Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarko, poštovane koleginice i kolege, amandman smo podneli na član 1. koji se odnosi na član 46, a kaže – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, a prestaje da važi istekom jedne godine od dana stupanja na snagu.
To znači da je on faktički već trebao da bude van snage i da je za ovu proteklu godinu ispunio sve ono o čemu smo pričali kada je ovaj zakon donošen.
Da vas podsetim, poštovani gledaoci, ovaj predlog je predložila gospođa ministarka i Vlada Republike Srbije, ovaj rok od godinu dana su oni sami sebi dali i ograničili delovanje zakona. Na sve ono što smo ukazivali pre godinu dana, da je šteta velika, da ljudima treba pomoći, da ne treba ograničavati, skupštinska većina i Vlada su bili kategorični da će to biti gotovo za godinu dana.
Sada, posle godinu dana, ali po hitnom postupku, ne mesec dana ranije, ne dva meseca ranije, kada mu je red, nego po hitnom postupku, bez ikakve rasprave tražimo produženje do 31. decembra 2015. godine. Ja pitam – a zašto? Gde ste našli baš 31. decembar 2015. godine? Šta će da se desi ako opet dođemo i produžimo rok? Koja je garancija, koji je kredibilitet predlagača da mu se veruje u ono što kaže? Da li je završeno sve ono što je planirano ovih godinu dana ili je završen, hajde, ne znam, nasip kod Šapca?
(Predsedavajući: Vreme. Zahvaljujem.)

Da li je završen nasip kod Šapca, tamo gde smo branili Šabac od reka? Zahvaljujem.

Član 2. govori, citiraću – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Pošto smo predložili da se član 1. briše, logično je da nema ni člana 2.
Samo da kažem, gospođo ministarko, vi govorite o tome da je ovaj zakon potreban zato što treba da predupredi potrebe. Podsetiću vas da zakon glasi – Zakon o otklanjanju posledica od poplava. Nema preventive. Ovo su posledice, a preventiva je nešto što trebate vi da planirate i sukcesivno kao ozbiljna Vlada da radite u jednom kontinuitetu.
Znači, mi ovim zakonom stvaramo uslove za otklanjanje posledica od poplava. Vi ste rekli da ćete to otkloniti u godinu dana, a niste. Verovatno niste, čim produžavate važenje zakona. To znači da ste loše projektovali zakon, iako smo govorili da je to nešto što ne može da se ograniči. Dok se ne završi treba da važi, kako bi se ljudima saniralo sve ono što se desilo, ne otvarajući temu ko je kriv, da li ima krivih, već govorimo o šteti koju ljudi imaju i koja treba da bude sanirana. Toliko. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Uvažena ministarsko, poštovani gosti, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije i uvažene Nišlije, danas u objedinjenoj raspravi razgovaramo o dva zakona. Jedan je Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, a drugi je zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, i to poplava koje su se desile 2014. godine.
Pokušaću u narednih par minuta da vam objasnim zbog čega sam protiv ovih zakona i zbog čega mislim da nisu dobri i da bi skupštinska većina i Vlada, tj. gospođa ministarka trebalo da povuče ovaj zakon kako bi se on doradio i kako bi bio kvalitetniji i na opšte zadovoljstvo.
Čuli smo u dosadašnjoj raspravi da se radi o beznačajnih 0,8% hektara građevinskog zemljišta na teritoriji Republike Srbije, tj. 5,5 hiljada hektara koji su obuhvaćeni ovim zakonom o konverziji, uz jednu moju napomenu, da su to najelitnije teritorije u gradovima. Recimo, u gradu Beogradu to je deo pristaništa. Recimo, da bi bilo plastičnije i jasnije, to je u Nišu „Beneton“, nekadašnji „Nitekst“ ili nekadašnji „Ratko Pavlović“. Znači, to su takve površine gde se pravo korišćenja onih koji su privatizovali firme ovim zakonom omogućava da pređe u vlasništvo. Je li tako? Pravo svojine, kako bi oni kasnije mogli da nešto što je bila industrija, nešto što su bila dvorišta fabrika, pretvore u stambeno-poslovne objekte i kako bi to mogli maksimalno da komercijalizuju i da puste u funkciju, tj. da profitiraju na tom zemljištu. To je legitimno i to je potpuno normalno i to treba da bude tako, to je razvoj, to je progres. Ali, ima jedno ali. Ali je član 8, ali je član 18.
U članu 8. se govori, kod konverzije koji deo parcela, tj. koji deo te fabrike ili te firme, da bi me ljudi lakše razumeli, ne podleže konverziji, ne podleže plaćanju. Da bi vam bilo jasnije, ja ću vam pročitati član 8. i pokušati da objasnim. Ako napravim neki propust, tu je gospođa ministar pa će ona mene ispraviti. Kaže – pravo na umanjenje tržišne vrednosti građevinskog zemljišta imaju lica iz člana 1. stav 2. ovog Zakona, bez obzira gde se nepokretnost nalazi kada je zahtev podnet za konverziju katastarske parcele izgrađen na građevinskom zemljištu pod uslovima propisanim ovim zakonom. U postupku konverzije katastarske parcele izgrađenog građevinskog zemljišta površina zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se tako što se ukupna površina zemljišta pod objektima izgrađenih na toj katastarskoj parceli koja je utvrđena na osnovu podataka iz prepisa lista nepokretnosti podeli sa maksimalnom površinu koju dozvoljava indeks zauzetosti na toj katastarskoj parceli, a koji se nalazi u PDR-u,ili Planu detaljne regulacije dotične zone u gradu, koji je utvrđen važećim planskim dokumentom, a na osnovu izdate informacije o lokaciji i dobijeni količnik pomnoži sa ukupnom površinom katastarske parcele, što znači da onaj ko je zainteresovan i ko je vlasnik te firme neće platiti pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine za deo koji je pod objektima, tj. za deo koji je pripadajući tim objektima, a ostatak će da plati. I to bi bilo u redu. Ali, postoji član 18.
Član 18. kaže – lice iz člana 1. stav 2. ovog zakona, mogu do sticanja upisa prava svojine na građevinskom zemljištu u skladu sa ovim zakonom sa vlasnikom građevinskog zemljišta zaključiti ugovor o zakupu građevinskog zemljišta pojedinačnih katastarskih parcela. Kada je kao vlasnik na građevinskom zemljištu upisana Republika Srbija, ugovor iz stava 1. ovog člana, u ime Republike Srbije itd. zaključuje Republička Direkcija. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se na 99 godina uz naknadu. Visina zakupnine određuje se tako što se iznos tržišne vrednosti nepokretnosti podeli na 99 godina, a tako dobijeni iznos predstavlja iznos godišnje zakupnine.
Šta to znači? To znači, hajde da pričamo o NITEKS-u, mada ne znam koja je sudbina tog dela grada u Nišu, ali evo, da bude svima jasnije, NITEKS ima parcelu koja je, recimo, veličine pet hektara, pod objektima je hektar i po, pripadajuća površina je još hektar i po, to je tri hektara i sada svi ćemo da kažemo u redu, ali onih dva hektara će se platiti da bi vlasnik NITEKS-a, ako reši da iseli fabriku iz strogog centra grada na obali Nišave, to je nešto kao što je „Beograd na vodi“, e, recimo, to bi bio Niš na vodi, da Niš ima mogućnosti tako nešto da radi i stoji Republika, kao što stoji Republika iza Beograda. To bi bilo super, i mi ćemo tu da imamo jednu određenu količinu novca koja će se sliti u Republički budžet, ali vlasnik ima mogućnost zakupa na 99 godina. Što bi neko platio u kešu da dobije 30% popusta kada to nešto može da dobije na 99 rata. Ne znam kako je to neko zamislio. To verovatno oni pravni naslednici, ne znam ko od nas planira da živi još 99 godina, da bi mogao da izvrši upis.
Šta je suština? Suština je da će neko plaćati 1/99 nečega što bi trebalo da plati po starom zakonu odmah sa umanjenjima, a napraviće objekat koji će odmah da proda u kešu, a ne na rate. Tu je problem ovog zakona. Zašto davati benefit nekome? U redu je dati benefit i dati gradaciju kada nešto plaćate u kešu da može da bude 30, 40, 50, 60% manje, u zavisnosti od količine para koje treba da se daju, a ne reći to je 30% i kao to će biti toliko para. Pa, neće biti toliko para. Ko je taj koji ima toliki novac, koji se bavi poslom? Ko je taj koji će da izabere da plati nešto u kešu, a može da ima na 100 rata? Sto godina da plaća? Ja takvog nisam upoznao, vi verovatno jeste, vi ste ministar, ja nisam upoznao, te vas molim gospođo ministarka, da povučete ovaj zakon, jer mislim da je štetan, mislim da neće doneti novac u budžet i mislim da neće ostvariti ni 5% od onoga što ste obećavali. Hvala.

Zahvaljujem.
Dakle, ja mislim da smo se dobro razumeli. Pošto sam ja stomatolog i mi smo naučili da konkretno pričamo i da se razumemo, pričaću o nečemu što je pomenuo moj kolega, a to je Luka Beograd, čija je procenjena vrednost zemljišta 400 miliona, a pod objektima je 40 miliona i vi hoćete da kažete da će taj neko ko je vlasnik Luke Beograd, ma ko bio, tih 360 miliona manje 30%, to je negde 100 miliona, da će dati u kešu Gradu Beogradu, tj. republici 200 miliona umesto da godišnje sledećih 100 godina plaća 3,5 miliona sa mogućnošću i u jednom i u drugom slučaju da ispuni osnovnu namenu tog zemljišta, da ga izgradi i da odmah proda to što je izgradio.
Pa, ko je taj ko će da da 200 miliona umesto da isplaćuje 100 godina po 3,5 miliona? Ko je taj? Ja tog nisam upoznao. Zato mislim da je štetan i zato mislim da to treba da se povuče ili da ove mogućnosti koje ste dali vratite na olakšice u gotovom plaćanju. Znači, nešto što košta mora da se plati odmah, a to ako bude na pet godina imaće punu cenu, ako bude odmah imaće umanjenje 30, 40%, da ova država ima vajdu od tog novca. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 1, i to st. 2. i 3. gde sam predložio da se reči „u periodu od“ brišu. Evo kako izgleda taj stav 1. – Kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja iz stava 2. ovog člana za elektronske medije podrazumeva, obavezu održavanja udela programskog vremena u skladu sa programskom šemom koja je važila u periodu od 12 meseci pre dana stupanja na snagu Zakona, odnosno obavezu održavanja udela informativnih, obrazovnih, naučnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavnih, sportskih i drugih programskih sadržaja od javnog interesa na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, u skladu sa programskom šemom koja je važila u periodu od 12 meseci pre dana stupanja na snagu ovog zakona.
To sam uradio, jer to predstavlja jezičku korekciju ove norme i u skladu je sa standardima književnog srpskog jezika i u skladu je sa pravilima pravnog normiranja. Odgovorili ste mi da se amandman ne prihvata iz razloga što se, rešenjem datim u Predlogu zakona, programska šema elektronskih medija vezuje za period od godinu dana, imajući u vidu da elektronski mediji imaju različite programske šeme u zimskom i letnjem periodu.
Nije mi jasno šta ste mi odgovorili. Kako bi rekli naši – šta je hteo pesnik ovim da kaže? Molio bih vas da odgovorite, jer oni koji su pisali ove amandmane, a suština je izgleda da se odbiju, i to je u redu, vaše je pravo da odbijete amandmane, ali dajte barem adekvatno obrazloženje. Napisao sam zbog čega predlažem da se briše ova poštapalica, a vi kažete to tako treba, iako to u srpskom jeziku ne stoji. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Dakle, gospodine ministre, uvaženi građani Srbije, ovom izmenom, predlogom izmena zakona smo hteli da produžimo rokove, a da bi svima bilo jasno, a naročito građanima Niša kojima se direktno obraćam, ja ću da pročitam ovaj stav 9. i 10. i da objasnim suštinu našeg predloga.
Znači - Ukoliko javni poziv za prodaju kapitala izdavača iz stava 1. ovog člana ne bude objavljen do 1. jula 2015. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade. Ukoliko je javni poziv objavljen u roku predviđenom stavom 11. ovog člana, a kapital izdavača ne bude prodat do 31. oktobra 2015. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenim bez naknade.
Gospodin ministar, Ministarstvo i Vlada su ovaj amandman odbili kao uostalom i sve amandmane koje smo mi podneli, sa osnovnim ciljem da se da šansa da se zakonska obaveza privatizacije medija u vlasništvu lokalnih samouprava sprovede valjano, da se da šansa da se u tom periodu između privatizacije medija i daljeg bitisanja na elektronskom nebu Srbije, građani Srbije, naročito ispod Save i Dunava, koji gube lokalna javna glasila, na valjan način informišu o svemu onom što je bitno za njih, za njihovu egzistenciju, za njihovo okruženje.
Nama je odgovoreno u obrazloženju da se amandman ne prihvata iz razloga što su rešenja u Predlogu zakona data upravo iz razloga da se omogući da se privatizacija medija sprovede i okonča na kvalitetan način i treba imati u vidu da je proces privatizacije medija započeo još 2003. godine, donošenjem Zakona o javnom informisanju i da je bilo dovoljno vremena da se proces okonča. Podsećam vas da je Zakon donesen 2014. godine, sa rokom 31.6. da bude okončan.
Radi istine i podsećanja građana Srbije, do aprila meseca 2015. godine, 60 medija od ukupno 73, je podnelo valjanu dokumentaciju, ali izmenom Zakona o privatizaciji, koji smo doneli u maju mesecu, ako se sećate one odredbe da su sve ustanove i sve ono što ide na privatizaciju, bilo u obavezi da donese novu procenu fer kapitala zaključno sa 31. decembrom 2014. godine i Ministarstvo je tu našlo osnov za produženje roka, tj. za aboliranje svoje nesposobnosti da uradi nešto u proteklih godinu dana i naložilo javnim medijima da moraju u roku od mesec dana da urade novu procenu kapitala.
U načelnoj raspravi smo čuli da je do tog famoznog 19. juna, 14 ili 17 beše, 14 lokalnih javnih medija podnelo kompletnu dokumentaciju, da je 20 najavilo, a da oni ostali do 73 nisu uspeli da urade procenu kapitala. I, sudeći po tome, po ovom zakonu koji ćete vi da izglasate, sav ostatak znači od 34 do 73 ide automatski u podelu akcija ili brisanje iz evidencije pošto vidimo da svi oni, da i onaj amandman koji se odnosi na podelu akcija gde smo tražili da svi upošljenici javnih, lokalnih medija imaju pravo na besplatne akcije, da po zakonu koji se bavi tom temom nemaju pravo oni koji su dobili akcije „Telekoma“, NIS-a i da će to biti faktički svaki deseti upošljenik u lokalnom i javnom mediju, a da će ostale akcije ići Agenciji za privatizaciju, Agencija za privatizaciju po slovu zakona nema pravo da bude vlasnik. El tako? I, to će da se gasi.
Zbog toga smo mi predložili da se ovaj rok sa 2015. godine zameni rečima 2016. godine pa bi to glasilo, a evo kako bi glasilo da je prihvaćen naš amandman - Ukoliko javni poziv za prodaju kapitala izdavača iz stava 1. ovog člana ne bude objavljen do 1. jula 2015. godine, a mi kažemo do 1. jula 2016. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade.
Mislimo da je to korektno i da je to fer. Ne vidim kako će ministarstvo, a tražiću, a nadam se da će ministar reći koliko je lokalnih javnih medija do sada predalo Agenciji valjanu dokumentaciju, koliko njih ide u suštini o čemu mi pričamo, koliko njih ide u privatizaciju, a koliko će odmah da bude pod udarom prenosa akcija zaposlenima, odnosno Agenciji to jest koliko njih će biti ugašeno.
Podsetiću vas da u Predlogu zakona jasno stoji – zabranjeno finansiranje medija iz javnih prihoda iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na javne servise na nacionalnom i pokrajinskom nivou, ustanovu formiranu radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teritoriji AP Kosova i Metohije i na medije čiji je osnivačka prava preneta na nacionalne savete nacionalnih manjina do stupanja na snagu ovog zakona.
Cela suština naših predloga, ako se sećate i onih predloga izmena Zakona o informisanju elektronskih medija koji je dala Zajedno za Srbiju da ponoviću po hiljadu i prvi put da prava i obaveze građana Srbije budu izjednačena na celoj teritoriji. Ovim donošenjem ovakvog zakona i gašenjem lokalnih javnih servisa imaćemo da sada iz budžeta od 1. januara 2016. godine svi plaćaju tv pretplatu, to jest taksu kako je nazivaju.
To je obaveza koju će svi građani Srbije da ispunjavaju, ali nećemo imati ista prava, jer nećemo imati pravo na zastupljenost u javnom servisu, RTS-u kao svi građani iz Beograda i kao građani Vojvodine koji imaju RT Vojvodina. Nisam protiv toga da građani Beograda budu informisani. Nisam protiv toga da Vojvodina ima RT Vojvodina, ali ja pitam zašto uža Srbija ili Srbija ispod Save i Dunava nema pravo da to ima. Zašto nema pravo na normalno informisanje i sredina u kojima živimo. Zašto moramo da čekamo 15 sekundi Hronike regiona i to obično crnu hroniku.
Zašto da nemamo javni servis koji se bavi našim svakodnevnim životom. I zato smo predložili da se taj rok produži godinu dana, jer kako je moglo da se produži četiri meseca, ne vidim šta će to da se desi ako ga produžimo godinu dana i damo šansu da iznađemo neki drugi način da svi građani imaju ista prava u pogledu javnog informisanja.
Postaviću pitanje gospodinu ministru. Zašto nije recimo RTS, pošto je to, kao što kažete, samo 7% na medijskom nebu Srbije ovih 73 lokalnih javnih servisa, zašto to nije u sklopu RTS? Zašto to nije preuzeo RTS da organizuje kako on to najbolje ume da bi mi imali lokalnu informaciju na lokalnom nivou?
Šta je tu problem?
Kome smeta lokalna informacija na lokalnom nivou? Kome smeta? Je li problem da ne sme da bude vlasništvo lokalne samouprave. Pa, dobro, nije problem. Neka bude vlasništvo RTS. Neka bude finansirano iz pretplate. Zašto RTV može 70% pretplate da ostane u RTV, a 30% da ide RTS-u, a zašto kod nas, recimo u Nišu mi nemamo lokalni javni servis po slovu ovog zakona i sva pretplata ide RTS? Pa, zašto RTS ne uzme RTV Niš i da mi lepo imamo suštinu koja je potrebna građanima Srbije, da imamo informaciju na lokalnom nivou. Šta je tu problem?
Ja samo podsećam još jedanput poslanike iz Niša da imamo obavezu, svi smo mi potpisali peticiju za lokalni javni servis. Imamo odluku Skupštine grada, jednoglasnu, identična skupštinska većina je u ovom parlamentu i u niškoj Skupštini da se podrži lokalni javni servis.
Ja vas molim, i u načelnoj raspravi je bolo priče da su i poslanici skupštinske većine podržavali taj predlog da podržite naš amandman i damo lokalnom javnom servisu iz Niša šansu da preživi, ali ne kao ustanova, ne kao neko ko će da zadrži posao, nego kao informacija koja je vrlo bitna za građane Niša i koja će se izgubiti od septembra meseca. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre samo da vas podsetim. Vi mene podsećate na slovo zakona koje kaže da – postoji RTS i RTV, a ja vas podsećam da je ovo republički parlament koji donosi zakone. Znači, mi smo ti koji pišu i ja tražim da se promeni zakon. Ja kao narodni poslanik zastupam interese svojih sugrađana i tražim da se promeni zakon.
Sada vi meni objasnite. Kakva je razlika između dopisništva RTV iz Subotice i recimo Niške televizije? U čemu će RTV moći da ima deo koji se odnosi na život i ono što interesuje građane Subotice, a mi u Nišu to nećemo da imamo ili u Kraljevu, ili u Šapcu, ili u Čačku, ili u Leskovcu?
Pa, ministre od septembra meseca nećemo imati vremensku prognozu tamo gde mi živimo. Ne može da stigne, ne zato što nećemo, ne može da stigne. Nema toliko, da nema 36 sati, 24. Ja insistiram na tome da pravo koje imamo, da ono što imamo u našim lokalnim sredinama ostane uklopljeno u zakon. Zašto mi u Nišu da projektno finansiramo lokalnu informaciju i dodatno plaćamo iz gradskog budžeta? Zašto mi nemamo isto prava kao što ima u Vojvodini, kao što ima u Beogradu?
Pa, 85% RTS se bavi problemom Beograda i normalno, najveći grad, sve se dešava ovde. Sigurno iz Niša neće da prenese nijednu informaciju o operi, jer ne postoji opera u Nišu, postoji u Beogradu. Isto treba da vas pitam i to, zašto u Nišu nema opere? Valjda i tamo ima nekog muzičkog sveta, ili u Čačku, Kruševcu, Mladenovcu, gde god. Zašto mi nemamo ista prava, to vas ja pitam?
Ja samo želim da zastupam interese građana koji su me poslali u ovaj parlament, i ja sam duboko ubeđen da svi narodni poslanici gledaju da zaštite interese svojih lokalnih sredina. Ja duboko verujem da će podržati naše amandmane da damo našim lokalnim javnim servisima šansu da preživimo. Niste mi odgovorili koliko od ovih 14 sigurnih do 73 je podnelo. Koliko će da se ugasi, a koliko ide u privatizaciju. To mi niste odgovorili. Bilo je 20 u najavi. To nije sigurno. Možda jesu, možda nisu.
I zbog čega oni koji nisu stigli da u roku od mesec dana zaokruže tu dokumentaciju po drugi put, ne njihovom krivicom idu na doboš. Zašto? Zašto? Zbog toga što nije bio urađen protokol, što kaže Agencija za privatizaciju? Pa, to nije problem lokalnih medija. To stvarno nije problem lokalnih medija. To je problem institucija koju je formirala država, koje nisu uradile svoj posao. Hajde da se pogledamo u oči da kažemo šta je problem. Zašto sada to da trpe lokalne sredine?
Ja očekujem da neko od vas podrži ovaj predlog, jer duboko verujem da isto mislimo. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, pre svega želim da podržim ovaj amandman koji je obrazložila moja koleginica, ali vidim jedno nerazumevanje u sali ili želje da se ne razume. Dakle, ono što će se desiti do 31. ovog meseca je da sva ona javna glasila, svi oni mediji koji budu predali kompletnu dokumentaciju Agenciji za privatizaciju, sigurni smo da je to 14 ili 17, nisam dobio odgovor od ministra da li su onih 20 dostavili ili ih je samo 14 ili 17 koji će biti oglašeni za privatizaciju, imaju šansu još četiri meseca da budu privatizovani. Svi ostali 1. jula idu u stečaj, dele se akcije upošljenicima, ali tako da nemaju pravo da dobiju akcije oni koji su dobili od NIS-a, Telekoma, sve one akcije koje su deljene, znači, oni koji nisu dobili akcije mogu da dobiju akcije, ali ne sve akcije, nego samo onoliko koliko im sleduje po godinama radnog staža, ostalo ide Agenciji, a pošto Agencija, tj. država, ne može da bude vlasnik medija, to se zatvara. To je suština.
Šta mi tražimo? Tražimo odlaganje rokova da bi se privatizacija sprovela kako treba, tj. da bi mediji dobili šansu. Ono što me kolega uvaženi nije razumeo, u Nišu postoje privatni mediji, ali je suština da će Nišlije da plaćaju pretplatu, ali neće imati adekvatnu informaciju javnog glasila državnog prema količini para, kao što imaju u Beogradu, kao što imaju u Vojvodini.
Projektno finansiranje. Projektno finansiranje, samo po sebi, nema kontinuitet, nema obavezu zadržavanja istog nivoa informacija, to je projektno finansiranje. Raspišete projekat koji ove godine može da bude, a ne mora da znači. Ne postoji obaveznost. Ne postoji kontinuitet. Šta će se desiti ako budžet nije usvojen decembra meseca, nego se usvoji marta meseca? Privremenim finansiranjem. Kako? Projekat? Pa to ne može.
Zato vam kažem, dajmo šansu građanima. Hajde za firme, hajde za javna glasila, dajmo šansu građanima da imaju kontinuitet u dostupnosti javnih informacija koji su imali na lokalnom nivou. Dajmo šansu da ministarstvo i Vlada prihvati predlog regionalnih javnih servisa. Zašto? Zato što svi imamo ista prava, ne samo obavezu, imamo valjda i prava. Kako će ti ljudi da budu informisani o svemu? Projektno, ili da čekaju hroniku regiona koja ne može da postigne da pokrije celu teritoriju Republike? Nema šanse, vremenski ne može, nemoguće je. Eto to je suština onoga što mi tražimo i očekujemo podršku poslanika. Duboko verujem da svi isto mislimo i dajmo da uradimo to zašta su nas građani poslali, da zaštitimo njihove interese. Ja vam se zahvaljujem.

Ja ću pokušati taksativno pošto 40 sekundi.

Molim?

Gospodine Đukanoviću, pročitajte predlog zakona koji sam podneo i koji je tri puta odbijan ovde. Projektno finansiranje te televizije to jest RTS to je radni naziv, isto kao što je i Vojvodina. Sedamdeset posto ostaje regionalnom javnom servisu, a 30% ide RTS. Isto kako i Vojvodina finansira RTS. Potpuno isto, u dlaku. Potpuno isto, nikako drugačije.
Znači, ono što već postoji, a vi meni objasnite zbog čega to u Vojvodini ne može, ne može u Nišu? Eto, to mi objasnite ja ću biti zadovoljan. Zato što ne piše u zakonu? Mi smo telo koje piše zakone, mi smo telo koje daje zakone ovoj državi. Mi možemo to da promenimo ako postoji politička volja, ako postoji politička volja.
I, gospodine ministre niste u pravu, ali pošto nemam mnogo vremena nekom drugom prilikom. Apsolutno se ne slažem, a ono što sam pitao nisam ne znam šta rekao, ja sam samo pitao vi kao ministar bi trebali da znate koliko, ja pretpostavljam, trebalo da znate koliko medija će biti privatizovano, a koliko će odmah ići na podelu akcija. To sam pitao, jer se licitiralo jednim brojem da bi ljudi čuli koliko je to od 73, koliko njih ide u privatizaciju. Eto, to je pitanje samo.

Zahvaljujem.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, evo, poslednji amandman po kome se ja javljam. Tražimo isto produženje sa istim obrazloženjem kao i sve ovo prethodno u dosadašnjoj diskusiji, iz prostog razloga jer smo duboko ubeđeni da sve ono što ministarstvo nije uspelo da uradi u proteklih godinu dana, a gospodin ministar je istim ovim oduševljenjem, entuzijazmom, rešenošću pričao pre godinu dana da će biti sve završeno do kraja juna meseca ove godine.
Evo, sada, na dva dana pred istek roka mi pomeramo rokove za četiri meseca. Ja sam pitao, nisam dobio odgovor – zašto za četiri meseca? Šta će to da se desi što se nije desilo u proteklih godinu dana i da će se desiti u ovih četiri meseca?
Ono što mislim da nije uredu, to je da umesto da izjednačavamo građane Srbije u pravima, ne samo u obavezama, da svi imaju isti pristup i isti tretman u kućama koje se bave javno-medijskim informisanjem, mi ćemo imati kada sve ovo bude završeno, privatizovano ili ugašeno, da će gro građana Srbije, govorim o polovini građana Srbije, plaćati taksu tj. pretplatu, ali neće imati ista prava na zastupljenost kao što imaju građani Beograda i Vojvodine.
Rizikujući da me oglase za politikanta, mislim da je bolje biti politikant i braniti stavove, nego, duboko sam ubeđen, praviti veliku štetu na uštrb prava polovine građana Srbije.
Trudićemo se da zakon koji sam predložio i dalje predlažem dok god ministarstvo ne bude dobilo sluha da izjednači građane Srbije u pravima, ne samo u obavezama. Pošto nemam više vremena, ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, poštovane Nišlije, evo i danas imamo jedan zakon na dnevnom redu koji je po hitnom postupku, jedan zakon čiji je jedini cilj pomeranje rokova i to rokova koje je gospodin ministar 02. avgusta 2014. godine predložio kao krajnji rok kada će se izvršiti privatizacija svih medija kojima je osnivač lokalna samouprava.
Mi smo tada govorili prvo o štetnosti tog zakona i tražili smo da se građani Srbije na celoj teritoriji izjednače po pravima i obavezama. Normalno je da pretplata treba da se plaća. Normalno je da treba da postoji javni servis u Republici. Normalno je da postoji Radio-televizija Vojvodina. Vojvodina je autonomna pokrajina, velika teritorija sa svojim specifičnostima, sa svojim kulturološkim i umetničkim nasleđem, sa nacionalnim manjinama i potrebno je da postoji javni servis koji će pokrivati teritoriju Vojvodine i ono što je tim ljudima bitno prezentovati svakoga dana.
Normalno je da postoji RTS, kao kapa, kao državna televizija, koji, na svu sreću Beograđana, veći deo svog programa i javnog informisanja bazira na Beogradu, jer Beograd i jeste najveći grad koji ima preko milion i po stanovnika, i treba da postoji, ali nije u redu da Srbija ispod Save i Dunava, gde je polovina teritorije, polovina stanovništva, nema takav javni servis koji se finansira iz pretplate. Do donošenja ovog zakona ta mogućnost je postojala dodatnim plaćanjem iz budžeta lokalnih samouprava, pa sva ona mesta koja će u toku ove godine izgubiti lokalne medije su bila prinuđena da bi informisali svoje građane o dešavanjima na svojoj teritoriji, na teritoriji na kojoj žive i gde ih interesuje šta se dešava, da dodatno plaćaju iz gradskih budžeta. Ovim zakonom se i to pravo ukida. Ostaje mogućnost da se projektnim finansiranjem finansiraju privatni mediji koji će prihvatiti ulogu za informisanje građana na svojoj teritoriji kao javni medijski servis. Tako sam ja razumeo iz zakona i mislim da je to suština ovoga.
Ministarstvo je imalo godinu dana vremena da sprovede ovu privatizaciju protiv koje smo se mi borili, protiv koje smo glasali, čak smo i dali predlog izmene zakona, i nije uspelo da to uradi. Do 30. aprila, znači pre donošenja izmene Zakona o privatizaciji, kako sam našao podatak, 60 javnih medijskih servisa lokalnih je podnelo kompletnu dokumentaciju, normalno, pošto je podnošeno u 2014. godini, sa procenom imovine, zaključno sa 31. decembrom 2013. godine, jer se tražila prošla godina da bude kao neki osnov za izračunavanje vrednosti kapitala u tim javnim glasilima.
Ministarstvo je iskoristilo promenu Zakona o privatizaciji, iako kažem je on donesen maja meseca, i dalo nalog da se uradi nova procena kapitala sa 31. decembrom 2014. godine i to da urade lokalni javni servisi za nepunih mesec dana. Time su em otvorili dodatni trošak lokalnim samoupravama, tj. lokalnim medijima, a s druge strane, neke televizije iz unutrašnjosti nisu mogle u tom roku da urade tu procenu kapitala i gro njih nije uspelo da preda do zadatog roka, ja mislim da je zadati rok bio 19. ovog meseca, ako se ne varam. Ono što ja imam kao podatak, to je da je 14 medijskih kuća to predalo, a 20 je najavilo. Da li su predate ili ne, to ćemo videti.
Onda se otvara problem, o čemu je pričao i kolega Jovanović i kolege pre mene, da ćemo od 1. imati besplatnu podelu akcija, ali te akcije neće dobiti ljudi - radnici tih ustanova, medijskih kuća koji su već dobili akcije Telekoma i ostalih firmi koje su deljene u prošlosti. Po zakonu, višak nepodeljenih akcija, te neraspoređene akcije, a deliće se prema godinama radnog staža, sve nepodeljene akcije ići će Agenciji za privatizaciju, a pošto Zakon kaže da država ne može da bude osnivač medija, znači, te kuće će se ugasiti.
Šta ćemo onda dobiti? Dobićemo da lokalne samouprave, naročito one, ponavljam, ispod Save i Dunava neće imati javni medijski servis za svoje teritorije, neće imati mogućnost da obaveštavaju svoje građane o aktuelnostima u svojim sredinama, bez dodatnog projektnog plaćanja koje je samo naznačeno u zakonu. Pitanje je kada će ti projekti biti napisani, kada će biti odobreni, ko će ih odobravati i kako ćemo napraviti kontinuitet informisanja u lokalnim zajednicama projektima. Vi znate da je projekat vremenski ograničen, da se za svaki projekat odvaja određena količina sredstava u budžetu, a mi tražimo, tj. bićemo dužni, da svojim sugrađanima omogućimo kontinuitet u obaveštavanju.
Sada to meni stvarno nije bilo jasno. Ja sam pokušao i da razgovaram sa ljudima iz lokalnih medija niških, nikome to nije jasno kako će da izgleda. Verovatno ćete vi dati neku instrukciju lokalnoj samoupravi jer mimo politike i mimo stranaka koje su na vlasti u opoziciji, vrlo je bitno obezbediti kontinuitet informisanja na lokalnoj teritoriji, izuzetno bitno, što ovim zakonom, gospodine ministre, vi ne omogućavate.
Još jedared ću uputiti kritiku vama i Ministarstvu na neažurnosti jer ste sami zadali sebi rok od godinu dana da izvršite jedan zadatak koji ste preuzeli, niste ga uradili. Žalite se na lokalne samouprave. Izvinite, gospodine ministre, pa lokalne samouprave su ljudi koje je postavila skupštinska većina identična ovoj u Skupštini. To nisu došli ljudi iz Nemačke da vode lokalne samouprave. Vi hoćete da kažete da, kao ministar, kao vaše Ministarstvo, nemate komunikaciju sa Agencijom, ili nije adekvatna i nemate komunikaciju sa lokalnim samoupravama koje su prirodno podređene Vladi i Ministarstvu.
Baš bih voleo da mi kažete koja je to lokalna samouprava odbila da posluša naredbu Vlade i koja je to lokalna samouprava čija je dužnost da poštuje zakon, odbila da ispoštuje zakon. Ako je to tako, hajdemo, ljudi, imamo ministarstvo koje se bavi lokalnim samoupravama da uvedemo red u tu lokalnu samoupravu, jer ako ona ne poštuje naredbe ministarstva, onda znači ne poštuje ni svoje sugrađane i ko zna kako vodi tu lokalnu sredinu i ko zna kako taj narod živi i čime je sve uskraćen od strane lokalne samouprave. Čisto sumnjam da postoji takva lokalna samouprava. Ne verujem da bi se neko usudio od gradonačelnika i predsednika opština da direktno ide protiv Vlade, ma ko bio, taman i da su iz opozicionih stranaka. Znači, politika za politiku, ali zakon mora da se poštuje i oni koji vode lokalne samouprave ili državu apriori su prihvatili da poštuju zakon, makar bio i najgori na svetu.
Mislim da smo ovim što radimo prvo doveli u problem lokalne samouprave jer, hajde, država će, kao što reče kolega Jovanović, morati sto miliona da obezbedi u budžetu da bi se isfinansiralo do septembra meseca ove dve kuće. Kako će da obezbede lokalne samouprave, naročito ispod Save i Dunava? Svi gradovi imaju problema sa punjenjem budžeta. Svuda su tanki budžeti. Kako će? Hoće li da rade reprograme? Šta će da rade? Da dižu kredite?
Ponavljam, to je trebalo da bude sve gotovo. Zadnji rok nije bio juni mesec 2015. godine, nego kako ste vi nama objašnjavali ovde u sali i na odboru, zadnji rok je juni mesec. Zašto se čekao zadnji rok? Zašto ljudima nije data šansa? Zašto se nije razmislilo o uvođenju regionalnih javnih servisa da izjednačite u pravima i obavezama građane Srbije, da ne govorimo o nacionalnim manjinama koje ispod Save i Dunava neće imati mogućnosti kao što je imaju, recimo, u Vojvodini. Neće imati iste mogućnosti. Imaće, pod uslovom da dodatno plaćaju. Mislim da svi mi narodni poslanici u ovoj sali smo protiv toga, da tražimo da građani Srbije imaju iste obaveze, ali da imaju i ista i prava, bez obzira da li su srpske ili neke druge nacionalnosti i bez obzira na kom delu teritorije Republike Srbije žive.
Ovim samo potvrđujete ono što sam pričao pre godinu dana, da pravite građane Srbije na građane prvog i drugog reda, bar što se tiče, da se ogradim, javnog servisa, jer nije isto da li će RTS o Nišu govoriti 15 sekundi u Jutarnjem programu i 15 sekundi u hronici regiona ili će niška televizija celodnevno obaveštavati o dešavanjima u gradu. Tada sam govorio i sada ponavljam, lepo je da znam da li ima vode na Karaburmi, lepo je da znam da li ide šestica tramvaj ili ne ide, ali mene interesuje da li ide autobus između Niša i Niške banje.
Mene interesuje da li je hitna pomoć imala intervencije i da li hitna pomoć radi ili ne radi? Šta se dešava? Mene interesuje koje škole ne rade, koje škole rade? Da li postoji neki problem? Mene interesuje sve ono što se tiče lokalne zajednice, a lepo je da znam da li u Novom Sadu je autobus izašao da pruži uslugu građanima i da li tramvaj ide Beogradom. To je lepo da znam ali nije od presudnog značaja za moj grad, verovatno i za vaše sredine odakle vi dolazite.
Mislim da slepo izglasavajući zakone, naročito ovako osetljive zakone, pravimo medveđu uslugu u svojim sugrađanima. Opteretićemo gradske budžete. Pitanje – kako će se to, pa i da se dodatno plati ali kako će to projektno da se osmisli da postoji kontinuitet u informisanju? A s druge strane, uskratićemo prava nacionalnih manjina na isti način informisanja i dostupne informacije, kao što imaju nacionalne manjine u Vojvodinu.
Obaveštenje koje sam dobio, pošto sam dao Predlog izmene Zakona o medijima i javnom servisu, je da nije precizirano kako će se finansirati. Da ponovim, ja sam predložio za razvoj televizije, uža Srbija, da bude finansirano kao finansiran RTV Vojvodina, 70% od naplaćenih sredstava pretplate ili takse da ide regionalnom javnom servisu, a 30% da ide RTS. Mislim da je to korektno, da je to izjednačavanje u pravima i obavezama građana Srbije.
I, još jedno pitanje imam za vas, pošto ja sve vreme govorim da je pretplata u stvari to je taksa, ali građani će pre shvatiti o čemu pričam, ako kažem da je pretplata, ta taksa ima obaveznost naplate. U slučaju da građani ne plate taksu dolazi do prinudne naplate. U mom gradu ljudi već imaju problema sa sudskim izvršiteljima, ne zato što su neodgovorni, ne zato što ne žele da plate svoje obaveze, iz prostog razloga u gradu Nišu 36% ljudi ne radi, 40.000 ljudi u gradu ne radi, to je sa članovima porodica, troje po porodici, to je 120.000, pola grada.
Šta ćemo da radimo ako ljudi ne budu mogli da plaćaju tu pretplatu. Da li ste i to predvideli ili će se podnositi zakon koji tretira tu materiju i dolaziti u opasnost građani Niša da gube svoje nepokretnosti, jedino što još imaju, pošto posla nemaju i da kao jedan moj sugrađanin koji je izgubio kuću, da strahuju da će da gube nepokretnosti ako ne budu mogli da plate taksu za tv pretplatu.
Kao odgovoran čovek, verujem da ste i o tome razmišljali i očekujem vaš odgovor, jer će ljudi kada se budem vratio u Niš da me pitaju šta je rekao ministar i šta ćemo da radimo ako ne budemo mogli da plaćamo. Za sada vam se zahvaljujem, pa ću u nastavku da se javim ponovo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, građani Srbije, poštovani građani Niša, evo, danas smo u četvrtom satu rasprave, pri kraju i iz ovoga što se videlo iz diskusija dosadašnjih i onome što će biti do kraja ove sednice, najsigurnije će se desiti to da će skupštinska većina usvojiti Predlog izmene Zakona o akcizama, naročito ovaj član 2. o kojem sada diskutujemo, da će odbiti naše amandmane i da ćete vi od zakonom propisanog roka plaćati skuplje struju za, kako reče gospodin ministar, samo 325 dinara. Verovatno je mislio da kaže da to nije mnogo. Ja vama da kažem, gospodine ministre, građani Niša duguju preko devet milijardi dinara za struju, ne zato što su nesavesni, ne zato što su neodgovorni, ne zato što mrze državu i sistem, nemaju odakle. Nemaju odakle da plate.
U Gradu Nišu 40.000 ljudi ne radi, u Beogradu 103.000. Beograd ima preko 1.5 miliona stanovnika, Niš ima 240.000. Znači, u Nišu polovina grada nema prihode. U Nišu više od polovine ljudi priključenih na toplanu idu da se isključe sa daljinskog grejanja, ne zato što mrze toplanu, ne zato što ne žele da se greju preko radijatora, nemaju odakle da plate, a plaše se sudskih izvršitelja i zaplene nepokretnosti jedinog što imaju - stanova.
Da li hoćete da u Nišu počnu da se isključuju sa elektroenergetske mreže zato što nemaju da plate? Nemaju ljudi odakle da plate. Jedan čovek je u Novom Selu izgubio kuću zbog neplaćenih računa. Došli izvršitelji i uzeli kuću. U redu je da se plati kada se ima odakle. Rekao sam vam pre dva dana, suvu drenovinu niko nije iscedio.
Ja vas molim da prihvatite naše amandmane i da ukinete akcize za struju. Dajte investicije iz budžeta, pokrenite energetsku efikasnost o kojoj smo pričali. Dajte, pokrenite iskorišćenje biomase. Dajte, povećajte površine pod navodnjavanjem da dignete proizvodnju tri, četiri puta više na selu. Dajte realne prihode, nemojte samo budžet da punite tako što ćete povećavati, udarati porez na namet.
Rekao sam da ste relaksirali budžet za 300 miliona evra. To je ministar Krstić, tu sedeo gde vi sedite i skinuo je 2% sa pozicije zdravstva, doprinosa na zdravstvu, prebacio u penziono, da bi rasteretio davanje iz budžeta za penzije. Bio je tada minus 450 miliona evra, 300 miliona ste prebacili sa zdravstva, tako da sada verovatno dajete 150 miliona evra na godišnjem nivou za penzije. I tada smo govorili da ne radite to, da podižete proizvodnju koju ste obećali u predizbornoj kampanji, jer ćete urušiti zdravstvo. Ja neću da kažem, ima puno lekara ovde, neka kažu kakva je situacija u zdravstvenim ustanovama. Ne moram ja ništa da kažem. Neka kažu pacijenti da li ima ili nema. Isto će proći i ova mera.
Postoji život koji je van Beograda, ljudi, pa postoji i uža Srbija, postoji i južna Srbija. Nemaju ljudi odakle da plate. Džabe vama konsolidovan budžet Republike Srbije akcizama ako nemate za koga. Ako nastavimo tako, hajde da se dogovorimo koji će od ministara da ugasi svetlo u Nišu. Evo, ja za moj grad znam.
Pola grada nema prihoda. Molio sam vas, kada je bilo produženje roka za privatizaciju, da ostavite „Mašinsku“ i „Elektronsku“. Rekli ste – nemoguće zato što ne možemo da finansiramo. Pa, kako ste finansirali „Simpo“, „Jumko“, „Smederevsku železaru“? Kako? Pa, „Smederevska železara“ treba da radi zbog Smederevaca, ali oni su dužni preko 400 miliona evra, dolara, čega li. Kako to ima interes, a nema interes u Nišu? Nemaju ljudi odakle.
Insistiram i tražim od narodnih poslanika da ne prihvate Zakon o akcizama. Šta ćemo da radimo kada počnu da idu sudski izvršitelji zbog neplaćenih računa za struju? Da pomognemo tim ljudima, pa kako? Kako da pomognemo? Grad Niš da pomogne, lokalna samouprava, jeste li rekli da Vlada ne može da vodi računa, tj. Ministarstvo finansija, da vodi računa o lokalnim samoupravama, jer one gazduju svojim budžetima. Odakle? Pa, grad Niš, nije da su nesposobni ljudi toliko u gradskoj vlasti, nemaju odakle da plate. Grad duguje za javnu rasvetu 200 miliona, duguje 200 miliona za toplanu. Odakle da plate ljudi? To odgovorite.
Lepo je vama da pričate – mi ćemo da izjednačimo, da ispeglamo budžet, deficit, super. Sad ja samo kažem – naučite me kako da kažem građanima Niša kako da prežive zimu bez prihoda, a stižu non-stop novi nameti, povećan porez na imovinu od 50 do 300%, pa povećana ova taksa, pa povećana ona taksa, pa smanjen doprinos za zdravstvo, pa mora više da se plaća iz kućnog budžeta za lekove, pa sad povećana akciza na struju. Odakle da se plati to? To što piše na ovim papirima, od toga narod ne može bolje da živi.
Samo kažem vodite računa. To što mi izglasamo neko mora da plati. Da li vaše komšije to mogu da plate, o tome razmišljajte kada treba da glasate da li ćete prihvatiti ili ne ovaj amandman. Zahvaljujem.