Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvaženi profesori, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju i to na član 1. koji je Ministarstvo, to jest Vlada Republike Srbije poslala u Narodnu skupštinu, koji kaže da se menja deo člana 52. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i to da se reči: “u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona“ zamenjuju rečima: „do 31. decembra 2016. godine“, gde je Ministarstvo u obrazloženju, pročitaću vam par rečenica pošto narodni poslanici to znaju, ali građani ne znaju, da bi ih uveo u priču o onome šta sam ja želeo amandmanom da učinim i šta mislim o tome što je Ministarstvo, to jest Vlada odbila ovaj amandman.
Radi se o izmeni roka za završetak akcije podele ili procesa podele elektronskih zdravstvenih kartica građanima Srbije koji su osiguranici obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Kaže: „Odlaganjem roka za zamenu isprava o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite zdravstvenom karticom do 31. decembra 2016. godine“, podsećam vas da je važećim zakonom to treba sve da bude završeno 31. decembra 2014. godine, „obezbeđuje se tehnički preduslov za blagovremenu zamenu isprava o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite zdravstvenom karticom, a na taj način obezbeđuje se i nesmetano ostvarivanje prava obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, kao i funkcionisanje sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja“. To nije tačno.
Dalje kaže: „Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike za 2014. godinu, s obzirom da je članom 112. stav 3. i 4, članom 112. Zakona o zdravstvenom osiguranju stavom 3. i 4. propisano da troškovi izdavanja zdravstvene kartice snosi osiguranik za sebe i članove porodice. Imajući u vidu da je stavom 5. navedenog člana propisano da je izuzetno obaveznik uplate doprinosa, odnosno drugo pravno ili fizičko lice, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje, može preduzeti obavezu naknade troškova izdavanja zdravstvene kartice, sredstvo za sprovođenje ovoga zakona za 2015. godinu i nadalje doniraju se u skladu sa bilansnim mogućnostima Republike, kao i u okviru raspoloživih sredstava planiranih finansijskim planom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje“.
Koliko ja shvatam, ovo je Ministarstvo dalo mogućnost da Fond, to jest republički budžet plati karticu.
Uložio sam amandman koji glasi, vodeći se ovim što sam dobio od Vlade i Ministarstva zdravlja - U članu 1. reči: „do 31. decembra 2016. godine“ zamenjuju se rečima: „do 31. decembra 2015. godine“ i dodajem da nakon stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi – Troškovi zamene isprave o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite iz stava 1. sa zdravstvenom karticom, padaju na teret Republičkog fonda. Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Dao sam obrazloženje da sam mišljenja da je rok za potpunu zamenu postojećih isprava zdravstvenom karticom propisan Predlogom zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju 31. decembar 2016. godine, to sada meni odgovaraju na osnovu odbijenog amandmana, da je taj rok optimalan, imajući u vidu sve neophodne aktivnosti koje je potrebno sprovesti radi njenog potpunog uvođenja u sistem zdravstvenog osiguranja.
Naime, prilikom predlaganja roka posebno su uzete u obzir sve neophodne tehničke mere. Znači, ministarstvo ponavlja da tehničke mere treba da se urade, kao da ništa nije urađeno do sada po ovom pitanju, koje prate postupak izdavanja zdravstvene kartice za oko sedam miliona osiguranih lica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a naročito usluge izrade, personalizacije i distribucije zdravstvene kartice.
Takođe, mišljenja smo da se navedeni amandman u delu koji se odnosi na troškove zamene isprave o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite, zdravstvenom karticom ne može prihvatiti iz formalno pravnih razloga. To se misli na moj predlog da Republički fond, tj. budžet Republike Srbije u prenesenom smislu, zato što je Republički fond deo budžeta Republike Srbije za tekuću godinu, ne može prihvatiti iz formalno pravnih razloga jer je pitanje troškova izdavanja zdravstvene kartice u potpunosti regulisano Zakonom o zdravstvenom osiguranju članom 112. stav 4.
Gospodine ministre, ja uopšte ne sumnjam da vi imate iskrenu nameru, nego se ovo više odnosi na vaše saradnike koji vam daju ova akta na potpisivanje.
Taj član ima i stav 5. To je isto član tog zakona. Propisano je da troškove izdavanja zdravstvene kartice snosi osiguranik za sebe i članove svoje porodice. Takođe, pitanje troškova izdavanja zdravstvene kartice nije predmet predložene izmene zakona.
Koliko ja znam, uvažene kolege, mi ovde formiramo zakone, mi pišemo zakone i sve ono što stigne iz Vlade postaje zakon tek kada mi ovde usvojimo, da sve ono što Narodna skupština usvoji postaje zakon. Ako se mi dogovorimo da Republički fond, tj. budžet Republike Srbije treba da snosi trošak, to postaje zakon.
Uopšte ne vidim kako to da može da se menja deo zakona koji se odnosi na vreme završetka izdavanja kartica, i tu možemo da menjamo zakon, a kada trebamo da promenimo da osiguranici ne plaćaju dodatno kartice, onda ne možemo da menjamo zakon.
Uvaženi kolega, molio bih vas da skrenete pažnju svojim saradnicima, jer ipak vi potpisujete ovo, a iza vas potpisuje predsednik Vlade, da se povede računa o tome šta se šalje u Narodnu skupštinu, jer ima narodnih poslanika, a verujem da to radi velika većina, koja vrlo pažljivo čita, a ako ne zna šta čita i ako nije pravnik, ona pita pravnika da mu objasni.
Sada bih objasnim zbog čega mislim da je moguće prihvatiti moj amandman. Kao što su dosadašnji diskutanti ponovili više puta, elektronska kartica ili kartica zdravstvenog osiguranja, to je stručni naziv u Republičkom fondu, je deo sistema koji sadrži tri stvari: elektronski karton, elektronski recept i elektronska zdravstvena kartica.
Šta je benefit ta tri elementa koja želimo da uvedemo u srpsko zdravstvo? Benefit je, prvo, ušteda materijalnih troškova koje Republički fond, tj. osiguranici preko Republičkog fonda, plaća za sve ono što se zove administriranje u zdravstvu. To je jedno. Znači, nema više kupovine kartona, recepata, uputa, sve ono što se koristi u ordinacijama i u bolnicama, što se tiče evidentiranja bolesti, protoka bolesti, protokola i raznih drugih papira koji se koriste u administraciji. Znači, nema toga.
Drugo, što je vrlo bitno, je da nema više pisanih recepata, nema kupovine recepata od strane Republičkog fonda, nema mogućnosti zloupotrebe falsifikovanja, dopisivanja, mada su i oni sada zaštićeni bar kodom, ali se potpuno isključuje mogućnost manipulacije receptima, tako što više neće biti mogućnosti da pacijent nosi recept, nego pacijent sa svojom karticom ode u apoteku, oni očitaju njegov bar kod i izađe šta mu je lekar propisao i to dobije.
Treće, vrlo bitno za sistem srpskog zdravstva i današnji način lečenja u ambulantama je ušteda vremena lekara. Lekari gro svog vremena, naročito u primarnom zdravstvu, koriste za administriranje. Prvo ukucava u elektronski karton to što je radio, koji recept treba, a sve to onda rukom upisuje u papirni karton koji Ministarstvo preko svojih inspektora zahteva da bude i dalje prisutan u zdravstvenim ustanovama, iako postoji elektronski karton. Čak idu do tog nivoa nepoverenja prema lekarima, ili je to tako propisano zakonom o tim podacima, da zahtevaju da ne bude odštampan onaj deo koji oni u kompjuter ukucaju, nego mora rukom da se piše, jer ne veruju da je to što se odštampa tačno i da nije nešto manipulisano sa time.
Umesto da idemo na to da što pre smanjimo administraciju, oslobodimo lekare administriranja, mi želimo da damo mogućnost da to traje još dve godine.
Ovde Ministarstvo kaže da su razlog tehničke mogućnosti. Preko DILS programa, to je program sa našim prijateljima iz inostranstva, mi smo izvršili kompjuterizaciju zdravstvenih ustanova maltene u 100% slučajeva. Kada kažem – maltene u 100% slučajeva, mislim, pre svega, na velike gradove, velike centre i tamo gde je to bilo…

Hoćemo, pa ja pričam o temi. Ja se stvarno izvinjavam, ja ne pričam o poljoprivredi, pričam o zdravstvu. Ako vama nije interesantno ovo što pričam …

Ne, govorim o tehničkim mogućnostima, jer je Ministarstvo u razlogu odbijanja mog amandmana reklo da treba da se preduzmu tehničke mere, tj. da tehnički nije opremljeno srpsko zdravstvo. Ja kažem da jeste, o tome pričam. Ja se držim strogo ovoga što sam dobio kao odgovor Vlade i Ministarstva.
Dakle, tehničke mere su ispunjene, šta više, ne znam za druge gradove, verovatno i oni imaju, u gradu Nišu, u Institutu za javno zdravlje, rekao sam i pre dva dana, postoji server koji treba da podrži umrežavanje svih tih elektronskih sistema.
Ono što nedostaje i što verujem da će ministar preko Republičkog fonda vrlo brzo da sprovede, to je elektronski karton univerzalan, ujednačen, kako god da ga zovete, koji će biti isti po sadržini za celu Republiku Srbiju. To nema. Svaka ustanova je naručivala za sebe poseban elektronski karton, da bi moglo da se ima jedna centralna baza, mora da bude jedinstven taj elektronski karton. Sve ostalo može. Tako da, tehnička mogućnost za odbijanje ovoga ne postoji.
Ono što treba, treba da se kupe čitači, kao što su rekli moji prethodnici. To je zanemarljiva svota za Republički fond, 60.000 evra za nivo cele Srbije.
Zašto insistiram na tome da se prihvati moj amandman da bude gotovo do kraja 2015. godine? Nije to još godinu dana, to je još 16 meseci. Iz prostog razloga, što godišnja papirologija srpsko zdravstvo, tj. Republički fond košta oko tri miliona evra. Tih tri miliona evra Ministarstvo može na mnogo pametniji način da iskoristi, na bolji način, nego što će da se da ponovo u hartiju i u duplo administriranje, zato što su zdravstvene ustanove i pored elektronskog sistema koji imaju, koji je uveden i dalje primorane da, a i to i na vašim klinikama postoji, da pišu svoje izveštaje rukom i da imaju u papirnoj formi, što nije potrebno.
Zašto kažem da treba da bude besplatno? Zato što svi osiguranici srpskog zdravstva plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje, zato što je nelogično da nešto što platim kao osiguranik moram dodatno da platim da bi mogao da koristim to što sam platio.
Republički fond za zdravstveno osiguranje dobija novac osiguranika koji uz pomoć, tj. kanalisanjem Ministarstva zdravlja, se upućuje prema pacijentima. Pre tri meseca, moji prethodnici su govorili, ministar finansija, ja to podrazumevam da ste se vi to na Vladi dogovorili, da nije on to samoinicijativno uradio, je rekao da postoji suficit, pa smo se pre dva dana dogovorili da ne postoji ušteda u zdravstvu, nego postoji racionalno trošenje, pošto to tako radite, bravo za vas, alal vera.
Ali, taj novac je prebačen penzionom osiguranju sa napomenom da nema potrebe više da se koristi u srpskom zdravstvu jer ima dovoljno para, pa ako ima dovoljno para, zašto onda ljudi da plate elektronsku karticu još 400 ili 500 dinara? Mislim i apelujem na kolege poslanike da prihvate moj amandman, jer time ćemo prvo doneti veliku uštedu u Republičkom fondu, koji može mnogo pametnije da se iskoristi, nego da se daje na hartiju i na papire.
S druge strane, apelujem na vas da prihvatite amandman iz razloga što nema potrebe da opterećujemo građane Srbije koji su osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da dodatno plaćaju svoju karticu.
Ovo što je pričano do sada oko tendera i zloupotreba, samo napominjem, ja sam isto pristalica toga da mora da se ispita, da je to raspisano 2009. godine, da je ugovor potpisan 2010. godine, da je na tenderu pobedio Zavod za izradu novčanica, da su aneksi pravljeni tako da trenutna važeća cena repromaterijala je cena elektronske kartice. Tako da, ne vidim gde je tu bilo. Možda postoji, ne znam, to ćete vi da utvrdim. Ne vidim razloga kako je bilo manipulacije.

Ja se stvarno trudim da svakog govornika u ovoj sali, ma šta i koliko pričao, bilo u temi ili van teme, pažljivo slušam, od 10,00 časova, pa dok traje sednica. Mislim da kolege treba da saslušaju kolege, pa taman mislili i dijametralno suprotno od mene.
Koristim vreme ovlašćenog predlagača i dva minuta po amandmanu.
Od 2010. do 2011. tj. prve polovine 2012. godine, kada je Vlada utvrdila cenu kartice, ja bih vas molio da baratamo tačnim podacima. Znači, nije ugovor utvrdio cenu. Ugovor je utvrdio cenu izrade, a cenu prema stanovništvu je odredila Vlada, nije ni Republički fond, niti Ministarstvo zdravlja. Ne aboliram nikog, ali to jesu činjenice.
Mislim da ono što ste trebali da uradite od 2012. do 2014. godine, a niste uradili, kako kažu vaši saradnici, iz objektivnih razloga… Ja sam tri puta pitao šta su objektivni razlozi, nisam čuo. Da podsetim građane, ova skupštinska većina je vodila Ministarstvo zdravlja od 2012. godine, ne od 2014. godine. Ovde sedi jedan bivši ministar i jedan bivši pomoćnik ministra. Ne vidim šta je bio problem, jer po tom ugovoru ste trebali da podelite 100.000 kartica u Valjevu, koja je trebalo da bude probna serija, da se vidi kako to funkcioniše u realnom životu, vi ste podelili krajem 2013. na 2014. godinu samo 600 kartica. Očekivao sam, ministre, da ćete vi da kažete šta je bio razlog, zašto to nije završeno do kraja od ovih milion i 100, 200 hiljada, jer ima različitih podataka koje su već urađene 2010. godine.

Ja vam se zahvaljujem i nadam se da ćete podržati moj amandman.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Zamoliću sve pravnike pozicije i opozicije da me saslušaju dva minuta pa neka kažu da grešim pošto je rečeno da ja nisam u temi.
U obrazloženju Predloga Vlade dobio sam u delu, kolega, koji kaže - procenat finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona, da na osnovu člana 112. st. 3. i 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da troškove zdravstvene kartice snosi osiguranik za sebe i članove svoje porodice. To piše ovde. To je potpisao predsednik Vlade.
Sledeća alineja – imajući u vidu da je stavom 5. istog zakona 112. na koji se oni kada predlažu ovo, navedenog člana, propisano je da izuzetno obaveznik uplate doprinosa, odnosno drugo pravno ili fizičko lice, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje može preduzeti obaveze naknade troškova izdavanja zdravstvene kartice. Sredstva za sprovođenje ovog zakona za 2015. godinu nadalje planiraju se u skladu sa bilansnim mogućnostima Republike, kao i u okviru raspoloživih sredstava planiranih finansijskim planom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Kolega, vi ne čitate materijal. Predsedavajući, kolega nije čitao materijal jer da je pratio moju diskusiju prošlog puta tj. prethodnog dana, rekao sam da u budžetu Republičkog fonda na poziciji – zdravstvene knjižice postoji 500 miliona dinara. Znači, Ministarstvo koje ima kontinuitet, jer vi ste na vlasti od 2012. godine, je predvidelo 500 miliona dinara za plaćanje knjižica koje imate na poziciji, aproprijaciji za knjižice, a ovde kažete da republički budžet za 2015. godinu može da predvidi dalje plaćanje. To je bio osnov da ja predložim da bude besplatan zato što mislim da je smisleno da ljudi dva puta ne plaćaju ono što plaćaju kroz doprinose, a tu su pravnici i neka kažu da li grešim. Ako grešim, greh na moju dušu.
Još nešto da vam kažem, vreme poslaničke grupe, pitao sam i očekujem odgovor od gospodina ministra. Gospodine ministre, znam da ste par meseci, ali vi po funkciji nasleđujete obaveze prethodnih ministara ma ko bio i ma šta on radio i obaveze koje je preuzeo prethodni ministar i postupke koje je uradio vi morate da sledite to dok se ne promeni činjenično stanje.
Rekli ste da je angažovanjem sadašnjeg rukovodstva Ministarstva, vas i vaših saradnika, sprečena tužba Zavoda za izradu novčanica od šest miliona evra zbog neplaćanja računa od strane Republičkog fonda, da je to izbegnuto i da je Zavod za zaštitu novčanica, tako sam shvatio, poklonio Ministarstvu tj. Fondu tih odštampanih 1,2 miliona. Ko je izvršio taj pritisak da se nešto što je plaćeno budžetskim sredstvima treba da se nadoknadi od osiguranja, jer se to radi za osiguranje. Te kartice? Ko je doneo odluku da to ide na teret budžeta Republike Srbije jer Zavod za izradu novčanica radi na osnovu budžetskih sredstava Republike Srbije? Ko je doneo tu odluku? To je prvo pitanje.
Da li se raspisuje novi tender za izradu kartica ili radite po ugovoru koji je potpisan još 2010. godine sa oba aneksa? To je drugo pitanje.
Treće pitanje tj. moj odgovor na ono što ste rekli – da li sam siguran. Rekao sam da većina zdravstvenih ustanova, pretpostavljam 90% u masi i više je za to da ako se Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš snabdeju kompjuterima da je veliki deo kompjutera potrebnih za srpsko zdravstvo zadovoljen jer nije isto jedna Grdelica i jedan Niš. To da li je kompjuter sa adekvatnim programom ili ne, stvarno ne znam. Mogu samo na osnovu onoga što pročitam, a to je vaš posao da uterate u red za šta imate podršku ako sprovedete to što kažete. Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, podneo sam amandman na član 5. koji se odnosi na član 23, a on se bavi akreditacijom visokoškolskih ustanova, tj ministarstava, konkretno, ovlašćenjima ministarstva koji kaže, pročitaću vam izgled člana kako je glasio – ministarstvo predlaže Vladi politiku visokog obrazovanja, planira politiku upisa studenata na studije koje ostvaruju visokoškolske ustanove i čiji je osnivač Republika na predlog Nacionalnog saveta, pod tri, prati razvoj visokog obrazovanja, pod četiri, izdaje dozvolu za rad visokoškolskih ustanova, pod pet, utvrđuje sadržaj diplome i dodatak diplomi.
Ministarstvo je predložilo da se to menja i da glasi – utvrđuje način izdavanja diplome i dodatak diplomi, uz obrazloženje da se to usklađuje sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Uložio sam amandman, mislim da je smislen koji glasi da umesto „utvrđuje način izdavanja diplome i dodatak diplomi“, glasi – utvrđuje način izdavanja diplome, sadržaj i dodatak diplomi.
Zbog čega? Zato što, budući da formulacija utvrđuje način izdavanja diplome, ne može u potpunosti da zameni prvobitan izraz „sadržaj“, onda predlažem da se ne izbaci stari, već da se samo postojećoj formulaciji pridoda – utvrđuje način izdavanja. Ova primedba nije samo stilskog karaktera, kako možda izgleda, jer način izdavanja ne mora da se odnosi na sadržaj diplome ili samo na njega, pa u tom slučaju sadržaji diplome mogu biti različito sagledani, od obrazovne institucije do obrazovne institucije, i da se tako unese šarenilo u sagledavanju šta sadržaj diplome obuhvata. Dobro bi bilo da se to dalje uređuje iz jednog kompetentnog centra, a to je, po mom mišljenju, jedino Ministarstvo koje praktično sprovodi državnu politiku i kroz pitanje kao što je jednoobraznost izdavanja diplome. Svedoci smo da što više visokoškolskih ustanova akredituje.
Ovim mojim predlogom, ako Ministarstvo prihvati moj amandman, će isključivo Ministarstvo uređivati kako ta diploma izgleda, da nemamo recimo jedan državni ekonomski ili pravni fakultet koji ima jednu formu diplome, to isto imate drugačije na „Megatrendu“ ili nekom drugom privatnom fakultetu ili univerzitetu, da bi diplome bile jednoobrazne, sa jednakim sadržajem, ako treba, to je već odluka Ministarstva, i oblikom i veličinom da diplome nisu raznolike, nego da oni koji steknu visokoškolsko obrazovanje imaju bar diplomu ujednačenu.
To je bila osnovna ideja i mislim da nema razloga da se ne prihvati nešto što treba da bude odluka i odgovornost Ministarstva, nego da se ostavi široko da svaki fakultet odlučuje kako smatra za shodno, a onda da vidimo da li je validno ili nije validno. Mislim da je smisleno da to Ministarstvo izvorno uredi i da nema problema. Hvala.

Samo dve rečenice.
Ako je već tako kao što vi kažete, ja nisam pravnik, pretpostavljam da to pravnici sugerišu, onda bar u članu napomenite da će to biti uređeno Zakonom o ličnim podacima. Ovako je ostalo otvoreno i nedorečeno. Ovo je otvoreno i nedorečeno. Mora da bude uređeno, mora da bude definisano zakonom, ali nećemo da napišemo da piše – zakonska formulacija dok se ne donese zakon. Tu su pravnici. Formulišite da ljudima bude jasno, da ne bude nedoumica kod određivanja kako će diploma da izgleda i šta da sadrži. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, uvaženi državni sekretari, koleginice i kolege narodni poslanici.
Danas pričamo o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je po hitnom postupku došao u republički parlament i jedna mala digresija. Ovo je ne znam koji zakon po redu koji dolazi po hitnom postupku, pa ono što je predviđeno da se radi izuzetno i van redovne procedure, mi dokazujemo u republičkom parlamentu da to može da postane lako pravilo, tako da bi trebalo izmeniti način dolaska dokumenata iz Vlade u republički parlament, jer nema potrebe da stalno pričamo da je nešto po hitnom postupku, daj izglasajte to da bude u redovnoj proceduru, da više ne ide po hitnom postupku.
Ovim predlogom zakona se traži da se u važećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju promeni jedan član gde se produžava vreme overe zdravstvenih knjižica i kaže se – u roku od tri godine od dana stupanja na snagu zakona, zamenjuje se rečima: „31. decembra 2016. godine“.
To je nešto što bi trebalo da prođe bez diskusije, po automatizmu jer se samo malo pomera rok za donošenje i sprovođenje neke odluke koja je ušla u zakon. Pošto je evidentno da će skupštinska većina ovo da usvoji, a i nema drugog načina nego da se usvoji, jer 2014. godina ističe za par meseci i nemoguće je zameniti zdravstvene knjižice novim knjižicama za dva meseca, pa taman i mi da preuzmemo vlast, to ne bi mogli da uradimo, radi građana ću da objasnim šta je to elektronska zdravstvena knjižica, šta je to elektronski karton i šta je to elektronski recept i čemu to služi, da li je to samo neka novotarija sa zapada i uslov EU na putu pristupanja EU, jedan od uslova koji moramo da ispunimo ili to stvarno daje neki benefit.
Znači, svi ste vi dragi i poštovani građani Srbije svesni da kada odete kod lekara odnesete knjižicu, pa tamo sestra izvadi vaš karton, sa tim kartonom odete kod lekara, on popuni taj karton posle pregleda, popuni recepte i to sestra overi pa vi onda odete u apoteku i tim receptima podignete lekove i terapiju koju vam je propisao vaš lekar. S tim što u međuvremenu morate da se starate i vodite računa da vaša zdravstvena knjižica bude overena, bilo potpisom i pečatom, bilo markicom, tako je zovu u narodu, jer bez toga nećete moći da uđete u ordinaciju kod lekara ili ćete moći, ali morate da platite pun iznos pregleda, laboratorijskih analiza, dijagnostičkim metoda i svega onoga što je u procesu vašeg lečenja do izlečenja potrebno da se uradi.
Znači, neophodna je overa zdravstvene knjižice, da ona bude validan overen dokument, a ta overa u prevodu znači da je ili država umesto poslodavca ili poslodavac u zavisnosti od pravnog osnova osiguranja zdravstvenog uplatio doprinose koji su do pre tri meseca bili 12,5%, sada su 10,5% jer odlukom Narodne skupštine je smanjeno 2% Republičkom fondu tj. zdravstvu Srbije od doprinosa i prebačeno u Penzioni fond, ali o tome ću nešto kasnije, par rečenica.
Ta overa garantuje da ste vi tj. neko umesto vas ili vaš poslodavac uplatio doprinose i da imate pravo da koristite novac Republičkog fonda za vaše izlečenje i sve ono što vam treba u procesu izlečenja. To je začeto neke 2006. godine kada se ušlo u proces komjuterizacije zdravstvenih ustanova u RS, tu je gospođa ministarka bivša i to su čuveni dils programi jedan, dva, tri, ne znam ni ja koliko ih je bilo, gde uz pomoć novca evropske zajednice ta kompjuterska oprema je nabavljana i zanavljana i kupovana i opremane su zdravstvene ustanove kako bi bile sposobne da pređemo na viši nivo komunikacije u zdravstvu, jedan viši nivo rada koji za cilj ima uštedu vremena i uštedu novca, da sve ovo što sam rekao da je procedura kada se ode kod lekara pređe u elektronsku formu, tako da ne postoje kartoni, da ne postoje papiri, da ne postoje recepti, da postoji jedna kartica kao nova lična karta, što je sada plastična sa čipom, gde ćete vi sve ono što treba da završite, završite sa tom karticom.
Šta se time dobija? Ako pođemo od ordinacije, izbegava se gubljenje vremena kod pisanja zdravstvenog kartona, izbegava se gubljenje vremena pisanja recepta, izbegava se dupliranje posla, izbegava se vaše maltretiranje i čekanje dok lekar to popuni i gubljenje vremena naročito što je bitno i svo ono vreme koje se neće trošiti na pisanje te administracije, lekar može da posveti pacijentu, jer sada smo svi svesni kada odemo kod lekara da dve trećine vremena koje je predviđeno za našu opservaciju potroši pišući one hartije a jednu trećinu da nas posluša, izmeri pritisak ili čuje našu muku zbog čega smo došli kod lekara.
To je to čemu služi elektronski karton, to je to izbegavanje maltretiranje i lekara i sestara, s jedne strane, a s druge strane pacijenta i dobijanje više vremena za pregled i lečenje pacijenta. To je uslov. To je benefit elektronskog kartona.
S druge strane, kada odete kod vašeg apotekara da uzmete lek, ne postoji opasnost da izgubite, zloupotrebite recept, nego prostim očitavanjem vašeg bar koda na knjižici, apotekar uđe u vas elektronski karton, vidi koja vam je terapija propisana i vi dobijete lek. To je druga prednost.
Kako to izgleda od strane Republičkog fonda? Ne postoje redovi, čekanje i nervoza kod overe zdravstvene knjižice. Postoje tzv. centralni serveri, gde svi pacijenti, tj. svi osiguranici imaju svoje podatke, gde imaju podatke o uplati doprinosa i gde vi automatski dobijete podatak da su vama uplaćeni doprinosi i nema odlaska više u lokalne filijale. Štedi se vreme. Štedi se energija, izbegava se nervoza.
Ono što je vrlo bitno – Fond zdravstva se oslobađa da radi posao za koji je i plaćen. To je analiza, način finansiranja, iznalaženje novih benefita za pacijente i praćenje protoka državnog novca koji se ogleda u budžetu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. To je osnovna funkcija Republičkog fonda, a ne da udaraju pečate i potpisuju markice, nego da prate kako se troši republički novac, kako se troši novac osiguranika. To su naše pare koje se koriste za naše lečenje.
Šta mi imamo sada? Mi sada imamo da se u taj problem ušlo 2006. godine. Godine 2008, tu gospodine ministre vi imate loše podatke od vaših saradnika pa bih vas molio da ubuduće dolazite sa tačnim podacima, znači, 2008. godine je raspisan tender za nabavku elektronskih kartica. Za vašu informaciju, pošto vidim da je nepotpunim informacijama reagovao i kolega, na tom tenderu je pobedio Zavod za izradu novčanica. Znači, nije moglo da bude nikakvih malverzacija. Od 2008. godine su rađena tri ili četiri aneksa ugovora. Jeste, tačno je da je cena bila 5,16 evra, ali u aneksima ugovora stoji, a oni se i sada primenjuju, oni nisu promenjeni, da kako bude padala cena sirovine, inputa, plastike, čipova, tako će da pada i cena kartice prema Republičkom fondu.
U prvoj polovini 2010. godine Zavod za izradu novčanica je obavestio Republički fond i Ministarstvo, ne mogu sad da se setim datuma, ali tu je ministarka koja može da potvrdi da li je ovo tačno ili nije, i rekao da može da se preuzme. Ali, imamo jedan problem. Pošto je to bilo u evrima, Fond ne može da radi sa evrima, on radi sa dinarima i trebalo je malo duže vreme da Vlada donese odluku i to je ta čuvena cena od 500 dinara, to je odluka Vlade iz 2011. ili 2012. godine, nije ni bitno. Tek onda je Fond mogao po svojoj dinamici, a dinamika je govorila da će ogledni grad za primenu elektronske kartice biti Valjevo, zato što je to filijala srednje veličine. U Republici Srbiji postoje tri vrste filijala: male, srednje i velike filijale. Pretpostavljam da znate da su velike filijale gradovi gde su klinički centri, zbog obima posla, a to su Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš. To su četiri velike filijale. Valjevo je do tada imalo umrežen sistem.
Znači, priče da zdravstvo nije sposobno da prihvati novu elektronsku karticu, da ne može da uđe u taj novi projekat olakšanja rada u ordinaciji, nisu tačne. Apsolutno sve zdravstvene ustanove, možda neka ambulanta nema kompjuter, ali ti kompjuteri nisu ne znam koliko skupi, čak su sada izuzetno jeftini, tako da to i nije trošak. Jedini trošak koji bi trebalo da se plati za uvođenje ovih kartica, pored kartica, su čitači koji za teritoriju Republike Srbije, verovali ili ne, koštaju 60 hiljada evra, za celu teritoriju, što je beznačajna svota ako pođemo od toga s kojim novcem raspolaže Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Znače, te kartice su trebale prvo u Valjevu. Godine 2013. na 2014. u Valjevu je počeo taj pilot projekat, iz prostog razloga da se vidi da li ima nedostataka, šta se dešava u realnom životu kada se to sprovodi u delo. Od 100 hiljada predviđenih, podeljeno je 600 kartica, što je nepojmljivo.
Priča se o tome da će to biti maltretiranje za osiguranike kada budu vadili kartice. Nije tačno. To može da vam dođe na kućnu adresu, kao i svaka plastična kartica koju dobijate od banke sa tim kodom, zato što vaši, tj. naši podaci se nalaze u Centralnoj bazi podataka Republičkog fonda i samo treba personalizovati, kako oni kažu, i da vi to dobijete na kućnu adresu. Nema maltretiranja.
Koji su benefiti kad budemo to uveli? Kažu da će 60% radnika u Fondu moći da radi posao za šta je plaćen, a ne da overavaju kartice. Ljudi se neće maltretirati. Koje su uštede? Gospodin ministar je rekao da je to 35 do 45 miliona koje se troše godišnje na zamenu kartica, ovih koje imamo, ovih knjižica. I plus jedno dva do tri miliona evra, jer nećemo plaćati preko osiguranja sve one recepte, upute, kartone, koji se koriste u srpskom zdravstvu. To je ta tzv. papirna galanterija ili papirna konfekcija, kako god je zvali ti ljudi koji time trguju.
Znači, ne postoji više hartija u upotrebi. I to je prednost. To treba reći ljudima. Sada čujemo da će nova cena biti 400 dinara. U redu, po ugovoru, kako idu cene inputa, tako će i da pada. A ja sada pitam Ministarstvo zdravlja – ministar finansija pre tri meseca u ovoj sali nas je ubeđivao kako su napravljene angažovanjem Republičkog fonda i Ministarstva zdravlja enormne uštede u racionalnom trošenju para. Ja bih vas molio da kada govorimo o državnom i zdravstvenom novcu ne pričamo o uštedama. Pričamo o racionalnom trošenju. Ušteda znači da nešto nismo uradili. Mi treba taj novac, kao odgovorni ljudi, da racionalno trošimo kako bismo mogli da proširimo opseg osiguranja, kako bismo mogli da ukinemo liste lekove, kako bismo ukinuli participaciju. To je racionalno trošenje. Kakve uštede u zdravstvu? Možemo samo ekonomičnije da se ponašamo. Tada je rečeno da je 300 miliona evra, ili 34 ili 35 milijarde ušteda, da nema potrebe više u zdravstvu da se koristi novac, postoje stenogrami, da to ide tamo gde treba, to je za penzije ovoga puta, mada nije ni bitno gde ide, troši se u okviru Republike Srbije i da ako bude bilo potrebe da će republički budžet da interveniše i da dopuni.
Ja sad pitam – zbog čega osiguranici koji plaćaju osiguranje i koji traže zdravstvenu uslugu moraju dodatno da plate karticu? Jel ne plaćaju oni to svojim osi-guranjem? Zbog čega Fond ne plati karticu? Na Odboru je vaš državni sekretar rekao da je Narodna banka, tj. Zavod za izradu novčanica, poklonio Fondu i Ministarstvu 1,2 miliona kartica koje treba samo da se personalizuju. U istom trenutku, poštovane kolege, na budžetu republičkog fonda se na poziciji plaćanja tih kartica za 2014. godinu nalazi 500 miliona dinara. To znači, ako mi sada odlukom Ministarstva, angažujemo tih 500 miliona dinara i štampamo u Zavodu za izradu novčanica, jer nema potrebe da raspisujemo novi tender, to je državna referentna ustanova koja štampa novac, koja najbolje to radi, koja može odmah da radi, nema tendera, taj tender je završen, koja radi po najminimalnijoj ceni zato što su cene imputa pale, znači da ćemo mi imati da ako i moraju vašom političkom odlukom građani Srbije da dodatno plaćaju te kartice, imaćemo dva i po miliona osiguranika koji neće da plate. U tom slučaju, obuhvatićemo sve penzionere, socijalno ugrožene, čujem da ćemo napokon da dobijemo tu socijalnu kartu, pa svi oni koji imaju socijalnu kartu dobiće džabe. Mada, ja mislim i zastupam stav moje poslaničke grupe da to mora da bude besplatno.
Stvar je onog ko daje osiguranje i uslugu osiguranja kako će da se organizuje. To ne sme da bude dodatni trošak. To ne sme da se plati dodatno. Zašto dva puta isto da plaćamo? Nema razloga to da radimo.
Očekujem da će, o tome ćemo pričati kad pričamo o pojedinostima, ministarstvo razmotriti naš amandman, jer tu se radi o svima nama, o našim sugrađanima i napokon počinje da se bavi, evo, kolega je pomenuo DRG grupe, dijagnostičke srodne grupe. Treba to da uvedemo, ali ne možemo da uvedemo na način plaćanja, da sad ne bih zamarao sugrađane, građane Srbije, da im objašnjavam kako funkcioniše srpsko zdravstvo, da mi radimo na otkup plana da se ne plaća efiktivna usluga, ne možemo to da radimo kada, recimo, jedan prost podatak za dijagnostičke srodne grupe mi imamo bolesnički dan koji je uprosečena vrednost svega onoga što se troši za jednog pacijenta koji leži u bolnici i uobičajene procedure. Mi imamo ujednačenu za bolesnički dan na kožnoj klinici, na neurologiji, na infektivnoj klinici i na kardiohirurgiji, što je nemoguće. Ovamo je skuplje, jer su skuplji imputi, a mi hoćemo da uđemo da plaćamo po usluzi sa ovakvim bolesničkim danom, onda ćemo terati naše zdravstvene ustanove u propast. One neće moći da podnesu taj finansijski trošak, jer oni nemaju akumulaciju, nemaju dodatni rad iz koga bi mogli da crpe sredstva, jedino sredstvo to je Republički Fond za zdravstveno osiguranje.
Mi smo se odrekli, sad ću ja da ponovim onu rečenicu koju sam pričao pre tri meseca, odrekli smo se trista miliona evra u zdravstvu, jer nam je rečeno da će sve biti u redu, a imamo problem u slabo naseljenim mestima, naročito južno od Save i Dunava, gde nemamo dovoljno lekara, gde ne možemo da pokrijemo celu teritoriju i umesto da angažujemo novac na tu stranu da povećamo kapacitete i uposlimo ljude koji nam sede na birou, mi prvo to ne radimo, onda donosimo zakon kojim dajemo mogućnost da se za deficitarne specijalnosti šalju ljudi da o svom kruvu i ruvu, o svom trošku i da sami finansiraju specijalizaciju, specijaliziraju kako ko želi i ima pare da plati kardiohirurgiju, vaskularnu hirurgiju, anesteziologiju, sve ono što je deficitarno, a ovde je kolala priča da će to dati šansu mladim ljudima za specijalizaciju. Da, u deficitarnim granama, a ne u svim granama, te vas stoga molim da ozbiljno razmotrite naše sugestije.
Normalno je da ćemo glasati protiv ako ne podržite naš amandman. Vaš predlog zakona kaže da do 2016. godine to treba da se uradi, ja mislim da je to predug period. Treba personalizovati samo kartice, to Fond može da radi bez maltretiranja i dolaska ljudi u Fond. Treba napraviti ono što trebaju vaši saradnici, gospodine ministre, treba napraviti jedinstveni program za zdravstveni karton, jer u zemlji Srbiji mi sada imamo da svaka ustanova je tenderski naručivala svoj izgled zdravstvenog kartona, to mora da bude uniforma, sa nivoima dostupnosti i ovlašćenja da li je na primarnom, sekundarnom i tercijalnom nivou i treba to dati da radi Fond, jer je Fond 2009, 2010. godine primio preko 100 inženjera elektronike zbog ovoga što sada treba da se radi. Uvođenje elektronske zdravstvene kartice u Fondu imate i pameti i saradnike koji to mogu da urade.
Oprema, serveri, matični serveri, ja za Niš znam, a vi znate za svoje gradove stoje već četiri godine u Institutu za javno zdravlje. Da li može da se umreži? Kako da ne, pa mi odavde se sad umeržujemo, odemo na Gugl ne može Fond i ambulante da se umreže u jedan server, taman posla. Mada tu ima ljudi, ja sam stomatolog, koji mnogo bolje znaju elektroniku od mene, da ne pričam o tome da je možda trebalo to staviti na ličnu kartu, ali dobro to zavisi od nivoa dostupnosti poverljivim podacima, ne želim u to da ulazim i da to diskutujem.
Znači, time treba da se bavite i da to završite do 2015. godine uz uvažavanje našeg amandmana, tu očekujemo od kolega podršku da to bude besplatno, nemojmo da dozvolimo, poštovane kolege, da ljudi plaćaju duplo, em plaćaju zdravstveno osiguranje…

Sad plaćaju izmenu kartice. To ide na teret Republičkog fonda tj. na teret budžeta koji pune građani Srbije.
Sa nadom da ćete razmotriti naš amandman ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, gospodine ministre, sudeći po ovoj diskusiji, a pošto imam vrlo malo vremena, oko tri minute, pokušaću da sublimiram šta smo mi to od 10,00 časova do sada pričali i šta je suština onoga što pričamo.
Za one građane koji su se tek sada uključili u prenos na Drugom programu RTS, mi sada diskutujemo o izmeni člana Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kojom treba da se rok koji je određen 2011. godine, a bio je kraj 2014. godine, zamene elektronskih kartica, tj. naše klasične knjižice zamene elektronskom karticom, pomeri za 2016. godinu. Vidim da će skupštinska većina to podržati.
Ono što smo insistirali i što sam ja lično tražio od gospodina ministra da uzme u razmatranje i razmisli o mogućnostima, je da ovaj rok ne bude 2016. godina iz razloga, gospodine ministre, vi ste u jednoj rečenici rekli da Fond ne može ništa da uradi bez odluke Ministarstva i tu ste potpuno u pravu, apsolutno. Vaš je posao kao ministra, sa pomoćnicima, državnim sekretarima, ko god da radi u Ministarstvu, da vodite politiku zdravstva i da kreirate politiku zdravstva, kako bi ono bilo efikasnije, dostupnije i kako bi građani Srbije imali benefit od Ministarstva i od celog zdravstvenog sistema, ne da izdajete kartice. Vaše je da date nalog Fondu zdravstva da izda kartice.
Fond zdravstva, ako ste me pažljivo slušali, ima preko 100 inženjera elektronike koji mogu da napišu program, jedinstveni program elektronskog kartona, koji je potreba ni koji ne postoji, jer sad i da hoćemo da umrežimo, ne možemo, jer programi nisu isti, nisu identični. Laik sam za tu oblast, ali to kažu oni koji se bave kompjuterima.
S druge strane, insistiram na tome da građani Srbije dva puta ne plaćaju isti trošak. Mi plaćamo doprinose za zdravstvo i podrazumeva se da u okviru zdravstvenog sistema mi ne plaćamo kartice, jer je to jedan od načina pružanja usluge. To bi bilo kao sada da izađu lekari, menjaju stetoskope i mi sada plaćamo drugačije stetoskope. Zašto? Zašto to da plaćamo? Uz to, imamo konstataciju da u Fondu zdravstva ima para. To je rekao bivši ministar finansija. Računam da skupštinska većina koja je tada glasala smanjenje procenta za zdravstveno osiguranje stoji iza svojih odluka od pre tri meseca. Znači, 300 miliona evra koje smo prebacili nema potrebe da budu u Fondu zdravstva, jer znači, u zdravstvu ima para. Zbog čega bi građani plaćali dodatno kartice?
Ono što je Zavod za izradu novčanica poklonio, nije poklonio. To su naše pare. Jedno pitanje – ko je mogao da donese političku odluku da nema utuženja u Zavodu za izradu novčanica? Ko ima tu moć? Ako je nešto za utuženje, to je bio Republički fond za zdravstveno osiguranje. Ko je doneo odluku da se ne utuži? Ko je napravio štetu Zavodu za izradu novčanica? To nije pitanje i tema za vas. Vaša je organizacija zdravstva. To je za predsednika Vlade. Zahvaljuje.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan u nizu zakona po hitnom postupku, gde je Ministarstvo zdravlja, ne poštujući proceduru koja treba da važi u ovom visokom domu, bez javne rasprave, dalo predlog izmene člana 184, o kome ću nešto kasnije reći, a da sam u pravu, govori sledeće.
U tački 9, u materijalu koje je Ministarstvo zdravlja dostavilo narodnim poslanicima, kaže se, na pitanje da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoj stav, Ministarstvo zdravlja daje narodnim poslanicima, vi koji ste pažljivo čitali materijal ste naišli na ovaj pasus, da „na osnovu člana 41. stav 2. tačka 3. Poslovnika Vlade, prečišćen tekst, itd, Odbor za javne službe Vlade doneo je zaključak 05 broj 011 od 22. jula 2014. godine kojim se prihvata predlog Ministarstva zdravlja da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti.“ Vrlo interesantna rečenica i vrlo interesantna konstatacija za nešto što ide po hitnom postupku pred narodne poslanike da usvojimo izmenu zakona.
Pošto vidim da će skupštinska većina izglasati ovu izmenu člana 184, ali i radi građana Srbije, da bi znali o čemu mi ovako žustro pričamo ovde, želeo bih da vam kažem šta je suština člana 184. Suština člana 184. je kako se dobijaju specijalizacije kod ustanove iz plana mreže i kod privatnih ustanova, znači, kako se odobravaju specijalizacije i put i način dobijanja tih specijalizacija, a povod za izmenu ovog člana je to što ja vidim da ste svi ispustili u diskusiji – deficitarne specijalizacije u srpskom zdravstvu, ako sam ja dobro razumeo, gospodine ministre. Znači, izmena člana 184. se bazira na potrebi određenih specijalnosti koje nedostaju srpskom zdravstvu.
Da bi ljudima bilo jasnije kako se dobijaju specijalizacije, do sada, do izmene ovog člana, specijalizacije može dobiti samo onaj koji ima stalni radni odnos u ustanovama iz Plana mreže, a to su, prevedeno na naš jezik, da građani razumeju, državne zdravstvene ustanove. To su ustanove iz Plana mreže. Znači, da bi neko dobio specijalizaciju na osnovu plana specijalizacije koji pravi Institut za javno zdravlje „Batut“ i Ministarstvo zdravlja, mora da bude stalno zaposlen. Sve bi to bilo u redu da ne postoje tzv. čuveni kadrovski planovi koje daje Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje „Batut“ svakog 1. januara, u okviru ugovora zdravstvenim ustanovama, gde se kaže koliko koja ustanova može da ima zdravstvenih radnika i saradnika. Sve ustanove u Republici Srbiji imaju višak kadra. Tako imate da, recimo, 95% radnika neke zdravstvene ustanove je plaćeno preko budžeta, tj. preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a 5% iz tzv. ličnih prihoda koje ostvaruju zdravstvene ustanove i to je taj višak o kome se priča mesecima i godinama u srpskom zdravstvu.
Ustanove se snalaze na razne načine zbog toga što kadrovski planovi ne uzimaju u obzir da se neko razboli, ne uzimaju u obzir godišnje odmore, ne uzimaju u obzir strukturu i raspored stanovništva na teritoriji te zdravstvene ustanove, nego se to radi tipski, tako da imamo situaciju da veliki domovi zdravlja, kao što je niški, ima po kadrovskom planu višak lekara a de fakto, na terenu, njemu nedostaju lekari zbog toga što ima razuđenu mrežu. Ima 54 sela gde ne može da pokrije lekarima, zbog toga što nema dovoljan broj pacijenata u tim selima, a oni su udaljeni od Niša i treba im zdravstvena nega.
Te specijalnosti, naročito kako je Ministarstvo poslalo ovde nama, a deficitarne specijalnosti koje uzrokuju promenu člana 184. su hirurške grane, patologija, oftamologija, znači sve one grane gde imamo liste čekanja, i povod su za izmenu člana 184, gde se uvode dve nove kategorije: to je da dosadašnja potreba da se ima dve godine radnog iskustva kod stalno zasnovanog rada u zdravstvenoj ustanovi da bi se dobila specijalizacija, i to nije bez veze bilo do sada, jer tada, za tih dve godine, ljudi koji su starije kolege, tzv. mentori koji vode početnika kroz rad i uvode ga u rad sa pacijentima, oni procenjuju da li je on za neku specijalnost ili nije, za koju bi se on kandidovao, znači, to se briše, i drugo, uvodi se da studenti, tj. lekari koji su završili fakultet, obavili obavezni lekarski staž i položili stručni ispit, mogu da dobiju specijalizaciju ali samo, ako sam ja dobro razumeo, gospodine ministre, iz deficitarnih grana. Znači, ne sve specijalizacije. Vi ste to ovde lepo rekli – izuzetno od stava 1. ovog člana za oblast deficitarnih grana medicine, stomatologije odnosno farmacije, Ministarstvo može za nezaposlenog zdravstvenog radnika sa visokim obrazovanjem, koji je završio pripravnički staž i položio stručni ispit, da odobri specijalizaciju kao i užu specijalizaciju po položenom specijalističkom ispitu. To piše u članu.
To znači da u Niškom kliničkom centru, gde nedostaju anesteziolozi i gde imamo 3.050 radnika ugovorenih i gde imamo, recimo, 200, ili 100, ili 50, ne znam tačan broj neugovorenih lekara koji mogu da dobiju specijalizaciju i imaju iskustvo i afiniteta za tu oblast medicine, neće moći da dobiju specijalizaciju, nego će dobiti oni koji su završili medicinski fakultet i koji su odstažirali i položili stručni ispit. To piše u vašem članu. Ja ne znam šta vi mislite, ali to ovde piše.
Da bi lekar koji je u kliničkom centru prekobrojan, tj. nije ugovoren, dobio specijalizaciju, mora da ispuni jedan od uslova, a on kaže da mora da bude trajno zaposlen, a misli se da je ugovoren sa fondom zdravstva. To piše u vašem članu.
Zarad zgrađana Srbije, moj amandman koji sam ja uložio na član, a pročitaću vam član koji je dalo Ministarstvo zdravlja, u izvornom obliku, kako bi ljudi mogli da vide o čemu se radi. Znači, član 184. glasi: „Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik sa visokim obrazovanjem, koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa zdravstvenom ustanovom odnosno privatnom praksom, može se stručno usavršavati, sticati specijalizaciju, pod uslovom da je završio pripravnički staž i položio stručni ispit, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Zdravstveni radnik sa visokim obrazovanjem može se posle završene specijalizacije usavršavati i u užoj specijalnosti, pod uslovom da je obavljalo poslove zdravstvene zaštite u skladu sa ovim zakonom, kao specijalista određene grane medicine, stomatologije odnosno farmacije. Izuzetno od stava 1. ovog člana – to je taj interesantan deo u ovom članu – za oblasti deficitarnih grana medicine, stomatologije odnosno farmacije, Ministarstvo može za nezaposlenog zdravstvenog radnika sa visokim obrazovanjem, koji je završio pripravnički staž i položio stručni ispit, da odobri specijalizaciju kao i užu specijalizaciju, po položenom specijalističkom ispitu.“
U prevodu, to znači da svi oni koji su završili medicinu ili stomatologiju ili farmaciju, obavili obavezan lekarski staž i položili stručni ispit, će morati o svom trošku da plate specijalizaciju i sami sebe da izdržavaju za svo vreme specijalizacije, dok oni ljudi koji su u stalnom radu i koji preko ustanove u kojoj su zaposleni dobiju specijalizaciju, dobijaće platu od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao ugovoreni radnik i ustanova će im platiti specijalizaciju.
Ministar za svaku kalendarsku godinu, najkasnije do 31. decembra tekuće godine donosi odluku u oblastima medicine, stomatologije, odnosno farmacije, koje su deficitarne u Republici Srbiji na osnovu mišljenja zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije u skladu sa zakonom.
Odobravanje specijalizacije i užu specijalizaciju vrši zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa u skladu sa planom stručnog usavršavanja iz člana 183. Odluku o odobravanju specijalizacije i uže specijalizacije u skladu sa stavom 5. ovog člana donosi direktor zdravstvene ustanove, odnosno osnivač privatne prakse. Ministar rešenjem daje saglasnost na odluku iz člana 6, itd.
Zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik dužan je da zaključi ugovor sa zdravstvenom ustanovom, odnosno privatnom praksom o pravima, obavezama i odgovornostima za vreme stručnog usavršavanja u toku specijalizacije, odnosno uže specijalizacije.
Vrlo interesantan jedan deo ovog člana koji kaže – zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, dužan je da u zdravstvenoj ustanovi iz plana mreže provede u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije po položenom specijalističkom ispitu.
To je bilo i do sada u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, ali se to odnosilo na ljude koji imaju stalni radni odnos u zdravstvenoj ustanovi i koja ustanova finansira da završe specijalizaciju. Po ovome kako je dato u ovom članu, to se odnosi na ove ljude koji će o svom trošku da se školuju, usavršavaju i sami sebi da plate specijalizaciju i faktički potpisaće sa ustanovom, kako kaže ovaj član, jer drugačije ja ne vidim da stoji u njemu, da će duplo duži vremenski period provesti u radu u toj ustanovi kada završi specijalizaciju. Pitam, kako će da provedu, kao neugovoreni ili ugovoreni?
Ovde je osnovna suština problema u tome da država, tj. ministarstvo pokušava da sve ono što je trebalo da bude normalno zanavljanje zdravstvenog kadra prebaci na privatan trošak, jer ne može niko da me ubedi da jedan ortoped, koji je deficitaran, da jedan anesteziolog, kardiohirurg, vaskularni hirurg, patolog, jer zbog toga zato što neko nije lepo planirao, ne, nego zato što zdravstvene ustanove zbog kadrovskog plana koji imaju na početku godine i određenog broja plata koje dobijaju od RFZO nemaju mogućnost da prime završenog lekara koga će da pošalju na specijalizaciju. Ovim ministarstvo pokušava da nedostatak specijalnosti, koji će se javiti kroz određeni period, nadoknadi tako što će dobiti gotove specijaliste o svom trošku, a time opet pravimo građane prvog i drugog reda kod završenih lekara.
Koliko njih će moći sebe da finansira četiri, pet godina i svoju porodicu i pri tome da plaća specijalizaciju? Da li oni najbolji ili oni koji su situirani? Zbog toga trebamo dosta dobro da razmislimo kod izglasavanja ovog člana.
Predlažem, ako je Skupština raspoložena da prihvati moj amandman, koji glasi:
„Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik sa visokim obrazovanjem, koji je završio pripravnički staž, položio stručni ispit i obavlja zdravstvenu delatnost dve godine po položenom stručnom ispitu, može se stručno usavršavati, sticati specijalizaciju za specijalnosti u skladu sa planom stručnog usavršavanja zdravstvene ustanove, a ako je u radnom odnosu, a ako je nezaposlen za deficitarne specijalnosti po rešenju ministra.
Ministar za svaku kalendarsku godinu, najkasnije do 31. decembra tekuće godine donosi odluku u oblasti medicine, stomatologije, odnosno farmacije koje su deficitarne u Republici Srbiji, na osnovu mišljenja Zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike u skladu sa zakonom.
Zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik može obavljati zdravstvenu zaštitu iz oblasti koju specijalizira samo pod nadzorom ovlašćenog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika ili ti mentora.
Zdravstveni radnik sa visokom stručnom spremom koji je u radnom odnosu može se posle završene specijalizacije usavršavati u užoj specijalnosti u skladu sa planom stručnog usavršavanja zdravstvene ustanove, a zdravstveni radnik sa visokom stručnom spremom koji je nezaposlen za deficitarne uže specijalnosti prema rešenju ministra.
Odobravanje specijalizacije i užih specijalizacija za zdravstvene radnike, odnosno zdravstvene saradnike, koji su u radnom odnosu vrši zdravstvena ustanova, odnosno vlasnik privatne prakse, u skladu sa planom stručnog usavršavanja iz člana 183.
Odluka o odobravanju specijalizacije, uže specijalizacije za zdravstvenog radnika i zdravstvenog saradnika koji su u radnom odnosu, u skladu sa stavom 5. donosi direktor zdravstvene ustanove, odnosno osnivač.
Rešenje ministra iz tačke 7. i 8. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti postupak“.
Ovim postižemo da predloženim amandmanom se predviđa da zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici moraju obavljati zdravstvenu delatnost dve godine pre nego što se mogu stručno usavršavati, odnosno sticati specijalizaciju. Smatram, da je s obzirom na značaj zdravstvene delatnosti potrebno da zdravstveni radnik obavlja određeni period zdravstvene delatnosti kako bi se jasno utvrdilo u kojoj grani medicine može ostvariti najbolje rezultate i u skladu sa tim da bude i upućivan na odgovarajuću specijalizaciju. Na ovaj način, uz uvođenje dodatnih mera u pogledu stručnog usavršavanja imali bismo kvalitetnije kadrove u zdravstvu.
Gospodine ministre, što se tiče tih dodatnih mera, predlažem da se otvore zdravstvene ustanove za volonterski rad i stručno usavršavanje u trajanju od dve godine po mentorskom modelu za broj lica u skladu sa planom prirodnog odliva svake pojedinačne ustanove iz plana mreže.
Pod dva, da uredite zakonski okvir da se volonterski rad prihvati kao osnov za ispunjenje uslova od dve godine rada u zdravstvenoj ustanovi.
Pod tri, u prvom aktu odobriti deficitarne specijalizacije shodno analizi kvota po delatnostima za određenu teritoriju statističkog regiona za nezaposlena lica, a koja su radom na određeno vreme stekla određeno radno iskustvo od najmanje dve godine, a po vašim podacima ima ih 900 u Srbiji, mislim lekara koji imaju rad na određeno vreme.
Pod četiri, neophodno je uz analizu deficitarnih oblasti zdravstvene struke za ustanove iz plana mreže uraditi analizu kompetitivni mentori po specijalističkim oblastima, ispunjenost uslova u nastavnim bazama fakulteta zdravstvene struke za sprovođenje programa specijalističkih i uže specijalističkih studija.
Na kraju, napred navedenim merama uspostavlja se program jasnih i preciznih kontrolisanih aktivnosti usmerenih na razrešenje problema deficita kadra određene specijalnosti.
Mislim da bi ovaj predlog člana 184. koji sam dao kroz amandman bio daleko svrsishodniji, celishodniji i dao bi mnogo bolje rezultate nego član koji je predložila Vlada, jer stvarno je put nedorečenosti i stavlja završene studente medicine, stomatologije i farmacije naročito tamo gde su najkomplikovanije i najzahtevnije specijalnosti u neravnopravan položaj, jer ćemo dobiti da te specijalizacije dobijaju oni koji mogu da finansiraju, a ne oni koji su najbolji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, član 10. glasi – ustanove javnih medijskih servisa i drugi mediji koji deluju u skladu sa načelima javnih medijskih servisa posebno su dužni da u pojavama, događajima i ličnostima izveštavaju pravovremeno i nepristrasno i da omoguće izražavanje ideja i mišljenja koje su zastupljena u zajednici da podstiču na raspravu u duhu tolerancije o svim temema od interesa za javnost, da proizvode raznovrsne programske sadržaje i da teže najvišem nivou kvaliteta usluga. To je Vlada predložila.
Moj amandman glasi da iza reči „ustanove javnih medijskih servisa“ se dodaje „na republičkom, pokrajinskom, regionalnom i lokalnom nivou“.
Zašto sam ovo ovako napisao svi znamo da će sredinom sledeće godine svi lokalni mediji koji su pod ingerencijom ili koje finansiraju lokalne samouprave biti privatizovane, jer država izlazi iz lokalnih medija i onda ćemo dobiti, ako ne usvojimo amandman koji sam podneo ja i kako kaže predsedavajuća, gospodin Stošić, dobićemo da imamo jednake mogućnosti svih građana Republike Srbije da na isti način koriste usluge javnog medijskog servisa, i da nemaju svi ista prava kod ostvarivanja javnog interesa.
Trenutno iz budžeta Republike Srbije, a kasnije iz takse i po ovom zakonu će tako ostati, se finansira RTS 1. i 2. i 3. i programa Radio Beograda, kao Republički javni servis koji pokriva teritoriju cele Republike, i imamo finansiranje RTV 1. i 2. program i tri radijska programa koji se isto finansiraju na isti način kao i RTS građanima, tj. novcem od svih građana Republike Srbije.
Ako ne budemo usvojili ovaj amandman polovina teritorije, više od polovine, 65% Republike Srbije južno od Save i Dunava i polovina naših sugrađana, tj. sunarodnika neće imati isto pravo i mogućnosti da koriste javni medijski servis kao što imaju naši sugrađani, sunarodnici u Vojvodini i kao što imaju zahvaljujući ovom zakonu i RTV i građana koji žive naših sunarodnika u Beogradu, jer oni po zakonu o glavnom gradu imaju Studio B.
Time će građani juga, južno od Save i Dunava plaćati tv pretplatu, bilo da ona ide preko budžeta u narednom periodu do stupanja na snagu zakona o taksi, kad počnemo da je plaćamo kao taksu, ali neće imati ista prava da koriste usluge servisa kao što imaju građani Srbije koji žive u Beogradu i u Vojvodini.
Te vas s toga molim da u danu za glasanje podržite ovaj amandman, kako bi smo, ja sam za to da svi imamo iste obaveze, ma gde bili i živeli na teritoriji Republike Srbije omogućili da ma gde ko živeo na teritoriji Republike Srbije ima ista i prava. Ja vam se zahvaljujem.

Jel kao podnosilac amandmana ili poslaničku grupu?

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, gospodine ministre.
Član 18. govori o sledećem, govori o konkursima i kaže – konkursi se raspituju za projekte, pod jedan – proizvodnja medijskih sadržaja; pod dva – organizovanje i učešće na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima kao i unapređivanje profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja i da ne čitam član na dalje, da ne gubim vreme.
Moj predlog je da se briše ovo „prigodnim“ iz člana 18. tako da bi član 2. glasio –organizovanje i učešće na stručnim, naučnim skupovima, kao i unapređenje profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnom informisanja.
Ono što je interesantno…