Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, drage moje Nišlije, pre nekoliko dana, kada su mi javili o ovoj sednici i kada su, pre nego što sam pogledao dnevni red, rekli da dolazi Ministarstvo finansija, mislio sam, gospodine ministre, da ćemo u duhu našeg razgovora, kada smo raspravljali o privredi, o preduzećima u restrukturiranju i kada sam insistirao na tome da par firmi koje su na tom spisku iz Niša ostanu i dalje da bitišu i da ti ljudi imaju šansu da rade i da stvaraju svoj lični dohodak.
Vi ste nama objasnili da to tako mora da bude, da ćete ovog puta doći sa predlogom izmene budžeta gde ćete poslušati predlog stranke „Zajedno za Srbiju“ i naše poslaničke grupe i da ćete novca uložiti u pokretanje energetske efikasnosti u Srbiji, jer znamo da 1,5 miliona stanova u Srbiji treba da se izoluje, da je to strašan motor pokretač građevinske operative, firmi koje rade materijal koji treba da se ugradi kod izolovanja fasada, da ćete deo budžeta uložiti u aktiviranje biomase koja propada u našim šumama i smanjiti uvoz energenata gasa i nafte za milijardu evra, što je jedan od glavnih uzroka deficita, pored ostalih, ali je jedan od najglavnijih deficita našeg budžeta, da ćete uložiti novac u aktivaciju plana razvoja rudarstva, Akcioni plan koji je usvojen 2012. godine i tako pokrenuti rudarstvo, da ćemo izaći iz politike traženja „Svetog grala“, velikih firmi koje će da pokrenu Srbiju, nego da ćemo mi pokrenuti našu privredu i povećati dohodovanu stranu budžeta, kako ne bi bili u deficitu, kako bi imali normalan budžet, daj Bože, nekada u budućnosti suficit.
Ovde ste rekli da mi imao 50 milijardi manji deficit od planiranog, ali niste rekli da je između 15 i 20 milijardi benefit koji smo dobili usvajanjem prebacivanje 2% doprinosa sa zdravstva na Penzioni fond i sa time da imamo toliko manje davanja iz budžeta što se tiče penzija, jel tako, da ćemo ovim uvođenjem akciza, koje će biti najverovatnije, sudeći po raspoloženju skupštinske većine i vas koji predstavljate Vladu, građani Srbije dodatno biti opterećeni na godišnjem nivou 14, 5 milijardi, ako ja imam dobar podatak ovde, ne, 17 milijardi, izvinjavam se, a da će do kraja godine, pošto od avgusta meseca počinje naplata akciza na struju, da će to biti 5,4 milijarde.
Šta želim ovim da kažem? Sve ono što imate pozitivno u budžetu se zasniva na „ceđenju suve drenovine“. Da li vi znate da u gradu Nišu se udružilo preko 400 skupština stanara i nepoznat broj, neizbrojan broj privatnih vlasnika objekata sa zahtevom da se smanji cena toplotne energije, tj, daljinskog grejanja. Jedina alternativa koju oni iskazuju ako ne bude smanjena cena daljinskog grejanja je isključenje sa daljinskog grejanja. Oni to traže iz prostog razloga, plaše se sudskih izvršitelja koji su počeli da plene imovinu kod naplate potraživanja od strane „Toplane“ i drugih javnih preduzeća.
Ako se to bude desilo, ceo sistem „Gradske toplane“ u Nišu će se urušiti, a onda se javlja problem i lokalne samouprave i skupštine i Vlade. Šta ćemo raditi sa preko 40 hiljada ljudi zimus koji neće imati grejanje? Jedin alternativa je bila, ono bar koliko sam ja čuo, cena električne energije. Evo, sada da ih obradujem, da im čestitam 22. jun, kada usvajamo prvi put, Predlog zakona o akcizama menjamo i usvajamo akcizu na struju, gde, kako sam ja slušao, biće svima dobro, jer se puni budžet. Samo ima jedan problem, dragi prijatelji, postoji Srbija van Beograda, postoji Srbija gde u Nišu trenutno 38% radno sposobnog stanovništva ne radi. Od čega će oni da plate?
Zbog toga insistiram da Narodna skupština i Vlada maksimalno angažuju budžet u pokretanje onoga što mi imamo, a to su naši resursi, ne čekajući velike kompanije, jer velike kompanije ne mogu da zaposle stotine hiljada ljudi. One jesu potrebne, ali bez pokretanja poljoprivrede, bez povećanja površina pod navodnjavanjem, koje daju tri do četiri puta više proizvoda nego ovako u kakvom su stanju sada, bez pokretanja građevinske industrije, bez pokretanja hemijske industrije, bez pokretanja naftne industrije, a to smo isto pričali, gospodine ministre, na jednom od prošlih viđanja, da je potrebno insistirati da NIS izvrši adaptaciju svojih prerađivačkih kapaciteta da bi mogli da prerađujemo tzv. duboku naftu kada budu iscrpljene naše rezerve, da ne izgubimo naftnu industriju.
Dakle, ovako sa ovim predlogom stranke Zajedno za Srbiju, a verujemo duboko i moja poslanička grupa SDS i Zeleni Srbije, nećemo podržati ovaj predlog, jer smatramo da je ovo samo jedan dodatni namet na građane Srbije, koji oni više ne mogu da plate. Građani Srbije žele da plaćaju svoje dažbine, žele da ispunjavaju obaveze, ali postoji jedno osnovno pitanje – odakle? Potpuno razumem vas da se borite za budžet. Vi gledate tu stranu medalja, a ja vam kažem - izađite iz Ministarstva i prošetajte gradovima da vidite kakvo je stanje gradskih budžeta, kakvo je stanje privrede u Srbiji. Ma ko bio pre, vi ste odgovorni sada i vi ste dobili mandat građana Srbije govoreći da će biti bolje, a ne da kukate kako je bilo gore, pa ne može bolje. Ne, vi ste dobili mandat da bude bolje i vaša je obaveza da u Srbiji bude bolje. Dođite da vidite kako izgleda u gradu Nišu, gde mi imamo dug za javnu rasvetu preko 200 miliona. Da li treba opet da iseku struju? O tome vi trebate, gospodine ministre, da vodite računa. Batalite se povećanja troškova na teret građana Srbije, jer, bar što se tiče građana Niša, nema odakle da se plati. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi kolega je izneo par podataka i ja sam svestan toga da sadašnja politička skupštinska većina, bilo u Gradu Nišu ili ovde u parlamentu, za sve što se desilo u Gradu Nišu okrivljuje bivšu vlast, to je valjda neki manir svih vlada, pa i vaše. Samo jedan podatak, što se tiče zaduženja…

Jesam. Zahvaljujem.
Dakle, samo par podataka. Građani Niša i građani Srbije neka cene ko je u pravu. Dakle, Skupština Grada Niša je pre nešto više od mesec dana izglasala kredit od preko milijardu dinara, toliko što se tiče zaduživanja. Da li će sve ići…
Zamolio bih kolege, ja sve pažljivo slušam, ne priliči sedim glavama i intelektualcima da dobacuju. Ja vas stvarno molim. Ipak moram da se koncentrišem na ono što hoću da kažem, ljudi gledaju.
To kako će da se potroši novac, pokazaće vreme. Vaša skupštinska većina i vaša vlast u gradu je dozvolila da narodna kuhinja ne radi godinu i po dana, dozvolila je da osnovne i srednje škole koje su u ingerenciji grada budu u blokadi i danas su u blokadi, dozvolila je da prvi put Niš posle bombardovanja bude bez struje par dana zbog neplaćenih računa, dozvolila je da dug javnim preduzećima se meri stotinama miliona.
Ja mogu samo da iznesem te podatke, a vi, gospodo, krivite za sve što se sada dešava šta je bilo 2012, 2010, 2008, 2006. godine, to je vaše pravo. Daće Bog, videćemo se na izborima pa će ljudi da kažu ko je više grešio, da li mi nekad ili vi sada. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovani gosti, narodni poslanici, uvaženi stanovnici Zvezdare, javljam se po ovom amandmanu i mislim da treba da se podrži od strane skupštinske većine, iako vidim da skupštinska većina ponavlja priču, bez da shvati ovo za neku prozivku, od pre nepunih godinu dana kada smo donosili ovaj zakon. Ja bih samo jednu rečenicu rekao - da mi ne menjamo zakon, mi, gospodo, podržavamo rokove koje ste sami sebi zadali i rekli da ćete završiti privatizaciju 520 preduzeća. Niste uspeli, kao što je rekao uvaženi ministar, zato što Agencija za privatizaciju koju vi vodite tri godine nije uradila posao, zato što firme koje su u privatizaciji, gde ste vi postavljali rukovodioce, nisu uradili posao, i mi moramo, da bi zaštitili radnike, da ovo produžimo, da damo šansu.
Podržavam ovaj predlog jer nisam mogao u danu kada smo pričali u načelu da odgovorim, nisam imao vremena, kada smo govorili o Nišu, jer ja smatram da Mašinska industrija treba da bude, na osnovu ovoga, to je firma od strateškog interesa za Republiku Srbiju. Jer, moglo je da se uradi ono što je urađeno u Fabrici pumpi „Jastrebac“, da se dug prevede u vlasnički deo države i, mogu da vam kažem, to je urađeno u „Jastrepcu“ 2010. ili 2011. godine. Ta firma živi, muči se, bori se na tržištu, ali živi. Jedine dve firme koje su ostale, to je Mašinska industrija Niš i Elektronska industrija u Nišu. Ovde gube, gube se sa spiska. Ako to nije u svim onim, sada da ne gubim vreme, što ste vi navodili da je bitno da se ispuni da bi neko bio na tom spisku od 17 preduzeća, ja ne znam ko drugi može da ispuni tu kvotu, tim pre što je Mašinska industrija Niš, tj. „Vagonka“, i „Lokomotiva“ su dobile na tenderu posao od 5,5 miliona evra. Tim pre što „Vagonka“, i „Lokomotiva“ mogu da remontuju železničke vagone, vlasništvo Železnice, kojih ima 15.000, a imamo obavezu svake godine, ako sam ja dobro pročitao, 20% mora da se remontuje. Znači, ima posla za te ljude.
Vi ste skupštinska većina, vi formirate Vladu, vi formirate lokalne samouprave, vi se kunete da ćete ostaviti ljude na poslu. Govorim o 92.000 porodica. U Nišu je to hiljadu i nešto porodica. Toliko radnika ima još u MIN-u i u elektronskoj industriji. Hajde da učinimo napor, ako dajemo drugima šansu, pa što ne date i Nišu šansu? Šta je problem? Pa i Nišlije pune taj budžet.
Šta je problem? Zato što neko iz agencije je rekao da je to nemoguće. Ne verujem. Pa nisu uradili posao godinu dana. Zato što je neko iz Ministarstva, uz dužno poštovanje ministra, ali nije ministar sam u Ministarstvu, ne može on to sve da radi, ima ih bar 50. To je kao kapetan lađe. Ako onaj običan mornar ne odvede brod, može on da daje gas koliko hoće, on stoji u mestu. Neko je to morao da pripremi. Dajmo šansu da prežive ljudi. Dajmo šansu.
To je što je ministar rekao, ja verujem da se to desilo, da ste vi objasnili, pa normalno, i ja da odem negde da objašnjavam nekome ko je daleko ispod mene, on mora da prihvati. Šta će da kaže predsednik sindikata? Ne prihvatamo? Pa, neće da kaže. Direktor firme da kaže – neću? Pa, neće da kaže. Ali, ja računam da ćete vi naći mogućnost. Ja ne znam, to nije moj posao da vam kažem šta treba da radite, ali da pričamo o tome da se ne zna koja su imena ili zakon kaže da će da se tek donese odlukom Vlade koje su firme na tom spisku koje će dobiti tu šansu, a ovde svi pričamo o nekih 17 firmi, a još nije donet zakon, pa dajte da dodamo još dve firme, pa neka ih bude 19. Jer u pitanju je grad koji je nekad bio drugi, na moju veliku žalost sada je treći u Republici, a ako ovako nastavimo, biće petnaesti. Nije problem što će Niš biti petnaesti, a gde će biti mesta iz kojih vi dolazite, koja su mnogo manja od Niša, i po potencijalu i po broju stanovnika i po privrednim resursima, gde će ona da budu?
Ako ne uložimo napor da sačuvamo to što može da se sačuva i ako dobijemo za godinu, godinu i po dana, bez obzira da li se ovo radi zbog izbora ili ne, to nije tema, tema su ti ljudi, dobijamo još sto hiljada nezaposlenih ili 92 hiljade nezaposlenih. Pitam se onda, ko će nekoj sledećoj vladi da puni budžet? Ne može budžet, ljudi, na osnovu kredita Međunarodne zajednice da se puni. Mora da radi. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljuje gospodine predsedavajući.
Povredili ste član 106. – Govornik mora da priča samo o tački dnevnog reda.
Dužni ste bili da gospodina Aleksandra Martinovića da upozorite da ne priča o trenutnim i bivšim situacijama, nego o temi dnevnog reda. Dnevni red je izmena Zakona o privatizaciji jer se pomeraju rokovi za izvršenje tog zakona.
Znači on je pričao o bivšim privatizacijama, a nije rekao da je tema dnevnog reda nesposobnost ove vlade da spremi dokumentaciju…

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovani gosti iz ministarstva, cenjene koleginice i kolege, član 4. se odnosi na član 20. koji kaže – subjekt privatizacije dužan je da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, u skladu sa zakonima kojima se uređuje računovodstvo i međunarodnim računovodstvenim standardima, u roku od 30 dana od dana objave javnog poziva.
Da ne bih gubio vreme čitajući ceo zakon, tražili smo da ovaj rok od 30 dana se podigne, tj. produži na 45 dana. Daću obrazloženje, mada je Vlada rekla – amandman se ne prihvata, jer je predloženo rešenje u Predlogu zakona, u pogledu roka dato u skladu sa skraćenjem svih rokova radi sprovođenja postupka privatizacije u definisanim vremenskim okvirima.
Gospodine ministre, meni nije jasno, mi produžavamo rokove da damo šansu da se privatizuju firme koje se nisu privatizovale, i to iz razloga kako ste vi rekli – što u Agenciji za privatizaciju nisu bili ažurni, što firme nisu bile ažurne, što na vreme nisu dostavili dokumentaciju, što je ceo postupak bio spor. Sada kada ćemo produžiti vreme, kada produžavamo vreme, skraćujemo vreme da se pripreme svi ti papiri koji nisu pripremljeni.
Mislim da je smisleno da ostavimo 45 dana. Džabe ćemo mi njima da skratimo rok ako je to samo na papiru, a oni ga ne ispune. Mislim da je mnogo bolje, kada već produžavamo rok za ceo postupak, da to traje 45 dana, da im damo šansu da imaju dovoljno vremena, kakvi su takvi su, što kažu naši ljudi, naši su, da spreme te papire i da urade sve ono što je potrebno da bi vi mogli lagodno da uđete u postupak privatizacije i pregovora sa potencijalnim investitorima.
Zato vas molim da još jednom razmislite o ovom mom predlogu, tj. našem predlogu i da prihvatite ovaj rok od 45 dana, jer time izlazimo u susret i dajemo šansu da završe posao ti ljudi, jer gro posla ne zavisi samo od vas i ministarstva, a ti ljudi koji treba da odrade posao, vi direktno ne možete da utičete na sve firme kao ministar, pa im onda dajte da mogu da završe svoj posao. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Predložili smo da se član 6. briše, jer vi u članu 6. kažete da se broj 30. zamenjuje brojem 15. i mi predlažemo da se ova zamena briše i da ostane član koji je do sada važio u zakonu, koji kaže – Agencija pripreme objavljuje javni poziv za prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije, javni poziv sadrži poslovno ime subjekta privatizacije, podatke o strukturi i vrednosti kapitala, opis i vrednosti kapitala imovine, početnu cenu za prodaju kapitala, odnosno imovine, rok za podnošenje prijave za učešće, kao i druge podatke o značaju za sprovođenje postupka. Javni poziv iz stava 1. ovog člana objavljuje se najmanje u jednom dnevnom visoko tiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, na internet stranici Agencije, najkasnije, bilo je 30 dana, vi kažete, predlažete da bude 15 dana, - pre dana koji je određen za dostavljanje prijava.
Isto u skladu sa onim što sam malopre pričao, ja vas molim da te rokove ostavimo, jer to su rokovi gde vi ne možete da utičete da subjekat uradi sve u tom roku. Ne možete fizički da postignete i bolje im dati veći rok, jer šta će se desiti ako on stigne 16. dan? Onda ga zakon sputava i mislim da bi trebali da produžite rok.
Najlakše je napisati nešto idealno, ali trebate da budete svesni da i cela ova priča danas je zbog toga što neko nije uradio posao. I hajmo da im damo šansu da urade posao. Kažem, kakvi su, takvi su, naši su, bolje nemamo.

Dakle, apsolutno se ne slažem sa vama gospodine ministre.
Ja mislim da mi ovde imamo jedan deo kada pričamo, pričamo o zakonu i tome da ćemo biti rigidni i da to mora tako da se uradi, a onda odemo van ove sale i realni život kaže to nije tako. Suština cele ove priče, ja ću pokušati da bar prikažem kako ja to razumem i kako ja razmišljam o tome, je 92.000 radnih mesta koje hoćemo da zadržimo i to je imperativ cele priče. Sve ovo što mi imamo to je hartija, to jeste hartija na kojoj piše zakon, ali mi zakon možemo da promenimo.
Sva suština promene zakona je, a mislim da smo tu svi saglasni, je da sačuvamo 92.000 radnih mesta. Na nama je, na Skupštini, na ministarstvu, na Vladi da uradimo sve što možemo kako znamo i umemo da ti ljudi ostanu da rade. To je valjda cela suština. Nije suština da donesemo zakone i doneli smo zakon, to smo uradili pre godinu dana pa menjamo rokove.
Dajmo tamo gde vidimo da nešto ne štima, da damo šansu da svi koji znaju i umeju pomognu da se to reši. To što ćemo umesto 30 dana da kažemo – sada morate, niste naučili lekciju, sada ćete uraditi za 15 dana. On neće da je nauči, ako je ne nauči šta da radimo od oktobra? Šta ćemo da radimo za godinu dana ako se to ne desi?
Nije suština da menjamo zakon, suština je da rešimo problem. Ponavljam, suština je 92.000 radnih mesta. Svako od vas ima neku firmu koja će da ode pod led. Mene boli mašinska i elektronska, nekog boli neka druga firma, draža mu je od mašinske i elektronske. Ali meni je bitno, jer su to moje komšije. Svako od vas ima komšije, dajmo da zakonom omogućimo, ako već menjamo rokove, ako već produžavamo rokove, dajmo da omogućimo da ti ljudi mogu da imaju šansu da nastave da rade. Hvala.

Po amandmanu, prijavio sam se za amandman.

Da, briše se predlog koji je dala Vlada, a ne amandman. Znači, to je amandman. Znači, tražimo da ostane član koji kaže, član 37. – ugovor o prodaji kapitala je ugovor po pristupu i može da sadrži odredbe o ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni, roku plaćanja, iznosu i roku investiranja kupca, o obavezi poslovanja subjekta privatizacije, ograničenju raspolaganja imovinom i kapitalom subjekta privatizacije putem otuđenja i zaloga, zabrani smanjenja broja zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme, obavezi isplate redovne zarade zaposlenima, sredstvima obezbeđenja urednog izvršavanja ugovornih obaveza i druge odredbe.
Vi predlažete da se brišu ove rečenice – Agencija za privatizaciju i kupac kapitala kao ugovorne strane potpisuju zapisnik, koji sadrži specifikaciju imovine, prava i obaveza subjekta privatizacija, tj. koji čine ugovorne obaveze po pravilu traje dve godine, i td. i td.
Mi predlažemo da se ovo što ste vi predloži ne prihvati, da ostane kako je doneseno prošle godine, jer smatramo da je ovakvo rešenje koje predlažete neprihvatljivo, jer upravo ove odredbe garantuju veći stepen pravne sigurnosti i lakše rešavanje eventualnih sporova. Upravo ova odredba omogućava da se tačno zna šta je kupljeno u postupku privatizacije.
To je naš stav i mislimo da ćete napraviti grešku ako ne prihvatite naš predlog amandmana. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodine ministre, uvaženi gosti iz Ministarstva i iz Agencije, poštovane koleginice i kolege, uložili smo amandman na član 17. koji ima samo jedan stav, a mi smo dodali još jedan stav.
Izvorni predlog Vlade glasi – Ministarstvo nadležno za poslove privrede, nastavlja da obavlja kontrolu i verifikaciju postupaka svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala, koji su započeti, a nisu završeni, kao i kontrolu procene vrednosti kapitala učesnika statusnih promena.
Mi predlažemo da se doda 2. stav, pored ovog stava koji je predložila Vlada, a koji glasi – Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnog odbora godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona.
Dali smo obrazloženje, s obzirom na značaj ovog zakona, odnosno značaj okončanja procesa privatizacije, ali imajući u vidu da se izmenama i dopunama uvode određeni izuzeci, u pogledu roka završetka privatizacije, kao i odlaganje postupka izvršenja, nad subjektima privatizacije, vrlo je bitno ustanoviti posebnu obavezu Vlade, da upravo po pitanjima primene ovog zakona podnosi Narodnoj skupštini izveštaj.
Vi ste odgovorili, samo da nađem – da se amandman ne prihvata, jer se saglasno postojećim zakonskim rešenjima, Zakona o javnim agencijama i Zakona o privatizaciji, na mesečnom nivou, usvajaju izveštaji o radu Agencije za privatizaciju, a saglasno važećem članu 84. stav 3. Zakona o privatizaciji, Ministarstvo privrede je dužno da nadležnom odboru Narodne skupštine podnosi mesečne izveštaje o stanju postupka privatizacije, kao i da pruži sve potrebne podatke i informacije po zahtevu nadležnog odbora.
Vaše legitimno pravo je da ne prihvatite naš amandman. Mislim da je dobro da jedanput godišnje raspravljamo, kao što danas raspravljamo. Stvar je skupštinske većine da li želi da se to što se dešava oko privatizacije, obavezno čuje ili po potrebi, legitiman stav.
Mislim da bi trebalo da prihvatite ovaj predlog, iako se podnose mesečni izveštaji od strane Agencije, red je da Vlada jednom godišnje, pošto je vrlo bitna tema, izađe pred narodne poslanike, pa ma šta bilo i podnese izveštaj.
To je naš predlog, a vi izvolte, nadam se da ćete prihvatiti.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, kolega je objasnio pošto imamo isti predlog, mi smo dali predlog da se u članu 18. umesto što ste vi napisali da ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, da se to dešava osmog dana, i normalno tada bi probili rok, danas je 27. maj, rok za zaštitu koji je bio po starom zakonu donesenom pre godinu dana je bio 31. maj i onda bi sve ovo palo u vodu, jer bi poverioci utužili privredne subjekte kako vi kažete i ne bi imali taj kapital koji je potreban za privatizaciju, on bi se urušio.
Sada da se vratimo par članova unazad. Kada sam tražio da se produži rok sa 30 na 45 dana, sa 15 na 30 dana, vi ste rekli da to treba u skladu sa zakonom, a ja sam vam rekao da to ne zavisi od vas, nego zavisi od ljudi na koje vi ne možete da utičete. Pa evo, da su vaši u ministarstvu koje vi vodite vam rekli da ističe zakon i da treba da se produži, da ste samo sedam dana ranije ušli u ovu proceduru, ovo bi se donelo po zakonu, tj. u roku od osam dana od dana donošenja odluke o objavljivanju u „Službenom glasniku“, osmog dana i mi ne bi imali razlog da vam ovo spočitavamo.
Normalno je da vi kao jedan čovek ne možete da pratite šta radi celo ministarstvo. To je jedan sistem. To je jedna mašinerija koja radi, gde svaki šraf mora da zna svoje mesto. E, zbog toga sam ja tražio produženje rokova, jer to smo pričali i prošle godine u ovo vreme. Normalno da smo mi bili krivi za sve i u redu je, nema problema. Krivi smo.
Ali, prošlo je godinu dana, nismo mrdnuli crtu. Pa opet smo mi krivi. U redu da budemo opet i mi krivi. Ali, problem je šta će biti sa 92.000 radnih mesta.
Ako ih zguramo u tesan okvir, ako skratimo rokove, mi ćemo doneti zakon, ali efekti neće biti onako kako mi želimo i očekujemo. To je problem.
Zato sam insistirao da ostanu rokovi, ne da bi ja imao nešto samo kontra protiv skupštinske većine, nego sam ubeđen da ono što nije moglo da se završi na toliko mnogo vremena, govorim o devet meseci, deset, koliko ima od donošenja ovog zakona prošle godine, sada mi tražimo da se to završi sa opet kratkim rokovima i sa obavezama koje mora u mnogo kraćem roku da se ispune.
S toga mislim da ćemo imati problema i molim vas ako ikako možete kao ministar da prihvatite ove amandmane pre glasanja ili kao predlog Odbora, kako god, i da damo šansu da bar oni koji imaju tračak nade to i ostvare i ostanu na svojim radnim mestima. Hvala.

Ja vam se zahvaljujem. Trudiću se da budem brz.
Koleginica me nije razumela, ali ponoviću radi građana Srbije.
Dakle, zakonska obaveza i zakonska procedura je da zakon stupa na snagu osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Ja sam rekao da ovaj zakon mora da bude donesen zaključno sa 31, jer tada prestaju pravne zaštite preduzeća donesene prošlim zakonom koji ste vi doneli, koji ste vi odredili rokove, koji ste vi ovde izglasali pre nepunih godinu dana.
Ja samo kažem da je neodgovorno od strane stručnih službi, bilo ministarstva ili Vlade, što nisu ovaj zakon doneli sedam dana ranije. Nema razloga da ovo dođe sedam dana kasnije i onda ne bi bili u situaciji da donosimo zakon koji po hitnom postupku, hitno rešava da stupi na snagu odmah po objavljivanju u „Službenom glasniku“. Tu je osnovni problem koleginice. Tu je problem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Na početku svake sednice, a ovo je šesti put, ja predlažem Narodnoj skupštini da prihvati moj predlog i uvrstimo u dnevni red Predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim bismo umnogome pomogli građanima Srbije. U ovih dva minuta pokušaću da objasnim o čemu se radi.
Dakle, Zakonom o zdravstvenom osiguranju u tački 41. se govori o tome ko ima pravo na lečenje usta i zuba, tj. popularno rečeno na popravku zuba preko finansija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, tj. uz pomoć overene zdravstvene knjižice.
U tom članu se kaže da tu vrstu usluge mogu da imaju mlađi od 18 godina, studenti i srednjoškolci do navršene 26 godine, trudnice i određene vrste pacijenata koji imaju neke specifične bolesti, da ih sad sve ne nabrajam.
Ono što sam ja predložio je da izmenimo član 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju i damo pravo svim građanima da imaju mogućnost lečenja usta i zuba na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a govorim o cifri od preko četiri i po miliona naših sugrađana u Republici Srbiji.
Ono što je paradoks, tih četiri i po miliona su radno sposobno stanovništvo koje uplaćuje doprinose za zdravstvo, a jedino nema pravo da na teret Fonda, tj. na teret novca koji se skuplja uplatom tih doprinosa, popravlja svoje zube i leči bolesti usta.
Ja sam svaki put kada sam izlagao ovaj predlog apelovao, pre svega, na kolege poslanike lekare, pa na ostale kolege, da prihvate moj predlog iz prostog razloga što to ne traži povećanje radno ugovorenih lekara i sestara u zdravstvenim organizacijama, primarnog zdravstvenog nivoa, niti traži dodatna sredstva, jer na poziciji stomatološke zdravstvene zaštite Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ima neraspoređenih preko 350 miliona dinara, što je više nego dovoljno za kupovinu dodatnog materijala kako bi te usluge mogle da se pruže našim sugrađanima.
Još jedanput apelujem, pre svega, na kolege, a onda i na sve narodne poslanike da prihvate moj predlog i izađu u susret građanima Srbije, jer živimo u vrlo teško vreme, kada vrlo mali broj naših sugrađana može da odvoji novac da ide kod privatnih stomatologa i dajmo im šansu da mogu da poprave zube i leče oboljenja usta na teret Republičkog fonda koji oni svojim sredstvima pune. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Ja bih vas samo molio da mi ponovite zakon, nisam vas čuo od galame u sali, da znam.