Zahvaljujem.

Imam sada malo više vremena pa ću pokušati da budem plastičniji, da me bolje razumete.

Dakle, ako ostavimo da korisnik ribolovnog područja dobija podatke od ribolovaca godišnje, a oni podrazumevaju nedeljne, kad god je izašao na vodu na pecanje, jer nemoguće je i nesprovodljivo iz prostog razloga što su to ljudi kojima to nije pasija, koji se time ne bave. To im je posao. Kako očekujete da neko ko je u „Srbijavode“ ili „Srbijašume“ vrši kontrolu da li ribolovac posle završenog ribolova je upisao u evidenciju nešto ili nije? To je nemoguće. To je apsurd. Jedini koji može je ribolovna organizacija, nešto po sistemu kako rade lovačke organizacije, ako ste se nekada bavili lovom ili znate kako se ide u lov. Isto tako se ide i u ribolov. To je smislenije, da te podatke ribolovci donose u svoje udruženje, a onda ako već treba da se ima ta statistika radi nauke i izučavanja i popunjavanja tog ribljeg fonda, onda da ribolovačka društva predaju korisniku za koga god vi da odredite da to bude. To je ono sa čime se oni dnevno bave, a tom korisniku je to nešto što radi uz. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, drage moje Nišlije, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.
Gospođa ministarka je u dva navrata rekla da je ideja ovog zakona donošenje i menjanje zakona koji je donet 2009. godine. Osnovna ideja je to što štitimo i želimo da štitimo riblji fond, što želimo da zaštitimo ribolov na području Republike Srbije. Ja se tu potpuno slažem da Zakon koji je donet 2009. godine ima svojih nedorečenosti. Zbog toga sam ja i pretpostavio i očekivao da novi zakon reši te probleme, ali čitajući ovaj zakon ja nemam taj utisak.
Dakle, prva i osnovna zamerka vama kao Ministarstvu je da je, sami ste rekli, ovaj zakon jedan dokument koji treba da reši odnos između države, korisnika ribolovnih područja, tih zakupaca, kako god da ih zovemo, i očekivao sam i ribolovaca Republike Srbije, kojih u Srbiji po popisu, tj. po podatku iz 2013. godine ima 50.069. To morate priznati da je jedna zavidna brojka ljudi koji vole taj sport, koji vole ribolov, koji idu na reke i to je, hajde da tako kažem, naša prva linija uzbunjivača, juče smo o uzbunjivačima pričali, za sve ono što se dešava u prirodi, a nije na dobrobit zajednici, na dobrobit prirode i našeg okruženja. Znači, to su ljudi koji prvi jave da nešto nije u redu.
Ovim zakonom ja ne vidim njih, oni uopšte nisu sagledani. Sada mi uopšte nije jasno da li Ministarstvo ima politiku da ugasi ribolovačka društva, udruženja, da ugasi Ribolovački savez Srbije ili želi da kroz njegov osnaženje, popularizaciju, jer to je jedna nevladina organizacija, neprofitna, apsolutno neprofitna, koja okuplja ljude raznih profila, raznih struka, sa jednom zajedničkom ljubavi prema pecanju, prema reci, prema vodi, prema prirodi… Da li mi to želimo da unapredimo ili želimo mi to da dezavuišemo i da uništimo?
Kao posledica ovog zakona iz 2009. godine, koji nije bio dobar, imamo da nam pada broj registrovanih ribolovaca od nekih 80.000, koji je bio 2003. godine, na 50.069, kao što sam rekao, iz 2013. godine. Oni nisu uvažavani ni tokom javne rasprave. Bilo je očekivano da budu pozvani, da budu sastavni deo komisije ili tog radnog tela koji je pravio Predlog zakona. Vi ste odlučili, kao Ministarstvo, da nema potrebe. Dobro, to je vaše legitimno pravo. Mislim da ovakav zakon, ponavljam da imate potpuno pravo da ga doneste i vi ćete ga verovatno usvojiti, pošto imate apsolutnu većinu u Skupštini, je odraz politike kako vi doživljavate tu oblast u našem društvu, kroz vaš politički program i ono što ste obećali građanima.
Mislim da bi trebalo da uvažite naše amandmane. Ja sam podneo ispred stranke Zajedno za Srbiju 13 amandmana, koji se baš bave ribolovcima i ribolovnim savezom, koji mislim da treba da bude sastavni deo ovog zakona, jer to je taj treći oslonac ovog zakona koji treba da ima aktivno učešće. Mislim da bez jakih ribolovnih organizacija, ovo što ste vi napisali u zakonu, je nesprovodivo. Jedino ako podzakonskim aktima to vi budete rešili.
Vi ste rekli da imate edukaciju, da su to obavezni zaključci da imaju edukaciju. Vi verovatno znate, a ja ću vam pročitati, da Savez sportskih ribolovaca Srbije ima preko 70 ovlašćenih trenera, ima 18 selektora i trenera nacionalne reprezentacije, ima 180 sudija svih kategorija i preko 500 sportskih saradnika u ribolovu. Znači, to je jedna zavidna, hajde tako uslovno da kažem, sila koja može da edukuje mlade naraštaje o kojima svi pričamo i gde se apsolutno svi slažemo da treba edukovati decu da zavole sport, da vole ribolov, da vole prirodu i da vole da izađu na reku.
To su ljudi koji su kvalifikovani, nemamo mi šta tu da izmišljamo. Mi imamo gotov sistem, samo trebamo da ga iskoristimo, da ga unapredimo i da damo šansu ljudima koji to rade iz ljubavi, a ne iz profita, da odrade ono što vole i na dobrobit svih.
Ono što je jedna od osnovnih zamerki je da u Zakonu o ribljem fondu nedostaju ozbiljne stručne službe, odnosno organizacije koje će isključivo ili uz odgovarajuće procedure obezbediti upravljanje, a time i očuvanje ribljeg fonda u ribolovnim područjima, što je navedeno u uvodnim odredbama kao cilj zakona.
Zakon daje mogućnost da ribarsko područje može da se ustupi na korišćenje bilo kom privrednom društvu, javnom preduzeću ili drugom pravnom licu koje ispunjava zakonom nabrojane uslove koje je lako ispuniti. Koliko sam video, ono što nije valjalo u Zakonu iz 2009. godine je samo učešće na konkursu, tenderu, kako god da zovemo to kada se dodeljuju ribolovna područja. Pošto vidim da se ljudi bune oko tih ribolovnih područja, u Srbiji imamo pet ribolovnih područja. Nekada ih je bilo 18 i mislim da bi trebalo da se vratite na broj 18, jer je to mnogo efikasnije i lakše, prirodnije, da budu manje jedinice, nego da budu velike jedinice koje će imati više zakupaca ili korisnika, kako ih zovete.
Nije jasno zašto se daje mogućnost bilo kom privrednom društvu, kao i javnom preduzeću da upravlja ribarskim područjem, a ne pravnim licima, poslovnim udruženjima ili udruženjima građana osnovanih jedino i isključivo sa ciljem unapređenja, održavanja i zaštite ribljeg fonda. Ovo je iz razloga zato što se upravo te službe isključivo osnivaju sa ciljem zaštite ribarskog područja i nema nikakvog drugog skrivenog interesa, imajući u vidu da im je to isključivo jedina delatnost, što obezbeđuje objektivnost u odlučivanju, savesnost, stručnost i kompetentnost, razvoj i odgovornost u vezi sa korišćenjem ribarskog područja i drugih prava koja proizilaze iz ovog prava.
Ono što ste u ovom Predlogu zakona dali Skupštini na razmatranje, nije mi jasno, kada govorite o uslovima za dobijanje dozvole za korišćenje ribarskog područja, vi ste u članu 6. u stavu 3. u tački 3. napisali da taj koji podnosi zahtev, vlasnik preduzeća ili privatnik nije u roku od dve godine, pre objavljivanja konkursa za ustupanje ribarskog područja na korišćenje, kažnjavan za privredne prestupe i prekršaje iz oblasti zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda. To znači, ako je prošlo tri godine od kažnjavanja za takav prestup, on može da konkuriše. Pretpostavljam, ako ste limitirali na dve godine.
Pitam vas – kako možemo nekome ko je napravio privredni prestup ili napravio neki ekološki ispad u prirodi, namerni, zbog čega je kažnjen, da poverimo da gazduje prirodnim blagom Republike Srbije? Kako možemo da dozvolimo da neko ko je već kažnjen za nešto što je protivno zakonu i što je protivno prirodi i ekologiji, da mu damo posle dve godine šansu da ponovo gazduje ribolovnim područjem?
Jer ono što proizilazi iz ovog zakona, ljudi koji konkurišu i privredni subjekti koji konkurišu za dobijanje ribolovnog područja to rade iz čistog finansijskog interesa. Ono što je spisak lepih želja, to je taj elaborat koji nose i podnose i gde pišu kako će oni da unaprede i očuvaju to ribolovačko gazdinstvo, tj. područje za koje konkurišu.
Ovim zakonom pokušavate u ovim članovima da to sankcionišete i da pokušate da stavite pod kontrolu i da obavežete tog zakupca ribolovnog područja da ispuni to što je obećao. Opet da se vratim, zaobilazite društva ribolovaca koja su prirodno ljudi dobre volje koji žele da unaprede ribolov, reke, da budu čistije, bolje i lepše. Mislim da treba ozbiljno da razmotrite naše amandmane, jer bez tih usvojenih amandmana mislim da će ovaj zakon biti jako nedorečen. Ovaj zakon kako su rekle moje neke kolege – ostavlja mnogo praznina i mogućnosti manipulacije, te vas molim da razmotrite naše amandmane i da u danu kada budemo glasali za ovaj zakon, ako usvojite amandmane damo i našu podršku. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvaženi profesori, koleginice i kolege, ja sam stvarno želeo da sačekam moj amandman da pričam, ali vaša diskusija me ponukala da se javim.
Dakle, osnovna stvar o kojoj mi ovde pričamo je menjanje sistema rada Republičkog fonda. Do sada je Ministarstvo zdravlja to koje sprovodi politiku u skladu sa politikom stranaka koje vode Republiku Srbiju. Mi uplaćujemo svi u budžet Republičkog fonda novac za lečenje svih građana Republike Srbije po Bizmarkovom modelu zdravstvenog osiguranja, a upravni odbor kontroliše način trošenja i primene tih sredstava koje smo mi izdvojili za lečenje. Znači, upravni odbor ujedno i kontroliše funkciju Ministarstva u funkciji zdravlja.
Vi sada želite da prevashodno politika odlučuje o trošenju i načinu trošenja zdravstvenog novca u Republici Srbiji i tu je moj kolega Dušan Milisavljević potpuno u pravu, onda nama ne treba Fond. Onda trebamo tih 10,5% koliko je još ostalo za zdravstvo u poziciji doprinosa za zdravstvo, prebacimo u republički budžet i onda Ministarstvo to legitimno vodi. To je potpuno ispravna vaša politička odluka, jer vi svoju politiku proklamujete kroz ovakve odluke, vi ste tu potpuno u pravu, vi to možete da izglasate, ali mora da se zna šta se hoće.
Znači, mi želimo da ukinemo pravo onih koji pune Fond da odlučuju o načinu trošenja tog novca, pravdajući na hiljadu načina, i želimo da politika koju sprovodi Ministarstvo direktno kontroliše Republički fond. To je moguće. To je izvodljivo, donesete odluku i to je izvodljivo, ali to mora da se zna, da više oni koji su do sada punili fond i kontrolisali da oni to neće biti u prilici. Menjate funkciju, način funkcionisanja Fonda, i to nije problem. Onda možete u sledećem aktu slobodno da ukinete Fond, kao Fond on nije potreban. Normalno, potrebni su ti stručni ljudi ali će biti direktno pod ingerencijom Ministarstva i to je potpuno legitiman politički stav.
Ja sam protiv toga i moja stranka Zajedno za Srbiju i SDS i Stranka Zelenih. Protiv toga smo. Mi iznosimo naš politički stav zašto smo protiv toga, ali onda bar budimo dosledni da objasnimo građanima Srbije, šta radimo i kako ćemo od sada da organizujemo sistem zdravstva u Srbiji.
Vi imate potpuno pravo na to, imate skupštinsku većinu, imate politiku kojom ste se kandidovali za dobijanje vlasti u Republici Srbiji, i samo je sprovodite, ali hajde da građani razumeju o čemu mi pričamo ovde. Toliko za sada. Hvala.

Zahvaljujem
Gospodine ministre, niste u pravu. Ja se izvinjavam što moram direktno da se obratim, ali niste u pravu.
Znači, lekarske komisije i danas i juče i sutra dok vi ne budete promenili, u fondu donose odluke o medicinskim pitanjima, ne radnici fonda.
Gro radnika fonda su ekonomisti i pravnici. Ima lekara koji predsedavaju komisijama, ali što se tiče struke, to evo kolege same znaju da vaše kolege su oni koji su najuspešniji, najkvalitetniji, delegirani u te komisije.
Recimo, za retke i teške bolesti, profesorka Jelena Vojinović sa niške dečije klinike Kliničkog centra u Nišu je u toj komisiji. Ona nije radnik fonda, ona je radnik Kliničkog centra.
Znači, struka je uvek odlučivala o onome što se tiče zdravstva u Republici Srbiji u Republičkom fondu. Ja mislim da su gospoda profesori bili članovi tih komisija, ne, ili vaše kolege. Ja se izvinjavam, ali kolege sa vašeg Kliničkog centra su sigurno u tim komisijama.
Mi ovde govorimo ne o zastupljenosti, nego o faktoru prevage u odlučivanju, o tome pričamo. To je suština priče. Ja ne znam u čemu sam ja to menjao stav u odnosu na Fond, možda kada sam kritikovao zašto su Fond i Ministarstvo dozvolili da se uzme 300 miliona sa budžeta Republičkog fonda da ode u budžet Republike Srbije i da se pomogne Penzioni fond, pa ja imam pravo na to. Ja mislim da je to pogrešno. Mislim da je uzimanje tog novca pogrešno, jer u isto vreme imamo nedostatak specijalnosti koje završavaju ljudi o svom trošku. U isto vreme imamo smanjenje pozicija u Republičkom fondu. U isto vreme imamo i dalju centralizaciju. Vi imate pravo da centralizujete sistem. Moje je pravo da kažem da to nije dobro.
Sistem treba decentralizovati. Vi ga još više centralizujete i to je potpuno legitimno. Imate pravo. Imate skupštinsku većinu i mi ovde donosimo zakone, ali nemojte meni da uskratite pravo da kažem da je to pogrešno i da argumentujem zašto je to pogrešno. Zahvaljujem.

Reklamiram član 107.
Prihvatam energičnu diskusiju, energično branjenja stavova…

U tome što su me okarakterisali da imam lobotomiranu politiku.

Znači da nema mozga. Ja mislim da bi vi to trebalo da sprečite. Stvarno vas molim, prihvatam svaku argumentaciju, ali kolege, ja se vama s dužnim poštovanjem obraćam.

Znam da se ne mogu obraćati kolegama, ali vas molim da skrenete pažnju da se to više ne ponovi.

Ja sam se javio po osnovu replike, ako mogu da dobijem, gospođi Mrdaković, koleginici, jer me je pomenula.

Dobro, nema veze. Koristiću vreme… Da, po amandmanu.
Dakle, ja jesam bio predstavnik, gospođo predsedavajuća, tj. bio sam direktor Republičkog fonda u vreme kada su direktori zdravstvenih ustanova bili iz DS i naši koalicioni partneri, ali sam bio direktor i u vreme kada su bili direktori iz SNS.
Znate šta sam uradio? I jedni i drugi su od mene dobili krivičnu prijavu za nenamensko trošenje budžetskih sredstava.

Pa, nije. Nije pohvalno za direktore, za mene kao direktora Fonda jeste vrlo pohvalno, jer sam štitio budžetske pare. Zahvaljujem.

Zahvaljujem vam se gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvaženi profesori, koleginice i kolege, evo sada par reči u ovih dvadesetak, tridesetak minuta da porazgovaramo i o ovom amandmanu, koji je podnela stranka Zajedno za Srbiju zajedno sa Socijaldemokratskom strankom i Strankom zelenih.
Pošto ja vidim da naši amandmani ma kako bili dobronamerni i ma kako bili obrazloženi neće biti prihvaćeni, ja ću se obratiti malo građanima Srbije, da njima objasnim šta mi sve ovo raspravljamo ovde, da im pojasnim prvo šta je to Fond i zbog čega se mi protivimo predlogu Ministarstva i Vlade da se menja upravljačka struktura Fonda, ponavljam struktura, a ne broj.
Fond kao institucija je dobrovoljno, tj. kod nas u Srbiji, zakonom regulisano sakupljanje novca za određenu delatnost, a ona se zove zdravstvo. Fond ne leči, Fond plaća lečenje, Fond je banka para za zdravstvo koju svi radni ljudi iz Srbije uplaćuju solidarno da bi oni kojima je pomoć potrebna mogli u zdravstvenim ustanovama, u planu mreže koje su da dobiju tu zdravstvenu uslugu i da se leče.
Zbog toga upravni odbor Fonda po logici stvari čine ljudi koji pune budžet. To je, kako je i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti regulisano, po paritetnoj osnovi u zavisnosti od procenta struke ili profila koji puni budžet, pa tako imate da zaposleni imaju 40 i nešto posto njih koji pune budžet i oni su u dosadašnjem Fondu imali 14 predstavnika. Imali ste penzionere na drugom mestu kojih je 1.920.000 i oni su sa 28% bili zastupljeni i imali ste ostale koji su sukcesivno kako je njihov procenat tako i dobijali mesta, pa ste imali da u Fondu ima predstavnike sindikata, znači radnih ljudi, oni su delegirali svoje predstavnike, pa ste imali predstavnike penzionera, pa ste imali predstavnika Privredne komore ispred privatnika, pa ste imali predstavnike poljoprivrednika, jer i oni pune taj Fond.
Vlada je predložila da se smanji broj i bilo bi potpuno isto, tj. Fond bi ostao u toj funkciji kako je zamišljen da je to procentualno smanjeno, pa da recimo imamo dva predstavnika sindikata i po jedan predstavnik svih ovih grupa kojih ima manje koji uplaćuju u Fond.
Šta se sada hoće? Ovom izmenom zakona ćemo dati mogućnost da ministar ispred Vlade i u ime Vlade predloži četiri člana od budućih sedam članova upravnog odbora. Ostala tri će biti - jedan predstavnik zaposlenih, to je ispred sindikata, jedan predstavnik poljoprivrednika, jedan predstavnik penzionera. Mislim poljoprivrednik ili Privredna komora, nije ni bitno. Biće ih troje ili trojica.
Time dovodimo u situaciju Fond da nemaju odlučujuću reč oni koji daju pare za to solidarno lečenje, nego ima politika koju reprezentuje Ministarstvo, politika Vlade, ma koja Vlada bila. To je kao što sam rekao vaše legitimno pravo. Ali, vi menjate suštinu Fonda, pa sam Zakon o zdravstvenoj zaštiti u članu 209. kaže – propisano je da osiguranici u upravnom odboru treba da budu zastupljeni ne samo uzimajući u obzir kategoriju, već i brojnost pojedine kategorije osiguranika. Mi menjamo Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a nismo promenili član 209, ko delegira.
Znači, mi protivzakonito delegiramo ovde, jer nigde ne piše da Vlada delegira većinu u Fondu, nego osiguranici, znači, oni koji su napravili Fond, to nije budžet Republike Srbije, to nisu pare o kojima odlučuje politika, nego odlučuju predstavnici onih koji pune taj budžet. To je ono oko čega se mi sporimo, oko čega se ne razumemo.
Da li to možete da izglasate? Pa možete, imate 210 u skupštinskoj većini, možete da izglasate. Možete da izglasate da je zemlja kockasta, a kamoli da se promeni upravljanje u Fondu. To možete, ali mora da se zna šta se time postiže. Fond nije samostalan ni sada, sva akta koja donese Fond, a podsećam vas da je direktor Fonda član Srpske napredne stranke i ja potpuno uvažavam trud i rad gospodina Babića, jer je prvi put, ja jesam opozicioni poslanik, ispada da ja jedni branim Fond ovde, prvi put je da specijalista socijalne medicine dođe na čelo Fonda, gde mu je i mesto, jer to je specijalnost iz medicinske struke koja se bavi organizacijom zdravstva i oni to najbolje znaju.
Zato su i amandmani koje smo mi podneli. U tim amandmanima ima predstavnika socijalne medicine koji se bave analizom i radom zdravstvenih ustanova. To što se priča da je Fond do sada loše radio, pa loše je radio zato što je svako Ministarstvo moralo da da saglasnost na bilo koji akt Fonda. Ne postoji akt Fonda koji može da izađe iz Fonda bez znanja Ministarstva. Pa i taj čuveni pravilnik ugovaranja koji se sada pravi za sledeću godinu može da se napravi u Fondu kako hoćete, na to mora da da saglasnost Ministarstvo zdravlja i to je potpuno u redu i to treba tako da bude.
Upravni odbor kontroliše kako se realizuje taj pravilnik i kako zdravstvene ustanove dobijaju novac. Upravni odbor gleda kako se troši novac, jer novac Fonda nije za investicije u zdravstvu, on je za plate zaposlenih, lekove, sanitetski potrošni materijal i troškove funkcionisanja zdravstva. Investicije u zdravstvu radi Ministarstvo preko republičkog budžeta. Kupovina opreme, zidanje zgrada, to je posao Republičkog budžeta, a ne Fonda. Da ne mešamo babe i žabe.
Potpuno imate pravo da donesete takvu odluku, ali građani moraju da znaju da oni koji pune budžet više nemaju odlučujuću reč u trošenju tih para. Znači, mi pravimo Fond što nije budžet, nemojmo to da mešamo. Odlukom Skupštine, predstavnika građana, više ti građani nemaju predstavnike u većini da odlučuju o funkcionisanju Fonda, nego ima politika, ma koja bila, ma koja stranka vodila Vladu.
Zbog toga mislim da je amandman koji smo podneli mi - Zajedno za Srbiju SNS i Zeleni Srbije prihvatljiv…. Izvinjavam se, SPS.

Gospođo predsedavajuća, molim da mi vratite ovih par sekundi.
… da je smislen i da je u funkciji poboljšanja zakona, ako želite da ostavite da Fond funkcioniše onako kako je osmišljen i napravljen. Priče da u Fondu postoje ovakvi i onakvi lekari, to su lekarske komisije, ali one kolege komisije o kojima smo mi pričali, to su pozivne komisije eminentnih stručnjaka iz cele Srbije i iz pojedinih oblasti. Oni kreiraju zdravstvenu politiku. Fond to samo sprovodi u smislu finansiranja. Fond ponavljam, ne leči, on plaća lečenje.
I ono što je rekla uvažena koleginica Gordana Čomić, problem je u dve milijarde evra, ko će kontrolisati, da li oni koji pune te dve milijarde evra ili će kontrolisati dnevna politika, ma koja ona bila. Više nije ni dve milijarde evra. Našom odlukom je to smanjeno za 300 miliona evra. Onda pitanje – zašto sam ja protiv toga? Pa jesam protiv toga. Zašto? Zato što napadamo direktno, smanjujemo mogućnost lečenja. Doneli smo odluku gde 30 milijardi dinara uzeto iz Fonda i prebačeno u Penzioni fond. Verujem da je upravni odbor bio protiv toga. Verujem, nisam bio prisutan, ali verujem.
Onda imamo da specijalizacije koje su deficitarne moraju ljudi sami da plaćaju, a govoreno je da je ušteđeno 300 miliona evra. Pre neki dan direktor Babić je izašao i rekao da se uštedelo još 100 miliona evra na tenderima za lekove, a mi imamo smanjena prava za produženo lečenje, za produženu rehabilitaciju, pa imamo liste čekanja, pa imamo tendere koji su završeni u novembru mesecu, a trebali su da budu tenderi za celu 2014. godinu, a te javne nabavke su hvaljene da će za ugradni materijal kod katarakte, kolega, za ugradni kod katarakte završeno pre nepunih mesec dana. Kad će se realizovati taj tender?
Dovodimo Fond i srpsko zdravstvo u problem zbog nedostatka para koji će se pojaviti, ne ove godine, nego sledeće godine, iz prostog razloga što svi tenderi koji su sada završeni se plaćaju po zakonu Ministarstva finansija sa valutom plaćanja 120 dana i sve te obaveze će biti prenete u sledeću budžetsku godinu. Tek sledeće 2015. godine ćemo videti posledice ove odluke koju danas donosimo i koju smo doneli pre par meseci.
U trenutku kad je potrebno, u Fondu ima mnogo para i onda to skinemo, a posle toga paralelno pričamo da nema novca. Pričamo da ima para u Fondu, onda formiramo Fond za lečenje retkih bolesti kod dece, gde mi treba da uplaćujemo dobrovoljni prilog, a podsećam vas, deca su obavezni vid zdravstvenog osiguranja. Do sada je to bilo finansirano iz Fonda. Komisija u Fondu je odlučivala da li će se finansirati lečenje ili ne. Ne znam kako će biti u novom pravilniku, hajde da sačekamo donošenje pravilnika, da ga prihvati ministarstvo, da pogledamo kako se koji segment srpskog zdravstva tretira u pravilniku i na šta pacijenti imaju pravo, a na šta nemaju.
Ako već imamo uštedu od 100.000 evra, pa što ne ukinemo participaciju? Što ne ukinemo participaciju? Da li imamo višak novca? Da li ste uspeli da napravite tenderom viškak novca, kvalitetne i pošteno vođene tendere? Jeste. Pa, zašto taj novac da ide na drugu poziciju, neka bude za onu za šta su ljudi odvojili pare. Oslobodimo ih participacije. Zašto duplo da plaćaju?
Bojim se da je to samo politički marketing i da ćemo dovesti u problem onaj deo funkcionisanja društva koji se teško vadi iz problema, naročito naše zdravstvo, koje kuburi sa novcem godinama unazad. Zdravstvo u Srbiji ima para samo u ovoj sali, van ove sale nema para u zdravstvu.
Ono što sam vam rekao u načelnoj raspravi, mi uredbom, zakonom, odlukom možemo da prepakujemo budžet kako hoćete, jedan problem je kod zdravstva – razboljevanje, bolest ne možemo uredbom da smanjimo. Ovakvim načinom smanjujemo mogućnost lečenja. Ne sumnjajući uopšte u dobru nameru vas ministre, apsolutno ne sumnjam, iskreno ne sumnjam, ali mislim da je ovakva odluka, kada se Republički fond dovodi pod direktnu funkciju politike i kada se menja način funkcionisanja Fonda, to je osnova Fonda da o Fondu odlučuju oni koji daju novac, a ne politika, da ćemo u budućnosti imati ozbiljnih problema. Zato vas još jedanput molim da prihvatite naš amandman, kako bi ostavili funkciju Fonda da bude onakva kakva je bila do sada. Zahvaljujem se za sada.

Da, replika kolegi. Da, kolega, potpuno ste u pravu. Primetili ste ono što sam i ja primetio, ali kasno, kada je već predato. U kucanju je pogrešeno. U principu, ako postoji dobra volja, vi imate moć, imate Odbor za zdravstvo koji može sada da ispravi amandman i da ostavi suštinu.
Suština je, gospodine ministre, da ja štitim Fond kao instituciju i kako je zamišljen. Fond je mesto gde svi građani Srbije odlukom svih građana Srbije uplaćuju novac i time se finansira lečenje i oni odlučuju o tome kako će taj novac da se troši. Zato se i zove Fond. Vi i ja napravimo fond, damo naše pare i mi odlučujemo, ne kolega od preko puta, nego vi i ja, jer smo mi formirali fond. To je suština fonda. Vi imate pravo, to ponavljam, da promenite način odluke u fondu – da svi uplaćujemo, a da politika, ma koja bila, vodi glavnu reč u tome. To je legitimno, ali mora da se zna da vi menjate osnovnu premisu Fonda i funkcionisanje Fonda. To je suština.
Koliko će članova biti? Koliko god hoćete nije bitno. Da li je ušteda sedam? Neka bude sedam, ali neka ostane struktura Fonda u odluci da oni koji pune Fond, tako je zamišljen Fond, odlučuju o trošenju novca.
Druga alternativa koju predlaže ministar i Vlada i koju vi podržavate je da se oni koji pune budžet Fonda više ne pitaju i nemaju odlučujući glas o trošenju novca, nego predstavnici koje odabere ministarstvo, tj. Vlada. To je legitimno vaše pravo i ja to ne sporim, ali to više nije Fond, to su budžetske pare. Onda ukinimo Fond i neka bude sve u budžetu i to može. Šta izigravaju ova tri predstavnika, jedan predstavnik sindikata, je li imaju moć odluke?

Da. Hvala.