tj. gospođa Mihajlović. On govori o pravu zakupa na građevinsko zemljište i kaže – lica iz člana 1. stav 2. ovog zakona mogu do sticanja i upisa prava svojine na građevinsko zemljište, u skladu sa ovim zakonom, sa vlasnikom građevinskog zemljišta zaključiti ugovor o zakupu građevinskog zemljišta pojedinačne katastarske parcele.
Dalje kaže – visina zakupnine određuje se tako što se iznos tržišne vrednosti nepokretnosti podeli na 99 godina i tako dobijeni iznos predstavlja iznos godišnje zakupnine. Dalje kaže – ugovor o zakupu, zaključen u skladu sa odredbama ovog zakona, predstavlja odgovarajuće pravo na zemljište u smislu odredbe člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji. Ovde ću da stanem da vam u par rečenica objasnim šta se kaže u ovom članu.
U ovom članu se kaže da sve one firme koje su u ovih pet hiljada i nešto hektara, koliko je govorila gospođa ministarka, i koje će ući u konverziju zemljišta, imaju mogućnosti izbora da onu procenjenu vrednost, umanjenu, neumanjenu, po članu 8. i bivšim članovima, odluče da li će da plate u celosti i dobiju umanjenje 30% da bi mogli da se uknjiže, a ta uknjižba im je potrebna da bi mogli da apliciraju za dobijanje građevinske dozvole na tom zemljištu, ili će da idu u 60 rata, ili je pak ministarstvo dalo alternativu da idu na 99 godina kreditiranja beskamatno od strane države.
Ta procenjena vrednost koja će biti umanjena 30% ako se plati u gotovom postoji mogućnost da budu plaćena za 99 godina u 99 jednakih godišnjih rata, procenjene vrednosti zemljišta. Da bi bio jasniji, da bi me građani razumeli to vam je kao kada živite u stanu koji košta 100 hiljada i imate mogućnost da ga otkupite, platite u gotovom i platite ga 70 hiljada i postane vaše vlasništvo. Može da bude vaše vlasništvo tako što ćete da ga otplaćujete u 60 mesečnih rata, ili pak možete da uđete da plaćate 99 godina taj stan po 85 evra mesečno.
I, šta ćete vi da odaberete? Devedeset i devet godina plaćati nešto što pričamo da treba da donese benefit Republici Srbiji od 1.460.000.000 evra. Pa, mi nismo ljudi kornjače sa Galapagosa, ko će da dočeka to?
A u zakonu, u članu 17. piše – uplatom prve rate stiče pravo legitimaciju da može da dobije građevinsku dozvolu. Pa, što bi to neko platio u gotovom? Naročito oni koji se bave biznisom i koji mnogo više i bolje znaju da barataju novcem od nas. Što bi to neko radio? Što bi neko, umesto recimo, 70 miliona evra u gotovom za neko zemljište izabrao, što ne bi izabrao, recimo da daje ne znam milion evra godišnje sledećih 99 godina, pa ako neko dočeka taj će da kaže da li je isplatio ili nije isplatio. Kad on legitimaciju dobije, danom prve uplate, prve rate.
Ono što je još interesantnije, nastavak člana 18. kaže – ugovorom o zakupu zaključen u skladu sa odredbama ovog zakona predstavlja odgovarajuće pravo na zemljište u smislu odredbi člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji. Pa, kaže dalje – po upisu prava svojine na objektu koji je izgrađen na građevinskom zemljištu koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zaključen u skladu sa ovim zakonom na zahtev zakupca može se izvršiti konverzija u skladu sa odredbama člana 8. ovog zakona. Strašno.
Evo, da vam prevedem. Znači, ja sam uzeo zemljište u zakup, dobio sam građevinsku dozvolu, izgradio sam objekat, prodao stanove jer ovde se ne radi o fabrikama, govorimo o atraktivnim lokacijama u gradu, niko neće da pravi fabriku u centru grada, niko neće da pravi fabriku na mesto „Benetona“ u Nišu, nego to je najjatraktivnija lokacija gde će da se prave stanovi i poslovni objekti, to je sasvim normalno. Prodao sam stanove, a onda dođem u Ministarstvo i tražim da mi po osnovu člana 8. umanje vrednost za površinu koju sam izgradio.
I, mi ćemo to da izglasamo i mi to branimo kao nešto što je razvojna šansa. Pa, čija razvojna šansa? Čija razvojna šansa? Mi punimo budžet. Čime punimo budžet? Kojim parama? Kreditom? Jer ovde ne postoji alternativa da on mora da kupi. Ne postoji alternativa da ja ako neću da uđem u konverziju zemljišta koje koristim da to ide na licitaciju pa neko drugi može da ga kupi. Ovde je moja volja da odaberem hoću li da platim u gotovom i da dam milione evra ili ću da dajem na kašičicu, pa dokle stignem, pa sad, posle mene moji neka se raspravljaju sa tadašnjom državom hoće li da plaćaju ili neće da plaćaju. Govorim o 99 godina. Pa, ni kornjače sa Galapagosa to ne mogu da dožive, a kamoli mi.
Ako vi mislite da je to u redu da mi takav zakon glasamo, onda ne znam šta mi radimo ovde. Kome mi pomažemo? Kome pomažemo? Šta podstičemo? Čijim parama to radimo? Zato vas molim poštovane kolege da uvažite naš amandman, da skinemo član 18. i da ovaj zakon ima smisla. Znači, onaj koji ima to zemljište može da ga otkupi u gotovom, neka dobije benefit 30% ili da ga plati u 60 rata, da neko vidi fajdu od tog novca, na 99 godina niko fajdu neće videti. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažena gospođo ministarko, uvažene kolege, poštovani građani, član 20. govori, to su prelazne i završne odredbe, i on kaže – rešavanje zahteva za konverziju podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona obustaviće se, a podnosioci uputiti na podnošenje zahteva u skladu sa odredbama ovog zakona.
Predložili smo da se dodaju reči „u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“.
Gospođa ministarka i Vlada su nam odgovorili da se amandman ne prihvata, s obzirom da ovim predlogom zakona nije predviđen rok u kome se podnosi zahtev za konverziju uz naknadu, jer se radi o stečenom pravu.
Pravna posledica propuštanja rokova bi bila oduzimanje ili ograničavanje stečenog prava korišćenja, što nije u saglasnosti sa načelom pravne sigurnosti, s obzirom da je to pravo stečeno na osnovu zakona.
Sada pitam, vi rekoste da ćemo za godinu dana, dve, da imamo milijardu i 460. Mi predlažemo da vremenski ograničimo i obavežemo one koji imaju pravo korišćenja da uđu u proceduru bez izvesnosti kad će da se završi, a vi kažete ne. Ne može ni to, nego biće kad se steknu uslovi. Kako ćemo da punimo budžet?
Sada mi stvarno nije jasno koja je intencija Vlade? Šta je hteo zakonopisac ovim zakonom da uradi? Da li da omogući što pre zidanje po bilo kojoj ceni i angažovanje, besplatno, ili želi da to uradi tako što će neko ko će imati benefit, govorim o komercijalnom zidanju, to nije zidanje javnih objekata, to je komercijalno zidanje, stanovi i poslovni prostor, da plati nešto što dobija to građevinsko zemljište? Vi kada kupite kuću imate plac, ne dobijate ga. Zahvaljujem.