Član 263. govori o naprednim mernim sistemima i kaže da operator distributivnog sistema utvrđuje tehničke zahteve za uvođenje raznih oblika naprednih mernih sistema i analizira tehniku i ekonomsku opravdanost uvođenja naprednih sistema merenja, efekte na razvoj tržišta i koristi za pojedinačne kategorije krajnjih kupaca prirodnog gasa.
Ovaj stav o kome pričamo kaže: „Plan implementacije iz stava 2. ovog člana operator distributivnog sistema obuhvatiće minimum 80% mesta primopredaje u kategoriji krajnjih kupaca prirodnog gasa za koje je utvrđena ekonomska opravdanost i implementacija“. Mi smo predložili 100%, jer predlagač zakona, Ministarstvo, ni u jednoj rečenici nije reklo zašto 80% i zašto ako je neko opravdani kupac i ako neko ima taj naziv, da ima ekonomsku opravdanost i implementaciju, zašto ne 100% nego 80%? Ja vam se zahvaljujem.

Dakle, ovde se radi o onome što pričamo sve vreme, od početka ove rasprave.
Ministarstvo je donelo akt, donelo je Predlog zakona o energetici, pozivajući se da sve što piše u zakonu mora da se uradi zbog preuzetih obaveza. Da vas podsetim, na početku sam pročitao da je Republika Makedonija u saradnji sa Energetskom zajednicom odložila ukidanje regulisanih cena električne energije na period od 5 godina. O tome pričamo, o svemu onome za šta ste nas prozivali da mi ne želimo u Evropu, da ne shvatamo evropske vrednosti, da imamo dvojake standarde, da jedno pričamo a drugo radimo.
Postojala je mogućnost pregovora i dogovora za određene pozicije u okviru obaveza koje smo preduzeli. Zato i pitam – kakve veze ima od kvalitetnog kategorisanog kupca da li će biti 80 ili 100%? Oni zaslužuju 100%, a zar smo morali i to da preuzmemo u 80%? A to se misli na EPS.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospodine ministre, član 267. se bavi odobrenjem za priključenje objekta na transportni ili distributivni sistem koji sadrži naročito mesto priključka na sistem, način i tehničke uslove priključenja, odobreni kapacitet, mesto i način merenja prirodnog gasa, rok za priključenje i troškove priključka, tehnički i drugi uslovi priključenja na transportni ili distributivni sistem utvrđuje se u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona, tehničkim i drugim propisima o pravilima o radu sistema na koji se objekat priključuje i mi dodajemo – ne uzimajući u obzir različita stanja pritiska prirodnog gasa u okviru transportnog odnosno distributivnog sistema.
Na šta smo tu mislili?
Napominjemo još jednom da je upravo diskriminacija kupaca ako priključak ili energiju priključenu na različitim mestima distributivnog ili transportnog sistema, ako smo jasno definisali šta je distributivni, a šta transportni sistem, plaćaju različite cene. Kristalno je jasno da kupac ne treba da snosi posledice neracionalne gradnje distributivne i transportne mreže. Zašto bi recimo mali preduzetnik sa istom prosečnom potrošnjom priključak na mrežu pritiska od jednog bara i priključak na mrežu pritiska od 15 bara imao različitu cenu?
Kako vi mislite da će jedan državni službenik to da objasni jednom domaćem ili posebno stranom investitoru? Na taj način ćemo uticati i na cenu proizvodnje i finalnog proizvoda pa bih molio da ovaj naš amandman prihvatite jer time će onom ko treba da traži ovaj priključak biti jasno koja su njegova prava, a niko neće moći da mu naplaćuje različitu cenu za istu količinu gasa u zavisnosti na kom mestu se priključuje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, ovo je jedan od retkih amandmana koji menja suštinu predloženog člana, tj. ne suštinu u smislu negativnog nego pozitivno, jer on govori o jedinicama lokalne samouprave koje izdaju licencu za obavljanje energetskih delatnosti i proizvodnju i distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom. Dakle, da vodi registar izdatih licenci, evidencije itd. Svojim propisom utvrđuje uslove isporuke i snabdevanje toplotnom energijom kupaca na svom području, pravo i obaveze proizvođača distributera, snabdevača i krajnjih kupaca toplotne energije, donosi propis kojim se uređuje način raspodele troškova sa zajedničkog dnevnog mesta u toplotnoj predajnoj stanici.
Ono što smo mi dodali – i uslovi i način održavanja dela sistema od završetka distributivnog sistema do krajnjeg kupaca uključujući i njegovu grejnu opremu, prava i obaveze krajnjih kupaca toplotne energije, posebno u slučaju prestanka ugovora, kao i uslove za podnošenje i rešavanje zahteva krajnjeg kupca za obustavu isporuke toplotnom energijom.
Mislim da je ovo vrlo bitno da pomenemo, a mogli bi i vi da prokomentarišete, jer je to bio predmet nesporazuma po lokalnim samoupravama, kod ljudi koji žele da izađu iz sistema daljinskog grejanja. Mislim da smo ovim u nekoliko pomogli njima da jasnije, u kraćem roku mogu da se skinu sa daljinskog grejanja, to je da se isključe sa daljinskog grejanja ili da urade neku drugu izmenu.
Zahvaljujem vam se što smo danas imali iscrpnu raspravu. Niste prihvatili sve naše sugestije, što je i razumljivo jer imate svoje viđenje rešavanja problema, ali bar ovo što smo uložili i trud i napor u nekoliko ste i razumeli, jer smo se u nekim tačkama podudarali kao što je i ovaj amandman 361. Hvala.

Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice Skupštine, uvažene kolege, mi evo u roku od 15 dana dva puta raspravljamo o istom predlogu Vlade. Ne znam šta se desilo u ovih 15 dana pa nešto što je bila tema razgovora pre 15 dana, ponovo raspravljamo, da one koji zidaju fabrike, tj. koji imaju poslovni prostor, koji imaju magacine, rade podzemne garaže, ne plaćaju komunalno opremanje, u redu, to je vaša politička odluka, to je tako vaša vizija, ono što sam tražio tada, tražim i od vas da damo šansu i onima koji hoće da naprave ekonomske objekte, a to su štale, farme.
Sve vreme pričamo ovde u Skupštini kako želimo da nam Srbija krene napred i jedan od osnovnih motora, to se svi slažemo, je razvoj poljoprivrede i ovim zakonom mi želimo da oslobodimo investitore koji će praviti proizvodne hale, magacine, oslobodićemo investitore koji rade višespratnice kod pravljenja podzemnih garaža i to bih ja razumeo, uvažene kolege, da znam da će oni to davati besplatno stanarima koji kupe stanove u tim zgradama, ali će to verovatno imati svoju cenu, ali o tome neka sude građani.
Apelujem i insistiram da prihvatite moj predlog da ekonomske objekte uvrstimo u objekte za koje se ne plaća doprinos za uređenje građevinskog zemljišta. Mislim da ćemo time učiniti dobru stvar, našim poljoprivrednicima dati šansu da bez tih plaćanja zidaju štale, farme, staje i sve ono što je potrebno za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Ujedno, u ovih par sekundi koje je ostalo, apelujem da prihvatite drugi deo amandmana koji kaže da minimum oslobađanja kod gotovinskog plaćanja je 45%, nije to neki hir. Vi znate da Beograd, recimo, kao glavni grad, da Niš kao jedan veliki grad imaju oslobađanje u visini od 45-50%...

Da oni imaju to oslobađanje, nije bilo nekih efekata i ne treba praviti gore uslove nego trebamo da ih poboljšavamo. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministri, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, danas smo se ovde okupili da raspravljamo o pet predloga zakona, od kojih su četiri došli po hitnoj proceduri, a jedan je došao u redovnoj proceduri.
Prvi na dnevnom redu je Zakon o energetici, koji treba da odgovori na nekoliko važnih i strateških pitanja. To su pre svega sledeća pitanja – na koji način obezbediti sigurnost snabdevanja energijom i energentima u dužem vremenskom periodu, zatim, politika cene električne energije, prirodnog gasa i toplotne energije, iako znamo da je sada cena toplotne energije u nadležnosti lokalnih samouprava, ali i ovaj zakon bi trebao i to da da, bar da otvori te teme, otvaranje tržišta električne energije i prirodnog gasa i korišćenje obnovljivih izvora energije i podsticaji koji se daju za oblast obnovljivih izvora.
Pre svega, nekoliko reči, radi informacije, o električnoj energiji, proizvodnje i potrošnje električne energije imamo podatke do kojih sam ja stigao da je ukupna proizvodnja oko 32.000 gigabata, da je finalna potrošnja oko 28.000 gigabata, da su gubici u odnosu na bruto potrošnju oko 15%, da domaćinstva u toj kvoti, tj. u toj količini električne energije troši negde 14,5 hiljada gigabata, da oni koji su na niskom naponu van domaćinstava oko 5,5 hiljada gigabata, da kupci na srednjem naponu su oko 5,5 hiljada gigabata i da kupci na visokom naponu oko 2,5 hiljada gigabata.
Ono što je još bitno za nas građane Srbije, jeste koji nam je uvoz električne energije. To je otprilike 2010. godine bilo oko 2.304 gigavata, u 2011. godini je bilo 1.800 gigavata, a u 2012. godini 2.032 gigavata. To su podaci do kojih sam ja uspeo da dođem.
Treća, vrlo bitna stvar je cena električne energije. Cena električne energije, tj. cena na tržištu u okolini, tj. u našem okruženju, je negde oko 42 evra po megavatu, dok je kod nas negde oko 30 evra po megavat času. Ono što reguliše cenu električne energije za krajnje kupce sastoji se od zbira cene proizvodnje, nabavke, prenosa distribucije, tj. naplate oko te manipulacije kod snabdevanja, tih manipulativnih troškova kod snabdevanja električne energije.
Ovim zakonom je predviđeno da energetska delatnost proizvodnje električne energije nije delatnost od opšteg interesa i to je nešto što se nalazi u ovom obimnom materijalu koji smo dobili. Ali, imamo tu jedan problem saglasnu članu 2. Zakona o javnim preduzećima, koji je trenutno važeći. On kaže da delatnosti od opšteg interesa u smislu ovog zakona jesu delatnosti koje su kao takve određene Zakonom u oblasti proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, proizvodnje i prerade uglja, istraživanja proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i tečnog gasa, prometa nafte i naftnih derivata, železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja, telekomunikacija, izdavanja „Službenog glasnika Republike Srbije“ itd.
Delatnosti u smislu stava 1. ovog člana jesu i delatnosti od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave utvrđene zakonom ili aktom Vlade. Ovakvo rešenje koje se primenjuje još od Zakona o energetici koji je važeći je tako da nije moguće primeniti strategiju energetike Republike Srbije i program ostvarenja strategije. Ovakvim načinom tretiranja jedne energetske delatnosti prosto onemogućavamo dugoročnu stabilnost snabdevanja električnom energijom i korišćenje konvencionalnih elektrana sa domaćim i jeftinijim energentom, tj. ugljem. Sadašnja regulisana, odnosno kontrolisana cena električne energije, u delatnosti koja se zove javno snabdevanje, predlaže se da se zove - garantovano je snabdevanje.
Dalje predviđeno u ovom predlogu zakona je da cena usluga može biti regulisana, odnosno da se u periodu do 2017. godine ukine kontrola cena. Smatram da je potrebno otvaranje tržišta, što je i dobro, ali samo pod uslovom da će takvo tržište biti na korist kupaca. Sudeći po svemu ovome što sam video u ovom zakonu, izražavam sumnju da će se to i dogoditi. Nije dovoljno samo, gospodine ministre, primeniti, prepisati direktivu 72 iz 2009. godine i dozvoliti promenu snabdevača, već je suštinski bitno po kojoj ceni će se kupcima ponuditi električna energija.
Uzimajući u obzir prethodno rečeno, i kad na to dodamo i rešenje iz ovog Predloga zakona da se snabdevanje električnom energijom na veliko može omogućiti sramnim pravnim licima, čije poslovanje i finansijski kapacitet nije lako dokazati i da li su u likvidaciji i stečaju, da li grešim kad kažem da otvaranje tržišta može dovesti do potpunog haosa kod domaćinstva i privrede ako vi kao ministarstvo nemate adekvatan odgovor i mogućnost kontrole istog?
Ne manje važno je i definisanje kriterijuma za korišćenje u proizvodnji električne energije najpovoljnijih elektrana. Šta znači institucija najpovoljnije elektrane? Znači li to da se ostavlja mogućnost menadžmentu da lagano potiskuje domaću proizvodnju i opredeli se za uvoz električne energije? Ovo ne kažem zato što sam maliciozan i što ne želim dobro radu vašeg ministarstva, ali otvaram kao moguće dileme koje se nameću čitajući ovaj zakon i ostale zakone koji su povezani sa delovanjem ovog zakona. Sve te aktivnosti i loše odluke u redovnim i kriznim situacijama na kraju ćemo platiti mi, krajnji kupci, i vi ministre, i ja kao neko ko sa vama o tome polemiše. Svakako da podržavam otvaranje tržišta, ali toliki stepen liberalizacije tržišta, bez neke konkretne i jake kontrole, sebi ne mogu da dozvole ni mnogo razvijenije države koje su članice EU.
U članu 2. je opredeljeno rešenje kojim se nacionalno zakonodavstvo stavlja u podređeni položaj u odnosu na Ugovor o energetskoj zajednici, iako to ne stoji u ratifikovanom Ugovoru o energetskoj zajednici. Jasno se ističe da se moraju uvažiti specifičnosti ugovorne strane. U krajnjem, nije redak slučaj da su neke države iz okruženja, uz saglasnost Energetske zajednice, odložile ukidanje regulisanih cena električne energije na period od pet godina. Taj slučaj imate u Makedoniji.
Slična situacija je i u delu koji obrađuje korišćenje prirodnog gasa. Pošto imam vrlo malo vremena, gledaću da preskočim ove podatke koje sam spremio o potrošnji prirodnog gasa. Dovoljno je pomenuti da svi kupci, osim malih kupaca, izlaze na tržište 1. januara 2015. godine i ono što govore preliminarne cene, a bojim se da budem i voleo bih da nisam u pravu, je da će one biti više za oko četiri-pet dinara po kubiku prirodnog gasa. Saglasni smo da je preduslov za otvaranje tržišta rešenje ovo koje ste vi dali u vašem zakonu, tj. u Predlogu zakona za vulnerabilne kupce i to je dobro da postoji, tj. da postoji institut koji ste uveli – energetski zaštićeni kupac.
U delu obnovljivih izvora energije nema pomena o nekim modelima kako se može koristiti biomasa, kako šumska, tako i poljoprivredna, i u sistemu daljinskog grejanja i kombinovanim postrojenjima za proizvodnju električne i toplotne energije. Ne navodi se čak ni mogućnost stvaranja regulatornog okvira i institucionalnih rešenja u ovoj oblasti, što bi trebalo da u narednom periodu implementirate. Ako bi se to uredilo, moglo bi se razgovarati o tržištu biomase i Republika Srbija ne bi bila ostavljena na milost i nemilost velikim proizvođačima drvnog otpada.
Za solarne elektrane i energiju iz vetrogeneratora i dalje će biti na snazi kvote. To rešenje niko u prethodnom periodu ni jednom investitoru nije objasnio na celishodan i racionalan način. Jedna mala konstatacija na osnovu vaše tvrdnje da ma kako izgledala jeftino i dostupno, energija sunca i vetra je skuplja od termoelektrana i od hidroelektrana ako proizvodnju i instalaciju tih postrojenja gledate u istom periodu kao vetrogeneratora. Ne verujem da ste u pravu. Jeste Đerdap jeftin, ali posle koliko godina od proizvodnje, ako u cenu računate održavanje a ne izgradnju objekta.
Toplotna energija kao oblast nepravedno je zapostavljena i u ovom, kao i u prethodnim zakonima. Najveći broj država u okruženju ovu oblast su rešile, kako vi dobro znate, još pre deset godina. Priključenje investicija u mreži električne energije i prirodnog gasa nije obrađeno na najkvalitetniji način ovde, kako se to rešava u razvijenim državama. Samim tim i vlasništva nad ovim mrežama nisu definisana na pravičan i logičan način. S jedne strane je dozvoljeno da investitor sam gradi priključak i prenese ga u osnovna sredstva operatora distributivnog ili operativnih sistema, a sa druge strane se dozvoljavaju investicije, npr. prenosni sistem sa pravom izuzeća iz pravnog sistema Republike Srbije.
Ono što mislim da je dobro, to je da će eventualne investicije koje ljudi koji grade postrojenja, stanove, zgrade, a učestvuju u izgradnji i pravljenju mogućnosti za priključak na električnu energiju, mislim na trafo stanice i trafoe, po ovom zakonu se odbijaju od cene komunalnih priključaka, što je dobro, za razliku, recimo, od grada Niša, gde su investitori, bar koliko ja imam podatke, dužni da naprave, tj. daje im se mogućnost da naprave trafoe, naprave trafo stanice kompletne, prenesu distribuciji, a onda naknadno da prate priključak za električnu energiju. Tako da, ovaj član zakona i ovaj deo zakona koji se bavi time je na dobrobit investitora u Nišu i oni će vam biti verovatno vrlo zahvalni zbog toga, jer neće morati duplo da plaćaju.
Dalje, treba razmotriti u nekom narednom periodu donošenje pojedinačnih zakona o električnoj energiji, prirodnom gasu, toplotnoj energiji i o tržištima. Imamo to iskustvo iz okruženja. Usklađivanje domaćeg regulatornog okvira za regulatornim okvirom EU i njenim pravnim tekovinama su zapravo aktivnosti za svaku pohvalu, ali u obrazloženju nema nijedne reči o uticaju na cene električne energije i prirodni gas. Da li tržišni principi važe samo kad se cene povećavaju? To niste obradili u Predlogu zakona.
Da li nam se može desiti divljanje cena električne energije? Naravno da niko to ne priželjkuje, da se razumemo. Ali, bez ozbiljne analize koliko smo kao Republika Srbija spremni za otvaranje tržišta i u kojoj meri su dva tako dominantna učesnika EPS i „Srbijagas“ sledstveno u svojim delatnostima i nekontrolisanjem snabdevača na veliku električnu energiju i čašćenje takvim statusom da ne mora biti registrovan u Republici Srbiji i još to posebno isticati kao kvalitetno rešenje, daleko je od dobrih razloga za usvajanje ovog zakona. Zbog toga smo sa desetak amandmana pokušali da vam sugerišemo kako mi vidimo rešenje određenih problema koje nameću članovi ovog zakona.
Ono što je vrlo bitno, mi se ne protivimo svim navedenim ciljevima koje ste imali u zakonu. Dakle, apsolutno se slažemo sa usklađivanjem domaćeg regulatornog okvira EU i njenim pravnim tekovinama, kao i sa potvrđenim međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Republika Srbija. Dalje slažemo se sa stvaranjem uslova za obezbeđivanjem sigurnog snabdevanja tržišta Republike Srbije električnom energijom. Dalje, slažemo sa otklanjanjem nedostataka u primeni važećeg Zakona o energetici, što ste vi istakli u vašem uvodnom obraćanju. Zatim, slažemo se sa povećanjem nivoa transparentnosti zaštite konkurencije i nediskriminatornog ponašanja. Slažemo sa za zaštitom svih kategorija kupaca, a naročito energetski ugroženih kupaca. Slažemo se sa zabranom međusobnog subvencionisanja energetskih subjekata. Dalje se slažemo sa stvaranjem uslova za efikasno funkcionisanje tržišta električne energije i prirodnog gasa. Slažemo se sa stvaranjem uslova za uspostavljanje i funkcionisanje organizovanog tržišta električne energije. Slažemo se dalje sa stvaranjem uslova za dostizanjem obavezujućeg nacionalnog cilja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije i potrošnje biogoriva u transportu. Slažemo se i sa suzbijanjem nelegalnog tržišta nafte i naftnih derivata. Slažemo se i sa jačanjem nezavisnosti agencije i ispunjenje preporuke Evropske komisije iz izveštaja o napretku Republike Srbije za 2013. godinu i 2014. godinu.
Međutim, način kako je to obrađeno izražavamo sumnju da će se to desiti u godinama koje dolaze. Potrebno je postepeno otvaranje tržišta, a ne najliberalniji način, jer mislim i ubeđen sam u to, da društvo Republike Srbije nije spremno za naglo otvaranje svog tržišta. Ne treba se bojati, gospodine ministre sporog napretka već stajanja u mestu. Ovo što vi radite nije stajanje u mestu i to je dobro što radi vaše Ministarstvo.
Direktive 72 i 73 iz 2009. godine su prepisivane samo da bi se ispoštovala po mom mišljenju forma bez ozbiljnijeg razumevanja suštinske promene koje se moraju desiti i u krajnjem, ko će sve to da plati.
Nadam se da ćete razmotriti naše sugestije i razmisliti o našim amandmanima i nadam se da ćemo imati kvalitetan razlog da u Danu za glasanje podržimo vaše zakone. Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Gospodine ministre, uvaženi ministri drugih ministarstava, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, kao poslanik stranke Zajedno za Srbiju i član naše poslaničke grupe SDS – Zeleni Srbije, u ime svoje poslaničke grupe insistiram i apelujem na narodne poslanike da prihvate ovaj amandman, a građanima Srbije ću ukratko objasniti zbog čega se ne slažem sa predloženim zakonom koji ide na rebalans od pre dva meseca u 2014. godini.

Naime, ovde smo slušali od predlagača u načelnoj raspravi, a i u dosadašnjoj današnjoj raspravi da se javila velika ušteda u budžetu, da taj novac pred kraj godine treba da se aktivira i normalno je da će da aktiviraju tamo gde jedino mogu da aktiviraju, a to je na plaćanje dugova. Znači, bilo koje investicije, bilo koje ozbiljnije zahvate u plasiranju tog novca je nemoguće uraditi deset dana pre kraja budžetske godine. Jedino je moguće plaćati stare dugove. Čiji su to dugovi ne znam, ali znam da ova Vlada, ova skupštinska većina je do sada imala šest budžeta, što budžeta, što rebalansa, ako je to dug od pre četiri godine, ja to prihvatam, ali ne znam zašto ga niste rešavali do sada, nego ga sada rešavate. Ali, to nije tema. Tema je ovaj rebalans.

Gospodine ministar je rekao da je napravljena velika ušteda u budžetu, što apsolutno nije tačno. To nije tačno. Ovde imamo na delu neizvršavanje budžeta. Višak novca na aproprijacijama koje su bile opredeljene krajem 2013. godine kada je usvajan budžet, to nije uspelo da se realizuje, a to je nesposobnost administracije i taj novac sada treba da se plasira da ne bi propao. Neće propasti, ali će se drugačije aktivirati, što sada nemam dovoljno vremena da objašnjavam.

Ono što je interesantno, da sve ono što je moglo da se uradi rebalansom od pre dva meseca je tada govoreno da će biti realizovano i da je to nešto što je super i razvojna komponenta. Ja u ovom rebalansu ne vidim razvojnu komponentu. Vi ovde smanjujete tamo gde treba da bude realizacija tog razvoja, to je recimo poljoprivreda. Niste aktivirali 300 miliona dinara. Šta je tu razvojno? Tu nema razvoja. Niste uspeli da realizujete javnu nabavku u Ministarstvu zdravlja. Je li to razvoj? To nije razvoj, dragi prijatelji.

Ono što je problem, to je nemogućnost otvaranja novih radnih mesta ove skupštinske većine i Vlade i ne pojačavanje dohodovne strane budžeta. Nije problem u rashodima. Treba ih racionalizovati, ali treba ih smanjiti na najmanju moguću meru, ali ispod određene kvote, ispod određenog nivoa vi ne možete više da smanjujete rashode. Problem je da treba da se bavite prihodima. Ovi rashodi ne bi bili problem u Republici Srbiji da je prihodovna strana kakva treba, a mi govorimo o uštedi gde imamo debalans, gde imamo nedostatak novca u iznosu od dve milijarde evra. Kakva crna ušteda? Ušteda je kada vi imate dovoljno prihoda, realizujete sve budžetske pozicije i preskoči novac. Ako ste to napravili, a to ćemo videti kroz završni račun, onda ću reći – svaka čast, ministre, svaka čast, Vlado, uspeli ste da uradite uštedu. Ovo je nerealizovanje budžeta. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Gospodo ministri i gospođo ministarko, koleginice i kolege, dragi građani Srbije, sasvim je evidentno da skupštinska većina neće prihvatiti naše amandmane. Iz ove diskusije to vidimo. Čak, šta više, mi se okrivljujemo i za ovo što se javljamo oko ovog drugog rebalansa budžeta za budžet 2014. godine, gde je gospodin ministar napokon rekao da ovde nema nikakve uštede nego ide preraspodela, prenamena sredstava isplaniranih za 2014. godinu, da ne bi propala, a iz prostog razloga skupštinska većina, tj. Vlada, nije uspela da realizuje ono što je ova Skupština donela kroz budžet za 2014. godinu. To je činjenica i to naročito na stavkama koje su trebale da budu razvojne, koje su trebale da budu pokretač i motor razvoja Republike Srbije, mislim na poljoprivredu, mislim na investicije. Par kolega iz struke je pomenulo gama nož u kliničkom centru. Čak je jedan kolega pomenuo da je mogao taj novac da se koristi na drugi način, tj. da se zgrade u kojima se leče naši sugrađani upristoje i da izgledaju bolje, a ne ovako, oronule kao što su po neke širom Srbije, ne samo u Beogradu.

Ono što je evidentno to je da, po rečima gospodina ministra, mi imamo porast naplate poreza, što je dobro, ali nam fali nešto. Mi nećemo nikako izaći iz ove disproporcije budžeta dok ne budemo povećali porez na zaradu.

Na svakih 10.000 radnih mesta otprilike porez je negde okvirno oko milijarde. To gospodin ministar mnogo bolje zna od mene, može da me ispravi ako grešim. E, sada, vidite koliko milijardi imamo deficit, toliko nam radnih mesta fali, a ono što se vidi, a o tome ćemo pričati kada pričamo o budžetu za 2015. godinu, na toj poziciji mi imamo smanjenje planiranih prihoda, a onda govorimo ovde, gospodo, o razvoju, govorimo o nečemu što je motor, pominjemo gradove.

Evo ja uvaženom kolegi da pomenem grad Niš, iz koga ja dolazim, a tu su i narodni poslanici iz grada Niša. Budžet za 2014. godinu je bio 10,5 milijardi, realizacija 6, maksimum 6,5. Pa to je 40% deficita.

U gradu Nišu imate planiranih 58 miliona od prodaje zemljišta. To je za nove investicije. Da li znate šta je realizacija? Nula. U gradu Nišu imate realizaciju pozicije od 25% za naknadu koja se dobija kod dozvole za izgradnju, četvrtina planiranih prihoda.

U gradu Nišu imate realizaciju naplate poreza 50% na devetomesečni presek, a porez je povećan od 50% do 500%. Eto to je razvoj, a mi pričamo ovde i objašnjavamo građanima Srbije, tj. skupštinska većina, da je uspeh drugi rebalans na budžet iz 2014. godine. Pa, nije uspeh, to je nužda. Niste uspeli da realizujete ono što ste vi doneli kao budžetski zakon. Tačka. Nema razgovora, to je činjenica. To piše u papirima.

Mi pitamo zašto ste tako loše planirali? Vaš je nož i kolač. Možete da ga sečete kako hoćete, a onda smo mi krivi što ga isečete nakrivo. Pa nemojte tako.

Ja se nadam da ćete napokon prihvatiti ovaj amandman i odbiti predlog ministarstva, jer ovo što ministarstvo odbija… Amandmane ne odbija ministarstvo. Ono daje mišljenje. Vi ga odbijate ili prihvatate. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dakle, tih dve i po milijarde ste potpuno u pravu, gradska uprava je to podigla u proteklih osam godina i to je otišlo u investicije. Sve ono što se slikate po Nišu, sve ono što obilazite, to je iz tog vremena, a što govorite o zapošljavanju, da vam kažem, gradska uprava i opština grada Niša su u momentu dok je predsednik Vlade gospodin Vučić govorio o tome da ne sme da bude zapošljavanje u javnom sektoru, naročito u gradskim upravama, lokalnim sredinama, zaposlila preko 400 ljudi. Taj podatak imate oko vas, pitajte. Nemojte mene da gledate. Ja sam jedan ovde iz Niša, zapravo, dvojica nas je iz Niša i kolega iz DS, trojica. Ima vas iz Niša tu osam u poziciji, pa kolege će da kažu koliko se to ljudi zaposlilo, a te evidentne podatke dobićete preko RFZO-a i Fonda PIO, gde tačno u dan imate kad je ko zaposlen.

Znači, to nisam ja izmislio, apsolutno. To nema veze sa realizacijom budžeta. Ja govorim o realizaciji budžeta, stručnosti, viziji i onome što treba da bude boljitak. Normalno je da želim da moj grad, ma ko vodio, napreduje, pa ja živim u tom gradu. Ali, grad Niš je postao tužan grad. Pitanje ko će da gasi svetlo kada svi izađu iz grada? A, želim da uspete, želim da uspete jer ste planirali 21 milijardu projekta za sledećih pet godina, 150 projekata godišnje. Znate li koliko ste za dve i po godine ostvarili projekta? Nula, nijedan. Pa, kako ćete da ih napravite? Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Gospodo predstavnici Vlade, ministri, koleginice i kolege, građani Niša, drage Nišlije, dakle, ovde je kolega iz skupštinske većine pričao o gradu Nišu kao da je taj grad u periodu između 2001. i 2012. godine maksimalno unazađen i pominjao je neke kredite, ali je verovatno dobio loše podatke iz grada Niša. Evo, ja ću vam dati relevantne podatke kako biste bili informisani šta se to radilo u gradu Nišu.

Dakle, nije 21 milion samo kredit. U gradu Nišu od 2001. do 2012. godine je ušlo 35 miliona evra, što kroz donacije, što kroz kredite, ali krediti nisu korišćeni za pokrivanje budžetskog deficita i za isplatu plata, nego su korišćeni za infrastrukturu. Pa, tako imate kredit KFW-a, zamena azbestnih cevi u gradu Nišu u vodovodu, tako da grad više nema azbestne cevi, i to košta 40 miliona evra gradski budžet godišnje. Takođe, imate zamenu dotrajalih toplovodnih trasa niške toplane, pa imate konverziju niških toplana sa mazuta na gas. To sve košta i to je sve kredit. Imate i izgradnju stadiona u gradu Nišu za milijardu i sto. Imate i izgradnju hale od 670 miliona, pa imate donaciju Republike, škola u naselju Branka Bjegovića, od 200 miliona.

Nešto što je vrlo interesantno, a što treba vama da bude kao pouka, Republika je u tom trenutku, u tom periodu pomogla grad Niš sa milijardu. Hajde vi, gospodo iz ministarstava, kažite koliko ste vi za dve i po godine dali gradu Nišu, da pomognete mog kolegu i prijatelja, gospodina Perišića koji je gradonačelnik Niša? Koliko ste mu dali novca mimo obaveznog transfera od 650 miliona godišnje? Koliko ste uložili u grad Niš? Koliko ste pomogli vašem gradonačelniku da smanji nezaposlenost? On sam to ne može. Grad Niš nema novac bez Republike. E, to su pravi podaci o kojima treba da pričamo. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Gospođe ministarke, gospodine ministre, koleginice i kolege uvaženi građani Srbije, moj amandman se odnosi na razdeo koji tretira Ministarstvo privrede i to podsticaj direktnih investicija gde je predviđeno 6,5 milijarde ovim budžetom.

Predložio sam da se tih 6,5 milijarde sa ove pozicije prebaci Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i to u glavi 23.10, Upravi za agrarna plaćanja, ekonomska klasifikacija 01, pa bi onda umesto 23.486.645.000 imali 29.986.645.000, otprilike ista sredstva koliko smo imali u 2014. godini za podsticaj sa obrazloženjem da smatram da ta sredstva treba usmeriti u brži razvoj proljoprivrede, da njih ne treba smanjivati u budžetu za 2015. godinu i ono što je vrlo bitno da treba promeniti sistem subvencioniranja poljoprivredne proizvodnje.

Vi ste gospođo ministarka u načelnoj raspravi objasnili da će se ove godine subvencionisati površine do 20 hektara. Ovim načinom subvencioniranja koji ja predlažem, a to je da se kao osnova uzme referentni prinos u zavisnosti od dela države, da li je Vojvodina, srednja Srbija ili južna Srbija, po jedinici površine hektara, izbegli moguće zloupotrebe zarad dobijanja subvencija za iznajmljenu, tj. za kupljeno državno zemljište, nego bi subvencionirali prinose i time podstakli proizvodnju a i direktno uticali na porast društvenog proizvoda u Republici Srbiji.

Mislim da je to svrsishodno, da trebate razmisliti i o tome, a apelujem na skupštinsku većinu da prihvati ovaj amandman i da de fakto podržimo ono što zagovaramo, a to je razvoj poljoprivrede.

Ovih zadnjih par sekundi ću iskoristiti jer nisam imao vremena da podržim amandman ženske parlamentarne mreže, tako da imate našu podršku.

Hvala predsedavajući.

Gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam podneo amandman na član 12. koji govori da korisnik budžetskih sredstava koji određeni rashode i izdatke izvršava iz drugih izvora, prihoda i primanja koji nisu opšti prihodi iz budžeta, obaveze može preuzimati samo do nivoa ostvarenja tih prihoda ili primanja ukoliko je nivo ostvarenih prihoda i primanja manji od odobrenih aproprijacija.

Predložio sam da se sledeći stav briše, koji kaže da korisnik budžetskih sredstava kod koga u toku godine dođe do umanjenja odobrenih aproprijacija iz razloga izvršenja prinudne naplate za iznos umanjenja preduzeće odgovarajuće mere u cilju prilagođavanja preduzete obaveze tako što će predložiti umanjenje obaveza, odnosno produženje ugovorenog roka za plaćanje ili otkazati ugovor, odnosno predložiti izmenu propisa koji je osnov za nastanak i plaćanje obaveza.

To što mislim da je neprihvatljivo da se u situaciji umanjenja odobrenih aproprijacija zbog prinudne naplate onemogući korisnicima budžetskih sredstava da budžetska sredstva koja su im inače odobrena, koriste za izmirenje svojih obaveza, ovo iz razloga što veliki broj državnih i javnih preduzeća ne može da namiri svoja potraživanja zbog sveopšte finansijske nediscipline koja je posledica lošeg rada državne uprave.

Osim toga, nije jasno šta se postiže predlogom izmena propisa u konkretnoj situaciji i ostao sam dužan, nisam imao mogućnosti da gospodinu Sertiću objasnim zbog čega sam predložio da se 6,5 milijardi prebaci na poziciju poljoprivrede iz prostog razloga što smo pre par sati završili raspravu o rebalansu budžeta koji je neraspoređena sredstva koristio i mislim da i u cilju tog efikasnijeg korišćenja budžetskih sredstava, gospodine Vujiću, treba prebaciti novac poljoprivredi koja to može odmah kroz subvencije da aktivira, a onog momenta kada se budu javili strani investitori, i onako su najavili dosta rebalansa, novac može da se prebaci ministarstvu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman sa svojim kolegama iz poslaničke grupe na član 13. koji kaže da direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pre najavljivanja novih obaveza na način propisan članom 56. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu, „Službeni glasnik“, da ne čitam to, u sistemu izvršenja budžeta moraju da prijave preuzete, a neizvršene obaveze iz prethodne budžetske godine.

Predložili smo da se ovaj član Zakona o budžetu briše, jer ovim članom je predviđeno da direktni korisnici budžetskih sredstava pre najave novih obaveza moraju da prijave preuzete, a neizvršene obaveze iz prethodne budžetske godine.

Ovaj član, kao i naredni članovi u ovom Zakonu o budžetu, uređuje pitanje koje bi u normalnim zemljama trebalo da dovede do finansijske i fiskalne discipline i to bi bilo sjajno, gospodine ministre, kada bi se Vlada prva toga držala. Međutim, u situaciji kada Vlada upućuje budžet Skupštini mimo svakog budžetskog kalendara, a zatim, posle budžeta za 2015. godinu, upućuje i rebalans budžeta za 2014. godinu, i to deset dana pre kraja 2014. godine, smatramo da se ovim članom budžetskim korisnicima nameću obaveze koje oni objektivno ne mogu da ispune, jer praktično ne mogu nikada da predvide koje obaveze imaju, da li su ih ispunili ili nisu, da li su one veće ili manje i uopšte kakve će obaveze imati naredne godine, jer su očigledno reforme vrlo turbulentne. Ovo naročito kada se ima u vidu da nam je gospođa Kori Udovički rekla da se na planu racionalizacije još uvek radi, a on je na primer budžetiran i sada mi nemamo pojma šta on sadrži, koji su kriterijumi za sprovođenje, koji je njegov… itd. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Znači, predložili smo da se član 14. briše, a radi građana koji prate ovaj prenos u ove sitne sate ja ću vam pročitati šta smo predložili da se briše.

Znači, član 14. govori o tome da prioritet izvršavanja rashoda za robe i usluge korisnika budžetskih sredstava i korisnika organizacija za obavezno socijalno osiguranje imaju rashodi za stalne troškove, troškove tekućih popravki i održavanje materijala.

Korisnici budžetskih sredstava dužni su da obaveze nastale po osnovu stalnih troškova, troškova tekućih popravki i održavanje materijala, kao i po osnovu kapitalnih izdataka, izmire u roku utvrđenom zakonom koji reguliše rokove izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Dalje ovaj član kaže da ukoliko korisnici sredstava budžeta Republike Srbije u izvršavanju rashoda izdataka postupe suprotno odredbama stava 1. i 2. ovog člana, Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, donosi odluku o obustavi izvršenja ostalih aproprijacija utvrđenih ovim zakonom za tog korisnika.

Ukoliko korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti u izvršavanju rashoda i izdataka postupe suprotno odredbama stava 1. i 2. ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija privremeno će obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica.

Prioritet u izvršavanju obaveza Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ imaju obaveze prema izvođačima radova i to u rokovima utvrđenim zakonom koji regulišu rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Ukoliko Javno preduzeće „Putevi Srbije“ postupi suprotno stavu 5. ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija privremeno će obustaviti prenos sredstava po osnovu subvencija namenjenih ovom javnom preduzeću ili će se ta sredstva usmeriti u plaćanje obaveza iz stava 5. ovog člana.

Javno preduzeće „Putevi Srbije“ ima obavezu…