Zahvaljujem.
Dakle, ja ću vam pročitati naš predlog amandmana da vam ne bi oduzimao vreme čitajući izvorni predlog amandmana od strane Vlade.
Znači, predloženo je da se član 2. menja i glasi: u članu 4. tačka 2) tačka i zapeta se zamenjuju sa dve tačke, znači idemo na navođenje primera, dodaje se podtačka (1) koja glasi: kao poslodavac u smislu ovog zakona smatra se i fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom, izuzimajući lice, koje posao obezbeđuje u domaćinstvu i nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji obavljaju posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa propisima o poljoprivredi.
Dodaje se tačka 23) gde kažemo: jezik koji zaposleni razume jeste maternji jezik, jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj poslodavac ima sedište, odnosno zaposleni obavlja poslove i koji zaposleni govori, čita i piše, kao i jezik koji je utvrđen kao uslov za obavljanje poslova radnog mesta.
Smatramo, neprihvatljivim, kako je predložio predlagač, da se u definiciji poslodavcu u smislu ovog zakona, poslodavcem ne smatra lice koje posao obezbeđuje u domaćinstvu niti se poslodavcem smatra nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, a da pritom prema rešenju iz Predloga zakona poslodavcem smatra fizičko lice koji sa članovima svojeg porodičnog domaćinstva obavlja privrednu ili drugu delatnost. U pitanju su, dakle male porodične firme, najčešće zanatske delatnosti ili male start-ap firme koje pružaju usluge u oblasti dizajna putem interneta itd.
Takođe, smatramo da pojam prevencija nije primeren u tekstu zakona, budući da se već u tački 5) definišu preventivne mere, a ovaj izraz se koristi u svim daljim odredbama Predloga zakona, te smatramo da reč „prevencija“ kao opšti generički pojam ne treba koristiti već pojam „preventivne mere“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Vlada je predložila izmenu člana 12. Ja ću vam pročitati kako izgleda taj predlog – dakle, preventivne mere obezbeđuje poslodavac, polazeći od sledećih načela: pod jedan, izbegavanje rizika, pod dva, procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu, pod tri, otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehničkih rešenja, pod četiri, prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za rad i metode rada, kao i izbora tehnološkog postupka, da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog.
Oni su predložili da se tačka 5. menja, a ona je izvorno glasila: „Zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim“, oni predlažu da se to briše i da tačka 5. glasi: „Zamena opasnog bezopasnim ili manje opasnim“. Mi smo predložili da se ovaj predlog promeni tako da ostane izvorno, znači da tačka 5. bude zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim. Mislimo da je to jasnije i primerenije. Dakle, tačka 6. – davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na radu, što je sasvim uredu. Tačka 7. – osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstva za rad na siguran način.
Onda su predložili još dve tačke, 8. i 9. Tačka 8. je prilagođavanje tehničkom napretku. Mi smo predložili da tačka 8. glasi: „Načelo konstantnog praćenja tehnološko-tehničkog napretka“. Predložili su tačku 9, koja kaže: „Razvijanje koherentne celokupne politike prevencije“. Mi smo predložili da tačka 9. glasi: „Razvijanje koherentne celokupne politike prevencije“.
Mislimo da je naš predlog smisleniji i bolji, te bih zamolio ministra da još jednom razmisli o našem amandmanu. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, poštovani predsedavajući, poštovani gosti, član 11, na koji smo mi podneli amandman, se odnosi izvorno na član 28, koji kaže: „Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavca obavlja teorijski i praktično u skladu sa programom osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, koji donosi poslodavac. Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu. Periodične provere ospoboljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrši se“, pa sad, Vlada predlaže izmenu: „najkasnije u roku od jedne godine“. Mi smo predložili da to bude šest meseci umesto jedne godine, „od dana prethodne provere, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku četiri godine od dana prethodne provere“.
Mi smo tu predložili da umesto četiri godine bude jedna godina. „Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad obavlja se na jeziku koji zaposleni razume i prilagođava se mogućnostima i sposobnostima osoba sa invaliditetom“, što je potpuno razumljivo i tu se slažemo. Smatramo da rokove za periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom treba skratiti, te u tom smislu smo i podneli ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Potpuno razumem zbog čega ste stavili period zaposlenja sa pojačanim rizikom na godinu dana, ali bih vas samo podsetio na načelnu raspravu kada smo govorili o medicini rada, evo i kolega je napomenuo medicinu rada, i na neka iskustva medicine rada i praćenja profesionalnih oboljenja pre nego što je zakonom skinuta obaveza finansiranja od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje medicine rada.

Mislim, dajem vam opet sugestiju, gospodine ministre, da bi bilo dobro da u razgovoru sa kolegama, naročito iz Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, vratite kao obavezu finansiranja medicine rada, jer tako ćemo imati sigurno permanentno praćenje obolevanja na rizičnim mestima naših upošljenika u Republici Srbiji. Ovde je sad prepušteno, jeste da je zakonski regulisano da je poslodavac dužan da vrši periodične preglede, ali to se postiže tako što sklapa ugovore. Ovde će imati obavezu medicina rada, kao što je radila, dok joj nije skinuto to pravo da i dalje prati i brine o zdravlju upošljenika, naročito na rizičnim mestima tj. na radnim mestima koja su sa povećanim rizikom od povreda i oboljenja.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovani gosti, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, drage moje Nišlije.
Dakle, član 19. se odnosi na deo zakona koji govori o izgradnji i rekonstrukciji železničke infrastrukture.
Predlagač zakona, ministarstvo i Vlada su dali predlog da se u članu 19. koji se odnosi na član 49. dodaju članovi od 49a. do 49g.
Mi smo dali amandmane na ove dopunske članove člana 49. koji suštinski se odnose na odnos održavanja i investicija kod zahteva za otvaranje novih pružnih prelaza, nadvožnjaka, podvožnjaka, gde, pročitaću, predlagač zakona kaže u članu 49a – ako do ukrštanja železničke infrastrukture i puta dođe po zahtevu lokalne samouprave, privrednog društva ili drugog pravnog lica ili preduzetnika, troškovi izgradnje nadvožnjaka, podvožnjaka, odnosno putnog prelaza, troškovi i postavljanje uređaja, naprava i druge troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snosi upravljanja putne infrastrukture, odnosno podnosilac zahteva.
Mi smo ovde predložili da se zadnji deo ovog člana, tj. ovaj deo, odnosno podnosilac zahteva izbriše tako da troškove podnosi upravljač putne infrastrukture, tj. upravljač infrastrukture.
U članu 49b, ministarstvo je predložilo da se kaže – ministarstvo na zahtev upravljača putne infrastrukture, uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljanja infrastrukture, donosi akt kojim se otvaraju novi, ukidaju ili rekonstruišu postojeći putni prelazi, ukoliko je razmak između dva ukrštanja železničke infrastrukture i puta manji od 2000 metara, postupak ukidanja putnog prelaza sprovodi se u skraćenom postupku.
Naše je mišljenje i to smo predložili amandmanom da se umesto saglasnosti traži mišljenje upravljača infrastrukture jer, složićete se sa mnom, ne može ministarstvo da traži saglasnost, ona je krovna institucija u celom tom postupku i ona treba da traži mišljenje, ne može da zavisi od toga da li upravljač infrastrukture želi da ili ne želi da da saglasnost. On da svoje mišljenje, a ministarstvo je to koje odlučuje da li nešto će biti ili ne.
Član 49v koji kaže – ako se putni prelaz zamenjuje nadvožnjakom, odnosno podvožnjakom ili se ukida zbog usmeravanja puta, troškove izmene izvršenim zbog toga na železničkoj infrastrukturi i putu, ako se drugačije ne sporazumeju snose upravljači infrastrukture; misli se na onog ko će gazdovati železnicom, tj. prugama.
Pod dva – upravljač putne infrastrukture ako je ta promena uslovljena pretežno potreba drumskog saobraćaja, a na putu koji koristi pretežno određeno preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik, troškove izmena na železničkoj infrastrukturi i putu snosi u celosti to preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik.
Ovde smo predložili u stavu 2, u tački 2. da upravljač putne infrastrukture, kako kaže, ako je ta promena uslovljena pretežno potrebama drumskog saobraćaja, tu se zaustavi da se obriše zadnji deo, tako da upravljač putne infrastrukture, on snosi troškove jer to je javno dobro, a ovaj deo koji kaže da preduzetnik snosi troškove na železničkoj infrastrukturi u celosti ili drugo pravno lice da se briše, jer smatramo da ne trebamo dodatno da opterećujemo privredu i da se skine ceo zadnji stav koji kaže – u slučaju svih drugih promena u vezi sa ukrštanjem, uključujući i prilagođavanje i poboljšanje sigurnosnih i drugih uređaja, troškove izmena na železničkoj infrastrukturi i putu iz stava 1. ovog člana snose zajednički upravljač infrastrukture, upravljač putne infrastrukture i preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik srazmerno potrebama železničkog i drumskog saobraćaja.
To tražimo da se briše, mi smo to predložili, a nama je ministarstvo odgovorili da se amandman ne prihvata jer se odnosi na subjekte koji treba da snose troškove izgradnje nadvožnjaka, podvožnjaka, odnosno putnog prelaza sa uređajima za osiguranje, a da se njihovi odnosi regulišu Zakonom o železnici.
Predlogom zakona u potpunosti je obuhvaćena navedena problematika, odnosno sve zainteresovane strane na koje se rešenje navedene problematike odnosi. Ja se izvinjavam gospodo iz ministarstva, mi tražimo da se to promeni. Šta ste vi rekli ovde u odgovoru? Šta ste rekli? Da odbijate naš zakon, naš predlog zakona zato što ste vi dali predlog? Mi dajemo predlog da se to promeni, a reći ću vam zašto.
Evo, klasičan primer grad Niš. Svi govorimo o tome da treba E-10 magistralni pravac, železnički, putni, drumski saobraćaj da bude prioritet jer je to žila kucavica, Niš je glavno čvorište. Niš kuburi sa zahtevom za izmeštanje železničke pruge decenijama unazad.
Imamo odluke skupštine grada, imamo mišljenje građana da pruga uništava grad Niš jer ga deli na dve polovine, ali ova vlast i bivši direktor Simonović, a to vi dobro znate, je predložio gradu Nišu da privremeno elektrifikuje prugu zbog toga što treba koridor E-10 da se završi brzo. Znate li šta znači privremeno? Neće nikada da je izmeste.
Kada bi se to desilo i ako se bude desilo, ako vi dozvolite tako nešto kao skupštinska većina, onda će grad Niš da bude podeljen na dva grada, napravićete dva grada jer je nemoguće u gradu obezbediti 16 pružnih prelaza koji su u nivou, to je nemoguće. To vrlo lako može da se desi jer imamo obavezu zbog povučenih sredstava od međunarodnih finansijskih institucija da završimo koridor u nekom zadatom roku.
Stoga vas ja molim da prihvatite naš predlog jer smatramo troškove oko održavanja, da bi bilo kvalitetno održavanje treba da snose i oni koji gazduju putevima u Srbiji i oni koji gazduju železnicama u Srbiji, da ne dođemo u situaciju kao što imate u Nišu da Direkcija za izgradnju grada nema dovoljno novaca, pošto je ona korisnik lokalnih saobraćajnica, da se plati „Železnici“, a „Železnica“ nekvalitetno održava, nekvalitetno zbog nemanja sredstava održava pružne prelaze u gradu. Onda imate u sred leta da vam padne rampa i blokira grad na tri sata.
Zbog toga tražimo izmenu ovog člana, insistiramo na tome sa nadom da ćete prihvatiti naš predlog i omogućiti gradu Nišu, a i drugim lokalnim samoupravama, jer verovatno i kod vas lično imate problem sa pružnim prelazima, da to ide na nivo onog ko koristi železnicu, onog ko upravlja putevima, to se misli na puteve Srbije, mislim na magistralne pravce i da oni održavaju te pružne prelaze, u krajnjoj liniji, to se i finansira iz republičkog budžeta od para građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi gosti iz ministarstva, koleginice i kolege, poštovani građani, podneli smo amandman na član 25. koji se odnosi na član 55. Zakona o železnici, gde smo tražili, a u kome se dodaju posle člana 55. čl. 55a do 55v. gde smo tražili da se u članu 55a. briše stav 4. a ja ću vam pročitati da bi znali šta smo predložili.
Član 55a. kaže, izvorno kako je predložila Vlada – upravljač infrastrukture, misli se na železnicu, na železničku prugu, kao i privredni subjekti koji obavljaju delatnost održavanja puteva dužni su da na putnom prelazu sprovedu propisane mere za bezbedan saobraćaj i da putne prelaze održavaju u stanju u kome se obezbeđuje bezbedno odvijanje saobraćaja.
Troškove održavanja putnog prelaza i troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snose pod 1. – troškove održavanja koloseka i ostalih delova železničke infrastrukture na putnom prelazu, signalnih uređaja i znakova koji upozoravaju železničke radnike u vozu na putni prelaz, železničkih telefonskih veza sa putnim prelazima upravljač infrastrukture, misli se na onog ko gazduje železnicom. Pod 2. – troškove održavanja kolovoza na putnom prelazu i saobraćajnih znakova na putevima koji upozoravaju učesnike u drumskom saobraćaju na putni prelaz, upravljač putne infrastrukture, misli se na onog ko gazduje putevima u Srbiji. Pod 3. – troškovi održavanja uređaja za davanje znakova kojima učesnici u drumskom saobraćaju najavljuju približavanje voza putnom prelazu itd. na ravne delove upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture.
Sledeći stav kaže – upravljač infrastrukture snosi u celini troškove za upravljanje uređajima na putnom prelazu u staničnom području, odnosno od ulaznog signala sa jedne strane do ulaznog signala sa druge strane službenog mesta, što će reći, poštovane kolege i koleginice, da će onaj ko gazduje železnicom održavati o svom trošku samo ono što se tiče stanice, bilo da je to ranžirna stanice, stanica za putni saobraćaj, te uređaje koje prelazi.
Sledeći stav kaže – ako nekategorisani put koristi pretežno, što je vrlo interesantno kako se utvrđuje i šta je to pretežno, određeno preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik. Troškove održavanja kolovoza i osiguranje bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu iz stava 2. tačka 2. i 3. ovog člana snosi u celini to preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik.
Mi smo predložili da se ovaj stav briše, prvo, što ne želimo da dodatno opterećujemo ionako opterećene privredne subjekte koji rade još u Srbiji, a drugo, što nije objašnjeno kako to pretežno neko koristi više, a neko pretežno manje. Na osnovu kojih parametara, ko je to ko će da odluči šta je to pretežno više, a šta je to pretežno manje?
Pa smo predložili da se ova nekategorisani putevi prebace u sledeći stav koji kaže – kod kategorisanih i nekategorisanih puteva upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture postupaju u skladu sa odredbama stav 2. tačka 2. i 3. ovog člana, što znači da će oni snositi održavanje ovih infrastrukturnih delova.
Ono što smo još tražili, to je u članu 55v da se promeni drugi stav, a član kaže: „Ako železničku infrastrukturu treba sanirati ili adaptirati zbog izgradnje drugog objekta, javni put, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i slično, deo železničke infrastrukture koji se sanira ili adaptira mora biti izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji te železničke infrastrukture, bez obzira na stvarno stanje u kome se nalazi u momentu sanacije ili adaptacije.“ To je potpuno razumljivo.
Ovaj stav koji tražimo da se promeni glasi: „Troškove saniranja ili adaptiranja železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana snosi investitor objekta, zbog čije izgradnje se vrši saniranje ili adaptiranje železničke infrastrukture, ako se drugačije ne sporazumeju investitori i upravljač infrastrukture“. Mi smo predložili da to glasi: „Troškove saniranja i adaptiranja železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana snosi upravljač infrastrukture.“
Opet ću se vratiti na Niš. Ako se desi da železničku prugu kroz grad Vlada, država elektrifikuje privremeno, kao što je gospodin Simonović najavio da će se desiti, pa se pobunila Gradska skupština i cela javnost grada Niša, i ako grad Niš bude i dalje zahtevao da se to izmesti, jer je i logično, grad neće moći da funkcionira, dobićete Niš 1 i Niš 2 koji su podeljeni prugom, jer ako se elektrifikuje tu će ići brži saobraćaj, a ako ide brži saobraćaj mora da se ogradi pruga, a ako želimo da imamo komunikaciju moramo da radimo podvožnjake, nadvožnjake, šta god treba, i onda će to morati grad da finansira. Ako želimo i dalje da izmestimo prugu, opet će morati grad, jer po ovome ispada da onaj ko podnese zahtev treba da snosi taj trošak.
Ja mislim da nije u redu, a svi imate iste probleme, kroz sva vaša mesta prolazi, pretpostavljam, pruga, jer ne verujem da ima mesta u Srbiji koje nema prugu, glupo je da duplo plaćamo i nelogično je da duplo plaćamo.
Podsetiću vas nešto. Doneli smo zakon leks specijalis o „Beogradu na vodi“. Izmeštanje železničkog čvora iz Beograda, Prokop, nova železnička stanica, sve ono što pripada finansiraće republički budžet, a ono što ćemo mi raditi u našim lokalnim samoupravama moraju da finansiraju lokalne samouprave. Pa, nije u redu, nije lepo. Mi ipak predstavljamo naše sugrađane. Ako nešto važi za jedan deo Srbije, mora da važi za celu Srbiju, ma ko vodi ovu Srbiju i ma ko bio na vlasti. Zato, zahtevam od vas da podržite naš amandman i da kako tako omogućimo bezbednije pružne prelaze u našim sredinama. Hvala.

Ne bih se složio sa vama. Ja mislim, bez obzira na stvarno stanje u kome se nalazi u momentu sanacije pruga, da to treba da se uradi onako kako propisuju pravila. Kao drugo i suštinski važno, infrastruktura ne treba da prelazi u vlasništvo investitora. Jel tako? Ta železnička infrastruktura koju neko bude adaptirao, to će biti i dalje vlasništvo železnice i logično je da železnica to finansira. Ali, ako vi mislite, kada se bude radio kamenolom, rudnik, akumulaciono jezero, aerodrom i drugo, da će to biti strani, privatni investitor, pa da onda on treba da investira, to ste trebali ovde da kažete. Ali, ako se, recimo, radi aerodrom u Nišu i treba da se izmesti železnička infrastruktura, to će da padne na teret grada, a ja govorim o budžetskim parama i parama grada Niša.
Iskoristiću priliku, pošto verovatno građani Niša ovo gledaju, da kažete definitivno hoće li Ministarstvo izmestiti železničku prugu iz grada Niša? Hoće li izmestiti ili ćete elektrifikovati postojeću? Eto, tražim od vas odgovor na to pitanje.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarko, uvaženi gosti, koleginice i kolege, član 28. se odnosi na član 63. zakona i mi smo predložili da se on promeni i da glasi da se vrati pojam „gradska železnica“, pa bi on glasio, naziv člana bi po novom predlogu bio - Gradska železnica, metro, žičara i turističko-muzejska železnica; a onda bi se „gradska železnica“, kao što je izvorno u izmenjenom članu postojalo, vratila u član 63. tako da bi on glasio da - gradska železnica i metro, uslovi za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, kao i uslovi za organizovanje prevoza gradskom železnicom i metroom uređuju se posebnim zakonom.
To smo predložili iz prostog razloga što smatramo da pojam „gradske železnice“ perzistira u zakon i ne vidim razlog da ga iz zakona, iz ovog člana sklonimo.
Još nešto bih samo pitao gospođu ministarku, ja sam do sada dva puta i moj kolega Dušan Milisavljević jedan put, tri puta smo pitali, da li će, da čujemo od ministarke, jer to živo interesuje građane Niša, da li će Vlada i ministarstvo izmestiti prugu iz grada Niša po predviđenoj trasi koja je počela 2010. godine? Urađen je idejni projekat i sva ona dokumentacija, bio je dignut kredit koji nije iskorišćen do kraja, ili ćete elektrifikovati? Odgovorite mi – izmestićemo prugu, nećemo da izmestimo prugu; da znaju građani Niša, očekuju odgovor.
Vi ste naš ministar i ja tražim u ime građana da nam kažete hoćete li da izmestite prugu, jer od 2012. godine sve stoji. Idejni projekat je urađen, treba da se uradi generalni plan, ušlo se u eksproprijaciju, stalo se 2012. godine. Od 2012. godine trebala je da se završi eksproprijacija i da se završe sva ostala planska dokumenta.
Grad Niš je uradio sve što je do njega. Ja pretpostavljam da je od 2012. godine kada ste vi preuzeli vlast završili eksproprijaciju, šta se čeka sa izmeštanjem pruge? Ja vas molim da ne dovedemo građane Niša pred svršen čin, da zbog puta Koridora E-10 mora da bude privremeno elektrifikovan. Kako su govorili španski borci – To neće proći. To stvarno neće proći. Hvala.

Zahvaljujem.
Niste u pravu gospođo ministarko. Dakle, urađen je PDR, urađena je studija izvodljivosti i generalni projekat studije izvodljivosti treba da se uradi.
Kredit je podignut od devet miliona kod Svetske banke, iskorišćeno je milion i po, vi niste iskoristili sedam i po miliona.
Ušlo se u postupak eksproprijacije, grad je vlasnik negde oko polovine tog zemljišta, ostalo je nekih četiri kilometra uz trasu auto-puta E-10 da se izvrši eksproprijacija, tako da apsolutno niste u pravu.

A da mi ne bi to toliko raspravljali, izvolite dođite u grad Niš…

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarka, gosti, poštovane koleginice i kolege, član 31. odnosi se na član 66. zakona koji govori o licenci za prevoz. Mi smo tu predložili da se u delu gde se govori o tome šta onaj ko podnosi zahtev za licencu treba da poseduje - kada govorimo o dobrom ugledu da to bude dobar poslovni ugled, a kada govorimo o građanskoj odgovornosti da to bude građanska poslovna odgovornost jer mislimo da je to primerenija formulacija datih navoda.
Ono što sam još želeo da kažem je da ste gospođo Mihajlović imali lošu informaciju. Grad Niš je uradio generalni urbanistički plan. U tom planu je sadašnja pruga laka šinska pruga, laki šinski prevoz. Nova trasa ide trasom delom zaječarske pruge i na osnovu toga je urađen PDR i na osnovu toga je urađena studija izvodljivosti … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dakle, podneli smo amandman na član 37. koji se odnosi na član zakona 91, a govori o tome da, kako je predložila gospođa ministarka, znači, direktor direkcije najmanje godinu dana po razrešenju sa dužnosti ne može biti angažovan po bilo kom osnovu na stručnim ili upravljačkim poslovima u preduzećima ili telima koja su predmet regulisanja tržišta železničkih usluga.
Mi smo predložili da umesto ovog „najmanje godinu dana po razrešenju sa dužnosti“ se zamenjuje rečima: „dve godine po prestanku vršenja dužnosti“ i precizirali smo koliko minimalno treba da bude da ne može da se bira na tim funkcijama. Još jednu stvar smo predložili, koja kaže – u pogledu nadzora nad primenom odredbi iz stava 4. člana 91. nadležan je državni organ koji je prema zakonu koji uređuju materiju sukoba interesa funkcionera nadležan za utvrđivanje postojanja sukoba interesa. Tu smo mislili na Agenciju za borbu protiv sukoba interesa.
Vi ste nam odgovorili da se amandman ne prihvata iz razloga što je članom 98. Zakona o železnici propisano da nadzor nad sprovođenjem Zakona o železnici vrši ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, što ne isključuje primenu odredaba zakona kojim se uređuje oblast sukoba interesa. Ja stvarno ne vidim zbog čega nije prihvaćeno da se i u zakonu stavi da u stvari Agencija treba da donese taj definitivni sud. Mislim da je mnogo bolje jasno definisati član, upotpuniti, nego se pozivati da je to već regulisano, da je to obaveza Agencije za borbu protiv korupcije. To znamo, ali znamo da se i njene preporuke ne koriste i ne uvažavaju.
Imate klasičan primer Niša. Opet ću ja o Nišu.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažena ministarko, poštovani gosti, koleginice i kolege, podneli smo amandman na član 42. koji se odnosi na član 107. o kome ste sve vreme smo do sada pričali. To su kaznene odredbe koji kaže da novčanom kaznom od 500 hiljada do dva miliona će se kazniti za prekršaj svi oni koji se ogreše o ovaj zakon.
Da ja to sad ne bih čitao, tu ima preko 60 pozicija koje su kažnjive po ovom članu, a mi smo predložili da se posle tačke 54. doda nova 54a. koja kaže – ako angažuje po bilo kom osnovu na stručnim ili upravljačkim poslovima bivšeg direktora direkcije od čijeg prestanka mandata nije prošlo više, mi smo predložili dve godine, a ministarstvo u članu 37, ako se ne varam, predložilo, koji se odnosi na član 91, predložilo da bude najmanje godinu dana.
Pa, smo predložili da oni, pošto niste prihvatili naš amandman, koji se ne ispoštuju preporuku ovog zakona da budu kažnjeni sa novčanom kaznom od 500 hiljada do dva miliona. Vi ste to odbili sa obrazloženjem – amandman se ne prihvata iz razloga što je u suprotnosti sa članom 38. stav 1. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije prema kome funkcioner kome je prestala javna funkcija dve godine po prestanku funkcije ne može da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti u vezi sa funkcijom koju je funkcioner vršio, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije za borbu protiv korupcije.
Ja sada pitam, ne vas gospođo ministarko, nego vaše saradnike koji su odbili amandman gde smo tražili da bude najmanje dve godine i precizirali, a oni su rekli da bude godinu dana, a sada se pozivaju na Zakon o borbi protiv korupcije koji kaže da mora da bude najmanje dve godine. Dajte mi molim vas neka daju smisleni odgovor o ovome što su odbili naš amandman.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Na član 56. smo podneli amandman koji kaže da se stav 2. menja i da se posle stava 9. dodaje novi stav 10. koji glasi: „U slučaju promene propisa kojim se reguliše oblast železnice, Direkcija poziva sve nosioce dozvole da bez odlaganja podnesu zahtev za ažuriranje dozvole, a nosioci su dužni da ovaj zahtev podnesu.“
Evo zašto smo tražili ovakvu izmenu. Zato što tražimo da se preformuliše to što je predlagač zakona podneo. Naime, vi ste u zakonu predložili da nosilac dozvole za upravljanje vučnim vozilom je dužan da u slučaju promene propisa bez odlaganja dostavi Direkciji dozvolu radi ažuriranja. Mi smo predložili, zbog toga što postoji evidentna opasnost da nosilac ne zna i nema saznanje o promeni propisa, da je Direkcija dužna da pozove nosioce dozvola da dođu i da tako može u predviđenom zakonskom roku, koji vi date, da bude izažurirana ta dokumentacija. Zahvaljujem.

Predložili smo u lanu 75. da se posle stava 1. doda novi stav koji glasi: „U stavu 1. tačka 3) posle reči: „koji je sadržan u dozvoli“ stavlja se zapeta i dodaju se reči: „odnosno u slučaju promene propisa kojima se reguliše oblast železnice“, a iza broja: „9“, dodaju se reči: „i 10“.“ To smo uradili iz razloga što mislimo da naš amandman predstavlja usaglašavanje kaznenih odredbi u članu 75, tj. član 149. osnovnog zakona sa amandmanom iz člana 56, član 91. osnovnog zakona.