Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovani građani Niša, pitanja koja ću postaviti, postavljam predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću.
Pre par nedelja sam postavio pitanje gospodinu Aleksandru Vučiću, ali nisam dobio nikakav odgovor, pa zarad građana Niša, ću to pitanje ponoviti sa nadom da će mi premije odgovoriti.
Gospodine Vučiću, u kampanjama 2012. i 2014. godine, na republičkim izborima i lokalnim izborima, vi i vaša stranka ste građanima Niša obećavali bolji život, više radnih mesta, prosperitet, pošteni odnos prema državnom novcu, i razvoj grada Niša. Građani Niša su vam dali poverenje. Od tada do danas, prošlo je četiri godine, vi ni jedno od vaših obećanja niste ispunili, pa vas pitam šta je razlog da ne ispunite ni jedno obećanje koje ste obećali?
Dokaz da niste ispunili obećanje koje ste dali građanima Niša, je podatak da od 2012. godine, do današnjeg dana u Nišu ima 365 privrednih društava manje, da ima 201 preduzetnička radnja manje, da je po zvaničnoj statistici 2.219 radnih mesta manje.
Ono što je podatak koji je 2015. godine objavljen u gradu Nišu, to je da u gradu Nišu ima 8% manje nezaposlenih nego što je bilo u ranijem periodu. Ja sa rezervom prihvatam ovaj podatak i pitam vas - kako je moguće da imate manje nezaposlenih u gradu Nišu, ako znamo da je 2012. godine, u gradski budžet, na ime uplaćenog poreza na zarade, koji je osnovni prihod lokalne samouprave, uplaćeno 3.6 miliona dinara, a da 2015. godine, na istoj poziciji se uplati 3,2 miliona dinara, što je 400 miliona manje nego 2012. godine? Pitam vas - kako je moguće da imamo takav pad priliva sredstava u gradski budžet sa povećanjem radnih mesta?
Drugo pitanje – zašto gospodine Vučiću, za proteklih četiri godine, niste ništa učinili za izmeštanje pruge iz centra grada? Napomenuću vam da je izmeštanje pruge jedna od tri bitnih stvari, gde je Skupština grada Niša i pozicija i opozicija bila jedinstvena u više navrata, glasajući da se pruga izmesti iz centra grada, jer sprečava normalnu komunikaciju gradu, predstavlja opasnost, ima preko 10 prelaza u nivou, gde se dešavaju saobraćajne nesreće i gde Nišlije gube živote, i grad Niš je bio jedinstven u tome da se pruga izmesti.
Ono što je urađeno do 2012. godine, a to je, od 2010. do 2012. godine urađen je generalni urbanistički plan, zatim plan detaljne regulacije i kompletna geodezija i deo eksproprijacije, na tome se stalo. Na pitanje koje sam postavio vama i vašim ministrima, odgovor koji sam dobio je da izmeštanje pruge još nije realno i da će izmeštanje pruge koštati, po vašim proračunima, između 87 i 164 miliona evra iz grada Niša.
Ono što je interesantno u vašem odgovoru, koji ste mi dali vi i vaša Vlada, je da u ovom trenutku nisu obezbeđenja finansijska sredstva za izvođenje investicionih radova na izgradnji obilazne pruge oko grada Niša. Dalje, kažete u vašim odgovorima, gospodine predsedniče, da pruga Niš-Dimitrovgrad je deo međunarodnog železničko drumskog Koridora 10 kroz Srbiju, da deo ove pruge na području grada Niša ima dva ravnopravna tehnička rešenja, i ja bih zamolio građane Niša da obrate pažnju na sledeće podatke.
Vi kažete – postojeću trasu jednokolosečne pruge Niš – Niška banja – Sićevo i novu trasu Niš – Crveni krst – Pantelej – Vrežina – Sićevo da su to identična ravnopravna rešenja, a koja će trasa da se koristi zavisi od finansijskih sredstava za realizaciju obilaznice pruge.
Kažete, prema sadašnjem stanju izvršenih istraživanja - investicione vrednosti trase obilazne pruge u generalnom projektu postoje naznake da se može očekivati da je investiciona vrednost izgradnje obilazne pruge oko Niša, to je 17,5 km, prevazilazi investicionu vrednost modernizacije pruga Niš – granica sa Bugarskom, to je 103 km. I kažete na kraju - uzevši u obzir sve navedeno, ističemo da će izmeštanje pruge biti moguće realizovati tek po završetku projektno planske dokumentacije, završetku eksproprijacije i obezbeđivanja finansijskih sredstava.
Ja vas pitam, gospodine predsedniče - zašto niste ništa učinili povodom pitanja izmeštanja pruge iz grada Niša? Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege, poštovani građani, gospodine ministre, bilo je puno hvalospeva o ovom zakonu, a hajde da čujemo i malo drugačiji način razmišljanja.
Trudiću se da se ne ponavljam, ali gro stvari je rekao moj kolega iz poslaničkog kluba Boris Tadić – SDS, ZZS i moja stranka ZS, Marko Đurišić. Ja ću samo zarad građana ponoviti naše osnovne zamerke, na koje smo podneli 29 amandmana i naše glasanje će zavisiti u odnosu na prihvatanje naših amandmana. Ne mislim da prihvatite sve amandmane, ali ono što je bitno i što smatramo da je važno za ovaj zakon, insistiramo na prihvatanju tih amandmana.
Jedna od tih stvari je način finansiranja. Vi ste u ovom Predlogu zakona dali da sportski klubovi moraju da preko APR-a objave svoje finansije i svoj godišnji izveštaj. Mi smo vam predložili, o tome je govorio opširnije moj kolega Đurišić, da to bude na sajtu kluba, da se jasno vidi ko daje novac, kako se troši i ko odlučuje o trošenju novca. Ujedno, u Predlogu zakona niste bili decidirani o tome, a mi smo insistirali našim amandmanima na to da ceo upravni odbor kluba bude jasno naznačen, da se zna ko je u upravnom odboru, ko odlučuje i ko snosi odgovornost. Mislim da bi to trebalo da prihvatite, zarad transparentnosti i poštenja u radu klubova je to vrlo bitan podatak koji ne čini i ne sprečava, ali upozorava i odvraća. Mislim da je to nešto što možete da prihvatite.
Druga bitna zamerka je oko upravljačke strukture. Mi smo tu predložili da politika izađe iz uprave sportskih klubova, iz sportskih društava. Iz vaše dosadašnje diskusije vidim da se i vi sa tim slažete. Ja se nadam da ćemo naći jedan konsenzus da oni koji su u izvršnoj vlasti, koji raspolažu budžetskim sredstvima, oni koji su u vrhu političkih stranaka ne bi trebalo da budu u upravljačkim strukturama klubova, jer time ćemo sprečiti i nepotizam i zloupotrebe koje su evidentne, a o kojima se priča. Tamo gde se priča verovatno ima i istine. Nadam se da taj amandman nije sporan za vas i vaše Ministarstvo da prihvatite.
Ono što je vrlo bitno kod finansiranja, na prošlom zasedanju Skupštine Srbije, tj. ovog parlamenta bio je Zakon o oglašavanju. Ja sam očekivao da će vaše Ministarstvo da se usprotivi jednom članu zakona koji dozvoljava da se na sportskim manifestacijama oglašava, tj. da sponzorišu sportske manifestacije oni koji proizvode alkoholna pića do 20% jačine. Mislim da je to loše. Mislim da je to nedopustivo, jer ako dozvolimo da se žestoka alkoholan pića, recimo, to je vermut do 20% jačine, reklamira na sportskim manifestacijama. Ne mogu da zamislim vaterpolo reprezentaciju koja to reklamira ili, recimo, košarkašku reprezentaciju koja na leđima ima reklamu za alkoholna pića, a propagiramo sport. Mislim da to nije dobro, jer ako pođemo tom logikom – hajde da reklamiramo na sportskim manifestacijama i lajt cigarete, pošto nemaju mnogo nikotina i katrana, kao poruka je loše.
Ja znam da je problem u finansiranju sporta u Srbiji, da je to ozbiljan problem, da tamo gde lokalna samouprava i država ne finansira ta sportska grana, ma kolika bila uspešna u prošlosti, propada, jer bez para nema vrhunskog sporta, ali ako hoćemo da nam vrhunski sport bude uzor mladim generacijama tako nešto moramo da odstranimo i iz oglašavanja u sportu, makar i više davali para iz gradskih i republičkih budžeta.
Ono što je predmet naših amandmana je i ugovor o transferima i ugovor o ustupanju gde smo tražili amandmanima da se garantuje sportisti, ukoliko se ne složi sa transferom, da nema štetne posledice. To je kao jedna zaštita u tom vrhunskom profesionalnom sportu.
Bitan problem koji vidimo kod primene ovog zakona, koji će evidentno biti po sadašnjim diskusijama usvojen, je i njegova primena, a to je da treba doneti 14 potpuno novih pravilnika i izmeniti 24 postojeća. Ono što smo uspeli da pročitamo, a i ono što sam ja dobio kao informaciju, od najvažnijih pravilnika je Pravilnik o dozvoli za rad sportskih stručnjaka, Pravilnik o nomenklaturi sportskih zvanja i zanimanja, Pravilnik o nacionalnoj kategorizaciji sportova, Pravilnik o sportskim granama od posebnog značaja za Republiku Srbiju i Pravilnik o utvrđivanju zdravstvene sposobnosti sportista za obavljanje sportskih aktivnosti i učestvovanje na sportskim takmičenjima.
Ovo sam namerno, mada mi je ovde u tekstu to bio prvi pravilnik ja sam ga stavio na poslednje mesto, da bi malo porazgovarali o tom pravilniku i onome što ste vi do sada više puta pomenuli u ovoj raspravi, kao i moje kolege poslanici iz pozicije i opozicije, a to je razvijanje školskog sporta, koji treba da ima sveobuhvatnost, da što veći broj dece besplatno se bavi sportom. Zdravstveni aspekt sporta je ovde jako bitan, a ne takmičenje i razvoj naše omladine.
Stavili ste akcent na rekreativni i školski sport i ja to stvarno prihvatam i pozdravljam, kao stav vašeg Ministarstva to je dobro. Vrhunski sport je neophodan. On je taj pokretač naše omladine da se bavi sportom, a to su uzori u sportistima, i to ćemo mi da finansiramo. Vi ste ovde u zakonu govorili o tome da sport treba da bude transparentno finansiran, da ne sme da se dozvoli da se više favorizuju određene grane i dali ste jedan član koji kaže da iz budžeta lokalne samouprave treba najviše 20% da ide za jednu sportsku granu, tj. za jedan sportski klub na teritoriji te lokalne samouprave. Da bi me građani razumeli, ja ću to da prikažem kroz uporedni prikaz republičkog budžeta i budžeta grada Niša iz kojeg ja dolazim, pošto sam upoznat sa budžetom grada.
Republički budžet je nešto ispod hiljadu milijardi dinara. Projektovani budžet grada Niša je negde oko 11 milijardi dinara. Ono što je interesantno, i to ću da pomenem i da podelim sa gledaocima, tekuća budžetska rezerva republičkog budžeta je 1,2 milijarde dinara, a tekuća budžetska rezerva grada Niša je 195 miliona ili negde oko 2% budžeta. Da bi vam bilo jasno, poštovani građani, o čemu pričam, tekuća budžetska rezerva je u direktnoj ingerenciji na nivou lokalne samouprave na gradonačelniku ili predsedniku opštine, a republička tekuća budžetska rezerva je u direktnoj ingerenciji predsednika Vlade. Pošto smo u izbornoj godini, verovatno su ove cifre ovako visoke zbog, pretpostavljam, predstojećih kampanja.
Ono o čemu ćemo još da porazgovaramo, kada je reč o budžetu, u dosadašnjoj diskusiji, popularizaciji rekreativnog i školskog sporta na gradskom budžetu, tj. na budžetu grada Niša to iznosi da je 3% budžeta grada, negde oko 370 miliona, gde je za sportski centar „Čair“, gospodine ministre, odvojeno 180 miliona, a za klubove 170 miliona. Od tih 170 miliona 45% potpada na fudbalski klub „Radnički“.
Ono što vi popularizujete i skupštinska većina, za rekreativni i školski sport je ukupno izdvojeno 16 miliona ili 0,13% budžeta, što je malo u disproporciji sa onim što se priča. Od tih 16 miliona, 10 miliona je predviđeno za program, a šest miliona su plate i doprinosi zaposlenih u ovoj oblasti.
Na republičkom nivou budžet za omladinu i sport je 4,3 milijarde dinara ili 0,4% budžeta Republike Srbije. Kako je bilo do sada reči, Savezu za školski sport, a pravi naziv je Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje, je opredeljeno 50 miliona dinara ili, sad ću da vam pročitam kako izgleda na republičkom budžetu, 0,000005%. Uz uvažavanje vašeg stava i vaše prezentacije ovog zakona pred ovom skupštinom i želje da se podstakne školski sport kao baza, prvo, vrhunskog sporta, a drugo kao jedna od bitnih karika u razvoju jednog društva, jer time se popularizuje, tj. razvija sport kod omladine i dobijamo zdrave naraštaje, vaše ministarstvo tj. ova Vlada je odvojila samo 50 miliona za teritoriju cele Srbije, a od tih 0,00005% za rekreativni sport je namenjeno 2,4 miliona dinara na teritoriji cele Republike Srbije.
Mislim da ovi podaci, gospodine ministre, ne govore u prilog onoga što ste rekli, te vas molim da ukoliko postoji mogućnost za rebalans, ako dođe do rebalansa ovog budžeta, vi insistirate, pošto vi jeste ministar ispred SNS i jeste ministar u Vladi gospodina Vučića, ali vi ste ministar sporta Republike Srbije i vi morate da popularizujete školski sport, ali uz očuvanje profesionalnog sporta.
Imate još jednu mogućnost da ostanete upamćeni kao dobar ministar, govori se o izgradnji nacionalnog stadiona i predračun o kojem je govoreno u medijima je negde oko 150 miliona evra. Ministre, usmerite to u izgradnju terena rekreativnog i školskog sporta, opremićete Srbiju sa terenima kakve Amerika nema, biće opremljenija i bićete upamćeni po tome, verujte mi, posle istaka mandata ove Vlade.
Ono što bih još hteo da kažem, u preostalih par minuta je oko zdravstvene zaštite o kojoj je bilo reči ovde, da je to dobro rešeno, da deca do 14 godine imaju obavezu tj. imaju plaćenu zdravstvenu zaštitu. Ja bih samo napomenuo kolegama da deca potpadaju pod obavezni vid zdravstvene zaštite, tako da to je uredu.
A ono što bih vama skrenuo na pažnju, što nije greška ove Vlade, evo da kažem da nije nešto greška ove Vlade, da je to u prošlosti doneseno, da iz primarne zdravstvene zaštite se izbace, ajde tako da kažem, izbaci specijalizacija specijalista sportske medicine. Ako neko treba da brine o zdravlju sportista i onih koji se bave sportom, to treba da rade specijalisti sportske medicine.
Ja bih vam preporučio da insistirate kod vašeg kolege ministra Lončara, da zajedno sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, pronađu sredstva i specijaliste sportske medicine vrate, da se brinu o zdravlju sportista, prvo u klubovima, ne govorim o vrhunskim klubovima koji imaju svoje lekare, nego govorim o klubovima koji to nemaju, da deca budu pod stalnim medicinskim nadzorom, jer nema boljeg sagledavanja problema u određenoj sportskoj grani od specijalista sportske medicine, pedijatri leče decu, ali usko stručno, da li recimo je kod fudbalera potrebna ili učestalija povreda lokomotornog trakta ili kod, ne znam, džudista, to najbolje rade specijalisti sportske medicine.
Ono što je interesantno, u gradu Nišu je pre 30 godina počeo da se gradi institut za sportsku medicinu, zgrada. To je, ako se sećate, kada ste bili na svetskom prvenstvu u Nišu 2010. godine, ona zgrada što je bila zaštićena onim paravanima da se ne vidi pored mesta gde je održavana vaterpolo utakmica. To je završeno do 2012. godine. Ostala je još jedna faza, sadašnja vlast nije završila to do kraja, tu je trebala da bude sportska medicina i naša ideja je bila da to bude regionalni centar za sportsku medicinu, sa antidoping kontrolom, što je potrebno da postoji pored Beograda, da postoji nešto ispod Save i Dunava, jer tu gravitira preko 2,5 miliona građana Srbije. Trebali bi da date inicijativu da to zaživi, da, kažem u saradnji sa ministrom za sport…

Samo još jedna rečenica.
… sa ministrom za sport i direktorom RFZO da taj centar zaživi u Nišu, jer će biti na korist svih sportista ispod Beograda. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovani gosti, koleginice i kolege, član 7. govori o zabrani oglašavanja određenih lica, roba usluga i aktivnosti. U stavu 1. vi ste predložili član da glasi: „Zabranjeno je oglašavanje koje vrše lica koja nemaju svojstvo trgovca u skladu sa propisima i koji uređuju trgovinu“. Mi smo dodali ovom stavu 1. i reči: „osim u slučajevima kada je ovim zakonom dozvoljeno“.
Mi smo ovo usaglašavanje uradili sa predlogom našeg amandmana na član 3. koji ste vi odbili, ali se nadam da je ova dopuna rečenice smislena i da pojašnjava tumačenje i funkciju ovog zakona, te molim da ga prihvatite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Podneli smo amandman na član 21. i to tako što u stavu 4. posle tačke 5) se dodaje nova tačka, koja glasi – drugi proizvodi i postupci namenjeni lečenju i zdravstvenim tretmanima, a koji nisu obuhvaćeni tačkom 4) ovog stava.
Radi građana, član 21. govori – oglasne poruke ne sme da sadrži, pa šta sve ne sme da sadrži oglas – da sadrži prikaz maloletnika u opasnoj situaciji, neposredno poziva maloletnika na kupovinu roba, podstiče maloletnika na ponašanje koje im može škoditi, itd.
Dodali smo ovu tačku 5), jer smatramo da je potrebno propisati i zabranu emitovanja oglasne poruke i poruke TV prodaje kojima se preporučuju drugi proizvodi i postupci namenjeni lečenju i zdravstvenim tretmanima koji nisu obuhvaćeni tačkom 4), koja kaže da se ne mogu oglašavati proizvodi za mršavljenje i postupci lečenja, ustanove koje pružaju takve usluge, lekovi, medicinska sredstva i dijetetski dodaci. To su na primer razni preparati za koje se tvrdi da su zasnovani na biljnoj bazi, apsolutno i neškodljivosti, lečenju prehlade, ojačavanju organizma i opšteg stanja zdravlja.
Ove poruke bile bi u suprotnosti sa pravilom da se razvoj i zdravlje dece odvija kroz zdravu ishranu, fizičke aktivnosti, te iz tog razloga smo dali ovu dopunu člana 21.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dakle, član 26. govori o oglašavanju u obrazovnim i vaspitnim ustanovama i on izvorno kaže: „Oglašavanje u školi, predškolskoj ustanovi ili drugoj ustanovi namenjenoj maloletnicima nije dozvoljeno, osim ako služi zaštiti opšteg interesa i interesa maloletnika, kao i vaspitanoj, obrazovnoj i sportskoj delatnosti“.

Mi smo u delu rečenice gde kažete: „kao i vaspitnoj“ dodali reči: „izdavačkoj i kulturnoj, obrazovnoj i sportskoj delatnosti“, jer član 26. Predloga zakona predviđa da oglašavanje u školi, predškolskoj ustanovi ili drugoj ustanovi namenjenoj maloletnicima nije dozvoljeno, osim ako služi zaštiti opšteg interesa i interesa maloletnika, kao i vaspitnoj, obrazovnoj i sportskoj delatnosti. Smatramo da u izuzetak od pravila o zabrani treba dodati i oglašavanje koje je u funkciji promovisanja u izveštavanju i kulture, čime ovaj član dobija puni smisao. Mislim da bi trebali da prihvatite ovaj član.

Zahvaljujem.
Dakle, još jedanput ću ponoviti. Član 26. govori o zabranama, gospodine ministre. Ponoviću, oglašavanje u školi i predškolskoj ustanovi ili drugoj ustanovi namenjenoj maloletnicima nije dozvoljeno, osim ako služi zaštiti opšteg interesa i interesa maloletnika, kao i vaspitnoj, obrazovnoj i sportskoj delatnosti, mi smo dodali – izdavačkoj i kulturnoj. Zašto? Zato što isuviše uopšteni pojmovi u delu zakona koji je restriktivan i koji zabranjuje, daje mogućnosti različitog tumačenja. Mislim, a mislim da i vi delite moje mišljenje, da u ovim članovima koji su restriktivni moramo da budemo jasni, decidirani i da smanjimo maksimalno mogućnost slobodnog tumačenja. Zahvaljujem.

Predložili smo da posle člana 26. se dodaje naziv iznad novog člana i novi član 26a koji glasi: „Shodna primena člana 26a glasi – posebna pravila o zaštiti maloletnika shodno se primenjuju i na mlađa punoletna lica“.
Smatramo da odredbe o zaštiti maloletnika treba primeniti na mlađa punoletna lica, odnosno na lica starosti između 18 i 21 godine života, imajući u vidu da bez obzira na sticanje pune poslovne sposobnosti punoletstvom ova lica treba obuhvatiti protektivnim normama, s obzirom na specifične emocionalne, fiziološke, fizičke i druge karakteristike i stanja ove kategorije subjekta prava. Slične norme postoje i u drugim oblastima, tj. u granama prava, te vas molim da još jedanput razmislite i prihvatite naš predlog člana.

Član 27. govori o delu koji kaže – pojam i vrste oglašavanja u elektronskim medijima. Tu ima da je oglašavanje u elektronskim medijima oglašavanje u programskim sadržajima radija i televizije, kao i u programskim sadržajima dostupnim na zahtev putem mreža elektronske komunikacije itd. Sledeći stav kaže – oglašavanje u elektronskim medijima se vrši putem slika sa ili bez zvuka. Zatim kažete – oglašavanje u elektronskim medijima mora biti jasno prepoznatljivo. Zatim kažete – oglašavanje u programima koji se reemituju na teritoriji Republike Srbije u skladu sa propisima o elektronskim medijima i odredbama Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji dozvoljeno je samo ako je to oglašavanje sastavni deo izvornog programa, odnosno ako takvim oglašavanjem nije izmenjen ili prekrajan izvorni program, tj. prekinut tok signala.
Mi predlažemo novi stav koji kaže: „Ne smatra se oglašavanjem u elektronskim medijima nastupanje predstavnika političkih stranaka i drugih političkih organizacija u programima o aktuelnim društveno-političkim događajima, kao i u političko-informativnim programima gde se, u skladu sa propisima koji uređuju izborni postupak, predstavljaju podnosioci izbornih lista, kandidati i izborni programi“.
Ovo smo predložili iz sledećeg razloga. Amandmanom predlažemo da se iz definicije o oglašavanju u elektronskim medijima izuzmu aktivnosti, radnje i subjekti navedeni u izreci amandmana, a sa ciljem nesmetanog i zakonitog vođenja izbornog procesa, što je u skladu i sa našim amandmanom na član 3. Predloga ovog zakona.

Član 28. govori o plasiranju proizvoda. Mi smo predložili da u članu 28. stav 3. tačka 2. se briše i stav 4. takođe predlažemo da se briše.
O čemu se radi? Član 28. kaže – plasiranje proizvoda je vid oglašavanja u elektronskim medijima koji se sastoji u prikazivanju ili upućivanju na robu, uslugu, žig ili drugu oznaku u toku programskog sadržaja, i to tako da je prikazivanje ili upućivanje integrisano u sadržaj i da čini njegov sastavni deo, a u zamenu za novčanu ili drugu naknadu. Plasiranje proizvoda je zabranjeno.
Izuzetno od zabrane iz stava 2. ovog člana dozvoljeno je plasiranje proizvoda: 1) u igranim filmovima, televizijskim filmovima, igranim serijama, sportskim i zabavnim emisijama, osim ako nisu namenjeni isključivo deci. Imamo i tačku 2) koju predlažemo da se briše – ako se određena roba ili usluga prikazuje unutar programskog sadržaja kao produkcijski rekvizit ili nagrada, pri čemu se to ne čini u zamenu za finansijsku naknadu, već se roba ili usluga ustupaju ili pružaju besplatno u zamenu za njihovo pojavljivanje ili pominjanje u toku programskog sadržaja.
Dalje kažete u sledećem stavu – plasiranje proizvoda iz stava 3. tačka 2) ovog člana, to predlažemo da se briše, zabranjuje se u vestima, programima o aktuelnim društveno-političkim događajima i dečijim programima, osim u sportskim vestima i vremenskoj prognozi.
Dalje kažete – Regulatorno telo za elektronske medije bliže uređuje uslove, prikazivanje i upućivanje na robu itd.
Predlog zakona predviđa izuzetke od opšteg pravila o zabrani plasiranja proizvoda tako što dozvoljava plasiranje proizvoda ako se određena roba ili usluga prikazuje unutar programskog sadržaja kao produkcijski rekvizit ili nagrada, pri čemu se to ne čini u zamenu za finansijsku naknadu, kako vi kažete, već se roba ili usluga ustupa ili pruža besplatno u zamenu za njihovo pojavljivanje ili pominjanje u tom programskom sadržaju.
Smatramo da ovako predloženo rešenje predstavlja izuzetan rizik korupcije, a sem toga, on realno otvara mogućnost nelojalne konkurencije i netržišnog ponašanja, pa iz navedenog razloga amandmanom smo predložili brisanje ove tačke, a sledstveno tome i brisanje stava 4. ovog člana.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege, poštovani građani. Znači, član 33. govori o emitovanju TV oglašavanja i TV prodaji između emisija ili uz njihovo prekidanje. I vi kažete da TV oglašavanje i TV prodaja po pravilu emituje se u bloku i između pojedinačnih emisija, tako što se bez prekida emituje više oglasnih poruka, odnosno poruka TV prodaje. E, sad je ovo vrlo bitno. Prvo izuzetno iz stava 1. ovog člana emitovanje određene emisije može se prekinuti radi emitovanja TV oglašavanja, odnosno TV prodaje, ako se na taj način ne povređuje integritet emisije imajući uvidu prirodne pauze, njeno trajanje i prirodu i prava imaoca autorskog i srodnog prava.
Drugi stav koji predlažemo da se briše, ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana emitovanje igranog filma, televizijskog filma, izuzimajući igrane serije i dokumentarne serije i emisije vesti može se prekinuti radi emitovanja tv oglašavanja, odnosno TV prodaje jednom u svakom celokupnom delu emisije čije predviđeno trajanje iznosi najmanje 30 minuta. Treći stav koji predlažemo da se briše – ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana emitovanje dečije emisije može se prekinuti radi emitovanja TV oglašavanja, odnosno TV prodaje, ako je predviđeno trajanje emisije duže od 30 minuta i to jednom od svakom celokupnom delu emisije čije predviđeno trajanje iznosi najmanje 30 minuta.
Norme iz stave čije se brisanje predlaže ovim amandmanom je udžbenički primer pravila podobno za preširoko tumačenje. Smatramo da sa stanovišta ciljeva koji treba da ostvare primenom ovog zakona ne treba propisivati i navedene izuzetke naročito kada su uslovi za te izuzetke neodređeni, nejasni i pogodni kao što smo već rekli široko tumačenje, te s toga predlažemo da se uvaže ovi naši predlozi i ova tri stava, stav 3, 4. i 5. izbrišu iz člana 33.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Dakle, član 46. je u delu posebna pravila, s obzirom na predmet oglašavanja i kaže ograničavanje oglašavanja alkoholnih pića, o tome govori član 46. kažete – oglašavanje alkoholnih pića uključujući svako isticanje žiga ili druge oznake alkoholnih pića nije dozvoljeno.
Sada ide drugi deo člana, gde kažete – dozvoljeno isticanje alkoholnih pića, odnosno žiga ili druge oznake alkoholnog pića, na prodajnom mestu, objavljivanje kao i dostavljanje pojedinačno, određenom punoletnom licu koje je prethodno dalo saglasnost za to, obaveštenja o kvalitetu i drugim svojstvima alkoholnih pića na prodajnom mestu, sajamskom štandu, u stručnim knjigama, časopisima i drugim stručnim publikacijama, koje su namenjene isključivo proizvođačima ili prodavcima tih proizvoda, kao i korišćenje žiga ili druge oznake alkoholnog pića i proizvođača alkoholnog pića na sredstvima poslovne komunikacije i poslovne reprezentacije.
Interesantan je ovaj deo, gospodine ministre, koji kaže kao i dostavljanje pojedinačno određenom punoletnom licu koje je prethodno dalo saglasnost za to. To se nigde ne primenjuje.
Uzmite veletrgovine, ove super markete, vi imate oglašavanje alkoholnog pića i to je namenjeno svakom ko može da uzme i da pročita ono sa štanda. Tako da ovaj deo člana vam se ne primenjuje u Republici Srbiji.
Izuzetno, od zabrane oglašavanja iz stava 1. ovog člana, dozvoljeno oglašavanje alkoholnih pića, sa sadržajem alkohola manjim od 20%, pa kaže – na javnom prostoru, na mestu koje je udaljeno najmanje 100 metara vazdušnom linijom od najbliže tačke kompleksa predškolske, školske, zdravstvene ili ustanove namenjene maloletnicima. To može da bude neposrednom. Što baš vazdušnom linijom? Zašto niste rekli 10 metara udaljeno od škola i predškolskih ustanova.
Pod dva, na prevoznim sredstvima, osim sredstvima javnog prevoza, autobus, tramvaj i taksi.
Pod tri, putem elektronskih medija, u bioskopima, pozorištima ili drugim prostorima gde se vrši prikazivanje, odnosno izvođenje predstava u terminu od 18 do 0,6 časova, osim ako su tematski ili ciljano namenjene maloletnicima.
Pod četiri, u vezi i na sportskim događajima.
Pod pet, putem internet oglašavanja.
Izuzetno, sada mi predlažemo brisanje sledeća dva stava, izuzetno od zabrana oglašavanja iz stava 1. ovog člana, dozvoljeno je oglašavanje alkoholnih pića u štampanim medijima, osim ako su ciljano ili tematski namenjeni maloletnicima.
Sledeći stav, izuzetno od zabrana oglašavanja iz stava 1. ovog člana, dozvoljeno je oglašavanje alkoholnih pića sa sadržajem alkohola većim od 20% u elektronskim medijima u terminu od 23 do šest časova. Dakle, ovo što ste napisali od 23 do šest časova to nikako ograničenje nije, ovo je 21. vek, tako da to ograničenje nije.
Ovo govori gospodine ministre, normalno, vi ste odbili ovaj amandman, da je lobi koji se bavi prodajom ovih proizvoda tako jak u Srbiji da je uspeo da ubedi Ministarstvo da sve ovo stavi u zakon. Naročito, govorićemo i kasnije kada govorimo o duvanu, cigaretama, da je lobi jači od volje ministra i Vlade, a koliko ja vidim, jači i od volje skupštinske većine.
Ali, vas molim, kolege poslanici, mi imamo glasanje u ovoj sali, mi se vraćamo u naše mikrosredine, i uvek kažemo da trebamo da udaljimo alkohol od dece, da trebamo što manje stvorimo mogućnosti, tj. onemogućimo mogućnost dodira sa cigaretama, a ovde donosimo ove zakone.
Hajde da jednom budemo dosledni. Ono što pričamo kući da u ovoj sali sprovedemo i da glasamo za amandmane koji će sprečiti oglašavanje. Postoji ono što će reći ministar – usaglašavanje sa evropskim standardima.
Izvinite molim vas, u ovom delu ne vidim zašto bi recimo, alkoholni lobi, ili duvanski lobi, bio jak, i zašto bi on insistirao na ime nekih velikih poreza i akciza koji plaća. Oni to plaćaju jer imaju velike zarade. Oni da ne prodaju ništa ne bi ništa ni naplatili. Ne bi ništa ni platili.
Molim vas da razmislite kolege poslanici o amandmanima koje smo pretrčali. Mislim da bi trebali da prihvatimo, jer ipak smo mi narodni poslanici koji brinu o građanima Srbije i u tom duhu treba da glasamo zakone. Zahvaljujem se.

Gospodine ministre, uopšte ne sumnjam u ovo što vi kažete, niti sumnjam u podatke koje iznosite. Podatak da ste prihvatili veliki broj amandmana, evo citiraću kolegu, ne znam da li je iz opozicije ili pozicije, rekao da u principu Ministarstvo treba da se zahvaljuje narodnim poslanicima na posvećenosti i čitanju zakona, konsultacije sa svojim stručnim službama stranačkim, kako bi zakoni bili što bolji.
Dakle, mi učinimo dobro, napravimo bolji zakon, onda se mi zahvalimo nekom što je to prihvatio. To je malo nelogično, ali to nije tema, i nemojte to da shvatite lično, ne prebacujem ja vama ništa, taman posla.
Što se tiče restriktivnosti, pa gospodine ministre to je politika. Život je politika. Način, kako poimate stvarnost je politika. Način kako poimate zakone i kako kreirate zakone, to je politika. Vi imate pravo da vaše viđenje, kreiranje ove oblasti sprovedete u delo imate skupštinsku većinu, imate podršku građana.
Ja mislim da to nije dobro. Ja to mislim da treba da bude restriktivnije, ja mislim da bi mi trebali da budemo jasniji i određeniji u ovim oblastima da ne damo mogućnost tumačenja ovako i onako. To je, pak, moja politika i moje političke opcije.
Mislim da sam ja u pravu i zato sam i apelovao na kolege poslanike da u nekim situacijama mi ovde možemo da sučeljavamo političke stavove, a ovde su naše životne norme, pa ovde je ono svako od nas, kao roditelj što misli, da mu dete ne puši, da mu dete ne pije.
Da li možemo da sprečimo zabranom reklamiranja? Teško. Da li možemo da smanjimo mogućnost? Obavezno. To ja mislim. E, zato ja insistiram da se primenjuju ovi amandmani, da budemo restriktivniji, da bar u ovom delu, zakonskom delu to napravimo onako kako svako od nas intimno zamišlja da to treba da izgleda?
E sada, to je moje pravo da ja mislim, vaše je pravo da glasate i izglasate ono što mislite da treba, a tu su građani koji gledaju, pa Bože moj, reći će ko je u pravu. Zahvaljujem.

Dakle, samo dve rečenice.
Ja cenim stav uvaženog profesora, ali mi sada govorimo o oglašavanju, a ne o konzumiranju. Dakle, ja sam apsolutno protiv toga da se populariše, ajde da se narodnim jezikom razumemo, da se populariše alkohol i duvan.
Da li će neko da konzumira ili da puši, ili da pije, to je lični stav i lična odluka, to drugi zakoni rešavaju, ali mi sada govorimo da li nešto popularišemo i namećemo mladoj populaciji kroz medije štampane, pisane, elektronske, kakve god, ili ne. Tu sam da bude restriktivno, da smanjimo mogućnost da neko dobije želju da počne da pije ili da puši. Oni koji puše, pušiće, pa taman im zabranili i u kući svojoj da puše, oni koji piju, ima da piju kako god, ali daj da sprečimo da mladi naraštaji, bar da ih ne podstičemo reklamom da ulaze u te poroke. To je suština zbog čega sam ja da se bude maksimalno restriktivan u ovom delu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS, pomenite, predsedavajući, i moju stranku.
Član 50. govori o zabrani oglašavanja duvanskih proizvoda. Mi smo, gospodine ministre, u članu 50. u stavu 4. i 5. reči kojim počinjete stavove: „ne smatra se“ zamenili rečima i predlažemo da se smatra. I, predložili smo da se stavovi od broja šest do broja devet brišu iz Predloga zakona, jer to predstavlja dosadan politički pravni stav da je bilo kakvo izlaganje duvanskih proizvoda na prodajnim mestima isto kao i dostavljanje obaveštenja o svojstvima duvana u publikacijama, časopisima i slično, takođe vid oglašavanja, te smo iz tog razloga podneli amandmane.
Da bi građanima bilo jasnije, član 50. kaže – zabranjeno je oglašavanje duvana i duvanskih proizvoda, uključujući svako isticanje žiga ili druge oznake proizvođača tih proizvoda, i to je u redu. Početak člana je dobar.
Sledeći stav kaže – zabranjena je distribucija besplatnih duvanskih proizvoda potrošačima, i to je u redu, sprečavamo stimulisanje i podsticanje stvaranje nove vojske pušača u Srbiji.
Sledeći stav kaže – zabranjeno je isticanje žiga ili druge oznake proizvođača duvana i duvanskog proizvoda iz stava 1. ovog člana i u oglasnoj poruci kojom se ne oglašava proizvođač duvana i duvanskog proizvoda, uključujući i oglasnu poruku kojom se oglašava sponzorisana aktivnost ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Sada, ono što nije u redu po nama, ide stav koji kaže – ne smatra se oglašavanjem iz stava 1. ovog člana, a to je zabrana oglašavanja, izlaganje duvanskih proizvoda na prodajnom mestu za koje je izdata dozvola nadležnog organa za trgovinu na malo duvanskim proizvodima u skladu sa propisima o prometu duvanskih proizvoda. Mi tražimo da se umesto ovog – ne smatra, piše da se smatra da je i to oglašavanje, jer se reklamira.
Sledeći stav koji isto tražimo da se menja kaže – ne smatra se oglašavanjem iz stava 1. ovog člana isticanje, odnosno objavljivanje, kao ni dostavljanje pojedinačno određenom punoletnom licu koje je prethodno dalo saglasnost za to, obaveštenja o kvalitetu i drugim svojstvima duvana, odnosno duvanskih proizvoda na prodajnom mestu iz stava 4. ovog člana u stručnim knjigama, časopisima i drugim stručnim publikacijama, koje su namenjene isključivo proizvođačima ili prodavcima tih proizvoda, kao ni korišćenje robne marke ili druge oznake proizvođača duvanskih proizvoda na sredstvima poslovne komunikacije i poslovne reprezentacije tog proizvođača.
Znači, mi smo stava da se i to smatra oglašavanjem i reklamiranjem i tražimo brisanje sledećih stavova koji kaže – prvi, obaveštenje iz stava 5. ovog člana sadrži obaveštenje o sastavu, filteru, pakovanju, ukusu, poreklu, odnosno druge relevantne podatke o kvalitetu i svojstvima duvanskih proizvoda, a obavezno sadrži zdravstveno upozorenje znakom propisane sadržine na najmanje 10% površine prikaza tog obaveštenja.
Zatim, sledeći stav koji kaže – duvanski proizvod u obaveštenju iz stava 5. ovog člana može biti prikazan kao zatvorena paklica cigareta ili zatvoreno pakovanje drugog duvanskog proizvoda, odnosno kao jedna cigareta ili drugi duvanski proizvod i može sadržati važeću maloprodajnu cenu duvanskog proizvoda određenu i objavljenu u skladu sa zakonom.
Tražimo brisanje i sledećeg stava koji kaže – oprema za izlaganje duvanskih proizvoda na prodajnom mestu, kao i obaveštenje iz stava 5. ovog člana, ne sme da sadrži likove, zvučne ili pokretne svetlosne, trepćuće efekte ili bilo koji drugi atraktivan sadržaj koji bi bio naročito prijemčiv za maloletnike.
I sledeći stav tražimo da se briše – obaveštenje iz stava 5. ovog člana ne može da sadrži druge izjave na srpskom ili stranom jeziku, ako se ne odnose na kvalitet i druga svojstva duvana i duvanskih proizvoda.
Mislim da bi u duhu ovog našeg malopređašnjeg polemisanja trebali da prihvatite ove naše predloge, jer ovde se vidi da li postoji lobi ili ne postoji lobi. Ovo kao da je pisala marketinška agencija, a ne da je pisalo Ministarstvo koje se brine o uspehu Vlade i zdravlja naroda. Te vas ja molim, gospodine ministre, da razmislite sa svojim saradnicima. Ima još vremena do glasanja i da vi predložite i da se naši amandmani prihvate, kako bi se ovo izbacilo iz ovog člana i iz ovog zakona. Zahvaljujem.