Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, član 22. govori o obavezama i pravima nadzornog odbora, pa kaže da on donosi dugoročne i srednjeročni plan poslovne strategije, pa donosi godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja, usvaja izveštaje o stepenu realizacije godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja, usvaja tromesečni izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih, realizovanih aktivnosti, usvaja finansijski izveštaj, nadzire rad direktora, donosi statut, odlučuje o statusnim promenama, osnivanju drugih pravnih subjekata i ulaganju kapitala i tako dalje, u stavu 1.
Stav 2. kaže da odluke iz stava 1. tačka 1), 2), 7) i 9) i 11) ovog člana nadzorni odbor donosi uz saglasnost Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u zavisnosti na kom nivou tj. ko je osnivač javnog preduzeća.
I, sledeću stav kaže – odluku iz stava 1. tačka 8), a ponoviću tačku 8) – odlučuje o statusnim promenama osnivanju drugih pravnih subjekata i ulaganju kapitala ovog člana nadzorni odbor donosi uz prethodnu saglasnost Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Mi dodajemo novi stav, predlažemo novi stav koji kaže – Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave dostavljaju saglasnost u roku od 15 dana od dana kada je dostavljen zahtev nadzornog odbora. U slučaju da saglasnost nije dostavljena u tom roku smatra se da nije ni data.
Ovo smo predložili s obzirom na značaj odluke za čije donošenje se zahteva saglasnost osnivača i mi smatramo da je potrebno da se utvrdi rok u kome se saglasnost dostavlja, odnosno da ne dostavljanje saglasnosti u predviđenom roku znači njeno uskraćivanje. Vi ste to nama odbili sa obrazloženjem da se ne prihvati imajući u vidu da nije precizno definisano. Pa, bih vas molio za obrazloženje.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, uvaženi  ministre, koleginice i kolege, član 35. govori o komisiji i kaže da predsednik i članovi komisije ovog zakona ne mogu biti narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici u skupštinama jedinicama lokalne samouprave, kao ni postavljena lica u organima državne uprave, organima autonomne pokrajine ili organima jedinica lokalne samouprave.
Mi se sa time slažemo. Predložili smo da se doda novi stav koji kaže – članovi komisije ne mogu biti članovi političkih stranaka, niti mogu obavljati funkciju u organu političke stranke.
Gospodine ministre, vi ste nama odbili amandman sledećom rečenicom, amandman se ne prihvata iz razloga što predloženo neće doprineti depolitizaciji javnih preduzeća.
Mislim stvarno, onaj ko je pisao ovo obrazloženje, svaka mu čast. On stvarno nije čitao zakon, niti je čitao amandmane ili je pobrkao papiriće. Neki problem ovde ima.
Mi govorimo o tome da članovi komisije ne mogu biti članovi političkih stranaka, niti mogu obavljati funkciju u organu političkih stranaka, a vi nama odgovarate da se amandman odbija zbog toga što predloženo neće doprineti depolitizaciji javnih preduzeća, imajući u vidu da komisija za izbor direktora javnih preduzeća mora postupati u skladu sa objektivnim i jasnim kriterijumima koji će biti utvrđeni podzakonskim aktom. Svaka čast.
Sve sam pročitao šta ste napisali. Sve sam pročitao, i to stvarno nema veze sa onim što smo mi predložili, pa vas molim da još jednom razmislite i prihvatite naš amandman, jer time ćemo ispuniti ono za šta se svi poslanici zalažu da se uradi, da se izvrši depolitizacija u odabiru direktora i u ljudima koji će biti na rukovodećim funkcijama u javnim preduzećima.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege, član 55. kaže sledeće: „Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija ima komisiju za reviziju, komisija za reviziju ima tri člana koji imenuje nadzorni odbor. Nezavistan član nadzornog odbora je predsednik komisije za reviziju. Članovi komisije za reviziju moraju ispunjavati uslove iz člana 19. tačka 1. i 2. ovog zakona. Najmanje jedan član komisije za reviziju mora biti lice koje je ovlašćeni revizor, u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija“. I reči koje predlažemo da se brišu „ili koje ima odgovarajuće zvanje i radno iskustvo u oblasti finansija i računovodstva“.

Mi smo predložili da se briše ovo da reviziju može da radi samo ovlašćeni revizor u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija. Vi ste to odbili sa obrazloženjem da se amandman ne prihvata iz razloga što su predlogom zakona pooštreni i precizirani uslovi za izbor članova komisije za reviziju, te da je, imajući u vidu poslove koje ova komisija obavlja, neophodno da članovi komisije imaju odgovarajuće znanje i radno iskustvo u oblasti finansija i računovodstva. Mi to i predlažemo, gospodine ministre, da samo stručni ljudi i revizori mogu da budu članovi komisije.

Vi odbijate naš amandman, a u obrazloženju dajete podršku onome što smo mi vama predložili. Molim vas još jedanput da razmislite i prihvatite naš amandman, jer taj čovek koji treba da vrši stručnu kontrolu, bi trebao da bude licencirani revizor i da ima sva potrebna znanja.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dakle, poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre, poštovani gospodine Bečiću, građani koji gledate ovo u ove sitne sate, evo, sada je pola šest, još malo pa će ljudi koji rade od sedam da se bude, mi smo uložili amandman na član 1. kojim tražimo da se on briše. On kaže - Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pod kojim privredno društvo za proizvodnju i preradu čelika „Železara“ Smederevo d.o.o. Smederevo stiče pravo svojine na objektima definisanim u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja i zemljištu na kome su ti objekti izgrađeni, kao i na neizgrađenom zemljištu. Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pod kojim „Železara“ stiče pravo svojine na vodovima. Ovim zakonom uređuju se i način i uslovi upotrebe troske, to je onaj otpad iz visokih peći nastao u procesu proizvodnje u „Železari“.

Ovo je još jedan zakon u nizu leks specijalis. Znači, ovim zakonom, koji će skupštinska većina u danu za glasanje da izglasa, svi drugi zakoni po kojima bi trebali da se reše ovi problemi koji se rešavaju ovim Predlogom zakona se stavljaju van snage i samo se nešto specijalno radi za „Železaru“ Smederevo. Ministar kaže - za očuvanje 5000 radnih mesta, i to je uredu. Samo, ministre, da vas vratim jedno šest meseci unazad, do devet meseci unazad. Niška Vagonka, garancija za ugovoreni posao sa Makedoncima, pet miliona evra. Srbija i „Železnice Srbije“ 20 hiljada vagona koji trebaju da se remontuju po Zakonu o bezbednosti železničkog saobraćaja. Jedina firma koja je mogla uz Kraljevo da remontuje te vagone je otišla u stečaj. Pa, šta je sa tim radnicima?

Obećali ste tada, kada smo ugovorili o mašinskoj industriji, da će te učiniti sve da se pokrene nešto u privredi Niša. Ništa nije pokrenuto. Apsolutno ništa. Dali ste odgovor da je 6.580 projekata pokrenuto i potrošeno 9,5 milijardi dinara u tim projektima. Nema zapošljenja. Ne znam gde su ti projekti, znam samo da je 600 miliona dinara na ime poreza za zarade manje u 2016. nego u 2012. godini i to je fakat. Jedino što ste povećali, to je sa milijardu i 800 na dve milijarde i 250 ste povećali poziciju plata Gradske uprave i opština u gradu Nišu. E, to jeste povećali, partijska zapošljavanja. Ali, o onome što ste obećali nema ni reči.

Zbog toga mislim da ovaj zakon nije dobar, da to treba da ide sve kroz normalne tokove i da se ispoštuju zakoni koji su usvojeni u ovoj Skupštini iz raznih oblasti koje poništava ovaj leks specijalis.

Samo tri sekunde.

Gospodine ministre, ovo što vi radite, to je politika vaše Vlade i vaše stranke. To je loša politika. Postoji bolja politika i bolji način rešavanja tog problema. Mnogo bolji, verujte.

Evo gospodine ministre član 11. koji uz najbolju volju nisam uspeo ni u vaš leks specijalis da stavim. Pročitaću gledaocima da bi znali o čemu se radi. Kaže – sve vrste troske, to je ona šljaka, to su one desetine stotine miliona tona, ona brda i planine oko Smedereva kao proizvod u procesu proizvodnje gvožđa iz čelika Železare mogu se koristiti kao građevinski materijal koji ispunjava zahteve srpskih standarda za namenu koji će se koristiti. Tu ima jedno petnaestak tih standarda od priprema, luženjem agregata za beton, za malter, za auto puteve, tj. za asfaltiranje.

Dalje kažete – držalac troske nastale kao sastavni deo proizvodnog procesa proizvodnje gvožđa i čelika pri čemu primarni cilj nije bio proizvodnja iste, može sa njom postupati kao sa građevinskim materijalom, ako poseduje ugovor zaključen između držaoca i budućeg korisnika troske i izveštaj o ispitivanju tela akreditovanog za ocenjivanje usaglašenosti koji ispunjava uslove utvrđene standardima itd. kojim se potvrđuje da ispitana troska odgovara svim zahtevima standarda za namenu koji će se koristiti. To je verovatno nešto po ovome profitabilno. Ovo će se prodavati.

Jel nije mogla Vlada to da prodaje, nego mora taj koji kupi Železaru. On kupuje Železaru, kupuje proizvodnju gvožđa, čelika, limova. Zašto vi niste mogli da materijalizujete ovo? Jel to ide kao olakšavajuća okolnost u Železari? Zašto do sada to nije korišćeno kao građevinski materijal, jer interesantna je zadnja rečenica. Na sve vrste troski stava 1. ovog člana neće se primenjivati zakon kojim se uređuje upravljanje otpadom. Hajde mi objasnite ovaj član 11.

Dakle, član 7. govori o sredstvima obezbeđenja. U prvom stavu kaže – u postupku odlučivanja odlaganja plaćanja dugovanog poreza iz člana 73. stav 3. ovog zakona od poreskog obveznika se zahteva davanje sredstava obezbeđenja naplate koji ne mogu biti manji od visine dugovanog poreza, čije se plaćanje odlaže, pa onda govorite o tome šta sve može biti sredstvo obezbeđenja. U šestom stavu kažete – izuzetno od stava 1. do 5. ovog člana, od poreskog obveznika se ne zahteva ispunjenje uslova koje je propisala Vlada aktom iz člana 73. stav 2. ovog zakona, kao ni davanje sredstava obezbeđenja naplate, ako dugovani porezi iz člana 73. stav 3. ovog zakona, po osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje poreska uprava, na dan podnošenja zahteva za odlaganje njihovog plaćanja, iznosi, bilo je milion dinara za pravna lica, za preduzetnike 200 hiljada, za fizička lica 100 hiljada, a vi sada predlažete da to bude za pravna lica i preduzetnike do milion i po dinara i za fizičko lice do 200 hiljada dinara.

Mi smo predložili da za pravna lica i preduzetnike bude to tri miliona dinara i za fizička lica do 400 hiljada dinara, jer složićete se da su sredstva obezbeđenja dodatni trošak ionako već opterećenog privrednika, pa ovim podizanjem skale, tj. povećanjem svote koja je limitirana, da nekako izađemo u susret tim ljudima koji traže reprogram i da ih dodatno ne opterećujemo sredstvima obezbeđenja.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, evo, ceo dan slušamo ovde hvalospeve skupštinske većine o kvalitetu predloženih zakona.
Zbog kratkoće vremena gospodine ministre Sertiću ću obratiti pažnju samo na dva zakona. Pre svega, na Predlog zakona o javnim preduzećima koji tako zdušno branite i obrazlažete. Podsetiću građane samo da je ovo izmena zakona koja je doneta 2013. godine i koji je najavljen kao nešto što će biti prekretnica u funkcionisanju javnih preduzeća, da će se smanjiti partijsko zapošljavanje, da će biti transparentnije, da će efikasniji biti rad javnih preduzeća, da će sve biti mnogo drugačije nego što je bilo do tada. I, evo, četiri godine, nakon vršenja vlasti skupštinske većine na lokalnim javnim preduzećima i republičkim javnim preduzećima činjenica je, i to je ono što građani znaju, nema potreba da ovde jedan drugog ubeđujemo da li je tako ili nije tako, da jedino uz partijsku knjižicu možete da se zaposlite u javnom preduzeću. Javna preduzeća su generator dugova, da javna preduzeća uzimaju kredite radi tekuće likvidnosti i to su činjenice.
Ovo što vi sada predlažete i što će skupštinska većina apsolutno da usvoji, kao i sve što dođe iz Vlade, jer skupštinska većina po mom dubokom ubeđenju sve ono što Vlada predloži prihvata kao apsolutnu istinu. Imali smo pre nekoliko dana priliku da vidimo kako izgleda kako se na pola zasedanja promeni mišljenje, pa nacionalne penzije ili nacionalno finansiranje, zaslužno finansiranje naših umetnika od nipodaštavanja i odbacivanja se pređe u glorifikovanje i hvaljenje. Tako i ovaj zakon će doživeti da ga svi hvale i se apsolutno usvoji i biće samo jedan od poštapalica u predizbornoj kampanji koja nam sledi, obećavajući ljudima da će sve biti bolje i drugačije posle izbora uz pomoć ovog zakona.
Uvažena gospodo, uvaženo skupštinska većino, vi ovaj zakon imate od 2013. godine, a kako ga primenjujete i kako je zaživeo, kako kažu ljudi na terenu, to najbolje osećaju građani. Bez članstva SNS nemoguće se zaposliti u javnom preduzeću. Javna preduzeća iz godine u godinu ne teret budžeta bilo republičkog, bilo lokalnih zapošljavaju kadrove određenih stranaka na vlasti na uštrb onoga što treba da pruže kao uslugu građanima. I dokle god vi budete vodili ovu državu to će u javnim preduzećima biti tako.
Kako ćemo glasati? Verovatno, pošto ćete odbiti sve naše amandmane glasaćemo protiv ovih zakona sa nadom da ćemo posle izbora moći da ih promenimo i primenimo i primerimo Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Uvažena ministarko, koleginice i kolege, podneli smo amandman na član 4. koji menja član 16. a član 16. govori o sanaciji i remedijaciji degradirane životne sredine.

Vi ste odbili naše predloge izmene amandmana gde smo tražili da projekte sanacije i remedijacije, da Ministarstvo daje saglasnost i za te projekte koji se odnose na rudarske odnose i tražili smo da se jasno ograniči vremenski rok do kada moraju da se daju saglasnosti na projekat i bliže, ova akta koja treba da podnesete u roku od osam dana od dana stupanja na snagu, vi kao Ministarstvo. Vi ste to odbili sa obrazloženjem da vi imate bolja rešenja.

Ostao sam vam dužan iz načelne rasprave, kada smo govorili baš o ovom problemu, znači, vraćanje u prvobitno stanje kako bi nas građani razumeli, životne sredine od strane onog ko je ugrozio životnu sredinu, da je jedno donošenje zakona i usklađivanje sa zakonima EU, i to je potrebno. Naše zamerke na ovaj zakon smo mi iskazali u načelnoj raspravi i kroz amandmane koje smo podneli, ali ono što je suština, to je ne činjenje ništa da bi se poboljšala životna sredina. To je stvarnost i o tome možemo mi ovde da se nadmudrujemo, ali to građani znaju u svojoj okolini da li je životna sredina čistija, uređenija, očuvanija nego što je bila recimo 2012. godine kada ste preuzeli odgovornost i za životnu sredinu vršeći vlast u Republici Srbiji, na svim nivoima, ili je gora.

Ja sam vam pomenuo Kopaonik kao nacionalni park. Svuda, u svim gradovima ima problema sa otpadnim vodama, ali Kopaonik je nacionalni park i on to ne sme da ima. Ne da ga niste popravili, ne da niste očuvali u onom stanju u kojem je bio 2012. godine, sad je gore. A vi ste rekli ima fabrika otpadne vode.

Poštovana gospođo Bogosavljević Bošković, fabrika otpadne vode je jedan od elemenata komunalnog opremanja. Komunalno opremanje podrazumeva vodu, kanalizacionu mrežu, vodovodnu mrežu, elektro mrežu, infrastrukturu putnu, to je komunalno opremanje, a vi kažete – imamo fabriku otpadne vode. Pa, kako ćete vi u tu fabriku otpadne vode da nosite otpad iz vikend naselja, rekao sam, koje ima preko 2.500 kuća i 1.000 apartmana. Kofama? Pa, nemate planove za kanalizacionu mrežu. O tome pričamo, da je to trebalo da se radi od 2012. godine. Obećali ste ljudima da će biti rešeno i nije rešeno.

Da, zahvaljujem.

Opet se nismo razumeli, po ovom što vi kažete gospođo ministarko to je da Kopaonik ima rešeno, hajde kad već pričamo o tome, a vrlo je bitna tema jer je to nacionalni park i kakav je to nacionalni park gde se fekalije izlivaju direktno u planinsku reku, to je katastrofa. I, to nije nacionalni park. Ja sam vam rekao da ta rečica se zove Smrdljevak, možete da zamislite zašto se zove Smrdljevak.

Vi ste ovo isto pričali 2012. godine i 2014. godine, o tome ja pričam i pričate sada. Da li su vam gotovi projekti za to? Nisu. Pa, nisu gotovi, jer bi se radilo nešto.

Nisu gotovo gospođo predsedavajuća, nisu, zato što ima tri,  četiri verzije,  ali nije suština da se mi ovde nadmudrujemo, taj problem treba da se reši. Četiri godine ova skupštinska većina i Vlada su imali, boga ste mogli da napravite, a vi ste ostavili, dali ovlašćenja Raškoj. Raška nema kapacitet finansijski da to reši. Ne može. Mesto koje ima 4.500 stanovnika ne može da reši komunalno opremanje planine. Nema šanse, to mora Vlada da radi. Četiri godine niste mrdnuli prstom sad idete u kampanju i obećavate. Hajde, obećajte opet ali ga uradite. To je suština.

Hajte, vrlo kratko ću.

Dakle, normalno bi bilo da zakon dolazi u Skupštinu sa podzakonskim aktima. To bi bilo normalno. Pošto smo dobili zakon bez podzakonskog akta, kako čujem od skupštinske većine, treba godinu dana. Znači, godinu dana će trebati da se primenjuje i da počne primena ovog zakona. Super. Odlično. E, to pokazuje sposobnost rukovođenja, donošenja odluka i primena zakona. Jedno je doneti papir, ali drugo je primeniti ga u realnom životu. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Mi smo predložili da amandman na član 6. koji se odnosi na član 23. da se stav 3. briše. A stav 3. izvorno govori o tome da pravno lice ili preduzetnik koji ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ili treba da ih izgradi koji ispušta svoje otpadne vode u recipitijent ili javnu kanalizaciju, osim postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, dužno je da donese akcioni plan za postepeno dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija u vodi, itd.

Vi ste naš, mi smo tražili da se to briše. Odbili ste naš amandman sa obrazloženjem da se amandman ne prihvata iz razloga što su sva rešenja sadržana u članu 6. kako kažete, Predloga zakona, koji se odnosi na prečišćavanje otpadnih voda u skladu sa obavezama, usklađivanja sa graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi, kao i sa obavezama sadržanim u podzakonskim aktima u ovoj oblasti i data su u cilju efikasnije implementacije propisa.

Sa druge strane, odredbe koje se odnose na mulj, predstavljaju osnov za dalje unapređenje ove oblasti. Mi mislimo ipak da bi trebali da obrišete iz predloga ovaj stav, jer mislimo da je naše rešenje bolje.

Samo bih zamolio kolege da još jedared pročitaju ovaj stav. Kaže da je lokalna samouprava, hajde da prepričam ovo, dužna da donese akcioni plan za postepeno dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija u vodi, utvrdi rokove za njihovo postepeno dostizanje, kao i da postupa saglasno Akcionom planu itd.

Ne znam, ima li ovde nekog poslanika iz Blaca? Znate li vi kako se ispuštaju iz svih gradova, pa i iz Blaca, otpadne vode? Šta će da donese Blace na osnovu ovoga, kada ovaj zakon stupi na snagu i kada ga obaveže? Znate li gde ide ta rečica gde se ispuštaju otpadne vode? Ide u jezero Ćelije. Znate li šta je jezero Ćelije? Akumulacije za snabdevanje vodom okolnih gradova. Kako će oni da naprave, hajde, poštuj ovaj zakon i kako će da ga primene? Kakav akcioni plan kada nemaju fabriku za otpadne vode? Kako? Predvideće, pa će onda da kažu – kada se budu stekli uslovi, kada napravimo fabriku otpadnih voda, onda ćemo imati akcioni plan da usaglasimo nivo zagađenja postepeno, da dovedemo na nulu.

U redu, ako vi mislite da to tako treba da bude, samo ću gledati kako ćete vi to da primenite u praksi, kako će gradovi koji nemaju fabriku otpadnih voda, a nemaju, da primene ovo i da naprave akcioni plan, u odnosu na šta?

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Znači, član 21. se odnosi na izvorni član 89. zakona i govori o finansiranju zaštite životne sredine, da se ona vrši primenom načela korisnik plaća, zagađivač plaća. Mi smo dodali da ide i načelo plaćanja naknade za recikliranje otpada, obaveznog osiguranja pokrivanja odgovornosti prema trećim licima, subsidirajne odgovornosti, podsticajnih mera, zaštite prava pred sudovima i javnosti pristupnim informacijama.

U sledećem stavu smo intervenisali, pročitaću stav – Sredstva za finansiranje zaštite životne sredine u Republici Srbiji obezbeđuju se iz sredstava, mi smo dodali – naknada po osnovu primene načela korisnik i zagađivač plaća i naknada po osnovu reciklaže otpada. Delovali smo još i u delu gde kažete da se sredstva iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP i jedinica lokalnih samouprava ubiraju. To smo predložili da se obriše i da stoje reči – Fonda za zaštitu životne sredine.

U stavu 4. smo dodali da finansiranje infrastrukturnih projekata se vrši na osnovu jedinstvene liste prioritetnih projekata u skladu sa metodologijom za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata. Dodali smo reči – po kriterijumima koje utvrđuje Vlada. Vi ste ovaj naš predlog odbili.

Ono što je bila osnovna ideja, naročito kod određivanja izvora finansiranja za sve ove projekte koji će se raditi, u jednom delu kažete da se sredstva formiraju tako što zagađivač i korisnik plaćaju, a sa druge strane govorite o tome da su to sredstva budžeta. Nije nam jasno da li se ova sredstva sada uplaćuju direktno u budžet, a onda vi finansijskim planom za tekuću godinu predviđate koliko će sredstava biti vraćeno i finansirani ovi projekti koji trebaju da se finansiraju iz ovih sredstava.