Zahvaljujem.
Uvažena predsednice parlamenta, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je četvrti put da dajem predlog izmene, tj. da dajem predlog da se u dnevni red uvrsti Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima.
O čemu se radi? Za nešto više od mesec dana lokalne samouprave će izgubiti pravo da iz svojih budžeta finansiraju lokalne javne medijske servise. Onda ćemo dobiti sledeću situaciju u Republici Srbiji, da imamo građane prvog i drugog reda, kada govorimo o javnom medijskom servisu, informacijama i dostupnosti svih građana ka tim javnim medijskim servisima.
Po zakonu koji smo usvojili prošle godine, ja mislim juna meseca, javni medijski servis na teritoriji Republike Srbije postoji kao RTS, Radio-televizija Srbija, Radio-televizija Vojvodina i do juna meseca su bile lokalne televizijske stanice koje su bile lokalni javni medijski servisi. Onog momenta kada mi budemo skupštinskom odlukom, tj. zakonskom odredbom prekinuli na lokalu da finansiramo medijske servise, građani južno ispod Save i Dunava će izgubiti mogućnost informisanja iz svoje okoline i svega onoga što je bitno za rad i funkcionisanje jedne zajednice, bilo da je to Šabac, bilo da je to Niš, Dimitrovgrad, Pirot, Zaječar, Raška, Novi Pazar, Sjenica, Kraljevo, Kragujevac, Jagodina. Bićemo upućeni da sve informacije, što se tiče javnog medijskoj servisa i koje spadaju u njegov domen, dobijamo preko RTS-a.
Svedoci smo, a to može svako od vas da potvrdi, koliko preko RTS-a je informacija dostupno iz njegovog mesta. To ne zato što RTS ne želi, nego fizički ne može da postigne. Neophodno je prihvatiti naš predlog izmene zakona, kako bismo imali južno od Save i Dunava regionalni javni servis koji bi imao ista prava i obaveze kao što je, recimo, Radio-televizija Vojvodine. Ja sam predložio da to budu minimum dva televizijska kanala i minimum tri radijska kanala, kako bismo zadovoljili potrebe građana koji gube juna meseca tu mogućnost da pod istim uslovima imaju mogućnost javnog medijskog informisanja.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Nastaviću. Tako ćemo, znači, mi od juna meseca imati građane koji plaćaju televizijsku pretplatu i imaju mogućnost javnog medijskog servisa, mislim na građane Vojvodine i mislim na građane grada Beograda, i imaćemo one koji će uredno plaćati televizijsku pretplatu, ali neće imati mogućnost istog informisanja kao što to imaju oni koji žive u Beogradu i Vojvodini.
Zato apelujem, poštovane kolege, da prihvatite moj predlog i da izmenimo Zakon o medijima i medijskim servisima, kako bi svi građani imali ista prava i imali iste obaveze u ovoj Republici. Jer, u redu je da se plaća televizijska pretplata, to košta i mi to treba da finansiramo, ali uz obavezu plaćanja mi možemo da imamo i pravo korišćenja. Neka svako od onih koji žive ispod Save i Dunava i koji će i u svom mestu, odakle dolazi kao narodni poslanik, kaže da li je dovoljno zastupljeno njegovo mesto u informacijama preko RTS-a. Sigurno nije. Pa, Niš ima u niškoj hronici ne više od 15 sekundi dnevno, a Niš ima 250.000 stanovnika.
Zato ponavljam da je potrebno promeniti zakon i uvesti u zakon regionalni javni medijski servis koji će se baviti problemima građana, života ispod Save i Dunava, a RTS i RTV će biti kao opcija i mogućnost izbora praćenja informacija na teritoriji Republike, a ne kao jedina mogućnost. Lepo je da znam ja iz Niša da li tramvaj broj 6 ide do krajnje stanice, da li ima vode na Karaburmi, ali ja to ne želim da imam kao osnovnu informaciju, ja to želim da imam kao dopunsku informaciju ako želim da čujem. Mene interesuje ono što se dešava u mom rodnom gradu, kao što verovatno i vas interesuje šta se dešava u vašem Šapcu, Užicu, Prijedoru, Novoj Varoši, Dimitrovgradu, Pirotu, Prokuplju, Vranju, a ne da li ima vode ispod Savskog mosta.
Zato apelujem, poštovane kolege, da prihvatite ovaj moj predlog kako bi izjednačili građane Srbije u pravima i obavezama. Jeste, neko će da kaže - u zakonu postoji mogućnost da se dodatno finansira neki od elektronskih medija kako bi se svaka lokalna zajednica dodatno obratila svojim građanima, što se tiče tog opšteg javnog servisa. Da, ali to je dodatni trošak iz budžeta lokalne samouprave. Ja insistiram da mi imamo isto pravo da koristimo tu pretplatu koju svi uplaćujemo, kao što se to radi u Vojvodini i kao što se to radi u Beogradu. Ja to ne pričam zato što želim da se njima smanje prava, ne, to je u redu.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, evo već, ako odbijemo pauzu, osam ili sedam i po sati tačno radimo neprekidno. Ja sam stvarno pažljivo slušao prvo vaše uvodno izlaganje, a zatim izlaganje svih kolega. Uvodno izlaganje se razlikuje od uvodnog izlaganja od 12. maja prošle godine, bio je drugi ministar. Mogu da vam kažem da ste vi jedan od retkih u ovoj sali koji je došao ispred Vlade i bio kritičan i prema sebi i prema svojim prethodnicima i dao neka obećanja, za koja je rekao da stoji svojim autoritetom i svojom nekom životnom referencom da će tako biti. Ja vama apsolutno verujem, samo se u jednom ne slažem, gospodine ministre.
Onog momenta kada ste postali ministar u Vladi Republike Srbije, vi ste prihvatili sve ono dobro i loše što su ostavili ministri pre vas, i to ne onaj prvi koji je bio pre vas, nego i onaj pre njega, i onaj pre njega, i pre njega. Jer, onog momenta kada ste prihvatili kandidaturu i kada ste prihvatili da dođete ovde i položite zakletvu kao ministar, vi ste verovatno pročitali sve ono što se radilo u tom ministarstvu i videli da ima prostora da vi neko vaše rešenje tu materijalizujete, a ujedno ste i prihvatili sve ono što je dobro i loše nasleđeno. Pa, ono što ću ja sada malo vama da spočitavam, to je ono što se dešavalo u ovoj sali 12. maja i nešto pre toga dok je bila načelna rasprava i rasprava u pojedinostima i što nije održano. Da li je to Agencija za privatizaciju, da li je to Vlada, da li je to nemar preduzeća, da li je nesposobnost rukovodstva i menadžmenta, to nas ne interesuje.
Mi smo doneli zakon uz tvrde garancije i tvrda obećanja, uz priče uvaženih kolega koji su isto ovako sedeli pre godinu dana da će to biti super, da je 520 preduzeća koja su problematična, kojima je bivši režim ne znam šta radio, sada ovaj režim će to da reši i to ima da bude super, a govorimo o 92.000, kako vi kažete, radnika. Niko normalan ne želi da ti ljudi idu na ulicu, niko normalan. Svi želimo da ova privreda krene i da krene ekonomija, da ne budu tužna lica na ulici, nego da ljudi budu nasmejani. Ali, ono što opet hoću da podvučem, gde ste vi bili jako korektni i rekli da ste vi zatekli to što ste zatekli, da vas ne citiram, da ne ponavljam, i da ste se trudili da uradite. Ali, ova Vlada, gospodine ministre, gde ste vi u sastavu kabineta, radi tri godine, u jednom ili drugom sastavu, ali skupštinska većina i Vlada radi tri godine. Tri godine je bilo vremena da to što sada pričate da ćemo da uradimo da se uradi.
Sada ja pitam, ovaj zakon važi do 31. decembra, dok ga ne promenimo, a mi ga pomeramo za pet meseci, da li je to definitivno pomeranje i šta će se desiti u tih pet meseci što će biti toliko bitno da moramo da donesemo i da pomerimo za pet meseci? Da nije možda, pošto sam naučen da idemo od roka do roka, tu problem da preskočimo lokalne izbore koji su sledeće godine? Deluje smešno, ali ne bih želeo da bude istinito. To bi značilo da onda, na našu veliku žalost, jer kažem da nijedan normalan ne može da poželi nekom da izgubi posao, ovo produženje roka nema efekta. Ja volim da ima efekta i ja bih voleo da svi budu rešeni, jer vi ste rekli, a to su kolege ponavljale, evo citiraću – da je bitno i da se kod određivanja, a sada govorim o ovih 17 firmi, rekli ste da je to manje jer tu su u okviru nekog koncerna više firmi, pa je manje od 17, pa se tu gledalo da imaju tržišnih potencijal, da imaju strateški značaj, da su važni za region, da imaju mogućnost podsticanja razvoja firmi koje prate proizvodni proces, da imaju perspektivno tržište.
Onda ste nabrojali da tu ide „Jumko“, koji ima ugovoren, kako ste rekli, posao za 12 miliona evra i 1.700 zaposlenih, pa je tu „Simpo“ iz Vranja, pa ste nabrajali firme, a ja ću sada da postavim jedno pitanje. „Vagonka“ i „Lokomotiva“, vi ste obrazložili da ste se dogovorili sa radnicima i objasnili ste im da je to nešto što je najizvesnije, a oni su tražili garanciju banke i imali su posao koji su dobili na tenderu preko pet miliona evra, ako imam dobru informaciju. Za vašu i moju informaciju i ovih ljudi koji i dalje slušaju, i hvala im na tome što su u sali dok ne završimo sednicu, „Vagonka“ može da ima tržište i može da egzistira samo na teritoriji Republike Srbije gde se trenutno nalazi u funkciji preko 15.000 vagona. Ja mislim da je to tačan podatak.

Nije mi jasno, ako je u gradu Nišu 36% nezaposlenih, kako to da nijedna firma nije ušla u ovih 17 i data šansa da bar neki ljudi zadrže svoja radna mesta? Ja se nadam, gospodine ministre, da ćete uložiti napor da ovih 17 preduzeća dobiju još jedno, da ih bude 18 i da to jedno bude u Nišu. Ne zaboravite da je to centar Srbije ispod Save i Dunava, ispod Beograda i da tu živi 250.000 ljudi i ima nezaposlenost 36%. To je strašno velika cifra. Vi kao ministar koji se time bavi trebali bi da obratite pažnju i da pomognete gradu. Za primer građanima, Beograd ima nezaposlenost od 17,5% do 18%. Znači, to je duplo više. Molim vas da, u vašim nastojanjima da očuvate radna mesta, obratite pažnju na grad Niš, i on se nalazi u Republici Srbiji i treba da ima dužnu pažnju Ministarstva i Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Atlagiću što ste me pomenuli. Ne vidim da sam ja učinio nešto mnogo veliko zato što sam ja u sali, to je moja poslanička obaveza.

A što se tiče glasanja o zakonu, mi smo ovaj zakon, tj. ova Skupština je glasala za ovaj zakon 12. maja 2014. godine. Mi danas, a pročitaću vam član 6. da bi znali šta danas mi treba da pričamo u načelu, a prekosutra da glasamo – privatizacija je obaveza za subjekte privatizacije sa društvenim kapitalom. Društveni kapital subjekta privatizacije se mora privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine.

I, ono što mi, tj. vi ćete izglasati, odredba stava 2. ovog člana ne odnosi se na subjekte privatizacije koji su aktom Vlade određeni za subjekte privatizacije od strateškog značaja, kao i na subjekte privatizacije čije se sedište nalazi, ili pretežno delatnost obavlja na teritoriji AP KiM, ili čija imovina se nalazi na teritoriji AP KiM.

Mi smo o tome glasali prošle godine, kao Narodna skupština, kažem 12. maja, ovo pomeramo rok.

I ovde je jedna mala redakcija, ovde se kaže – vi ste gospodine ministre rekli da će se odluka Vlade desiti posle zasedanja, a ovde kaže – koji su aktom Vlade određeni za subjekte privatizacije.

Treba da piše – koji će biti određeni. Tako da bi mogli to amandmanom da korigujete.

Dakle, gospodine Atlagiću, ja ne vidim razlog da glasam za ovu izmenu, a razlog je bio u mojoj načelnoj raspravi, kada sam se obratio gospodinu ministru. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, koleginice i kolege, mi smo podneli amandman na član 1. tačka 38, koji kaže da operater vazduhoplova je svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova. Mi smo mislili da je smislenije da ta rečenica glasi – operater vazduhoplova je svako pravno ili fizičko lice koje koristi jedan ili više vazduhoplova i da bi vam to plastično objasnio, mislim da nije dovoljno da neko želi ili namerava da koristi vazduhoplov, već to mora realno i da čini. Vlada je, to jest, gospođa ministarka je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da je to prepisano iz dokumenata EU. Neka bude i tako, ali mislim da nije logično i nije smisleno. Ja vam se zahvaljujem.

Član 5. se odnosi na deo koji obrađuje materiju nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu i stav 1. na koji smo mi podneli amandman glasi – radi usklađivanja delovanja organa, organizacija i vazduhoplovnih subjekata koji su odgovorni za bezbednost u vazduhoplovstvu i davanja preporuka kako da se ona poboljša, Vlada obrazuje nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu kao povremeno radno telo Vlade.
Mi smo predložili da se ovo „povremeno“ zameni rečju: „stalno“, jer smatramo da kako se nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu obrazuje radi usklađivanja delovanja organa, organizacije i vazduhoplovnih subjekata koji su odgovorni za bezbednost u vazduhoplovstvu i davanja preporuka kako da se ona poboljša, po svojoj prirodi mislimo da ovo telo ne može biti obrazovano kao privremeno, već kao stalno radno telo.
Naročito ističemo da je formiranje stalnog radnog tela neophodno i radi usklađivanja sa članom 33. Zakona o Vladi, jer prema odredbi ovog člana Vlada obrazuje stalna radna tela radi davanja mišljenja i predloga u pitanjima iz nadležnosti Vlade i usklađivanje stavova organa državne uprave, dok se povremena radna tela obrazuju radi razmatranja pojedinih pitanja iz nadležnosti Vlade i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja, koje po našem mišljenju nije ovde slučaj. Pa, mislim da bi gospođa ministarka trebalo da razmisli i da prihvati ovaj naš predlog na član 5. zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, ja ću pročitati ovaj član 24. gde smo mi uložili amandman, ne radi vas jer vi imate materijale, nego radi građana koji prate ovaj prenos da znaju o čemu se radi.
Član govori o planu leta i u trećem stavu tj. u prvom stavu kaže – vazduhoplov može da leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije na osnovu plana leta koji se prethodno podnosi pružaocu usluge o vazdušnoj plovidbi. Sledeći stav kaže – sadržina, način podnošenja, izmene i zatvaranje plana leta u opštem vazdušnom saobraćaju i načinu izdavanja odobrenja koja prethode podnošenju plana leta propisuje Direktorat. Zadnji stav – sadržina, način podnošenja, izmene i zatvaranje plana leta vazduhoplova koji lete u operativnom vazdušnom saobraćaju utvrđuje se propisom koji sporazumno donose ministar nadležan za poslove odbrane i ministar nadležan za unutrašnje poslove. Vidite da je vrlo bitan član i radi se o planu leta i bezbednosti u obavljanju avio saobraćaja.
Mi smo predložili da ovaj poslednji stav glasi da se stav menja i da reči - koje sporazumno donosi ministar nadležan za poslove odbrane i ministar nadležan za unutrašnje poslove zamenjuje se rečima - koje donosi Vlada na zajednički predlog ministra nadležnog za poslove odbrane i ministra nadležnog za unutrašnje poslove.
Zašto smo to predložili? Zbog vrlo bitne materije koja treba da se reši u kontaktu ova dva ministarstva. Smatramo da sporazumno dogovaranje i rešavanje tih planova letova je nebezbedno i nedovoljno rečeno i može da otvori mnoge teme i dileme i mislimo da je predlog koji smo mi dali da o tome odlučuje Vlada, a uzgred na sednicama Vlade oko te materije mogu da se uključe i drugi članove Vlade tj. ministri koji indirektno i sektorski imaju ili mogu imati uticaj na sadržinu propisa o planu leta vazduhoplova, smatramo da je to mnogo bolje i dobro je što je Vlada ovo prihvatila i mislim da će se gospođa ministarka složiti da je ovo jedan od amandmana koji suštinski menjaju predlog i da će nas pohvaliti za to. Ja vam se zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, član 25. govori o posebnim delatnostima u vazdušnom saobraćaju koji se obavljaju uz naknadu.
Predlagač Zakona u članu 95. kaže - Za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju uz naknadu, operator vazduhoplova podnosi Direktoratu izjavu o osposobljenosti obavljanje tih delatnosti, a ako se radi o obavljanju posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju, visokog rizika, operator vazduhoplova mora da poseduje i potvrdu o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti; da ne čitam član do kraja.
Mi smo predložili da se reč „izjava“ zameni rečju „dokaz“, jer smatramo da je za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju uz naknadu, operator vazduhoplova dužan da podnese Direktoratu ne izjavu koja je jednostrani akt, nego dokaz o osposobljenosti, to znači da ima dokumentaciju potrebnu za takvu specifičnu vrstu delatnosti. Vi ste to nas odbili sa obrazloženjem da se amandman ne prihvata iz razloga što uredba komisije EU upravo predviđa izjavu o osposobljenosti za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju koju podnosi operater.
Mi mislimo da ta izjava može da potencijalno bude rizik, jer to je jednostrani akt, kažem, to avio prevoznik kaže da je on sposoban i da ima tehničku opremljenost i stručni kadar da obavlja tu neku specifičnu vrstu avio prevoza, transporta, kako god. Mislim da je mnogo bolje iako je uredba komisije preporuka da bude izjava, nema razloga da mi ne budemo restriktivniji od Evropske komisije, jer ne bi trebali da budemo liberalniji, a restriktivniji možemo da budemo i mislim da će to biti na dobrobit sigurnosti u vazdušnom saobraćaju, pa se nadam da će ministarka još jednom razmisliti pre definitivnog odbijanja ovog našeg amandmana. Hvala.

Zamolio bih gospođu ministarku da mi da obrazloženje nakon mog izlaganja. Mislim da ste ovde pogrešili ili ne mislimo na isti način.
Dakle, član 192. na koji se odnosi član 54. izmene zakona govori o drugostepenom razmatranju zdravstvene sposobnosti. Vi kažete u članu 192. – lice koje nije zadovoljno ocenom svoje zdravstvene sposobnosti može da podnese zahtev za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti Direktoratu, koje obrazuje drugostepenu lekarsku komisiju sastavljenu od nezavisnih stručnjaka. Zahtev za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana kada lice primi akt o oceni zdravstvene sposobnosti za postupanje po zahtevu za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti, plaća se taksa Direktorata.
Mi smo predložili da se na kraju rečenice stava 1. ponoviću - lice koje nije zadovoljno ocenom svoje zdravstvene sposobnosti može da podnese zahtev za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti Direktoratu, koje obrazuje drugostepenu lekarsku komisiju sastavljenu od nezavisnih stručnjaka, dodaju rečenice – s liste stručnjaka lekara koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, a nisu učestvovali u oceni zdravstvene sposobnosti čije se drugostepeno razmatranje zahteva.
Odgovorili ste – predloženi amandman se ne prihvata s obzirom da je u istom stavu naglašeno da drugostepenu lekarsku komisiju čine nezavisni stručnjaci, to niko ne spori. Ovi stručnjaci ne poseduju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, već su angažovani at hok.
Mislim da mnogo grešite. Zašto? Zato što prvostepena lekarska komisija, to su specifični lekarski pregledi, može da bude letačko osoblje, to su specifični ljudi koji su lekari koji su licencirani da pregledaju te ljude. Sada, ako neko ima internistički problem i internista prvostepeni licencirani lekar koji je rekao da nije sposoban, na prvostepenoj komisiji, on se žali i sada ide kod interniste koji nema licencu, nema znanja šta je restriktivno u njegovom obavljanju posla. Vi njemu date da on bude drugostepeni. Mislim da mnogo grešite.
Trebali bi da prihvatite naš amandman, jer naš amandman kaže – da, uredu je da ne bude isti koji je bio u prvostepenoj komisiji, ali mora da ima znanja specifične veštine i znanja potrebna za tu specifičnu vrstu pregleda. Ne može samo da bude specijalista iz te oblasti, stručnjak. Nezavisni stručnjak je lekar internista, kardiolog koji radi u KC, ali lekar kardiolog koji radi u prvostepenoj komisiji koja ocenjuje ove specifične profile ljudi koji rade određene poslove, on je prošao neku obuku i koristi neka ograničenja za te osobe koje dolaze na te preglede, a nisu svojstveni nama koji se ne bavimo tom delatnošću. Tako da mislim da bi trebali da prihvatite, ili se mi ne razumemo. Hvala.

Gospođo ministarko, mi potpuno isto mislimo samo to ne piše u ovom članu. Moja je bila intervencija da moraju ti ljudi da budu licencirani, jer u toj ustanovi koja ima licencu ne znači da su svi licencirani. To ne mora da znači. Određena grupa lekara na određenom odeljenju može da vrši preglede, ne znači da cela ustanova ima licencu. To je lično. U lekarskim komisijama rade ljudi koji imaju ličnu licencu, ustanova za ustanovu. Ne mora da znači.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, ja sam mislio da ćete vi prihvatiti ovaj naša amandman na član 68. koji se odnosi na član zakona 238, na osnovu naše rasprave od prekjuče, u načelu, kada smo govorili o upravnom odboru. Ja sam tada u raspravi napomenuo da, pošto su ministri zauzeti, da oni čine upravni odbor, ne mogu da se održavaju sastanci zbog teške mogućnosti usklađivanja vremena, opravdano, ljudi imaju puno posla. Ja sam tada predložio da to budu državni sekretari, a vi ste rekli da će to biti nezavisni stručnjaci i da vi stremite ka tome da struka bude ta koja će u upravnom odboru, mimo politike, da donosi odluke koje su u ingerenciji upravnog odbora.
Mi smo predložili, a reći ću kako glasi član – upravni odbor ima pet članova koje na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja imenuje Vlada na period od pet godina i koji mogu biti ponovo imenovani.
Upravni odbor ima predsednika, koga na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, imenuje Vlada među članovima upravnog odbora koji je imenovala i članovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad, čiji neto iznos ne može biti više od jednostruke ukupne prosečne zarade, itd.
Mi smo predložili da se posle stava 1. dodaju stavovi 2. i 3. koji glase – za članove upravnog odbora može biti imenovano lice koje ima završen fakultet u oblasti koja je od značaja za rad Direktorata, ja mislim da ćete se složiti sa mnom da je to ispravno razmišljanje, jer je to specifična delatnost, koju treba da obavljaju, i najmanje devet godina radnog iskustva na poslovima koji su od značaja za bezbednost vazdušnog saobraćaja. Mislim da ćemo se i tu složiti.
Drugi stav koji kaže – član upravnog odbora ne može biti lice koje je u radnom ili poslovnom odnosu sa bilo kojim vazduhoplovnim subjektom nad kojim Direktorat vrši kontrolu i nadzor, kao ni lice čije bi članstvo u Upravnom odboru predstavljalo sukob interesa po bilo kom osnovu.
Stvarno sam očekivao da ćete prihvatiti ovaj naš amandman, jer on samo, hajde tako da kažem, produbljuje vašu ideju o kojoj ste govorili u načelnoj raspravi, o tome da treba da budu stručnjaci, u redu, određeni profil fakulteta, određeno radno iskustvo što je neophodno i drugo, da budu nezavisni, znači da nisu iz nekih, ne znam, ajde, JAT servisa, sad ja i ne znam tu granu privrede dobro da bih mogao da nabrajam sve firme i preduzeća koja rade u sklopu tog sistema, ali da ne bude niko ko je vezan, kao što smo mi rekli - član Upravnog odbora ne može biti lice koje je u radnom ili poslovnom odnosu sa bilo kojim vazduhoplovnim subjektom nad kojim Direktorat vrši kontrolu i nadzor.
Znači, samo smo potencirali onu vašu osnovnu ideju iz načelne rasprave, a vi ste to odbili. Sada me baš zanima zbog čega, ako mogu da dobijem objašnjenje.

Da budemo jasni, da se razumemo, u načelnoj raspravi sam dao jednu od varijanti, tj. jednu od mogućnosti, pošto je osnovna ideja promene ovog člana koji ste vi dali zbog prezauzetosti članova Vlade, tj. ministara koji su bili u dosadašnjem Upravnom odboru, a to je ministar saobraćaja, ministar policije, ministar zaštite životne sredine, da ne tražim ovde u dokumentima, osnovna ideja je bila ako ne mogu ministri, tu su državni sekretari, ako vam je ideja bila da se zadrži taj način rešavanja problema i kadroviranje u Upravnom odboru.
Normalno da vi možete da birate koga hoćete, imate skupštinsku većinu. To je sasvim legitimno. I ove zakone vi donosite skupštinskom većinom. Možda negde niste u pravu, ali dobro, vi mislite da ste u pravu i to je sasvim legitiman stav.
Ono što smo mi hteli to je da taj član bude jasan. Vi kažete da to piše u zakonu, u redu je, nije problem. Ako se nešto ne bude dešavalo kako treba, verovatno ćete doći ovde u Skupštinu, pa ćemo taj član zakona da menjamo. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, uvažena ministarko, poštovani gosti iz Ministarstva, cenjene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, ovo je peti put da predlažem skupštinskoj većini da prihvati predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to u članu 41. koji govori o pravima, tj. o tome ko ima pravo da preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje popravlja i leči usta i zube.
Četiri puta skupštinska većina nije imala sluha za moj predlog. Nadam se da će sada prihvatiti, jer jedan dobar deo te skupštinske većine su moje kolege, po vokaciji lekari, a nas obavezuje Hipokratova zakletva, poštovane kolege, da u svakoj prilici, uvek kad možemo pomognemo našim pacijentima. Usvajanjem ovog mog predloga verujem da ćemo im dosta pomoći.
O čemu se radi? Član 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju kaže da pravo na popravku na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje imaju deca do 18 godine, studenti i školarci do 26 godine, trudnice i određene vrste pacijenata koji imaju druge vrste oboljenja, da sad ne gubim vreme nabrajajući to.
Predložio sam da se apsolutno svi osiguranici, a podsetiću da u Srbiji negde preko 4,5 miliona osiguranika ima pravo da popravlja i leči usta i zube preko Republičkog fonda, preko sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Verovao sam, a verujem i sada da ćete prihvatiti ovaj moj predlog, jer na poziciji RFZO u aproprijaciji za stomatološku zdravstvenu zaštitu ima neraspoređenih preko 350 miliona dinara. Za ostvarivanje ove odluke nema potrebe za uvećanjem zdravstvenog kadra, tako da je bukvalno samo vaša dobra volja, brana između toga da svi građani Srbije imaju pravo da leče usta i zube preko finansija RFZO, ili ako ne budete prihvatili da i dalje moraju da plate dodatno uslugu stomatologa iako uredno uplaćuju za zdravstveno osiguranje.
Iskreno se nadam da ćete ovog puta prihvatiti ovaj moj predlog, jer to je na dobrobit svih građana Srbije. Svi ovde pričamo da radimo u interesu građana, ovo jeste klasičan primer rada u interesu građana, a očekujem da će bar oni koji su po vokaciji medicinar, kako kaže naš narod, da povuku nogu i da prvi glasaju u ovoj sali za ovakav predlog. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, poštovani gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošlog lega ova Skupština, tj. skupštinska većina je usvojila Zakon o informisanju i medijima i prateći zakon o javnim medijskim servisima. Ja sam, uvažene kolege, dao predlog izmene oba ove zakona, jer po tom zakonu za nepunih mesec dana, ili nešto više od mesec dana, par dana preko tih 30 dana, će lokalne samouprave izgubiti pravo da iz svojih budžeta finansiraju lokalne javne medijske servise. Oni će biti, ili privatizovani, ili otići na aukciju, ugašeni, i time će građani Srbije biti podeljeni u dve grupe, u jednu grupu građana Srbije prvog reda i u drugu grupu građana Srbije drugog reda.
Nadam se da ćemo mi tu nepravdu ovde ovom visokom domu ispraviti, i glasajući za ove moje predloge izjednačiti građane Srbije, kako po obavezama tako i po pravima.
O čemu se zapravo radi? Posle juna meseca, u Republici Srbiji iz pretplate, a dok ta pretplata ne zaživi, iz budžeta Republike Srbije će biti finansirani RTV i RTS, kao javni medijski servisi, a svi ostali koji se nalaze ispod Save i Dunava, koje je finansirala lokalna samouprava će izgubiti pravo da se finansiraju iz budžeta lokalnih samouprava i lokalne samouprave će biti prinuđene, ako žele i dalje da informišu podrobnije svoje građane o dešavanju na njihovoj teritorij, da se to dodatno plaća iz budžeta lokalnih samouprava.
Moj predlog je da se izjednače po pravima građani Srbije, tako da iz te pretplate se finansira i lokalni javni medijski servis koji sam ja u ovom radnom materijalu nazvao „Radio televizija uža Srbija“. To je radio televizija koja bi imala iste potencijale kao RTV i bila finansirana iz pretplate koju ćemo svi mi i naši sugrađani koje predstavljamo u ovom visokom domu da uredno plaćamo 2017. godine, a koji se pokrivaju trenutno do 2017. godine, iz republičkog budžeta, koji opet svi mi sa našim sugrađanima punimo.
Nadam se da ćete prihvatiti ovu moju sugestiju i ispraviti nepravdu koju smo naneli građanima Srbije, koji će za mesec dana izgubiti pravo da na osnovu finansiranja radio televizijske pretplate imaju pravo na lokalno javno medijsko informisanje …