Zahvaljujem se.
Dakle, uopšte se ne slažem sa argumentacijom gospođe ministar, a o replici kolege koji je učestvovao u diskusiji, ne želim uopšte da diskutujem o tome.
Smatram da je vaše pravo i sprovođenje politike i odlučivanja o vrsti zakona i kako će zakon da izgleda, to je vaša politička odluka, vi ćete to da izglasate, ali dozvolite nama pravo da kažemo i drugačije mišljenje i drugačije viđenje celog problema.
Mislim da radno vreme treba da se ograniči zakonom, ne podzakonskim aktom jer mi garantujemo za kvalitet i sprovođenje zakona, ne ministarstvo. Oni će po nalogu Skupštine sprovoditi ovaj zakon kako ga mi ovde budemo kreirali i kako ga mi budemo usvojili.
Ja sam duboko ubeđen da ovo treba rešiti zakonom, ovim članom, da treba ispoštovati maksimalno Zakon o radu i smanjiti mogućnost, eventualne zloupotrebe na terenu. O tome će ljudi da sude, pa Bože moj, videćemo se na izborima. Hvala.

Zahvaljujem.
Ja mislim da imam pravo na repliku, ali nije problem. Vaša je zadnja. Uvaženi kolega, apsolutno niste u pravu.

Ja sve vreme pričam o amandmanu, ali nije problem.

Dobro. Hajdemo iz početka.

Zahvaljujem.
Dakle, kolega apsolutno nije u pravu, ali ne želim da ga korigujem i da ulazim u polemiku. Govorimo o vrlo bitnoj stvari, govorimo o zakonu i radnom vremenu radnika koje treba da bude su skladu sa zakonom. Dakle, mi o tome govorimo.
Samo bih odgovorio kolegi Babiću, ja njega ne mrzim, on mi je drag. I moji kontakti sa njim do sada su bili vrlo korektni, tako da ja vas stvarno ne mrzim.
Što se tiče tendera, pa podsetio bih vas, recimo, za „Jugobanku“. Recimo „Jugobanka“ je isto odrađena tenderski i tu je najbolji ponuđač na tenderu dobio prostor „Jugobanke“ i tu će da se gradi hotel. Isto kao što je, recimo, kao vi ste pominjali nešto „Delta siti“, ali i to nije tema.
Tema je radno vreme. Ono što mi ovim zakonom, ponoviću još jedanput, ja ne znam da li na isti način čitam, radno vreme izvršnog radnika u jednoj smeni ne može trajati duže od 11 sati. To je tema. To je tema svih tema. I ja kažem, zbog građana Srbije koji gledaju ovo, da ja mislim da mi to radno vreme maksimalno trebamo da rešimo zakonom. Vi kažete da treba podzakonskim aktom. Vaše je legitimno. Kao što sam više puta rekao, vi možete da izglasate da je zemlja kockasta, ali nije, kotrlja se.
Ja branim moj stav i kažem građanima da postoji drugi način promišljaja u vezi ovog zakona, druga ideja i drugo rešenje, a oni će da procene ko je u pravu. Nemojte toliko da se ljutite. Zahvaljujem.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Od kada se zemlja kotrlja?)

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospođo ministar, uvaženi gosti, poštovani narodni poslanici, mi smo predložili da se naslov iznad člana 40. koji glasi „akt upravljača“, preimenuje u „opšte uslove prevoza“. Mislimo da je malo svrsishodnije, jer normalno vi u članu i pišete u prvim rečenicama „upravljač propisuje opšte uslove prevoza, utvrđuje vozni red, radno vreme i cenovnik“, znači sve ono što se tiče prevoza i mislimo da je smislenije da umesto „akt upravljača“, koji je jedan vrlo širok pojam, je mnogo primereniji naziv ovog dela „opšti uslovi prevoza“, jer se o tome radi.
U drugom stavu, kažete: „Opštim uslovima prevoza mora se obezbediti da se lica pridržavaju uputstva koja daje izvršni radnik, kao i da se tokom upotrebe žičare ponašaju na način kojim se obezbeđuje bezbedan i redovan rad i prevoz žičara“. Mi smo predložili da se ove reči „mora se obezbediti“, zamene rečima „propisuje se obaveza“. Znači, opštim uslovima prevoza propisuje se obaveza da se lica pridržavaju uputstava itd. Mislimo da je to mnogo bolje rešenje.
Vi ste odgovorili da se amandman ne prihvata iz razloga što je preformulacija suvišna. Mislim da je jezički ispravnije i jasnije i konkretnije ovo što smo mi predložili, te još jedanput vas molim, gospođo Mihajlović, da razmotrite i prihvatite ovaj naš predlog, jer mislim da će ovaj član biti jasniji o kome smo dali amandman. Hvala.

Dakle, evo još jedan amandman koji smo mi podneli, a Vlada odbila. On se odnosi na član 46. na deo pružanja prve pomoći i on glasi - izvršni radnik mora biti osposobljen za pružanje prve pomoći povređenim licima u vanrednim događajima i to je u redu. Drugi stav koji tražimo da se briše, kaže - upravljač propisuje poslove iz stava 1. ovog člana i treći stav kaže - osposobljavanje izvršnih radnika iz stava 1. ovog člana, obavljaju „Crveni krst“, zdravstvene ustanove i društva koja obavljaju delatnost medicine rada i specijalisti medicine rada.
E sada ja vas pitam, gospođo ministarko, ako ostane ovaj drugi stav, šta će ovaj upravljač da propiše u vezi pružanja prve pomoći? Ajte molim vas, objasnite šta će on da propiše i kako će on to da utiče, znači, neki mašinski inženjer, pravnik, privatnik, ne znam, neko ko je završio ove brze, skupe fakultete, kako će on da uputi ovog radnika da pruža prvu pomoć, mimo standarda i propisa i načina pružanja prve pomoći koje su ga obučile specijalizovane ustanove koje su za to osposobljene. Evo, ja se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, uvaženi gosti, narodni poslanici, sada me je stručno telo Vlade, kako kaže gospođa ministar, zbunilo. Malopre nije htelo da prihvati da akt upravljača se zameni onime što obrađuje član 40, a to su opšti uslovi prevoza, a sada je prihvatilo našu izmenu gde glavu VII koja nosi naziv izvorni u zakonu - koncesije, koji smo predložili da se zove - javno privatno partnerstvo i koncesije, to je prihvatilo, da bi posle u članu 50, sledećem članu, gde smo ono što je zakonodavac napisao kao podnaslov - odluka o davanju koncesija, mi preformulisali - odluka o davanju koncesije i javno privatnog partnerstva, o čemu govori član 50, odbili.
Pa, sada mi dajte razumno objašnjenje. Zašto ste prihvatili ovu izmenu naš predlog - javno privatno partnerstvo i koncesija da zameni - koncesije, a niste prihvatili ovde akt upravljača da se zameni, to je akt upravljača normalno za sve što da upravljač akt, ima više vrsta tih akata, da zamenite sa opštim uslovima prevoza.
Posle toga u članu 50. opet ne prihvatate. Dajte, kažite tim stručnim službama u Vladi da ujednače kriterijum. Ako nešto ne prihvataju i ostaju rigidni, da budu dosledni do kraja. Nemojte na pola da menjaju. Hvala.

Član 55. se odnosi na deo koji nosi naziv – žalba i on glasi – protiv rešenja inspektora nije dopuštena žalba. Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja. Podnošenje tužbe ne odlaže izvršenje inspekcijskog rešenja.
Mi smo predložili da se ovaj član briše, a dobili smo mišljenje da se amandman ne prihvata iz razloga što preformulacija nije svrsishodna. Sada ja stvarno ne razumem da li preformulacija nije svrsishodna. Pa vi ste ukinuli pravo žalbe koje je dao Zakon o ispekcijama koji smo usvojili nema 10 dana. Vi ste ukinuli pravo dvostepenosti.

Ne smeta meni. Naučio sam. Nije problem.
Te vas molim gospođo ministar da prihvatite ovaj naš predlog i da ili date dvostepenost u radu inspektora tj. podnošenja žalbi ili da skinete ovaj član iz zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, narodni poslanici, član 59. glasi: „Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj upravljač ako 1) ne osigura odgovarajuće komunikacione uređaje u skladu sa odredbom člana 14. stav 1. ovog zakona, 2) ne osigura opremu potrebnu za obavljanje zadataka izvršnog radnika u vozilu“, u skladu sa odredbom 15. stav 4. ovog zakona.
Mi predlažemo tačku 3) koja kaže – ne obezbedi izvršnom radniku odgovornom za rad postrojenja odgovarajuća radna sredstva i ne osigura da izvršni radnik bude odgovarajuće osposobljen da izvodi predmetne zadatke, u skladu sa odredbom člana 17. stav 3. Dalje, tačka 3) postaje 4) i tako do tačke 11).
Dobili smo mišljenje – amandman se ne prihvata iz razloga što primedba nije adekvatno argumentovana. Nije mi jasno, ako pažljivo pročitamo član 17. stav 3, on glasi: „Upravljač žičare je dužan da izvršnom radniku odgovornom za rad postrojenja obezbedi odgovarajuća radna sredstva i mora osigurati da izvršni radnik bude odgovarajuće osposobljen da izvodi predmetne zadatke.“
Ako je upravljač žičare dužan da nešto uradi, logično je da on odgovara za to što ne izvrši svoju dužnost. Ne može biti prekršaj izvršnog radnika, osim ako vi ne mislite drugačije, pa bih vas molio da vaše stručne službe daju argumentovano obrazloženje. Hvala.

Član 66. koji je predložila Vlada glasi: „Do donošenja akta iz člana 45. stav 6. ovog zakona uviđaj o ozbiljnoj nesreći iz člana 48. stav 2. ovog zakona obavlja upravljač“. Mi smo predložili da se ovaj član briše, računajući da bude usklađen sa amandmanom koji smo dali na član 48, ali pošto je član 48, tj naš amandman odbijen na taj član, a ovaj amandman je bespredmetan, te ga povlačimo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, član 8. govori sledeće – Prevozne isprave se prodaju licima sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću bez dodatnih troškova. Prevoznik, prodavac karata ili naručilac prevoza ne može zahtevati od lica sa invaliditetom i lica sa smanjenom pokretljivošću da budu u pratnji drugog lica prilikom ulaska, odnosno izlaska iz voza, sve dok to nije zaista neophodno.
U zadnjem stavu, gde smo mi uložili amandman, kažete da prevoznik mora pružiti besplatnu pomoć licima sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću u vozu i tokom ulaska i izlaska iz voza.
Mi smo predložili da se ovaj stav 5. promeni i da glasi: „Prevoznik je dužan da licima sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću obezbedi nesmetan ulazak i izlazak iz voza, kao i odgovarajuće mesto u vozu i/ili dodatne usluge čije je pružanje potrebno zbog invaliditeta ili smanjene pokretljivosti“, tako da je sada ovaj član jasniji, konkretniji i neće dovoditi one na koje se odnosi u nedoumicu.
Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, uvaženi gosti iz Vlade, poštovani narodni poslanici, predložio sam izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju i to člana 41. koji se odnosi na pregled i lečenje bolesti usta i zuba. Jer, postojeće zakonsko rešenje predviđa da se osiguranim licima obezbeđuje pregled i lečenje bolesti usta i zuba ambulantno, polikliničkim i stacionarnim uslovima i to do navršene 18 godine, znači deci i omladini.
Srednjoškolcima i studentima do navršene 26. godine, zatim porodiljama, trudnicama, u vezi sa trudnoćom 12 meseci posle porođaja. Zatim, ukazivanje hitne stomatološke zaštite odraslih, kod operacija, izuzev protetskog zbrinjavanja na vilicama, kod transplantacije bubrega, odnosno operacije na srcu, pregled i lečenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana malignih bolesti.
Ovako normiranom zdravstvenom zaštitom, ona je vrlo restriktivna prema najvećoj populaciji, populaciji radno sposobnog stanovništva između 26. i 65. godine a i starijih, i to one populacije koja i puni taj budžet RFZO, znači ta populacija nema pravo na popravku i lečenje u vezi bolesti usta i bolesti zuba.
Ovakvom izmenom, a daću vam i par podataka, mi smo ujednačili tj. da svi osiguranici u Republici Srbiji, osiguranici RFZO imaju pravo na lečenje usta i zuba na teret RFZO za zdravstveno osiguranje.
A daću vam i podatak da u Srbiji trenutno po zadnjem popisu ima 7.186.274 stanovnika, do 18 godina je 1.427.272 stanovnika, a preko 65 godina je 1.250.316 stanovnika.
Grupacija između 18. i 65. godina ima 4.509.274 stanovnika, ova poslednja grupacija stanovništva je izuzeta iz prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu i ovaj moj predlog se odnosio na njih tj. na tu populaciju, koju ima 4.509.000.
Evidentno je da zdravlje zuba stanovništva je u veoma lošem stanju, a to možete da se uverite u svojoj okolini, naročito u delovima Srbije koji su ispod Save i Dunava, gde je procenat nezaposlenosti veći, gde ljudi nemaju novaca da privatno popravljaju i leče zube, te mislim da je ovo vrlo potrebno da se sprovede i da bi bilo na korist stanovnika Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažena ministarko, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, danas, ponoviću zarad javnosti, raspravljamo o objedinjenoj raspravi o četiri predloga zakona: Predlog zakona o žičarama za transport lica, Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade UAE i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.
Kao što je rekao moj uvaženi kolega Marko Đurišić, mi ćemo podržati ove sporazume, jer sporazumi su dobri za svaku državu, pa i za Srbiju. Oni znače da se šire i pojačavaju kontakti među državama. Ja ću, rizikujući da se ponovim, jer je dosta toga rečeno o ovim predlozima, pre svega reći da ćemo Predlog zakona o žičarama za transport lica, na koji smo podneli 35 amandmana na 67 članova i to je zakon gde imamo najviše zamerki, pričati više u danu kada budemo pričali o pojedinostima. Moj kolega Marko Đurišić je dosta rekao o tom predlogu zakona, tako da se ja ne bih ponavljao.
Što se tiče Predloga zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, mislim da je on dobar i da je potreban, da je to usaglašavanje sa evropskim direktivama i da je dobro što će, kao što je rekla gospođa ministarka, do kraja godine biti doneti svi podzakonski akti kako bi ovaj predlog zakona, tj. kada bude usvojen u Narodnoj skupštini, mogao da ima punu primenu.
Dobro je to što će Železnica Srbije, a čuli smo od gospođe ministarke podatke da mi u suštini imamo železnicu koja radi između 10% i 30% od njenih mogućih kapaciteta, da se osavremenjuje, da se renoviraju pruge, da se renoviraju te kompozicije koje će saobraćati tim prugama i dobro je to što će postojati brza pruga između Beograda i Budimpešte, kroz Vojvodinu. Dobro je to što će ti vozovi ići 300 kilometara ili 150. U krajnjoj liniji, nije ni bitno koliko će brzo ići. Bitno je da će ići brže od ovih 30 kilometara koji su prosek ili nešto ispod 30 kilometara kroz Srbiju, koji je sada trenutno aktuelan.
Ono što bih iskoristio, to je da pitam gospođu ministarku, jer ima jedna velika nedoumica u gradu Nišu, naročito kada je u pitanju železnički saobraćaj, a to je izmeštanje pruge iz centra grada. Građani Niša i vi vrlo dobro znate da su 2011. godine napravljeni dogovori i isplanirano je povlačenje sredstava preko IPA fondova, to je bio negde kraj 2011. godine, i to u visini oko devet miliona evra, koji su trebali da se iskoriste za projektovanje i eksproprijaciju.
Da vas podsetim da je u pitanju 14,5 kilometara nove trase, tj. dela gde će proći ta nova trasa koja je predviđena za izmeštanje železničkog saobraćaja iz centra grada, a novac koji bi se upotrebio za eksproprijaciju se odnosi na 4,5 kilometara gde još nije izvršena eksproprijacija.
Od 2012. godine se stalo. Ono što pitaju građani Niša je priča koja kruži gradom da će doći do elektrifikacije postojeće trase, što mislimo da je nedopustivo, jer to znači da ćemo bukvalno i fizički podeliti grad na dva dela, što u 21. veku ne bi trebalo da se desi, pa bih vas ja molio, gospođo ministar, da nam odgovorite, jer to je jedna nedoumica, bar da ljudi znaju šta je stav ove Vlade i kako će to da se reši kao problem koji više decenija muči građane Niša.
Drugo na šta bih se još osvrnuo, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma u vazdušnom saobraćaju. Napomenuo bih par podataka da bi građanima bilo jasno kakvi su ovo sporazumi.
Postoje dve vrste sporazuma. To su multilateralni sporazumi i bilateralni sporazumi. Ovi sporazumi, koje ćemo sada verifikovati, su u rangu bilateralnih sporazuma. Oni treba da uvedu potpuno slobodan saobraćaj, ali uz tzv. državnu dezignaciju. To znači da iz svake države potpisnice može da leti bilo koja kompanija, misli se na jednu ili više kompanija države potpisnice, koju prethodno odredi vazduhoplovna vlast te države .
Dalje, sporazumi ne propisuju bilo kakvo ograničenje u saobraćaju ni po obimu ni po broju frekvencija ni po tipu aviona, što znači da su same avio kompanije ovlašćene da određuju koliko će leteti, kojim danima i kojim avionima. One su dužne da o tome obaveste državu preko koje vrše nalete ili gde lete.
Dalje, sporazumi u svojim aneksima određuju u koliko tačaka država dozvoljava let. Sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima daje potpunu slobodu, tj. neograničen broj tačaka, dok sporazum sa Kinom dozvoljava let samo u tri tačke po našem izboru i ne odnosi se, kako kažu ljudi iz struke, na letenje u Honkongu, Makau i Tajvanu. Dalje, sporazumi uvode međusobno priznavanje uverenja i dozvola.
Ono što je sastavni deo svih tih sporazuma, rešavanje sporova je različito rešeno. U sporazumu sa Ujedinjenim Arapski Emiratima sporovi se rešavaju pregovorima, a zatim arbitražom, dok Sporazum sa Kinom propisuje da se sporovi rešavaju pregovorima, a zatim, kako piše u sporazumu, diplomatskim kanalima, a ja bih voleo da mi to malo podrobnije objasnite.
Ono što sam ja od ljudi iz struke čuo, a to je jedna nedoumica, pa bih vas molio da nam ovde to odgovorite, a to je da oba međunarodna sporazuma koji su na dnevnom redu predviđaju postojanje opšteg međunarodnog prihvaćenog standarda vlasništva i efektivnog upravljanja kompanijama. Tako kažu ljudi koji se time bave.
To znači, evo, pročitaću vam – da se sva prava i privilegije koje propisuju ovi sporazumi odnose samo na kompanije koje se nalaze u dominantnom vlasništvu države potpisnice ili njenog državljanina i koji su pod efektivnom kontrolom i upravom države potpisnice ili njenog državljanina.
Sporazum u odnosu na Ujedinjene Arapske Emirate nije problem, apsolutno nije problem, ali ono što se nameće kao dilema, i to bih molio da mi odgovorite, je Sporazum sa Kinom, jer iako je avio kompanija Er Srbija u 51% većinskom vlasništvo Republike Srbije, evidentno je da imamo potpisan sporazum sa Etihadom o menadžmentu i upravljanju kompanijom, čime otvoreno priznajemo da nad kompanijom nemamo operativnu kontrolu i da to radi strani vlasnik. Pitam - da li će to biti, eventualno, problem i da li će predstavljati problem u komunikaciji i realizaciji sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom? Ja vam se zahvaljujem na odgovoru.