Zahvaljujem.
Gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege, poštovani građani, gospodine ministre, bilo je puno hvalospeva o ovom zakonu, a hajde da čujemo i malo drugačiji način razmišljanja.
Trudiću se da se ne ponavljam, ali gro stvari je rekao moj kolega iz poslaničkog kluba Boris Tadić – SDS, ZZS i moja stranka ZS, Marko Đurišić. Ja ću samo zarad građana ponoviti naše osnovne zamerke, na koje smo podneli 29 amandmana i naše glasanje će zavisiti u odnosu na prihvatanje naših amandmana. Ne mislim da prihvatite sve amandmane, ali ono što je bitno i što smatramo da je važno za ovaj zakon, insistiramo na prihvatanju tih amandmana.
Jedna od tih stvari je način finansiranja. Vi ste u ovom Predlogu zakona dali da sportski klubovi moraju da preko APR-a objave svoje finansije i svoj godišnji izveštaj. Mi smo vam predložili, o tome je govorio opširnije moj kolega Đurišić, da to bude na sajtu kluba, da se jasno vidi ko daje novac, kako se troši i ko odlučuje o trošenju novca. Ujedno, u Predlogu zakona niste bili decidirani o tome, a mi smo insistirali našim amandmanima na to da ceo upravni odbor kluba bude jasno naznačen, da se zna ko je u upravnom odboru, ko odlučuje i ko snosi odgovornost. Mislim da bi to trebalo da prihvatite, zarad transparentnosti i poštenja u radu klubova je to vrlo bitan podatak koji ne čini i ne sprečava, ali upozorava i odvraća. Mislim da je to nešto što možete da prihvatite.
Druga bitna zamerka je oko upravljačke strukture. Mi smo tu predložili da politika izađe iz uprave sportskih klubova, iz sportskih društava. Iz vaše dosadašnje diskusije vidim da se i vi sa tim slažete. Ja se nadam da ćemo naći jedan konsenzus da oni koji su u izvršnoj vlasti, koji raspolažu budžetskim sredstvima, oni koji su u vrhu političkih stranaka ne bi trebalo da budu u upravljačkim strukturama klubova, jer time ćemo sprečiti i nepotizam i zloupotrebe koje su evidentne, a o kojima se priča. Tamo gde se priča verovatno ima i istine. Nadam se da taj amandman nije sporan za vas i vaše Ministarstvo da prihvatite.
Ono što je vrlo bitno kod finansiranja, na prošlom zasedanju Skupštine Srbije, tj. ovog parlamenta bio je Zakon o oglašavanju. Ja sam očekivao da će vaše Ministarstvo da se usprotivi jednom članu zakona koji dozvoljava da se na sportskim manifestacijama oglašava, tj. da sponzorišu sportske manifestacije oni koji proizvode alkoholna pića do 20% jačine. Mislim da je to loše. Mislim da je to nedopustivo, jer ako dozvolimo da se žestoka alkoholan pića, recimo, to je vermut do 20% jačine, reklamira na sportskim manifestacijama. Ne mogu da zamislim vaterpolo reprezentaciju koja to reklamira ili, recimo, košarkašku reprezentaciju koja na leđima ima reklamu za alkoholna pića, a propagiramo sport. Mislim da to nije dobro, jer ako pođemo tom logikom – hajde da reklamiramo na sportskim manifestacijama i lajt cigarete, pošto nemaju mnogo nikotina i katrana, kao poruka je loše.
Ja znam da je problem u finansiranju sporta u Srbiji, da je to ozbiljan problem, da tamo gde lokalna samouprava i država ne finansira ta sportska grana, ma kolika bila uspešna u prošlosti, propada, jer bez para nema vrhunskog sporta, ali ako hoćemo da nam vrhunski sport bude uzor mladim generacijama tako nešto moramo da odstranimo i iz oglašavanja u sportu, makar i više davali para iz gradskih i republičkih budžeta.
Ono što je predmet naših amandmana je i ugovor o transferima i ugovor o ustupanju gde smo tražili amandmanima da se garantuje sportisti, ukoliko se ne složi sa transferom, da nema štetne posledice. To je kao jedna zaštita u tom vrhunskom profesionalnom sportu.
Bitan problem koji vidimo kod primene ovog zakona, koji će evidentno biti po sadašnjim diskusijama usvojen, je i njegova primena, a to je da treba doneti 14 potpuno novih pravilnika i izmeniti 24 postojeća. Ono što smo uspeli da pročitamo, a i ono što sam ja dobio kao informaciju, od najvažnijih pravilnika je Pravilnik o dozvoli za rad sportskih stručnjaka, Pravilnik o nomenklaturi sportskih zvanja i zanimanja, Pravilnik o nacionalnoj kategorizaciji sportova, Pravilnik o sportskim granama od posebnog značaja za Republiku Srbiju i Pravilnik o utvrđivanju zdravstvene sposobnosti sportista za obavljanje sportskih aktivnosti i učestvovanje na sportskim takmičenjima.
Ovo sam namerno, mada mi je ovde u tekstu to bio prvi pravilnik ja sam ga stavio na poslednje mesto, da bi malo porazgovarali o tom pravilniku i onome što ste vi do sada više puta pomenuli u ovoj raspravi, kao i moje kolege poslanici iz pozicije i opozicije, a to je razvijanje školskog sporta, koji treba da ima sveobuhvatnost, da što veći broj dece besplatno se bavi sportom. Zdravstveni aspekt sporta je ovde jako bitan, a ne takmičenje i razvoj naše omladine.
Stavili ste akcent na rekreativni i školski sport i ja to stvarno prihvatam i pozdravljam, kao stav vašeg Ministarstva to je dobro. Vrhunski sport je neophodan. On je taj pokretač naše omladine da se bavi sportom, a to su uzori u sportistima, i to ćemo mi da finansiramo. Vi ste ovde u zakonu govorili o tome da sport treba da bude transparentno finansiran, da ne sme da se dozvoli da se više favorizuju određene grane i dali ste jedan član koji kaže da iz budžeta lokalne samouprave treba najviše 20% da ide za jednu sportsku granu, tj. za jedan sportski klub na teritoriji te lokalne samouprave. Da bi me građani razumeli, ja ću to da prikažem kroz uporedni prikaz republičkog budžeta i budžeta grada Niša iz kojeg ja dolazim, pošto sam upoznat sa budžetom grada.
Republički budžet je nešto ispod hiljadu milijardi dinara. Projektovani budžet grada Niša je negde oko 11 milijardi dinara. Ono što je interesantno, i to ću da pomenem i da podelim sa gledaocima, tekuća budžetska rezerva republičkog budžeta je 1,2 milijarde dinara, a tekuća budžetska rezerva grada Niša je 195 miliona ili negde oko 2% budžeta. Da bi vam bilo jasno, poštovani građani, o čemu pričam, tekuća budžetska rezerva je u direktnoj ingerenciji na nivou lokalne samouprave na gradonačelniku ili predsedniku opštine, a republička tekuća budžetska rezerva je u direktnoj ingerenciji predsednika Vlade. Pošto smo u izbornoj godini, verovatno su ove cifre ovako visoke zbog, pretpostavljam, predstojećih kampanja.
Ono o čemu ćemo još da porazgovaramo, kada je reč o budžetu, u dosadašnjoj diskusiji, popularizaciji rekreativnog i školskog sporta na gradskom budžetu, tj. na budžetu grada Niša to iznosi da je 3% budžeta grada, negde oko 370 miliona, gde je za sportski centar „Čair“, gospodine ministre, odvojeno 180 miliona, a za klubove 170 miliona. Od tih 170 miliona 45% potpada na fudbalski klub „Radnički“.
Ono što vi popularizujete i skupštinska većina, za rekreativni i školski sport je ukupno izdvojeno 16 miliona ili 0,13% budžeta, što je malo u disproporciji sa onim što se priča. Od tih 16 miliona, 10 miliona je predviđeno za program, a šest miliona su plate i doprinosi zaposlenih u ovoj oblasti.
Na republičkom nivou budžet za omladinu i sport je 4,3 milijarde dinara ili 0,4% budžeta Republike Srbije. Kako je bilo do sada reči, Savezu za školski sport, a pravi naziv je Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje, je opredeljeno 50 miliona dinara ili, sad ću da vam pročitam kako izgleda na republičkom budžetu, 0,000005%. Uz uvažavanje vašeg stava i vaše prezentacije ovog zakona pred ovom skupštinom i želje da se podstakne školski sport kao baza, prvo, vrhunskog sporta, a drugo kao jedna od bitnih karika u razvoju jednog društva, jer time se popularizuje, tj. razvija sport kod omladine i dobijamo zdrave naraštaje, vaše ministarstvo tj. ova Vlada je odvojila samo 50 miliona za teritoriju cele Srbije, a od tih 0,00005% za rekreativni sport je namenjeno 2,4 miliona dinara na teritoriji cele Republike Srbije.
Mislim da ovi podaci, gospodine ministre, ne govore u prilog onoga što ste rekli, te vas molim da ukoliko postoji mogućnost za rebalans, ako dođe do rebalansa ovog budžeta, vi insistirate, pošto vi jeste ministar ispred SNS i jeste ministar u Vladi gospodina Vučića, ali vi ste ministar sporta Republike Srbije i vi morate da popularizujete školski sport, ali uz očuvanje profesionalnog sporta.
Imate još jednu mogućnost da ostanete upamćeni kao dobar ministar, govori se o izgradnji nacionalnog stadiona i predračun o kojem je govoreno u medijima je negde oko 150 miliona evra. Ministre, usmerite to u izgradnju terena rekreativnog i školskog sporta, opremićete Srbiju sa terenima kakve Amerika nema, biće opremljenija i bićete upamćeni po tome, verujte mi, posle istaka mandata ove Vlade.
Ono što bih još hteo da kažem, u preostalih par minuta je oko zdravstvene zaštite o kojoj je bilo reči ovde, da je to dobro rešeno, da deca do 14 godine imaju obavezu tj. imaju plaćenu zdravstvenu zaštitu. Ja bih samo napomenuo kolegama da deca potpadaju pod obavezni vid zdravstvene zaštite, tako da to je uredu.
A ono što bih vama skrenuo na pažnju, što nije greška ove Vlade, evo da kažem da nije nešto greška ove Vlade, da je to u prošlosti doneseno, da iz primarne zdravstvene zaštite se izbace, ajde tako da kažem, izbaci specijalizacija specijalista sportske medicine. Ako neko treba da brine o zdravlju sportista i onih koji se bave sportom, to treba da rade specijalisti sportske medicine.
Ja bih vam preporučio da insistirate kod vašeg kolege ministra Lončara, da zajedno sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, pronađu sredstva i specijaliste sportske medicine vrate, da se brinu o zdravlju sportista, prvo u klubovima, ne govorim o vrhunskim klubovima koji imaju svoje lekare, nego govorim o klubovima koji to nemaju, da deca budu pod stalnim medicinskim nadzorom, jer nema boljeg sagledavanja problema u određenoj sportskoj grani od specijalista sportske medicine, pedijatri leče decu, ali usko stručno, da li recimo je kod fudbalera potrebna ili učestalija povreda lokomotornog trakta ili kod, ne znam, džudista, to najbolje rade specijalisti sportske medicine.
Ono što je interesantno, u gradu Nišu je pre 30 godina počeo da se gradi institut za sportsku medicinu, zgrada. To je, ako se sećate, kada ste bili na svetskom prvenstvu u Nišu 2010. godine, ona zgrada što je bila zaštićena onim paravanima da se ne vidi pored mesta gde je održavana vaterpolo utakmica. To je završeno do 2012. godine. Ostala je još jedna faza, sadašnja vlast nije završila to do kraja, tu je trebala da bude sportska medicina i naša ideja je bila da to bude regionalni centar za sportsku medicinu, sa antidoping kontrolom, što je potrebno da postoji pored Beograda, da postoji nešto ispod Save i Dunava, jer tu gravitira preko 2,5 miliona građana Srbije. Trebali bi da date inicijativu da to zaživi, da, kažem u saradnji sa ministrom za sport…