Zahvaljujem.
Dakle, član 54. govori o ograničenjima mesta oglašavanja igara na sreću i on kaže – zabranjeno je oglašavanje igara na sreću na otvorenim površinama, osim na mestu koje je udaljeno najmanje 100 metra vazdušnom linijom od najbliže tačke kompleksa predškolske, školske, zdravstvene ili ustanove namenjene maloletnicima.
Sledeći stav kaže – zabranjeno je oglašavanje klasičnih i posebnih igara na sreću na internet stranicama koje su tematski ili ciljano namenjene maloletnicima. Mi predlažemo da se ove reči – koje su tematski ili ciljano namenjene maloletnicima brišu, tako da bi stav glasio – zabranjeno je oglašavanje klasičnih i posebnih igara na sreću na internet stranicama.
Sledeći stav kaže – zabranjeno je oglašavanje klasičnih i posebnih igara na sreću u sredstvima javnog prevoza i na tim sredstvima, autobusima, tramvaji i taksi vozila.
Sledeći stav kaže – zabranjeno je oglašavanje klasičnih i posebnih igara na sreću, igre koje se priređuju u igračnicama, kazinima, na automatima, klađenje na sportske rezultate, u radio i televizijskim emisijama koje su namenjene maloletnicima, kao i u štampanim medijima namenjenim tim licima. Mi predlažemo da ovaj stav glasi – zabranjeno je oglašavanje klasičnih i posebnih igara na sreću u radio i televizijskim emisijama, kao i u štampanim medijima.
Smatramo da je ovo rešenje bolje, svrsishodnije i da je na dobrobit građana Srbije, te vas molim gospodine ministre da ga prihvatite.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, poštovani građani, član 60. govori o ograničenjima oglašavanja pornografije.
Vlada tj. ministarstvo predlaže da ovaj član izgleda ovako. Kaže – zabranjeno je oglašavanje čiji je sadržaj pornografski, osim u pornografskim javnim glasilima. To je u redu.
Sledeći stav kaže – oglasna poruka čiji sadržaj nije pornografski, a koji upućuje na pornografiju pa u zagradi hot lajn, oglasna poruka za pornografsku štampu, filmove i slično, zabranjena je osim na programima televizije i radia u vremenu od 00,00 do 05,00 časova i pornografskim javnim glasilima.
Mi predlažemo da ovaj stav glasi – oglasna poruka čiji sadržaj nije pornografski, a koji upućuje na pornografiju zabranjen je osim u pornografskim javnim glasilima. Mislim da je ovo smisleno i nije mi jasno zbog čega ministarstvo ovo nije prihvatilo. Jer, ovo ograničenje od 00,00 do 05,00 izjutra, već sam rekao u prethodnim javljanjima, ovo je 21. vek i ovo ograničenje ništa ne znači. Sva deca i svi mladi žive noću, spavaju danju. U takvoj zemlji smo počeli da živimo zbog ogromne nezaposlenosti, deca nam danju spavaju, a noću izlaze.
Molim vas da bar ovim zakonom sprečimo oglašavanje, a ne konzumiranje, kao što je bilo reči. Znači, mi sada sprečavamo reklamiranje, popularizaciju i oglašavanje, pa vas molim da prihvatite ovaj amandman.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, član 67. govori o sponzorstvu proizvođača alkoholnih pića. On kaže da oglašivač alkoholnih pića ne može da sponzoriše medije, sportiste, sportske klubove, sportska takmičenja uključujući i sponzorisanje pojedinaca, odnosno učesnika tih manifestacija i to je u redu. Time sprečavamo popularizaciju ovih proizvoda kod omladine i ja sam saglasan sa tim.
Sledeći stav kaže – oglašivač alkoholnih pića ne može da sponzoriše maloletna lica, njihove aktivnosti, kao ni lica ili aktivnosti čiju publiku pretežno čine maloletnici.
Sada ide jedan vrlo interesantan stav kao i u svim ovim članovima gde sam polemisao sa ministrom, kaže – zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na oglašivače alkoholnih pića sa sadržajem alkohola manjim od 20%.
Gospodine ministre, mi smo predložili da ovo – sa sadržajem alkohola manjim od 20% se izbriše i da piše – koja su u smislu zakona kojim se uređuju alkoholna pića ne smatra jakim alkoholnim pićem.
Ovo – 20%, to su apsolutno sva vina. To je alkohol. Poštovani narodni poslanici, da li mi želimo da nam sportske manifestacije, klubove gde treniraju naša deca sponzorišu proizvođači alkoholnih pića? To više nema veze sa usaglašavanjem sa EU. Da li vi to želite ili ne želite? Ako ne želite, imate alternativu da zabranu iz stava 1. ovog člana se ne odnosi na oglašivača koji se u smislu zakona kojim se uređuju alkoholna pića ne smatra jakim alkoholnim pićem i mislim da bi se svi tu složili.
Sada ostavljam, gospodine ministre, vama a i narodnim poslanicima skupštinske većine da se odluče da li žele da proizvođači alkohola sponzorišu naše klubove i sportske manifestacije ili kao i do sada da to bude zabranjeno? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, poštovani građani, predložili smo novi član koji se nalazi u delu gde su opisane kazne za sve one činioce koji se ne pridržavaju ovog zakona i predložili smo da, pročitaću vam – sredstva ostvarena naplatom novčanih kazni za prekršaj iz člana 78. ovog zakona su prihod budžeta Republike Srbije. Deo sredstava iz stava 1. ovog člana u iznosu od 50% koristi se za finansiranje Crvenog krsta Srbije, organizacije osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zaštite, sporta i omladine, lokalne samouprave, lečenja retkih bolesti kao i bolesti zavisnosti i aktivnosti koje su usmerene na smanjenje upotrebe duvana i alkoholnih pića.
Smatramo da deo sredstava ostvarenih naplatom novčanih prekršajnih kazni treba usmeriti na društvene i socijalne grupacije i aktivnosti koje deluju na planu prevencije negativnih pojava u društvu, planu socijalne zaštite itd. i time bismo obezbedili sigurno kontinuirano finansiranje ovih organizacija i smanjili potrebu raznih dobrovoljnih akcija prikupljanja pomoći i dobrovoljnih priloga i pokazivanja solidarnosti građana Srbije.
Mislim da je to smislen amandman, da bi trebalo da prihvatimo da deo sredstava koji se ubere naplatom kazni usmerimo i formiramo fond koji će biti izvor finansiranja ovih organizacija koje sam napomenuo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege, poštovani građani, podneli smo amandman na član 1. koji kaže – ovim zakonom uređuje se javni red i mir na javnom mestu, utvrđuju se protivpravna dela protiv javnog reda i mira, kao i način prikupljanja dobrovoljnih priloga.
Mi smo predložili da se ovo: „Kao i način prikupljanja dobrovoljnih priloga“ briše, jer smatramo da to ne može biti definisano kao predmet uređenja zakona.
Predlagač zakona nam je dao obrazloženje - amandman se ne prihvata jer je predmet uređenja ovog zakona javni red i mir, protivpravna dela protiv javnog reda i mira i način prikupljanja dobrovoljnih priloga. Brisanjem ostatka rečenice posle reči – javnog reda i mira, što smo mi tražili, predmet ovog zakona ne bi bio precizno određen, te se ne bi mogla urediti oblast prikupljanja dobrovoljnog priloga koji nije posebno uređen drugim propisima. Usled normativne neuređenosti ove oblasti, moglo bi doći do uzmeniravanja javnosti bez adekvatne reakcije policije radi uspostavljanja stabilnog javnog reda i mira.
Gospodine ministre, kakvo uznemiravanje javnosti prikupljanjem dobrovoljnih priloga? Pa, sama reč dobrovoljni prilog kaže da neko ili daje ili ne da. Drugo je to što vi želite sve da centralizujete, što ste centralizovali policiju, kao i sve sfere u ovom društvu, pa želite da imate kontrolu kad ko i zašto skuplja dobrovoljne priloge. To je vaše legitimno pravo, to je vaša politika i vaš način poimanja života u Srbiji, ali nemojte na ovako grub način, jer kako ćete vi da sprečite da neko ko prikuplja dobrovoljne priloge i koji podnese prijavu u zakonskom roku ne uznemirava građane i ne remeti javni red i mir? Kako vi to znate? Ostavljate da službenik u policiji procenjuje da li neko može ili ne može da prikuplja dobrovoljne priloge. Mislimo da to nije u redu i treba da prihvatite naš amandman.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvaženi građani, član 2. govori o tome da nadležni organi za održavanje javnog reda i mira su MUP, Komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom.
Predložili smo da ova reč „i drugi nadležni organi“ se briše, jer nema potrebe u ovako osetljivoj materiji, gde se između ostalog uređuje i primena prinudnih mera, da bude nejasnoća i neodređenih pojmova. Mislimo da jezički mora da bude jako precizno, da one službe koje mogu da uređuju javni red i mir moraju da budu taksativno nabrojane i da smo one mogu da u slučaju kontrole javnog reda i mira, u slučaju nereda da one mogu da vrše primenu sile.
Ovde smo odbijeni, jer ministar kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što se odredbama člana 2. stav 1. Predloga zakona utvrđuju nadležni organi za obavljanje poslova odžavanja javnog reda i mira u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom.
Pitam – ako kaže u stavu 1. „ i drugi nadležni organi“, a vi kažete da se zakonom, tj. stavom 1. jasno utvrđuju decidirano koji nadležni organi mogu da se brinu o javnom redu i miru, ko ovde ne razume o čemu pričamo?
Smatram da ovaj amandman treba da se prihvati. Mislim da je član 2. vrlo bitan i da, normalno u skladu sa vašom politikom, odredite koji sve organi mogu da vrše kontrolu javnog reda i mira.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.

Gospodine ministre, poštovani građani, uvažene koleginice i kolege, dakle, gospodine ministre mi se nešto ne razumemo. Imamo jasan stav ja i moja poslanička grupa oko načina na koji rešavate prikupljanje dobrovoljnih priloga. Mi mislimo da odobravanje prikupljanja dobrovoljnih priloga je nepotrebno, sankcionisanje zloupotreba i te kako je potrebno. To je sad različit pristup. Vaše poimanje politike je ovako, vi to mislite da treba tako da se rešava, ja mislim da to nije dobro.

Malopre ste rekli da vi ne ograničavate prikupljanje dobrovoljnih priloga, izvinite u članu 5. zadnji stav kaže – prikupljanje dobrovoljnih priloga može trajati najduže 60 dana. Ja mislim da je to ograničenje.

Mi smo predložili amandman, iako se ne slažem sa načinom ali da ublažimo probleme koji mogu da se jave, mi smo predložili da se doda novi stav koji kaže – po isteku roka iz stava 4, to je gde je ovo što je ograničeno na 60 dana, subjekti iz stava 1. mogu ponovo organizovati prikupljanje priloga za istu svrhu ukoliko ponovo podnesu obaveštenje.

Ako vi mislite to što se malopre izgovorili, onda treba da prihvatite ovaj amandman, jer to što ste vi malopre rekli je ovo što sam ja sada pročitao. Ja očekujem da ćete prihvatiti, jer moramo olakšati. Ja bih vas molio, morate napraviti izuzetak u toku ovog zasedanja. Dobrovoljno prikupljanje krvi, vi morate da izvučete iz ovog. To je permanentna akcija. Zamislite da Crveni krst ili Zavod za transfuziju krvi da na 60 dana vam šalje obaveštenje da traje akcije, jer akcija dobrovoljnog prikupljanja je dobrovoljan prilog. Da li je u novcu ili je u krvi, to je prilog.

Znači, morate da izuzmete da ne bi napravili bespotrebno galimatijas iz koga ne možemo da izađemo papirološki. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, narodni poslanici, poštovani građani, dakle, član 18. izvorni član 18. Zakona govori o novčanim kaznama kod neovlašćenog i neprijavljenog prikupljanja dobrovoljnih priloga.
Mi smo dali predlog da Ministarstvo i Vlada prihvate amandman da posle člana 18. doda se novi član 18a koji glasi – Ko izvodi muzičke i druge umetničke sadržaje bez obaveštenja nadležnog organa i u toku izvođenja muzičkih i drugih sadržaja ugrozi spokojstvo građana i ne naruši javni red i mir, kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova. Ko bez obaveštenja nadležnog organa izvodi muzičke i druge umetničke sadržaje ili prekrašaje iz stava 1. ovog člana izvrši u grupi od tri i više lica kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.
Vi ste malo pre kada smo govorili o ovoj temi u okviru ovog zakona rekli da je to rešeno na nivou lokalnih samouprava i da su to lokalne samouprave sankcionisale svaka za sebe. Mislim da bi ovaj amandman bilo smisleno prihvatiti jer time ćemo ujednačiti kriterijume na teritoriji cele Republike Srbije i nećemo dozvolite raznolikost sankcionisanja istog prekršaja u zavisnosti od lokalne samouprave, te vas molim da još jedared razmislite i prihvatite kako bismo ujednačili kriterijum sankcionisanja za celu teritoriju Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, predložili smo da se posle člana 13. doda član 13a koji bi glasio: „Mirno okupljanje bez prijava dozvoljeno je u Beogradu na Trgu Nikole Pašića“, to je prvi stav. Drugi stav: „Organizator okupljanja o mirnom okupljanju iz stava 1. obaveštava Ministarstvo unutrašnjih poslova, organizacionu jedinicu nadležnu za mesto okupljanja najkasnije u roku od 24 časa od časa održavanja skupa“.
Ovo smo podneli iz prostog razloga što smatramo da je tradicija sindikalnog okupljanja na Trgu Nikole Pašića u Beogradu nešto što traje i da je potrebno da to bude prostor na kome se može slobodno, bez prijave, samo uz prethodno obaveštavanje, organizovati mirno okupljanje sindikalnih aktivista, pa se nadam da ćete ovo prihvatiti, gospodine ministre.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, član 14. govori o prijavi koja se podnosi kod organizovanja skupa i kaže: „Prijava iz člana 12. ovog zakona sadrži, pa pod jedan: ime, prezime, broj lične karte, putne isprave ili drugog identifikacionog dokumenta, itd. Pod dva: ime prezime, broj lične karte, putne isprave ili drugog identifikacionog dokumenta i kontakt telefon vođe okupljanja i odgovornog lica redarske službe“.
Mi smo predložili da tačka 2. glasi: „ime, prezime, broj lične karte, putne isprave ili drugog identifikacionog dokumenta i kontakt telefon odgovornog lica redarske službe kao i lica za kontakt ukoliko ga je organizator odredio“.
Predložili smo da se tačka 6. briše, koja kaže: „podatke od interesa za bezbedno i nesmetano održavanje okupljanja“.
U stavu 3. na kraju rečenice smo dodali, a stav 3. glasi: „Ako prijava ne sadrži podatke iz stava 1. ovog člana, nadležni organ određuje rok od 12 časova za dopunu prijave“, a mi dodajemo: „od časa dostave obaveštenja o potrebnoj dopuni.
Obrazloženje je sledeće: „U stavu 1. člana 14. predviđene su obavezni elementi prijave, budući da se u stavu 3. navodi da će nadležni organ tražiti dopunu prijave ukoliko nisu uneti svi podati iz stava 1.“ Amandmanom predlažemo da podaci o licu za kontakt tzv. „vođe“ okupljanja, kako ga vi nazivate, budu obavezni elementi prijave samo ukoliko ga je organizator odredio. Organizator ne mora odrediti ovo lice, a prema strukturi prijave zaključuje se da podaci o tom licu uvek moraju biti uneti.
Predlažemo i brisanje tačke 6) koja predviđa da u prijavi moraju biti uneti podati od interesa za bezbedno i nesmetano održavanje skupa. Ovakva odrednica, mislimo, je preširoka i nije jasno šta se pod tim podacima podrazumeva, a pored toga kako bi organizator mogao da zna koji su to podaci od interesa za bezbedno i nesmetano održavanje skupa. Budući da je ova odrednica nejasna i podložna širokom tumačenju, smatramo da bi to moglo da otvori moguće zloupotrebe i dovede do zabrane okupljanja pod geslom…

… da prijava ne sadrži sve potrebne podatke ili da nije adekvatno popunjena.

  Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, član 15. govori o situaciji kada dođe do odbijanja zahteva za održavanje skupa i on kaže – ako nadležni organ utvrdi postojanje razloga iz člana 8, a član 8. govori kada okupljanje nije dozvoljeno, donosi rešenje kojim se ne dozvoljava održavanje okupljanja. Rok za donošenje rešenja iz stava 1. ovog člana je najkasnije 96 časova, pre prijavljenog vremena za početak skupa. Protiv ovog rešenja iz stava 1. dozvoljena je žalba. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Mi smo predložili da umesto 96 časova piše 24 časa od podnošenja prijave. Prijava se prema rešenju predlagača zakonski podnosi najkasnije pet dana ili 120 časova, pre održavanja skupa. Ukoliko se ostavi mogućnost da se o prijavi odluči najkasnije 96 časova pre održavanja skupa, organizator okupljanja će doći u situaciju da 24 časa pre održavanja skupa još uvek ne zna da li je okupljanje dozvoljeno ili ne. Ako se tome pridoda da je rok za žalbu 24 časa od prijema rešenja MUP-u, a žalba ne odlaže rešenje i da je rok za odlučivanje po žalbi 24 časa, u praksi se može desiti da MUP uvaži žalbu i dozvoli okupljanje upravo na dan kada je okupljanje bilo predviđeno, ali je ono zbog rešenja otkazano.
Dakle, rokovi koje ste postavili za odlučivanje i rokovi za ostvarivanje prava zaštite su loše definisani onemogućavaju bilo kakvu pravnu zaštite, te vas molim da prihvatite ovaj naš amandman.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Znači, član 16. govori o pravnoj zaštiti i kaže – da se žalba podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova u roku od 24 časa od prijema rešenja nadležni organ iz stava 1. ovog člana, misli se na Ministarstvo, odlučuje po žalbi bez odlaganja, najkasnije u roku od 24 časa od prijema žalbe. Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.
Mi smo predložili da ovaj član glasi – žalba se podnosi upravnom sudu u roku od 24 časa od prijema rešenja. Upravni sud odlučuje po žalbi bez odlaganja, najkasnije u roku od 48 časova, od prijema žalbe.
Članom 16. Predloga zakona uređena je pravna zaštita, s tim što ovakvo rešenje ima niz manjkavosti o žalbi na rešenje kojim se zabranjuje okupljanje. Dakle, kojim se ograničava sloboda okupljanja odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Pored toga, imajući u vidu koji je prethodno određeni rok za donošenje rešenja na koji se podnosi žalba na 96 sati i rokove za podnošenje i odlučivanje po žalbi od pravne zaštite ne ostaje ništa, jer to u praksi može da znači da se odluka o žalbi donosi na dan kada je inicijalno bilo zakazano okupljanje, čak možda i posle toga.
Na sve to još se i predviđa da se protiv rešenja po žalbi može pokrenuti upravni spor. Upravni spor nema više nikakvog značaja u ovakvoj situaciji. Smisao pravne zaštite je da organizator okupljanja pravnim sredstvima zaštiti svoje pravo na okupljanje pre termina u kome je okupljanje zakazano. Iz navedenih razloga predlažemo efikasniji mehanizam i nadamo se da ćete prihvatiti naš predlog.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, poštovani građani, član 18. govori o sprečavanju ili prekidu okupljanja i on izvorno kaže: „Policijski službenici ovlašćeni su da spreče ili prekinu okupljanje ukoliko uoči održavanje okupljanja ili u toku njegovog trajanja nastupe okolnosti iz člana 8. ovog zakona“.
Mi smo predložili da umesto reči: „ukoliko uoči održavanja“, bude: „ukoliko neposredno uoči početka“ okupljanja ili u toku njegovog trajanja nastupe okolnosti iz člana 8. Zbog čega? Amandmanom predlažemo rešenje prema kome se sprečavanje ili prekid okupljanja može preduzeti neposredno pre početka okupljanja ukoliko nastupe okolnosti koje su inače razlog za zabranu okupljanja. Predlagač zakona predviđa da se to može učiniti uoči održavanja.
Ovakva odrednica nije precizna, jer to može značiti neposredno pre održavanja, ali i dan ranije, pa smo predložili da ovako se formuliše ovaj član zakona, kako bi bio dosta jasniji i smanjili mogućnost ličnog tumačenja interpretacije zakona.
Ujedno bih zamolio i obavestio građane Niša, na osnovu dosadašnje diskusije, da imaju pravo na osnovu uloženih para da šetaju Savskom promenadom, jer koliko para dajemo iz budžeta, eto imate pravo da se šetate. Zahvaljujem.

Dakle, sličan član, gospođo predsedavajuća, kao što je kolega Janko Veselinović predložio. Predlažemo da se sprečavanje ili prekidi okupljanja iz člana 18. ovog zakona može izvršiti samo na osnovu obrazloženog rešenja koje se odmah dostavlja organizatoru okupljanja ili licu za kontakt. Mislimo da je to nešto što sprečava slobodno tumačenje, zloupotrebu, jer sve vreme se priča da može biti zloupotrebe i da se to radi iz najbolje namere. Dodatni problem je i to što nije predviđen nikakva pravna zaštita za ovakve slučajeve prekida. Bili smo svedoci iz prošlosti da zakon može da se tumači i ovako i onako i zbog toga tražimo od vas, ministre, da se jasno definišu sve one situacije kada može doći do zabrane nekog okupljanja. Pretpostavljamo svi iz najbolje namere i zaštite imovine, ali to može da bude i zloupotreba.
Potpuno ste u pravu, niste vi jedini koji voli da se zida Beograd, volim i ja. Mi u Nišu kad nešto radimo, radimo iz gradskog budžeta ili raspišemo samodoprinos, za razliku od vas koji to radite „leks specijalisom“ iz republičkog budžeta. U tome je osnovna razlika, inače, taman posla da sam ja protiv toga što se zida Beograd. Ja sam osnovnu školu završio ovde u Beogradu, tako da i meni je drag ovaj grad, ali sam rođeni Nišlija i volim da se radi u Nišu, ali u Nišu nešto tanko ide, tanko.