Zahvaljujem se. Gospodine ministre, evo pročitaću samo zarad javnosti koja prati ovu sednicu o čemu se radi. Vlada je predložila član 24. koji glasi – na podatke o ulaganjima, kao i informacije koje su organi državne vlasti saznali u toku pregovora i vođenja postupka, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju informacije od javnog značaja, s tim što po zahtevu za davanje informacija u vezi sa ulaganjima, postupa Vlada.

Mi smo predložili amandman koji glasi da se član 24. menja i glasi: „pristup informacija od javnog značaja u oblasti ulaganja ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja“.

Ispoštovan je naš predlog i ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, kolege poslanici, poštovani građani, član 25. se nalazi u delu gde se, kako reče ministar, tu politički razlikuje, imamo različite stavove.

Konkretno se radi o Savetu za ekonomski razvoj i Vlada i ministarstvo su predložili sledeće. Obrazuje se Savet za ekonomski razvoj, u daljem tekstu Savet, predsednik i članovi Saveta imenuje Vlada u skladu sa ovim zakonom.

Savet čine ministar, ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada i zapošljavanja, predsednik Privredne komore Srbije i direktor Razvojne agencije Srbije.

Predsednik Saveta je ministar nadležan za poslove privrede. Savet može na predlog predsednika Saveta na svojoj sednici pozvati i druge ministre ako se po proceni Saveta za tim ukaže potreba vezano za konkretno pitanje i u zavisnosti od oblasti koja je predmet razmatranja Saveta, s tim da ti ministri nemaju pravo glasa u Savetu.

Administrativno, stručno – tehničke poslove Saveta obavlja Razvojna agencija Srbije.

Mi smo predložili da se ovaj član zakona briše i evo ja ću vam sada pročitati obrazloženje zato što je stručno, pravno, pa da ne bih nešto propustio.

Smatramo da formiranje Saveta za ekonomski razvoj je nepotrebno iz nekoliko razloga. Imajući u vidu nadležnosti Saveta, jasno je da su to u suštini nadležnosti Vlade, odnosno pojedinih ministarstava u ovoj oblasti i nije jasno zbog čega bi se formiralo telo koje čine ministri privrede, finansija i rada, da bi obavljali poslove koji su inače dužni da obavljaju u skladu sa Zakonom o ministarstvima i drugim zakonima.

Ukoliko je razlog za formiranje ovog Saveta eventualno određena koordinacija rada ovih ministarstava, podsećamo na član 12. Zakona o Vladi koji kaže, citiram: „Predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja. Vlada usklađuje rad članova Vlade. Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici Vlade“, završen citat.

Član 14. istog zakona predviđa da je ministar dužan da obaveštava Vladu o svemu što je bitno za vođenje politike i odlučivanje Vlade i da je odgovoran za sprovođenje programa i politike Vlade za odluke i mere koje je doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvršenje obaveznih uputstava i posebna zaduženja koja mu je odredio predsednik Vlade.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o Vladi, nije jasno zbog čega se ovaj Savet formira i još je nejasnije ko bi bio odgovoran ako Savet ne bi izvršio poslove iz svoje nadležnosti, pogotovo što u sastav Saveta pored ministra ulazi i predsednik Privredne komore Srbije i direktor Razvojne agencije Srbije?

Podsećamo i na to da nadzor nad radom Agencije, čiji je direktor i član Saveta, vrši ministarstvo na čijem čelu je ministar koji je takođe član Saveta.

Dakle, Savet je školski primer za neoperativno, nefunkcionalno i neodgovorno telo.

Iz navedenih razloga, podnosim ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, predložili smo brisanje ovog člana jer on govori o nadležnostima saveta, za koji smo predložili u članu 25. da se briše, jer smatramo da, imajući u vidu nadležnost saveta, jasno je da je to u suštini nadležnost Vlade, odnosno pojedinih ministarstava u ovoj oblasti, te nam nije jasno zbog čega bi se formiralo telo koje čine ministri privrede, finansija i rada, da bi obavljali poslove koje ionako obavljaju u svojoj delatnosti.

Nije nam jasna tačka 4. člana 26. gde kažete da se podnosi i Vladi jednom godišnje izveštaj o svom radu, kada su ministri permanentno na sednicama Vlade i to mogu da rade dnevno po javljanju problema, svakom koji se javi u njihovom radu. Stoga smatramo da Savet za ekonomski razvoj nema potrebe formirati, jer ne vidimo šta to radi savet što ne radi Vlada. Ono što je obaveza ministra privrede, nema potrebe da se razvodnjava i da o tome odlučuju drugi ministri. Znači, vaša odgovornost je isključivo u okviru vašeg ministarstva i to bi trebalo da radite u okviru Vlade, a ako trebaju ovi drugi ministri u radu kojim se bavite i problematikom koju ćete rešavati ovim zakonom, to možete i na sastancima Vlade. Nema potrebe da tu prisustvuje predsednik Privredne komore Srbije i Agencije, kada su oni tela, prvo, jedno je strukovno, cehovno, a drugo je pod vašom direktnom ingerencijom. Hvala.

Dakle, član 28. govori o tome da agencija ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i statutom. Sledeći stav kaže – agencija posluje u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne agencije. Potpuno se slažemo sa tim.

Na kraju rečenica – agencija ima račun. Mislimo da je nepotrebno da sadrži normu koja je propisana zakonom da agencija koja je formirana treba da ima račun. Trebali bi da napišemo da ima pečat, da ima logo i mislim da treba da uvažite naš amandman da rečenicu – agencija ima račun skinete kao nepotrebnu, jer nema potrebe kada je drugim aktima regulisano šta agencija treba da ima kada se formira.

Zahvaljujem se.
Uvažena ministarko, poštovani gosti, koleginice i kolege, danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o šumama. Bilo je raznih diskusija. U principu, sve moje kolege u suštini su se složile da je zakon dobar, da ima mana, da ga treba popraviti. Čitajući ovaj zakon, stekao sam utisak da on nadomešćuje nedostatke zakona koji je važio do danas, da je naročito stavljen akcenat na ono što se u praksi pokazalo kao veliki nedostatak i nešto što država nije mogla da kontroliše. Vi ste naveli da je godišnje, pretpostavka ministarstva, na osnovu vaših analiza, da se u Srbiji poseče oko šest miliona kubnih metara drveta, i pretpostavljam da je to ogrevno drvo, jer sve ostalo se registruje i da je polovina od toga nešto što se registruje, što prođe kroz neku evidenciju i da to što se poseče, se plaća taksa za seču koja iznosi 5%, a to je otprilike 200 dinara po kubnom metru, što bi bilo preračunato, kažem 200 dinara, zato što je cena „Srbijašume“ ogrevnog drveta oko 4.000, pa mu to dođe 200 dinara po kubnom metru, što je na tri miliona godišnji prihod negde oko pet miliona evra. Ako tako preračunate. I da je namera zakonodavca, odnosno vas da i ovih tri miliona kubnih metara drveta koje vi pretpostavljate da se nelegalno seče, koja se poseku, uđu u evidenciju i da se plati taksa što je i normalno.
Ono što je moja bojazan, a to ste i vi rekli, da je oko 800.000 kubnih metara drveta posečeno u privatnim zabranima, na privatnim posedima, a vi ste to rešili, tako što ste te ljude oslobodili plaćanja takse da bi imali evidenciju, pod uslovom da se radi o sanitarnoj seči, da je usled leda, klizišta, došlo do oštećenja tog zabrana, te šume privatne i verovatno će 90% biti proglašeno, da se tako razumemo, da je upravo seča zbog toga, a ostatak od dva miliona, nameće se zaključak da je krađa šume i sada ta krađa šume je ili u rubnim područjima, kao što je jedan kolega rekao, u rubnim područjima Srbije, misli se na južni deo Srbije, tu je najveća krađa šuma i to državnih šuma, jer obično, privatne šume se kradu ili uz administrativnu granicu, gro se seče državna šuma, a ovo ostalo, gde su te šume i ko ih seče.
Ako vi pretpostavljate da dva miliona kubnih metara se seče u državnim šumama, kako mislite da ćete povećanjem nadzora koji je i do sada bio, evidentno je da u šumama postoje inspektori, šumari koji prate i vode računa o seči šuma, kako mislite da sprečite tu seču?
Ono što je vrlo interesantno, to je deo gde ste predložili da se od taksi oslobodi deo koji se ogleda, koji je za prosecanje prolaza i izvršenja geodetskih radova, geoloških istraživanja, za naučno istraživačke oglede i to je potpuno u redu i tu se slažem, ali ovaj deo mi para uši. To je postavljanje cevovoda, PTT, elektro i drugih vodova i sličnih radova.
Poštovane koleginice i kolege, ovde se radi o komercijalnim sadržajima. Sve su ovo komercijalni sadržaji i postavljanje cevovoda i PTT instalacija, elektroinstalacija, bilo da su nadzemni ili podzemni dalekovodi i slični radovi i druge instalacije, a ja pitam šta ćemo sa, ono što je interesantno, za nacionalne parkove i za naše planine, šta ćemo sa žičarama i ski stazama. Hoćemo li to da oslobodimo plaćanja taksi i seča šuma? Hoćemo li to da oslobodimo plaćanja i korišćenja tog zemljišta? Ja bih insistirao kolege da ovaj deo koji se odnosi na postavljanje cevovoda, PTT instalacija, elektro i drugih vodova i sličnih radova, prvo se napiše šta su to drugi vodovi i slični radovi, jer u zemlji Srbiji sve mora da bude jasno i decidirano, da damo što manju mogućnost slobodnog tumačenja šta je zakonodavac hteo pod ovim da kaže i da to bude podložno plaćanju taksi i zakupa, kao što je sve ostalo, što podleže zakupu.
Sledeće moje pitanje, dobro je to što ste rešili da sve državne šume budu, da dobiju titulara koji će brinuti o njima i to je dobro. Tu se radi o zakupu i to nije taksa za seču, tu je zakup korišćenja koji je umesto, samo da se plaća na isečeno drvo koje je u tom zakupljenom prostoru, nego sve ono na godišnjem nivou, što eventualni benefiti koriste onoga ko je zakupac napravio u toku godine, gde ide taj zakup i kome ide taj zakup?
Da li je to budžetski prihod od zakupa šuma, na to mislim ministarka, ili je to prihod, što bi bilo i normalno namenjen nekom zelenom fondu koji treba da posluži zanavljanju šuma, jer kažemo da hoćemo da postignemo da neki period tih 10%, od 28%, 30% koliko je sada prosek, da stignemo evropski prosek do 40%.
Mislim da je to dobro. Tu se otvara pitanje zašto ne postoji taj zeleni fond koji je obećan i zašto mi nemamo strogo namenske obojene pare mimo budžeta koje će se koristiti za zanavljanje šuma.
Još jedno pitanje, ako godišnje isečemo dva miliona stabala, a to je tih šest miliona kubika, jer prosečno jedno stablo je oko tri kubna metra, da li vi imate podatak koliko mi godišnje posadimo sadnica, ako idemo ka tome da postignemo tih 40%, znači da mi moramo preko dva miliona stabala godišnje, odnosno sadnica da posadimo.
Poznato je da „Srbijašume“ ima svoje rasadnike gde se gaje te sadnice i da li se to u tom obimu sadi i da li postoji plan da se ono sve što je posečeno, a rekli ste da imamo 70% izdanačkih, tj. te samo nikle šume, a samo 30% je visokih šuma koje sve treba da budu takve. Dobro bi bilo da je 100%. To znači da mi nekako slabo zanavljamo šume i da slabo sadimo ili u nedovoljnoj količini.
Istakli ste da je osnovni problem privatna gazdinstva koja nisu motivisana da na svojim parcelama sade sada šume.
Ja ću vam reći da naša poslanička grupa SDS-ZZS-ZS a i stranka ZZS to ima u svom programu, podsticanje razvoja, privrednog razvoja Srbije jedna od bitnih stvari je korišćenja biomase, a značajan deo u toj biomasi je otpadno drvo, to u šumama kada se seče što ostane to granje, to je oko 30% toga što mi isečemo.
Daću vam podatak da bi shvatili ono o čemu pričam, da vam bude plastičnije, Srbija godišnje troši oko dva miliona tona nafte. To je otprilike neki uvoz koji zadovoljava naše državne potrebe, a u ovom trenutku u Srbiji godišnje može da se dobije oko 300 hiljada tona biomase iz šumskog otpada, posle redovne seče i radova u šumi.
To je gospođo ministarko, energetski ekvivalent 120 hiljada tona nafte i ono što je potrebno, to je angažovati ovaj potencijal, izvršiti konverziju 1,6 miliona hektara izdanačkih šuma koje imamo u Srbiji od čega bismo dobili čak 90 miliona tona biomase.
Ako sve to prevedemo to je za toliko manje uvoza nafte, to je za toliko manje davanja deviza iz budžeta i to je jedan od bitnijih i jačih argumenata da će doći do smanjenja budžetskog deficita jer nama budžetski deficit, generator budžetskog deficita je disbalans uvoza i izvoza, to nam je generator budžetskog deficita.
Znači da bi mi kao država i vi kao Vlada morali da imamo plan razvoja na duže staze, a sve ovo pričam što je to način da stimulišemo poljoprivrednike da zanavljaju svoje šume, da im damo da imaju benefit, ne znam, da ja sada licitiram, da budu oslobođeni plaćanja poreza na imovinu na taj deo koji zanavljaju šume, da dobiju džabe sadnice, da imaju siguran plasman toga što će da sazri kao drvo na njihovim parcelama, a mi kao država dugoročno ćemo imati zelene tehnologije, smanjenje uvoza i mnogo bolje stanje u Republičkom budžetu. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Zadovoljan sam ovim što ste rekli da Srbija godišnje zasadi između pet i šest miliona stabala. To je namera svih nas i to znači da ćemo u dogledno vreme postići evropski prosek i da ćemo u dogledno vreme dobiti visoke šume, a ne samonikle šume, što je vrlo bitno i vrlo značajno.
Ono što bih vam sugerisao to je da kao Ministarstvo insistirate na zelenim tehnologijama, mislim da su ona perspektiva, i da vi kao ministarstvo za poljoprivredu trebate da budete pokretač, jer u krajnjoj liniji to je vaša ingerencija.
Ono što bih još dao kao sugestiju, to je ono, za razliku od ovog zakona, koji je za mene malo više centralizovan, i više centralizuje odluke, naročito kad se tiče srpskih šuma, mislim da to treba da se decentralizuje i da treba da se spusti na niže nivoe vlasti, tako da budući regioni, a sada okruzi, gazduju time, mislim ne zbog toga što Ministarstvo nije dobro ili se ne stara o šumama. Velika je Srbija, jedno je ministarstvo i mnogo bolje sagledavaju i brže reaguju ljudi na lokalu, nego što se čeka odluka, ma kako vi imali dobru nameru, iz jednog centra.
Mislim da je budućnost u prosperitetu i u napretku lokalnih zajednica, spuštanje ingerencija, kako bi ljudi neposredno mogli da rešavaju okruženje, čuvaju prirodu, a i da donose brze i kvalitetne odluke. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege, dao sam Predlog izmene Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.

Dva su razloga zbog čega sam dao Predlog izmena ovog zakona. Ovaj zakon je usvojen na ovoj Skupštini pre nepunih godinu dana i tim zakonom je ozakonjeno postupanje koje je, bez tog zakona, u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i u suprotnosti sa Zakonom o ekproprijaciji. O čemu se ovde radi?

Ovim leks specijalisom je dozvoljeno da lokalna samouprava i Republika mogu da izuzmu privatan posed, privatne parcela, a u ovom konkretnom slučaju na Savskom platou, a gde se planira izgradnja „Beograda na vodi“, i to proglašavajući opštim javnim interesom, po ceni koju ona odredi i plaćajući ga iz republičkog budžeta. Time se narušava Ustav, neprikosnovenost privatne svojine i time se dezavuiše Zakon o eksproprijaciji, koji je jasan da eksproprijacija može da se radi samo kada je u pitanju javni interes, kada se grade objekti, saobraćajnice, škole, obdanište, zabavište, sve ono što je javni interes građana Republike Srbije i kada se grade stanovi socijalno stanovanja.

Svedoci smo da je pre nepunih mesec dana stavljen kamen temeljac, gde se grade dve zgrade sa 300 stanova, komercijalnog sadržaja, cene između dve i po i tri hiljade evra po kvadratu, kako smo čuli, i to nema nikakve veze sa socijalnim stanovanjem i javnim interesom.

Ono što je karakteristično jeste da je zemljište bez licitacije ustupljeno investitoru, na osnovu međudržavnog ugovora, koji će tu izgraditi te objekte koje planira da izgradi i koje će pustiti na tržište i prodati.

Drugi razlog podnošenja Predloga ovog zakona je način finansiranja iz republičkog budžeta. Potpuno razumem da Beograd treba da se gradi, da se razvija, ali on treba da se ponaša, gradi kao i sve ostale samouprave, gradovi i opštine u Republici Srbiji, a to je iz budžeta lokalne zajednice, budžeta grada ili opštine. U našem gradovima, opštinama…

…kada se izuzima nekretnina, ona se izuzima iz lokalnog budžeta, a ne iz republičkog budžeta.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege, predložio sam izmenu Zakona o informisanju i medijima i sledeći zakon koji je u paketu usvojen sa ovim zakonom, koji ću obrazložiti u sledećem javljanju, o javnim medijskim servisima.

Pre nešto više od godinu dana ova Skupština je usvojila ova dva zakona i tim zakonima je od juna meseca ukinuto pravo lokalnim samoupravama da finansiraju lokalne medijske servise. Dalje, tim zakonima je određeno da Javni medijski servis u Republici Srbiji je Radio televizija Srbija sa svojim kanalima, televizijskim i radio kanalima, i Radio televizija Vojvodina sa svoja dva televizijska i tri radio kanala.

Ono što je interesantno, RTV se finansira iz pretplate, koja će po novom zakonu biti taksa u visini od 500 dinara za sve građane Srbije, koja je uvedena, a 70% te pretplate će ostajati RTV za njihovo funkcionisanje i finansiranje njihovih aktivnosti, a 30% će se finansirati RTS.

Ono što sam ja predložio izmenom ovog zakona, to je da dovedemo građane Srbije u ravnopravan položaj. Svi građani imaju obavezu plaćanja Javnog medijskog servisa i to je normalno, to mora da se finansira od strane građana Republike Srbije, ali svi nemaju jednako pravo korišćenja medijskog servisa, javnog medijskog servisa. Građani ispod Save i Dunava nemaju istu zastupljenost u programima RTS i RTV, kao što to imaju stanovnici Beograda i Vojvodine. Ja sam predložio da se formira „Radio televizija uža Srbija“ koja će zadovoljiti potrebe građana ispod Save i Dunava i koja će biti finansirana kao što je i RTV, 70% finansija će ostati „Radio televiziji uža Srbija“, a 30% će se finansirati RTS.

Ono što je još bitno, Zakon o nacionalnim manjinama ovde dovodi nacionalne manjine, ovakvom odlukom ovaj Zakon o medijskim servisima nacionalne manjine ispod Save i Dunava dovodi u podređen položaj u odnosu na nacionalne manjine koje su na teritoriji Beograda i Vojvodine, zato što oni nemaju mogućnost zastupljenosti kao što imaju u Vojvodini, Beogradu i ispod Save i Dunava, jer prosto programska šema RTS je nedovoljna. Dan nema 48 sati, nego ima 24.

Ja se iskreno nadam, naročito poslanici iz Niša koji imaju i obavezu izglasanu na Skupštini grada, da ćete podržati moj predlog i ispraviti ovu nepravdu prema građanima ispod Save i Dunava. Javni medijski servis je nešto što trebaju da imaju svi građani Srbije u istom obimu i u istom kvalitetu. Lepo je da imate informaciju iz Beograda i Vojvodine, ali je potrebno da imate i informaciju iz svoje lokalne zajednice. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predlog izmene zakona koji sam podneo odnosi se na osiguranike Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i to je promena člana 41, koji kaže ko sve ima pravo da preko finansija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ima popravku zuba i lečenje bolesti usta. Po važećem zakonu i članu 41, to imaju deca do 18 godine, studenti do 26 godine i stariji od 65 godina koji imaju pravo na izradu akrilatnih proteza i oni ljudi, tj. oni osiguranici između 26 i 65 godine koji imaju specifične bolesti koje obuhvataju i ovaj vid zdravstvene zaštite, kao što imaju i trudnice.

Ono što sam ja predložio, jeste da, sem ovih dva i po miliona korisnika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji imaju pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu, imaju pravo i onih četiri i po miliona koji, gle čuda, uplaćuju deo svoje zarade u Republički fond za zdravstveno osiguranje, finansiraju rad Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a nemaju pravo da koriste ta sredstva za lečenje bolesti usta i popravku zuba. Mislim da bi ovim ispravili veliku nepravdu i dali šansu građanima Srbije da imaju, u ovo vreme kada je nezaposlenost velika, kada je standard nizak, pravo da popravljaju zube preko fonda koji oni sami finansiraju.

Do sada ste šest puta odbili moj predlog i niste glasali. Ja se nadam da će bar lekari, za početak, podržati moj predlog, jer svi govorimo da nam je zdravlje pacijenata na prvom mestu i da brinemo o zdravlju nacije. Izvolite, kolege, dokažite da ste položili Hipokratovu zakletvu, glasajte za interes naših pacijenata. Novac postoji u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje po budžetu koji je ova Skupština usvojila i to je 350 miliona neraspoređenih sredstava na poziciji stomatološke zdravstvene zaštite. Potrebno je samo kupiti stomatološki materijal. Nema potrebe za uvećanje kadra. Kolege koje rade u okviru ugovora sa Republičkim fondom sasvim mogu da zadovolje potrebe stanovništva za popravke zuba.

Zahvaljujem vam se i nadam se da ćete podržati ovaj moj predlog.

Ne, ja samo želim u dve rečenice da se obratim, pošto pretpostavljam da će biti ponovi i glasanje, da kažem da kolege koje su propustile da glasaju za zakon kojim se menja izmena člana 41, a odnosi se na stomatološku zdravstvenu zaštitu, da damo šansu građanima da mogu od svojim para da imaju benefit i popravljaju zube. Ja mislim da to nije politika, već potreba građana Srbije, a mi smo svi ovde zarad, kako kažu svi poslanici, interesa građana Srbije. Nema prečeg interesa od zdravlja. Dajmo šansu da ljudi popravljaju zube.

Jedan kuriozitet. U Beogradu od 65 godina starije stanovništvo 60% nema živ zub u glavi. Dajte ljudima šansu da popravljaju zube, da ne nose totalne proteze kada ostare. Ljudi nemaju para da plaćaju privatne stomatologe, dovoljno je to što plaćaju doprinose i Republički fond za zdravstveno osiguranje treba da isfinansira uslugu stomatološke zdravstvene zaštite cele populacije. Zahvaljujem se.

Doktor Blagoje Bradić, ja se izvinjavam.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovani gospodine iz ministarstva, koleginice i kolege, poštovani građani, evo već 11 sat kako diskutujemo …

Gospodine Arsiću, ja vas vrlo poštujem i uvažavam kao …

Vi imate neiskazivu želju da me disciplinujete i edukujete. Ja molim da to ne radite. Pustite me da pričam ono za šta čekam …

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvaženi gosti, koleginice i kolege, Vlada je predložila izmenu člana 2. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu i njihova izmena se odnosi, pročitaću član – prava obaveza i odgovornost poslodavca i zaposlenih nadležnosti i mere čijom se primenom odnosa u sprovođenju osigurava bezbednost i zdravlje na radu ostvaruje se u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona. Onda je predložila dopunu člana stav 2. koji kaže – ovaj zakon se ne primenjuje pri obavljanju specifične vojne službe u Vojsci Srbije i obavljanju policijskih i poslova zaštite spasavanja iz delokruga nadležnog državnog organa u kojima su pitanja bezbednosti zdravlja na radu pri obavljanju te službe tih poslova uređena posebnim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.
Mislili, smo i to je Vlada prihvatila da to treba proširiti i dodati da posle dela gde kaže „posle državnih organa“ kada nabrajaju da se dodaju reči „kao i obavljanju poslova zaštite i spasavanja koje obavljaju drugi subjekti u skladu sa posebnim zakonom“. Smatramo da treba izuzeti od odredbi ovog zakona ne samo subjekte specifične vojne službe i subjekte koje obuhvataju policijske i poslove zaštite i spasavanja iz delokruga nadležnih državnih organa, već i subjekte koji obavljaju poslove zaštite i spasavanja po osnovu drugih zakona i propisa donetih na osnovu tih zakona, te stoga smo i podneli ovaj amandman. Hvala.