Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, amandman na član 8. koji sam podneo je sličan amandmanu iz člana 7. i on kaže da će direkcija na svojoj zvaničnoj internet prezentaciji objaviti obaveštenje iz stava 3. ovog člana odmah po njegovom otpravljanju. Obaveštenje se objavljuje u okviru ostalih objava za konkretan predmet prodaje.
Vi ste ovo odbili sa obrazloženjem da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje celishodnije. Gospodine ministre, ja sam potpuno siguran da ste vi ovaj zakon pisali za određenu grupu ljudi koji će po određenoj ceni kupiti atraktivne nekretnine, bilo da su stambeni, poslovni prostor, garaže sa velikom željom da se to ne vidi, da to niko ne zna, da ne znamo koji su rezultati. Znači, da vi idete u korist male grupe ljudi, a na štetu imovine Republike Srbije, i sve naše argumente koji su išli na to da cena bude pravična, jer vaša je politička odluka da to prodate, to nije sporno, ali je sporno kako se prodaje i za koji novac. To je sporno. To da prodate imate pravo. Vi vodite državu i vi odgovarate za funkcionisanje države i vaše je pravo da odlučite da prodate, ali mi kažemo – ne, nemojte da prodate na ovaj način, cena nije dobra, nije transparentno, dajete privilegovanoj grupi ljudi, nemojte to da radite. Uporno insistirate na tome i nadam se da građani gledaju i cene ovo što radite kao skupštinska većina i kao Vlada i da ćete dobiti njihov odgovor kada bude došao dan izbora.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, znači, član 8. govori da akti iz člana 3. i 4, tj. akta člana 3. stav 4. ovog zakona – ministar nadležan za poslove finansija doneće u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Sledeći stav kaže – do dana početka primene akta iz stava 1. ovog člana primenjivaće se Pravilnik o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu, u dinarima za pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost, ukoliko nije u suprotnosti sa ovim zakonom.
Mi dodajemo sledeći stav koji glasi – obaveza utvrđena iz člana 3. stav 1. primenjuje se na političke stranke. Vi ste ovaj naš predlog odbili, mada smo dali obaveštenje da se posebno precizira. Tražimo amandmanom da se posebno precizira da se obaveza uplate gotovine na račun pravnog lica ima izvršiti u roku od sedam radnih dana i da se odnosi i na političke stranke.
Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti član 8. stav 4. predviđeno je da je ovlašćeno lice političke stranke dužno da članarinu uplaćenu u gotovom novcu uplati na tekući račun stranke u roku od sedam dana, od dana uplate, odnosno od dana izdavanja priznanice. Ukoliko se ovo pitanje ne reši, gospodine ministre, moguće je da se u praksi javi problem u primeni zakona i tumačenju normi.
Da li se na političke stranke odnosi rok od sedam dana po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti ili sedam radnih dana iz Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica. Mislim da je naš amandman smislen i da trebate da ga prihvatite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, ovo je jezička redakcija, suštinski jezička člana 3. gde tražimo da su članu 6. stav 2. tačka 1. i 2. reč – objektivno briše i u stavu 3. tačka 1. i 2. reč – objektivno briše.
Mišljenja smo da predmet javne nabavke ne može, govorimo o deljivim javnim nabavkama, biti subjektivno ili objektivno deljivo. On jeste deljiv ili nedeljiv i tražimo da se reč – objektivno briše jer ne postoji mogućnost subjektivnog brisanja, te vas molimo ministre još jedared da razmislite da bi ovaj zakon bio jezički ispravan.

Dakle, predložili smo u članu 4. stav 5. kojim se menja član 7. stav 1. tačka 12) da posle reči: „u skladu sa zakonom“ se stavlja tačka i ostatak rečenice se briše.

Mislimo da javne nabavke, kada su u pitanju oblast nauke, prosvete i naročito kulture, ne treba da imaju ovo ograničenje, jer na dosadašnju primenu zakona mnogi kulturni radnici i njihova udruženja imaju primedbe još od donošenja ovog zakona, pa molimo ministra da prihvati naš predlog.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Gospodine ministre, dakle, mi smo dali amandman na član 7. koji menja član 21. stav 6, gde ste vi predložili: „Uprava za javne nabavke sačiniće model internog plana za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama.“. Radi se o delu zakona koji govori o opštim merama za sprečavanje korupcije.

Mi smo predložili da se taj predlog briše i da ostane stari stav, koji kaže: „Uprava za javne nabavke je dužna da, u saradnji sa državnim organom nadležnim za borbu protiv korupcije, sačini plan za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama i dostavi Vladi na usvajanje.“.

Mislim da je rešenje koje je bilo, a koje vi menjate, bolje nego ovo što je predloženo jer je logično da Uprava za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Upravom za javne nabavke, sačini plan borbe protiv moguće korupcije kod raspisivanja javnih nabavki. Mislim da je bolje da ostane staro rešenje, da je kompletnije i kompleksnije nego ovo što ste vi sada predložili. Zahvaljujem.

Poštovani građani koji još imate živaca i strpljenja da gledate prenos Skupštine, mi smo podneli na član 3. amandman koji se odnosi na član 4. a koji govori o rokovima za koje treba da se izmire potraživanja između javnog sektora privrednih subjekata i između subjekata javnog sektora i između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i dobavljača dobara Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Kao što ste rekli ministre u uvodnom izlaganju, ovaj zakon, ove izmene ste predložili zbog dogovora i pregovora sa MMF, a jedna od preporuka MMF shodno tom aranžmanu odnosi se na potrebu da se zakonom urede rokovi izmirenja novčanih obaveza po ugovorima, odnosno u komercijalnim transakcijama između subjekata javnog sektora i to je sve u redu.

Mi smo predložili da rokovi budu ujednačeni i da budu 45 dana, a vi ste nas odbili.

Ono što je vrlo bitno su dve stvari. Jedna stvar je da ste dali specijalan status Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, iako smo dobili uveravanje da u Republičkom fondu ima stabilan priliv i da ima dovoljno novca za finansiranje zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, a ovde dajete da jedino oni imaju povlašćen položaj da regulišu svoje finansijske obaveze za 90 dana što znači da ono što budu ugovorom se obavezali i uzeli robu oktobra meseca, plaćaće tek sledeće godine.

Ono što je vrlo bitno, ovaj ugovor, tj. ovaj zakon stupa na snagu 2016. godine i biće neprimenjiv. Zašto će biti neprimenjiv? Zato što se odnosi na lokalne samouprave. Sve lokalne samouprave, gospodine ministre, u Republici Srbiji imaju dugove prema javnim preduzećima koje daleko prevazilaze 60 dana. Vi ćete dovesti gradonačelnike i predsednike opština da od 2016. godine dobijaju prekršajne i krivične prijave.

Primera radi, grad Niš zbog slabog punjenja budžeta duguje, recimo, 400 miliona Medijani, 150 miliona toplani, 200 miliona duguje Elektroprivredi za javnu rasvetu, ne zato što ne želi da plati, nego zato što nema dovoljan priliv u budžetu grada. Dovešćete u problem ovim zakonom sve gradonačelnike, predsednike opština koji neće moći da ispoštuju zakon koji ćemo mi da donesemo prekosutra. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, nije mi jasno u vašem obrazloženju kako to mislite da stavite moratorijum na dugove koje ima lokalna samouprava prema javnim preduzećima, to stvarno ne znam.

Drugo, vi znate da u Republici Srbiji nijedan budžet se ne puni više od 70% i nema teoretske šanse, nema teoretske šanse da lokalna samouprava u 60 dana izmiri obaveze prema javnim preduzećima, da ne govorim o drugim javnim nabavkama, da ne govorim o komunalnoj infrastrukturi gde isto mora da bude ažurna. Znači, ovaj rok će biti poguban za lokalne samouprave. Prihvatam ja da je to MMF, da vi to morate da uradite, ali ne postoji način. Jedini način je da naterate lokalne samouprave da prave realne budžete. To ja nisam video za 15 godina u politici.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, ovaj amandman koji sam ja podneo istovetan je amandmanu koji su podnele moje kolege, da ne bih gubio vreme da ga čitam. Znači, tražili smo mi iz naše poslaničke grupe da ovim zakonom budu obuhvaćena javna preduzeća i, ono što nisu rekle moje kolege, javni medijski servis.

Ono što je interesantno, ovim zakonom, lokalna samouprava u Nišu će izgubiti više stotina, ne želim da licitiram, da budem neko ko prognozira ili ne znam šta kaže, ali više stotina ljudi.

Javna preduzeća koja su većinom u Beogradu, RTS, koji je većinski u Beogradu, lokalna samouprava, kako kaže gradonačelnik Beograda, ima šanse za zapošljavanje zato što imaju potrebu još ljudi, i treba da se zaposle. Znači da sav teret racionalizacije budžetskih korisnika će pasti na lokalu, tamo gde je nezaposlenost ogromna.

Ja ne mogu da glasam za ovaj zakon i da podržim. Mislim da nije kako treba napravljen, mislim da je selektivan, to je moje ubeđenje, kao narodnog poslanika, i zahtevam od ostalih narodnih poslanika da ne prihvate ovaj zakon jer jedan razlog više je i mišljenje Sindikata uprave Vojvodine i Sindikata uprave Srbije koji su poslali cirkularno narodnim poslanicima zahtev i apel da ne podrže ovaj zakon jer nije završen kvalitetan socijalni dijalog.

Mi smo, gospodo, vratiću vas na moje prve reči, ne može istina Vlade da bude jedina istina, na osnovu njenog autoriteta. Mi moramo da glasamo u ime građana Srbije i za građane Srbije. Tako da ja zahtevam od gospođe ministarke da još jednom razmisli o našem amandmanu, ako je racionalizacija, mora da bude na svim nivoima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani podneli smo amandman na član 8. i to tako što smo posle stava 2, ovo o čemu je pričao uvaženi kolega Neđa, dodali stav 3. koji glasi – broj stanovnika u smislu odredbi ovog zakona obuhvata i lica sa prebivalištem na teritoriji jedinice lokalne samouprave koji imaju boravište u inostranstvu.

Vi ste odbili ovaj naš amandman. U redu, to je vaša koncepcija. Samo bih vam dao jednu sugestiju, gospođo Udovički. Malo pre ste izneli podatak da je prošle godine manje 12, 13 hiljada ljudi u javnom sektoru sa ugovorima o stalnom zaposlenju. To uopšte nije podatak, to je statistika. Pravi podatak je, to su vas doveli u zabludu, koliko je ljudi prijavljeno na socijalno osiguranje.

Znate, u zemlji Srbiji ljudi idu u penziju ili dolaze pred penziju ugovorom na određeno. Ja mogu da vam navedem 10, 15, 50 ljudi koji imaju ugovor na određeno 15, 20, 10 godina, a to mogu i moje kolege koje sede ovde, oni sigurno znaju u lokalnim samoupravama to je čuvenih 10% dozvoljenih na ugovor na određeno vreme i to je način kako se ljudi zapošljavaju i to treba da znate, ministar ste, znači nije bitno koliko imate ugovora na neodređeno, bitno je koliko je ljudi prijavljeno na socijalno osiguranje. Taj podatak vi kao ministar ćete dobiti za pet minuta. Znači, to je lako proverljiv podatak i tu nema priča, nema bajki. To je surova istina. Ne verujem da ima manje 12.000 zaposlenih.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, mi smo podneli amandman u istovetnom tekstu gde tražimo da se stavovi od 3. do 5. brišu, koji govore o tome da radni odnos zaposlenog u javnom sektoru iz stava 1. ovog člana ne prestaje ako se poslodavac i zaposleni sporazumeju o nastavku radnog odnosa i dužini njegovog trajanja. Da ne čitam sada ovo što ste već do sada pričali.

Znate, ja mislim da ovaj član, uz svu vašu dobru volju, dezavuiše u ovom zakonu što ste hteli racionalizaciju, jer ovo je zemlja Srbija. U javnim preduzećima bilo kog grada nema viška vodoinstalatera, varioca, vozača viljuškara, vozača kamiona. Obično je to višak u administraciji. U administraciji da je neko nezamenljiv i da nema ko da bude taj ko će da preuzme njegov posao, mi onda ne bi imali viškove, tako da mislim da bi trebali, odnosno ubeđen sam da bi trebali da prihvatite ovaj amandman i da sprečite zloupotrebe koje će biti. O tome ćemo pričati kada bude počeo da se primenjuje zakon. U roku od tri meseca ćemo imati podataka koliko je bilo tih dodatnih produženja ugovora ljudima koji su trebali da odu u penziju. Ne mora to da bude ni stranački, lično poznanstvo, šta god. Ovamo sa druge strane želimo da zaposlimo mlade, a ovamo imamo u Beogradu po 18%, u Nišu 37, 38, a možda i 39% nezaposlenih radno sposobnih.

Mislim da bi trebali da prihvatite ovaj amandman i da ovo što ste stavili u članu 20. izbrišete. Zahvaljujem.

Na član 32. podneli smo amandman u delu koji se odnosi na kaznene odredbe. Vi ste predložili da se novčanom kaznom od 120.000 do 150.000 dinara kazni za prekršaj rukovodilac organizacionog oblika ako suprotno odredbama ovog zakona zaposli, odnosno radno angažuje lice itd. Mi smo predložili da umesto 120.000 do 150.000 bude od 150.000 do 500.000, kako bismo represivnim merama odvratili ljude da zloupotrebe određene članove zakona na koje smo uložili amandmane koje niste prihvatili. Mislim da bi ovo trebali da prihvatite, jer nema razloga da kazna za rukovodioca koji svesno prekrši zakon bude pola miliona dinara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, višedecenijski problem grada Niša je pruga koja deli grad na dva dela. Ono što je vrlo interesantno jeste da na teritoriji grada Niša postoji 17 pružnih prelaza, od kojih je, zamislite, čak sedam neobezbeđeno.
Zašto postavljam ovo pitanje? Jedan mali uvod u problem koji muči građane Niša. Početkom elektrifikacije srpskih železnica, tj. srpskih pruga, javio se ozbiljni problem u gradu Nišu jer je postojala namera da tadašnje vlasti, pre više od deceniju i po, urade elektrifikaciju pruge u sadašnjoj trasi. To je bilo nedopustivo i građani Niša su se oštro usprotivili, tako da je na sednici Skupštine grada, 2009. godine, donesena jednoglasna odluka, i od strane opozicije i pozicije, da se ne dozvoli elektrifikacija postojeće trase, ili, pak, da ona može da se uradi, pod uslovom da se trasa spusti da ide podzemnom trasom, kako ne bi ometala i delila grad na dva dela.
Grad Niš je u prošlom sazivu, 2010. godine, konkurisao i dobio 1,5 milion evra za izradu studije izvodljivosti i glavnog projekta izmeštanja pruge između železničke stanice Crveni krst i mesta zvanog Prosek, kako bi se pruga izmestila uz auto-put, tj. severnim obodom grada i ona koja ide kroz grad i deli grad na dva dela, kažem, sa 17 prelaza, od kojih su sedam neobezbeđeni i vrlo rizični, promenila namena te pruge, ili potpuno izmestila, u zavisnosti šta kaže struka i šta kažu, uostalom, Skupština grada i građani Niša.
To je bilo u vremenu kada je taj ugovor podržao i omogućio i gospodin Versan Denžer, predsednik Evropske komisije u Srbiji. Tender je sproveden 2012. godine. Dobila je češka firma da projektuje i da pravi tu studiju izvodljivosti. Čak je i sadašnja skupštinska većina, koja je preslikana skupštinska većina iz ove sale, dala svog predstavnika u bordu koji treba da kontroliše sprovođenje i trošenje tog novca.
Ono što je bilo tada obećano i što je bilo izvesno je da iz tih predpristupnih fondova, a ja govorim o gratis sredstvima, to nisu krediti, grad Niš ima šansu da dobije i sredstva za samo izmeštanje pruge. Procene su bile razne, ali se radi o cifri od nekih 9-10 miliona evra.
Ono što je interesantno, pre nešto više od godinu dana je bila ponovo pokrenuta ideja o elektrifikaciji, kako se tada govorilo – privremena elektrifikacija trase pruge koja sada prolazi kroz grad. Ono što je dobro, to je da su građani Niša i predstavnici gradske Skupštine, koja je preslikana situacija iz ove sale, glasali jednoglasno da je nedopustivo da se kroz grad Niš uradi elektrifikacija pruge.
To je vrlo bitno pitanje za grad i građane Niša, višedecenijski problem, koji se nije rešavao, ali ono što može da se desi, a to je i moje pitanje predsedniku Vlade, je da se uradi elektrifikacija postojeće trase i time definitivno pocepa grad na dva dela i samim tim onemogući kvalitetan razvoj grada Niša. Građani Niša i predstavnici, bilo da su u ovom Domu ili u gradskom parlamentu, su protiv takvog rešenja, jer će to unazaditi razvoj grada.
Ono što ja pitam predsednika Vlade je – dokle se stiglo i šta je urađeno za protekle tri godine, jer znamo da je verovatno urađen projekat studije izvodljivosti i da li se i dalje konkurisalo za dobijanje sredstava za izmeštanje pruge iz centra grada? Opet ponavljam, građani Niša su protiv elektrifikacije postojeće trase, jer će to unazaditi razvoj grada Niša. Ponovo napominjem da je i sadašnja skupštinska većina grada glasala za to da se ne dozvoli elektrifikacija pruge, a njoj se pridružila i opozicija. Znači, jednoglasna odluka, kao što je bila jednoglasna odluka da se ne dozvoli privatizacija javnog medijskog servisa grada Niša, pa se, eto, to dozvolilo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministre, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, danas raspravljamo, ovo je četvrti sat, o dva zakona – Predlog zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i Predlog zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju. To su dva zakona sa po 200 strana koja smo dobili, moram da ponovim, gospođo ministarka, u subotu. Ja sam to dobio u osam sati. Imali smo nešto više od 24 sata, preko hiljadu strana materijala, obrazloženja, zakona, da svi pročitamo, što verujem da su svi iz skupštinske većine uredno uradili. Danas razgovaramo u načelu o zakonima koji su jako bitni.
Kao što reče gospođa Mihajlović u jednom kratkom obraćanju, ali konciznom, da su ovo prvo usaglašavanja, a onda zakoni koji treba da, ono što sam ja razumeo iz vaše diskusije, a i diskusije većine kolega iz skupštinske većine, nešto što treba da uvede red u sivu ekonomiju, nešto što treba dodatna sredstva da da republičkom budžetu i nešto što treba da bude na dobrobit građana Republike Srbije. Naročito ako imamo u vidu odredbe zakona koje jasnije preciziraju dobijanje dozvola, licenci i svega onoga o čemu je danas bilo reči. Trudiću se da ne ponavljam ono što su pričale kolege iz moje poslaničke grupe, opozicioni poslanici, ali i pozicioni poslanici, tako da ću dati samo par sugestija za ono što mislim da je jako bitno.
Gospođa ministarka je rekla da je inspekcija uradila preko 9.000 kontrola u proteklom periodu, da je preko 57% kontrolisanih bilo bez dozvole za rad, bez tih odobrenja, što znači da su radili na crno i da je to velika šteta za budžet. Dobro je što je to korigovano, ali mislim da je suština da ti koji su radili na crno, a koji su sada uvedeni, pretpostavljam, u normalne tokove, će morati da ispune uslove da bi mogli da se bave javnim prevozom, odnosno bezbednost putnika je prioritet pored punjenja budžeta. Ovde je bilo cifri od 30, 100 miliona, ne znam ni ja koliko, manjka evra u budžetu. Ne znam kako smo to uspeli da izračunamo. Ako su našli da je to sto miliona, verovatno su za toliko podigli dohodovnu stranu budžeta. To je posao finansija, a ne vas u vašem ministarstvu, gospođo Mihajlović.
Ono što je mene zaintrigiralo i što mislim da bi trebali da prihvatite i da izmenite u ovom zakonu jeste starost vozila kod registracije privrednog subjekta koja ne sme da bude veća od 23 godine. Podsetio bih vas i vaše saradnike, sa 20 godina vozilo ide u kategoriju old tajmera, znači postaje nešto što je raritet i što dobija na ceni. Mi govorimo o javnom prevozu. Znam da EU može da propisuje da ljude 23 godine i 25 godina, ali mi smo ti koji možemo u našoj zemlji da propišemo da to bude mnogo manje.
Mi smo amandmanski delovali, jer mislim da će se kolege sa mnom složiti da je bezbednost putnika pre svega na prvom mestu i da mi trebamo u javnom prevozu da ograničimo starost vozila kako bi povećali mogućnost tj. povećali sigurnost putnika, bar kada je kvalitet vozila u pitanju, jer prevoz putnika, nije socijalno, to je ekonomska kategorija i tom delatnošću se bave oni koji mogu da se bave, a ne koji žele da se bave. Tako da ako gledamo prevoz putnika i njihovu sigurnost stavimo ispred svega, onda bi trebali da budu što mlađa vozila u javnom prevozu, bilo da je to gradski, međumesni ili prigradski saobraćaj.
Ono što bi trebalo u daljem periodu da razmišljate to je da zakonom regulišete, recimo, da u gradskom prevozu budu, ne znam, autobusi koji toliko i toliko imaju emisiju ugljen-dioksida, da moraju da budu niskopodni, da moraju da budu i ovakvi i onakvi da imaju pristup za invalide i to nije nešto što treba da naiđe na osudu, to treba da ima podršku. Mi propisujemo uslove za ono što koriste naši sugrađani. Znači, ne treba ići niz dlaku, kako to narod kaže, prevoznicima, da sa što manje para mogli da rade posao ovako odgovoran, nego da oni koji su sposobni za tu utakmicu, normalno u tržišnoj utakmici mogu i da zarade, ali da samo oni koji su sposobni za tu utakmicu mogu da se bave javnim prevozom.
O tome kako ćemo da glasamo, ne bih se sada izjašnjavao, zavisi od toga kako ćete prihvatiti naše amandmane, bar za one na koje mi dajemo akcenat. Ali bih ispravio mog kolegu da pored „Niš Ekspresa“ radi „Lekom“ i „Ćurdić“ prevoz „Đudić“ transport. Vi znate da je to jedna od bitnih stvari u medijskom nebu Srbije, jer to je tender koji je bio na pet godina, vredan šest milijardi, najskuplji tender u gradu i da je tu se digla neka prašina, ali da ne prejudiciramo stvari, sačekaćemo da istražni organi kažu šta imaju o tome. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministarko, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, uložili smo amandman na član 3. koji govori o značenju pojmova obuhvaćenom u ovom zakonu, o istraživanju nesreće u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju i to smo dali amandman da u članu 3. stav 1. posle tačke 4.) dodaje se nova tačka 4a) koja glasi – voz je propisano, sastavljen i zahvaćen niz vučnih vozila sa jednim ili više vučnih vozila ili samo vučno vozilo ili više zahvaćenih vučnih vozila. Da bi građanima bilo jasno, u ovom članu se govori šta je bezbednosna preporuka, šta je brod, šta je vazduhoplov, šta je velika šteta u železničkom, šta je vrlo ozbiljna pomorska nesreća itd.

Posle tačke 5.) dodali smo 5a) i 5b), koje govore o vučnom vozilu i vučenom vozilu i u tački 8.) smo dodali 8a) i 8b), to su pojmovi - šta je manevrisanje i manevarski sastav. To smo predložili jer smatramo da je potrebno definisati ove pojmove kako bi se precizno odredio pojam nezgode odnosno nesreće u železničkom saobraćaju, jer je to od izuzetnog značaja za primenu odredbi koje se odnose na postupanje nadležnih organa kad ti slučajevi nastupe.

Amandmanom predlažemo i preciznije definisanje pojmova - vrlo ozbiljna pomorska nesreća, predlagač je definisao da je vrlo ozbiljna pomorska nesreća ona pomorska nesreća koja za posledicu ima, između ostalog, smrt. Međutim, nije precizno definisao čiju smrt i koliko broja lica, a naročito kada je takvo preciziranje učinilo kod pojma - ozbiljna nesreća u železničkom saobraćaju.

Pored toga pojam - ozbiljna nesreća u železničkom saobraćaju je navedeno da je to ona nesreća koja ima za posledicu pored smrti najmanje jednog lica i teške povrede pet ili više lica.

Dobili smo obrazloženje da se amandman ne prihvata iz razloga što je pojam – voz, vučno vozilo i vučeno vozilo definisano u Zakonu o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, a pojmovi - manevrisanje i manevarski sastav u važećim železničkim propisima. Znači, dalje kažete da prihvatanjem amandmana došlo bi do sukoba ova dva zakona s obzirom na različito značenje koje bi bilo dato istim pojmovima, nije tačno. Nije tačno.

Znači, ovo što smo mi naveli i citirali, mi smo to citirali pojmove iz važećeg zakona. Mi ovo nismo izmislili niti pravili novo kovanice. Ne razumem zašto, ako je nešto već obuhvaćeno zakonom koji ovde, da ne citiram „Službeni glasnik“, gde se nalaze ti pojmovi smo stavili da bi bio jasniji i kompletniji član, vi to odbijate i kažete da su različiti pojmovi.

Ja bih voleo da mi objasnite i da mi pročitate „Službeni glasnik RS“ broj 104/13 i Saobraćajni pravilnik broj 2 i Uputstvo o manevrisanju broj 42. da se razlikuju od onoga što smo mi dali u predlogu amandmana.

Molim vas da još jednom razmislite i prihvatite naš predlog jer ćemo imati kompletniji zakon prihvatanjem našeg amandmana. Hvala.

Da, pa želim reč svakako.

U redu je što je amandman prihvaćen, ali da građani znaju zašto je prihvaćen i šta je pisalo u članu.

Član 5. govori i kaže – centar je samostalan u radu funkcionalno i organizaciono, nezavisno od svih organa i organizacija nadležnih za vazdušni, železnički i vodni saobraćaj, kao i svih pravnih i fizičkih lica čiji interesi mogu biti suprotni zadacima i ovlašćenjima centra.

Naš stav je bio da nezavisnost centra pored funkcionalnog i organizacionog mora da se odnosi i na finansije, pa smo tako predložili da reči – funkcionalno i organizaciono zamenjuju se rečima – funkcionalno, organizaciono i finansijski jer samostalnost i nezavisnost centra za istraživanje nesreća u saobraćaju može biti u potpunosti garantovana i obezbeđena samo ukoliko je centar nezavisan ne samo, kao što sam rekao, funkcionalno i organizaciono već i materijalno, odnosno finansijski. Finansijska zavisnost organizacije dotira i funkcionalnu i organizacionu nezavisnost i zbog toga smatram da je jako dobro što je ministarstvo prihvatilo naš predlog. Zahvaljujem.