Ovaj član je sličan članu 21. Ovde se govori o Zelenom fondu Republike Srbije i pošto nisam imao vremena, sada ću prokomentarisati Zeleni fond Republike Srbije.

Dakle, Zeleni fond Republike Srbije se formira umesto Fonda za zaštitu životne sredine. Koja je suštinska razlika između ta dva fonda? Kolege me nisu razumele o čemu sam pričao. Trebale su malo pažljivije da me slušaju. Suština je u daljoj centralizaciji u Republici Srbiji. Ovde imate da Vlada određuje prioritete na osnovu sredstava koji se plaćaju po zakonu – korisnik plaća, zagađivač plaća i ostale takse.

U prethodnom članu smo samo precizirali šta sve treba da bude obuhvaćeno. Ne znam šta je problem u tome da se preciznije uredi neki zakon? Zašto stavljati maglu i nedorečene reči i rečenice? Treba maksimalno u zakonu to da bude precizno, ako već težimo zakonu koji će biti konkretan i primenjiv.

Suština je da Vlada želi da odlučuje o prioritetima. Mi smo za to da ostane nezavistan Fond za zaštitu životne sredine. Kažete – zloupotrebljavana su sredstva. Kaznite ljude koji su to radili. Nije rađeno kako treba, pa stavite stručne ljude, ali suština je da Fond bude taj koji odlučuje i ljudi koji su u Fondu. Ovako imate pare koje idu u budžet i postaju budžetske pare. Mi smo protiv toga. To je centralizacija. To su dve koncepcije i dve politike.

Mislimo da je bolje da to bude nezavisno telo na koje će normalno Vlada davati saglasnost, a ne određivati prioritete i praviti listu prioriteta. To je suština onoga što smo hteli da uradimo izmenama Zakona.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Da li imam pravo na repliku?

Dobro.

Poštovani građani Srbije, evo, slušali ste diskusiju, a ja bih rekao samo jednu narodnu poslovicu – nikada, nikada ne treba biti ponosan na neznanje.

Dakle, suština našeg amandmana, kojim smo rekli, gospođo ministarko, tj. predsedavajući, da se briše predlog izmene koji je dala Vlada, a ostaje originalni član u zakonu, normalno. Znači, mi tražimo da se briše vaš predlog, a ne zakon. Suština je, poštovani građani, da ova Vlada i skupštinska većina želi da centralizuje maksimalno sve što može da se centralizuje u državni Srbiji, pa i finansijska sredstva koja se non-stop uplaćuju na ime – zagađivač plaća i korisnik plaća. Ta sredstva se permanentno uplaćuju. Suština je da Vlada hoće da to uđe u budžet, da ne bude poseban budžet. Suština je da se ideja fonda gasi.

Šta je fond? To je nešto nezavisno od budžeta Republike Srbije, gde neko odlučuje o tim parama nezavisno od politike. Vi hoćete da i to politizujete. Vi hoćete da politika rešava te probleme, a mi kažemo – ne, ako nešto nije bilo u redu u sistemu, ako nisu bili dovoljno stručni ljudi, stavite stručne ljude i ostavite da se o ekologiji brinu ljudi kojima je to posao. Vi hoćete da kontrolišete pare. Videćemo na kraju godine koliko je sredstava uplaćeno, a koliko iskorišćeno za ekologiju. E, onda će vam biti jasno o čemu ste sada glasali.

Ovo što ja pričam, ja znam da vi nećete prihvatiti naš predlog, ali građani treba da vide u čemu se razlikuju naše politike. Vi želite sve da centralizujete, a mi mislimo da je to loše i mi imamo pravo da branimo svoju politiku. Pa, molim vas još jedanputa, razmislite, niste u pravu i dajte da fond ostane onakav kakav treba da bude. Promenite, vi ste skupštinska većina, izaberite ljude koje hoćete stručne u taj fond, ali da fond bude nezavisan od budžeta Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, evo doživeo sam jedno predavanje u skraćenom obliku uvaženog kolege, edukaciju što se tiče Novog Sada, Vojvodine, fondova i sva ova priča je suprotna onome što smo mi do sada pričali.

Kada govorimo o fondovima, ja kažem da vi idete na centralizaciju svega. Tako ste centralizovali fond zdravstva. Tako ste iz fonda zdravstva prebacili u fond penzioni 300 miliona evra na godišnjem nivou, da bi smanjili budžetski deficit, jer ste te pare davali iz budžeta, tj. davalo se, ne vi, svi mi, iz budžeta za isplatu penzija, jer nema dovoljno upošljenih ljudi u Srbiji koji plaćaju doprinose.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Hajde malo o amandmanu.)

Ja repliciram vama, uvaženi kolega. I vrlo je edukativno i dobro je što…

Vrlo edukativno sam dobio informacije o Vojvodini, autonomnoj pokrajini, i fondu iz autonomne pokrajine. To je isto, to je pandan RFZO.

No, da se vratim na temu. Suština je da pare koje se ubiru sa pozicije – zagađivač plaća, korisnik plaća, idu u budžet Republike Srbije. To je vaša politika, ja mislim da je to loše. A videćemo ko je u pravu kada bude završni račun, kada se vidi koliko je para ušlo u budžet, a koliko je investirano u zaštitu životne sredine. I tu nema mnogo nauke, i nema neka filozofija. Ja kažem da je to loše. Vi hoćete sve da kontroliše politika, ja kažem – u redu je. Vi imate većinu, vi donosite zakone, nije problem, ali mislim da to tako nije dobro. A građani, kao što vi kažete, izaći će na izbore pa će da kažu da li neko krade ili ne krade, da li recimo nekome je DRI rekla da je 1.6 milijardi nenamenski potrošio, da li je neko oštetio budžet za 120 miliona kod javnog prevoza. Sve će da kažu građani.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, koleginice i kolege, poštovani građani, sedmi sat raspravljamo o setu ovih zakona. Ono što je interesantno, ono što je karakteristično za sve rasprave u ovoj skupštinskoj sali jeste da skupštinska većina zdušno podržava predloge zakona koji dolaze iz Vlade, a mi iz opozicije se trudimo da ne kritikujemo radi pukog kritikovanja, nego da pokušamo konstruktivno da doprinesemo kvalitetnim zakonima koji treba da reše i urede život u zemlji Srbiji.
Kolege Marinković, Karić, gospođa Čomić su dovoljno govorili o ovim zakonima. Pošto imam vrlo malo vremena, osvrnuću se na konstatacije skupštinske većine i gospođe ministarke da je od 2012. godine do sada urađeno dosta na kvalitetu i podizanju boljih uslova za održanje životne sredine. Ja mislim da to nije tačno. Pošto vi koristite reč režim, reći ću da ovaj režim ne da nije unapredio životnu sredinu u Republici Srbiji od 2012. godine, ne da nije ostala na istom nivou koji je bio od 2012. godine, nego ste ga učinili gorim.
Navešću dva primera. Obećavali ste da će životna sredina biti mnogo bolja kada vi dođete na vlast. Godine 2012. stanje koje je bilo na Kopaoniku je bolje samo u delu opremanja skijaškog centra i tu je, svaka čast, država uložila značajne pare i Kopaonik je jedan od boljih skijaških centara na Balkanu.
Što se tiče infrastrukturnog opremanja, planina koja ima 4.000 registrovanih ležajeva na vrhu, koja ima u vikend naselju 2.500 kuća i 1.000 apartmana, još uvek otpadne vode izliva u Kopaoničku reku i ta reka se popularno zove „smrdljevak“. To je katastrofa. Govorimo o nacionalnom parku. Vaše Ministarstvo ništa nije učinilo da pomogne Opštini Raškoj, jer to pripada lokalnoj samoupravi da reši komunalno opremanje. Kako će lokalna samouprava koja ima 4.500 stanovnika da reši komunalno opremanje skijaškog centra Kopaonik? Nikako. Morate da date novac, taj novac niko nije video, niti odvojio, niti ste napravili projekat za rešavanje tog velikog ski centra, a ovde se hvalite kako rešavate ekološke probleme.
Ekološki problem niške deponije ste rešili 2013. godine kada je bila zatvorena, tako što ste izmenili uredbu, pa po šemi rešavanja aflatoksina koji je bio, ako se sećate, 0,05, pa onda 0,5, pa 0,25, pomerili ste granicu za pet metara i ta deponija je još uvek aktuelna. To nije način čuvanja životne sredine.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, po ko zna koji put ću uputiti pitanje predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću, ovog puta ću ga pitati dokle se stalo sa rešavanjem problem dospelih, a ne izmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama? Ja sam to pitao još 10. decembra prošle godine po treći put i umesto predsednika Vlade odgovorio mi je gospodin Sertić koji je u svom dopisu, po starom dobrom običaju ministarstava, ove Vlade, umesto da odgovori na postavljeno pitanje prepričava moje pitanje da bi u zadnjem pasusu odgovorio - s tim u vezi napominjemo da je u toku priprema izveštaja o evidentiranju dospelih, ne izmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa od strane Radne grupe, nakon čega će ovaj izveštaj biti dostavljen Vladi na razmatranje.
Evo, o čemu se radi. Vlada Republike Srbije donela je odluku o formiranju Radne grupe za analizu stanja u vezi sa izvršavanjem presuda za potraživanje iz radnog odnosa. Kako u Republici Srbiji nije postojala jedinstvena i relevantna evidencija izvršnih sudskih presuda za potraživanje iz radnog odnosa koja nisu izmirena, Radna grupa je predložila Vladi donošenje uredbe o evidentiranju dospelih ne izmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa, kojim bi se utvrdila ukupna obaveza kao osnov za predlaganje propisa i za njihovo izmirenje.
Napominjem da se radi, u pitanju je 82.486 radnika iz Republike Srbije, a iz mog Niša ih ima preko 4.000.
Predmet evidentiranja po uredbi za dospele, ne izmirene obaveze na dan 31. decembar 2011. godine koji ima društveno preduzeće po presudi za potraživanje iz radnog odnosa koja je postala izvršna do 30. juna 2012. godine obuhvata presuđenu glavnicu, kamatu obračunatu prema presudi i troškove postupka. To su obaveze koje treba da se isplate tim ljudima.
Nakon izvršenog evidentiranja stalo se sa rešavanjem ovog problema, te je ova Vlada 25. juna 2015. godine formirala Radnu grupu za pripremu propisa kojim će se urediti način regulisanja dospelih, a ne izmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa.
Od 25. juna 2015. godine do danas, evo, vidite šta je odgovorio gospodin Sertić u ime Vlade da je u toku priprema izveštaja o evidentiranju dospelih, a ne izmirenih obaveza društvenih preduzeća. Znači, prevedeno na srpski jezik, da svi razumemo, da od isplate nema ništa. Znači, da ova Vlada nije sposobna da reši ovaj problem.
Ja bih predložio ovoj Vladi, jer stanje je neodrživo i neizdrživo za te ljude. Imate primer da u Nišu već 22 dana Zoran Nešić, bivši radnik MIN-a specijalna vozila, koji potražuje šest i po miliona dinara na ime zaostalih zarada, sudskih presuda, taksi i kamata, štrajkuje čovek glađu, da svoju porodicu izdržava od materijalnog obezbeđenja koje dobija u visini od deset hiljada dinara. Samo za kiriju daje 12 hiljada dinara. Ima ženu i maloletno dete. Radi fizičke poslove kako bi uspeo da skrpi kraj sa krajem i nema novaca za plaćanje komunalnih usluga i javnim preduzećima, misli se na EDB.
Ja bih predložio ovoj Vladi, gospodinu Vučiću ako želi da prihvati moj predlog, pošto od ove isplate koliko vidim nema ništa, da ova Skupština donese leks specijalis kojim će se omogućiti cesija između javnih preduzeća, komunalnih preduzeća, poverilaca, onih koji su dužni i države koja duguje tim ljudima koji duguju javnim preduzećima, kako bi bar se odbranili od moguće zaplene sudskih izvršitelja, onoga što im je još ostalo od pokućstva i nameštaja.
Molim narodne poslanike, ako smo mogli da ekspresno izglasamo leks specijalis za „Beograd na vodi“, gde se privatna imovina oduzima da bi se dala drugom privatniku da pravi profit, onda možemo da izglasamo leks specijalis kojim ćemo omogućiti da ljudi mogu da plate potraživanja prema javnim preduzećima i komunalnim preduzećima od onog novca koji im duguje država, a koja je u suštini osnivač javnih preduzeća i komunalnih preduzeća preko lokalnih samouprava.
Ja vas molim kolege poslanici da o ovome razmislite. Ovo nije političko pitanje ni stranačko pitanje. Ovo je pitanje koje je direktno vezano za 82.486 sudbina u Srbiji, a od toga četiri hiljade u Nišu. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, mi smo podneli amandman na član 4. i to tako što u stavu 1. tačku 3. menjamo i dodajemo sledeće reči: „likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn, arhitektura i umetnička fotografija“. Mi smo u obrazloženju dali da smatramo da je neopravdano izostavljena umetnička fotografija iz kulturnih delatnosti, te molim gospodina ministra da razmisli da prihvati naš amandman, kako bi ovaj član bio potpuniji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovani građani, mi smo uložili amandman na član 9. kojim se menja član 17, a uzimajući u obzir da principijelnost predlagača zakona je relativna, ja ću još jednom obrazložiti ovaj naš amandman, nadajući se da ćete ga prihvatiti, kao što ste u suštini prihvatili naš predlog amandmana na član koji se odnosi na nacionalne penzije. Dobro, ovde mi ne pomaže predsednik Vlade, ali…
Dakle, mi smo ovaj član 9, tj. član 17. izvornog zakona promenili, tj. predložili u drugačijem obliku, jer mislimo da se našim amandmanom preciziraju poslovi iz delokruga rada Nacionalnog saveta za kulturu i time omogućuje efikasniji rad ovog značajnog stručnog savetodavnog tela i stvaraju se uslovi za njegovo šire učešće u razmatranju pitanja od posebnog značaja za kulturu, posebno u oblasti zakonske regulative.
Ja sam ovo ponovio što su moje kolege iz poslaničke grupe rekle, nadajući se da će skupštinska većina razumeti opravdanost našeg predloga, a pozivajući se na naše insistiranje na nacionalnim penzijama u načelnoj raspravi, kada ste bili strogo protiv toga. Vidim da ste promenili ovaj način razmišljanja, te molim ministra, koji važi za principijelnog čoveka, da ostane dosledan prvoj ideji da neće biti nacionalnih penzija, tj. nacionalnih priznanja, i u ovoj raspravi, gospodine ministre, a da prihvatite ovaj amandman jer mislimo da je precizniji i jasniji, što se tiče ovog člana. Ujedno vam se zahvaljuju Nišlije na velikoj pažnji što ste pokosili travu oko temelja Narodnog muzeja.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, poštovane Nišlije, ja sam pre par nedelja postavio pitanje gospodinu Aleksandru Vučiću u vezi privrednog rasta i razvoja Grad Niša i izmeštanja železničke pruge iz centra grada. Pošto nisam dobio odgovor, verovatno se pitanje negde zaturilo odavde do Vlade, pa ću pitanje ponoviti.
Dakle, postavljam pitanje gospodinu Aleksandru Vučiću. Gospodin Aleksandar Vučić je u kampanji 2012. i 2014. godine građanima Niša, juga i jugoistoka Srbije obećao bolji život, više radnih mesta, grad u kome neće biti isključivana struja, grad koji će imati bulevare bez rupa, gde će postojati mnogo pošteniji i bolji odnos prema gradskom budžetu. To je isto obećavano i na lokalnim izborima od strane predstavnika vaše stranke SNS građanima Niša 2012. godine.
Od 2012. godine do sada, gospodine Vučiću, što se tiče privrednog rasta i razvoja Grada Niša u Gradu Nišu po zvaničnim evidencijama ima 365 privrednih subjekata manje, imate 201 privatnu radnju manje, zatvorene su. Preko 2000 radnih mesta imate manje u Gradu Nišu, a ono što je interesantno to je da je 2015. godine izašao podatak da u Gradu Nišu ima 8% manje nezaposlenih nego što je bilo godinu dana ranije.
Pitam se kako je to moguće ako znamo da je 2012. godine u gradski budžet na ime poreza na zarade, a to je osnovni prihod lokalne samouprave, bilo uplaćeno 3,6 milijardi dinara, da bi 2015. godine na istoj poziciji bilo uplaćeno tri milijarde i 200 miliona dinara, što je 400 miliona manje nego 2012. godine, što znači da je drastičan pad radnih mesta u Gradu Nišu za ove četiri godine.
Kada govorimo o poštenom odnosu prema budžetskim sredstvima grada Niša koje ste obećali vi i vaši članovi iz Niša na izborima 2012. godine, šta će biti sa izveštajem DRI i šta ćete vi kao premijer preduzeti? Jer, po tom izveštaju milijardu i 200 miliona gradskog budžeta je trošeno nenamenski. U gradu Nišu na poziciji privremenih i povremenih poslova je u prošloj godini bilo 800 miliona, a zarad građana Niša, to su privremeni i povremeni poslovi rezervisani isključivo bili za članove SNS. Šta ćete uraditi sa nalazom i tužbom koju je podneo Antikorupcijski forum grada Niša oko tendera za javni prevoz? To je jedan od najvećih tendera u zadnjoj deceniji u Nišu, od šest milijardi dinara, gde oni sumnjaju na zloupotrebu od preko 120 miliona dinara.
Drugo pitanje, gospodine Vučiću, jeste – zašto ništa niste uradili vi i SNS za izmeštanje pruga iz centra grada? Ja sam dosta uporan sa ovim pitanjem u ovoj skupštinskoj sali. Od gospođe Zorane Mihajlović sam dobio odgovore u smislu prepričavanja mog pitanja. A da bi i narodni poslanici u ovoj skupštinskoj sali, a i oni koji nisu bili u Nišu, znali o čemu ja pričam i zašto toliko insistiram u ime građana, zamislite, poštovane koleginice i kolege, da je Železnička stanica kod Vukovog spomenika, da pruga ide preko Slavije do Terazija, od Terazija da ide Knez Mihajlovom, pa dole prema Skadarliji i da tu imate preko deset prelaza u nivou, pružnih prelaza, i da tu ide sav teretni i putnički železnički saobraćaj. Pa, da se to dešava u gradu Beogradu, to bi bilo rešeno za tri meseca. Vi ste „Beograd na vodi“ rešili za jedan dan. Ove godine, uz sve ove mere stabilizacije, vi u republičkom budžetu za „Beograd na vodi“ imate četiri milijarde odvojene, a grad Niš ne može četiri godine na osnovu vaših obećanja bar da dobije nastavak postupka. Vi mrdnuli niste od onoga što ste zatekli 2012. godine, kada je u pitanju izmeštanje pruge.
Stoga vas pitam, gospodine Vučiću, da li ćete sa istim obećanjima o privrednom preporodu, da li ćete sa istim obećanjima o izmeštanju pruge ići i u novu kampanju koja se sprema za dva meseca? Da li mislite da će građani Niša ponovo dati poverenje koje ste dobili 2012. i 2014. godine? Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege, poštovani građani, cenjene Nišlije, danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Čuli ste puno različitih diskusija i različitih stavova, ali ono što je suština ovih izmena možemo grupisati u delu koji se tiče izbora direktora ustanova u kulturi, zatim nešto što se tiče nacionalnih saveta, nacionalna priznanja i finansiranje projekata u kulturi. To je nešto što je sada vrlo moderno. Više ne postoji klasično budžetsko finansiranje, nego imamo finansiranje projekata u kulturi, da bi najkvalitetniji projekti mogli da dobiju najviše sredstava i da urade afirmaciju u svojoj oblasti na najbolji način.
Ono što su drugi poslanici skupštinske većine govorili na početku, kako će glasati kad dođe Dan za glasanje, sudeći po razmišljanju ministra i odgovora na sve sugestije i primedbe koje je imao, sudeći na osnovu onoga što je danas bilo na Odboru za kulturu, evo, ministre, ja ispred stranke Zajedno za Srbiju neću glasati za vaš zakon, jer mislim da je zakon ne loš nego jako loš, pa ću vam u narednim minutima pokušati da objasnim, a i građanima koji, ja se nadam, gledaju ovo, zbog čega ne želim da glasam za ovo.
O nacionalnim savetima su dovoljno govorile moje koleginice Branka Karavidić i Vesna Marjanović, pa ja ne bih to ponavljao i oduzimao vreme kolegama poslanicima. Par reči o nadzornim odborima, ustanova i izboru direktora. Po ovom novom zakonu, više nadzorni odbori neće birati, tj. upravni odbori neće birati direktora ustanova, nego će oni vršiti samo intervju i kompletnu dokumentaciju prosleđivati osnivaču, bilo da je to lokalna samouprava ili ministarstvo, koje će odlučivati i postavljati direktore. Uopšte ne vidim razlog zbog čega se to radi? U lokalnoj samoupravi možda sede ljudi koji ne znaju dovoljno stanje u kulturi, koji ne znaju dovoljno kadrove. U nadzorne i upravne odbore obično se biraju ljudi koji su tesno vezani poslom, hobijem, bilo čime za kulturu i koji mnogo bolje znaju te ljude koji se kandiduju za mesto rukovodioca te ustanove, nego neki administrativac ili političar iz lokalne samouprave.
Pošto je skupštinska većina postavila te upravne i nadzorne odbore, stvarno ne vidim razlog zbog čega ne verujete svojim članovima i političkim predstavnicima u tim ustanovama da mogu da izaberu kvalitetne direktore? Jeste da ima primera, recimo, kao u Nišu, znate, Narodno pozorište i sva fama koja je bila, svi argumenti da osoba koja je bila predložena, ne bih želeo sada o tome da pričam, ne bude direktor, jer nije u skladu sa zakonom, normalno, skupštinska većina, politika je rešila i čovek je i dalje direktor. Znači, uopšte ne vidim razlog zbog čega ovo radite? Jer, vi ste tada ovaj uslov od pet godina radnog staža preimenovali da to može da bude i neka studentska aktivnost na fakultetu Dramskih umetnosti, ali to ljudi iz medija mnogo bolje znaju, oni su to mnogo detaljnije obrađivali. Ja navodim kao primer da nema potrebe da odlučuje lokalna samouprava kada je upravni i nadzorni odbor Narodnog pozorišta to sasvim lepo rešio.
Ono što je jako bitno i o čemu bih ja želeo da pričam i da razmenim par razmišljanja sa vama, to je projektno finansiranje koje je, što se tiče ovog ministarstva, katastrofalno, bar što se tiče grada Niša. Ja ću podsetiti moje sugrađane kako to izgleda. Naime, Džez festival ili „Nišvil“, koji se tradicionalno održava svake godine, ove godine je od Ministarstva, pošto je uredno podneo dokumentaciju, dobio milion dinara, dok je grad od svog budžeta koji se puni 65% od predviđenog budžeta izdvojio ostatak para, a to je nekih 17 miliona dinara, iako su tražili, a mislim da bi Ministarstvo i trebalo da podrži, jer ne mogu sva kulturna dešavanja da se dešavaju u Beogradu, valjda ima nešto i van Beograda, ispod Save i Dunava. Ministarstvo je odlučilo da to ne bude bez para, nego je dalo jedan milion dinara. Hajde sada neko da kaže – i taj „Nišvil“ nije nešto, mada je to međunarodni festival.
„Filmski susreti“ koji su isto konkurisali za projektno finansiranje su dobili nešto oko tri miliona dinara, što je daleko, daleko manje od stvarnih potreba. Opet ponavljam, grad Niš, ma koliko želeo da nastavi tradiciju, teško to može. A podsetiću vas da „Filmski susreti“ traju još, ja sam bio mnogo mali, nisam ni u školu išao kad su oni počeli, a ja sam odavno bio mali.
Doživeli smo da Ministarstvo ne prepozna da takav jedan festival treba da traje, jer ima dugu, dugu tradiciju, i uputilo organizacioni odbor na grad, a ja kažem da grad sa 65% punjenja budžeta teško može da funkcioniše u onim osnovnim stvarima, a kamo li da finansira projekte iz kulture. Mada, kažem vam, grad je dao 19 miliona Filmske susrete, kako se ne bi prekidala tradicija i kako bi i u buduće leto u Nišu bilo prepoznatljivo po, s jedne strane Nišvilu, a s druge strane po Filmskim susretima.
Horske svečanosti koje su isto konkurisale za projekat kod Ministarstva dobili su nešto između miliona i dva dinara, što je beznačajno u odnosu na značaj svečanosti i tradicije koju ima i horova koji dolaze iz cele Evrope da se tu takmiče. Znači, da Ministarstvo nije prepoznalo da i u Nišu mogu da se dešavaju neka kulturna dešavanja, koja su bitna i afirmativna za Republiku Srbiju, dok recimo likovna kolonija u Sićevu, mislim da nije dobila ni dinar, i ako je konkurisala. Ne znam zbog čega likovna kolonija u Sićevu nije interesantna za Ministarstvo. Vaši savetnici vidim da će vam dati odgovor zbog čega je to tako.
Niške muzičke svečanosti – isto su katastrofalno prošle kod vašeg projektnog finansiranja. Ono što je interesantno, Omladinska filharmonija „Najisus“ pod dirigentskom palicom Zorna Antića je bila pozvana na internacionalni festival ozbiljne muzike, omladinski internacionalni festival u Los Anđelesu. Pošto grad nije mogao da finansira takvu aktivnost, a govorim o filharmoniji koju čine članovi muzičari iz 18 gradova Srbije, naše Ministarstvo je ponudilo jednu skromnu svotu novca, i taj hor nije otišao na takmičenje. Orkestar, izvinite. Izvinite, nije otišao na takmičenje. Zašto? Tu je ministar, verovatno će imati neki jak razlog i jako opravdanje, pošto celog dana slušamo kvalitetna opravdanja.
Ali, ja apelujem na građane Niša da mi više ne bi dolazili u ovakvu situaciju da ja čitam ovakve brojke, izbori su blizu, ljudi izađite, zaokružite i gotovo. I, problem rešen.
Sudeći po ovome, ja mislim, gospodine ministre, u Nišu, bar što se tiče vašeg ministarstva nemate simpatije, bar kod poslanika iz vaše oblasti, a pošto govorite o Narodnom muzeju i tome kako nije završena rekonstrukcija, ja vas podsećam da u Nišu postoji temelj za Narodni muzej, urastao je u korov, u centru grada. Pa, bih ja zamolio da bar kao predstavnik Ministarstva i Vlade naredite da bar ošišaju travu oko tog korova, jer rupa je duboka i prazna, a koliko vidim, ova Vlada nema nameru da išta učini da se taj objekat koji je potreban gradu Nišu, a grad Niš je najveći urbani, i najveće urbano naselje južno od Beograda, i zaslužuje da ima takav objekat novi. Nadam se da bar ošišate tu travu da ne bi bilo ruglo u centru grada. To je Skopljanska ulica, ipak je to uži centar grada i treba da liči na nešto.
Naročito kada pominjem vaše ministarstvo i predstojeće izbore, podsetio bih građane Niša i za javni servis koji je zahvaljujući vašem ministarstvu i nerazumevanju ove Vlade i vašeg ministarstva ukinut ispod Save i Dunava. Vi ste ministre meni tada govorili, kada je usvajan taj zakon, da će javni servis RTS adekvatno da sagleda potrebe lokalnih samouprava. Mogu da vam kažem da i dalje smo na 30 sekundi dnevno. Grad sa preko 250 hiljada stanovnika, a oni koji su manji oni su nešto manje i malo ređe, ali nije problem, navići će se ljudi, pa i nema potrebe da imaju informacije iz svog neposrednog okruženja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, Nišlije, evo član 5, napokon da se vratimo zakonu. Ovo do sada je bio jedan vid unutarstranački predizborne kampanje, verovatno se pozicioniramo na listama.
Amandman kaže sledeće. Član 5. govori o vođenju evidencije i drugih zbirki podataka i prilikom izdavanja ili podnošenja dokumenata od strane učesnika u sistemu sporta, u skladu sa ovim zakonom itd. Dalje kaže sledeći stav da nadležni nacionalni sportski savez u skladu sa zakonom prikuplja, čuva, vrši i druge radnje, obrada ličnih podataka sportista, sportskog stručnjaka i stručnjaka u sportu, u zavisnosti od vrste evidencije koju nadležni nacionalni sportski savez vodi u skladu sa ovim zakonom, da bi u daljem tekstu rekao da ti podaci treba da budu broj i datum izdavanja dozvole za rad sportskog stručnjaka i rok njegovog važenja, da li je realizovani transfer, ustupanje ili drugi vid.
Mi smo ovde predložili amandmanom da umesto reči: „realizovani transfer, ustupanje ili drugi vid“ bude: „ugovor o transferu, ustupanju ili drugom vidu“, da bi u trećem stavu dopunili rečenicu. On kaže da nadležni nacionalni sportski savez može, u skladu sa zakonom, a mi kažemo: „uz prethodno obaveštavanje lica na koja se podaci odnose“, činiti dostupnim podatke iz stava 2. ovog člana, nadležnom međunarodnom sportskom savezu, ukoliko je to potrebno za itd.
Tražili smo da se stav 8. dopuni. On kaže da se podaci iz stava 2. ovog člana, govorimo o podacima o sportisti i sportskom radniku, čuvaju deset godina. Mi smo to dopunili i rekli da: „Podaci iz stava 2. ovog člana čuvaju se deset godina, od dana kada je sportista prestao da se aktivno bavi sportom, odnosno od dana kada je sportski stručnjak ili stručnjak u sportu prestao da obavlja stručni rad u sportu, odnosno druge stručne poslove.“.
Nama je amandman odbijen sa obrazloženjem da je Predlog zakona pripremljen u punoj saradnji sa Poverenikom za informacije od značaja. Ja ne vidim šta je problem. Mi smo samo preciznije objasnili ono što ste vi dali u članu i ne vidim razlog zbog čega nije prihvaćen naš amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Ministre, isto mislimo, problem je samo u članu 5. stav 2. gde vi pod realizovani transfer smatrate sve ono što čini transfer, od ugovora do isplate novca i realizacije svega onoga što je u ugovoru. Ajde, da su to pravnici trebali malo detaljnije da objasne i da, oni koji čitaju ovaj zakon i primenjuju, da im bude jasno da je to sveobuhvatno, jer nisu svi školovani pravnici.
Ono gde se neću složiti sa vama, to je da u stavu 3. u skladu sa zakonom, što smo mi rekli uz prethodno obaveštavanje lica na koja se podaci odnose normalno, isto je to Poverenik rekao, da se to podrazumeva, ne vidim zašto da ne stoji, ne škodi. Ono gde bih ja vama predložio da nadležni odbor u toku rasprave podnese amandman i dopuni ovaj član, to je ovo 10 godina čuvanja informacija.
Ja bih vama predložio, šta znači 10 godina? Ja bi vama predložio da se informacije o svakom sportisti, pošto ne možemo da kažemo kad nekom sportisti prestaje sportska aktivnost, ide od momenta nastanka informacije. Znači, neko ko čuva tu dokumentaciju, mora da ima rok dokle se čuva to. Ili da pustimo da svako tumači kako misli da treba da se čuva. Ipak je bolje, ako već treba da ima neka ograničenja, ne možemo da ograničimo kada sportista prestaje da bude sportista od momenta nastanka informacije dužni su da čuvaju 10 godina taj dokument i posle toga da ga unište. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege, dakle, član 18. govori o ugovorima o transferu i o ugovorima o ustupanju. Kaže da je ugovor o transferu pisan i overen u skladu sa zakonom, ugovor između sportske organizacije sa kojom sportista ima punovažno zaključen ugovor, u skladu sa ovim zakonom, i sportske organizacije u koju sportista prelazi, a ugovor o ustupanju je pisan i uveren u skladu sa zakonom, ugovor između sportske organizacije sa kojom sportista ima punovažno zaključen ugovor, u skladu sa ovim zakonom, i sportske organizacije u koju sportista privremeno prelazi, na osnovu koga se sportska organizacija sa kojom sportista ima zaključen ugovor saglašava da sportista privremeno pređe u sportsku organizaciju sa kojom se zaključuje ugovor o ustupanju. Sledeći stav kaže da ugovor iz stavova 1. i 2. ovog člana može se punovažno zaključiti samo uz pisanu i overenu, u skladu sa zakonom, saglasnost sportiste.
Mi smo predložili dopunu još dva stava. Jedan stav kaže: „Zbog odbijanja davanja saglasnosti na ugovore iz st. 1. i 2. ovog člana, sportista ne sme trpeti štetne posledice niti odbijanje saglasnosti može biti osnov za raskid punovažno zaključenog ugovora između sportiste i sportske organizacije.“.
Sledeći stav kaže: „Sportista koji zbog odbijanja davanja saglasnosti na ugovore iz st. 1. i 2. ovog člana pretrpi štetne posledice ili mu zbog toga bude raskinut punovažno zaključen ugovor sa sportskom organizacijom, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.“.
Vi ste odgovorili, gospodine ministre, da se predloženi amandman odbija jer bi njegovim prihvatanjem bilo uvedeno pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugovora, iako to pravo nije konstituisano zakonom kojim su regulisani obligacioni odnosi, dok je zaštita od štetnih posledica po sportistu osigurana odredbama člana 4, stavovi od 2. do 5, člana 12. stav 4. itd.
Niste u pravu, gospodine ministre. Dakle, član 4, stavovi od 2. do 5, govori o diskriminaciji sportiste, a stav 9. člana 4. kaže da sportista, odnosno drugo lice, ima pravo na naknadu štete koju pretrpi aktima diskriminacije, zloupotrebe, zlostavljanja i nasilja od strane organizacije ili lica u oblasti sporta iz stavova 3. i 6. ovog člana.
Dakle, mi smo ovim našim amandmanom samo razradili ono što ste vi dali kao član u Predlogu zakona, član 18, jer smo se, ako obratimo pažnju na stav 3, on kaže da ugovor iz stavova 1. i 2. ovog člana može se punovažno zaključiti samo uz pisanu i overenu, u skladu sa zakonom, saglasnost sportiste. Mi smo samo ovaj stav razradili i rekli da sportista ne sme da trpi štetu. Ako trpi štetu zbog toga što nije dao saglasnost, onda on ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, što ste vi i govorili u članu 4, te vam molim da još jedared razmislite o ovome i prihvatite naš amandman.

Zahvaljujem gospodine predsedavaju.
Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, građani Srbije, član 19. govori o sportskim takmičenjima i zdravstvenim sposobnostima koja se proverava kod sportista. Kaže: „u sportskim takmičenjima može učestvovati sportista, odnosno sportski stručnjak kome je u periodu od šest meseci pre održavanja sportskog takmičenja utvrđena opšta zdravstvena sposobnost. Zatim, posebna zdravstvena sposobnost utvrđuje se pored opšte zdravstvene sposobnosti za određene sportske grane. Obaveza za utvrđivanje opšte zdravstvene sposobnosti iz stava 1. ovog člana postoji za sportiste koji se uključuju u organizovanje sportskih aktivnosti itd.
Onda stav koji smo mi pokušali da popravimo amandmanom, kaže – troškovi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti iz stava 1, 2. i 5. ovog člana snosi sportska organizacija ili druga organizacija u oblasti sporta, sportista ili sportski stručnjak, s tim da su troškovi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti iz stava 1, 2. i 5. ovog člana za maloletne sportiste uzrasta od 6 do 14 godina obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem u skladu sa zakonom kada se zdravstvena sposobnost utvrđuje u zdravstvenoj ustanovi iz plana mreže zdravstvene ustanove ili zavodu nadležnom za sport i medicinu sporta. Pitam, a šta se dešava ako se ne obavi u ustanovama iz plana mreže i zavoda za medicinu sporta, ko će onda da plati, ali dobro to ćemo raspraviti.
Mi predlažemo da ovaj član izgleda ovako – Troškovi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti iz stava 1, 2. i 5. ovog člana snosi sportska organizacija ili druga organizacija u oblasti sporta, odnosno sportista koji se sportskim aktivnostima bavi samostalno ili sportski stručnjak koji stručni rad, odnosno stručne poslove u sportu obavlja samostalno s tim da su troškovi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti iz stava 1, 2. i 5. ovog člana za maloletne sportiste uzrasta od 6 do 14 godina obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem u skladu sa zakonom kada se zdravstvena sposobnost utvrđuje u zdravstvenoj ustanovi iz plana mreže zdravstvenih ustanova ili zavodu nadležnom za sportsku medicinu. To ne radimo zato što smatramo da troškovi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti iz stava 1, 2. i 5. ne treba da padaju na teret sportiste.
Što se tiče stručnjaka predlažemo da te troškove snosi samo oni stručnjaci koji samostalno obavljaju stručni rad, odnosno stručne poslove u sportu. Ovim smo završili jezičku i logičku korekciju ovog stava.
Vratiću se na diskusiju u načelu kada smo govorili o ovoj problematici. Pristalica sam stava da specijalistički pregledi koji se obavljaju za sportiste, periodični sistematski, tipični sistematski periodični pregledi treba da budu na teret RFZO. Ne vidim razlog da u momentu kada govorimo o tome da nemamo dovoljno novca u sportu, kada govorimo o tome samo određeni klubovi, veliki klubovi mogu sebi da priušte lekare, sportske lekare koji prate ekipe, ne govorim o reprezentaciji jer to radi država, kada imamo situacije da nam treniraju sportove ljudi koji nisu proverili svoje zdravstveno stanje da li mogu da se bave sa određenim sportom, da mi to stavljamo na teret ili sportiste ili sportskog stručnjaka ili sportskog kluba to jest sportske organizacije. Smatram da to treba da se radi preko RFZO jer brinući o sportistima mi direktno brinemo o zdravlju populacije Republike Srbije.
Ono što je vrlo bitno je ono što sam vam govorio da se vrati sportska medicina na mesto kojoj pripada.
Dobio sam podatak, pozdravili su vas Nišlije, dosta mi se njih javilo posle naše načelne rasprave da ste vi, pretpostavljam vi bili pre dve godine i obilazili Niš da bi se otvorio Regionalni centar za sportsku medicinu, da su vas vodili na periferiju, to ja mislim da je Niška Banja i novi Dom zdravlja.
Ja insistiram na tome i to su mi rekli kolege da vam prenesem da Nišlije traže da taj centar bude u Čairu.
Grad Niš je to radio, počeo pre 30 godina, a započeo da završava pre šest godina. To je Centar za sportsku medicinu, to je preko 800 kvadrata u dva nivoa, gde su sugestije davali jedan Bata Stojković koji je, lekar sportske reprezentacije. Jedan gospodin Bošković, specijalista sportske medicine, gospodin Jerkan, kolega iz sportske medicine koji je i u nastavi.
Tako da bi trebalo da grad Niš dobije i da bude Regionalni centar i oni insistiraju da dođete ponovo i da razgovarate sa sportskim radnicima i medicinskim radnicima koji će apsolutno podržati, jer Niš poseduje i prostorne i ljudske kapacitete, i strukovne i kakve god hoćete i on to zaslužuje, a ja vas molim da razmislite o ovome, da rasteretimo klubove davanja i da ono što sam vam predložio u dogovoru sa gospodinom Lončarom i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje vratite to u okviru finansiranja iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Zahvaljujem.