Ne, pa ja sam podneo amandman. Ja sam mislio da ste meni dali zato što je moj amandman.

Ja se izvinjavam.

Samo bih vas molio ono vreme koje sam iskoristio da skidate od ovih dva minuta, jer to je moj amandman. Hvala.
Odgovor ministarstva je – amandman se odbija iz razloga što bi prihvatanjem amandmana na član postao nedovoljno jasan i precizan.
Znači, ovo što ja tražim da se briše prigodnim i da član 2. glasi – organizovanje i učešće na stručnim, naučnim skupovima, kao i unapređenje profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja je nedovoljno jasno, a jasnije je i određenije ovo što je predložilo ministarstvo koje kaže – organizovanje i učešće na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima.
Sad ja pitam gospodina ministra – šta je to prigodni skup? Ko određuje šta je prigodni skup? Gde piše šta su prigodni skupovi, jer oni koji organizuju skupove i žele da se njihov skup prenese? On treba da zna šta je to što treba da ispuni taj skup da bi bio prigodan i da bi se preneo.
Molim vas da uvažite moj amandman mislim da je smislen, da je jasan i da zakonodavcu daje jasne i precizne smernice kako da primeni ovaj član. Ovako ostavljamo mogućnost da neko u Nišu to prigodno tumači na jedan način, drugačije u Beogradu, na treći način u Zaječaru i u Novom Sadu, te molim da zakon bude jednak, jasan i isto tumačen na teritoriji cele republike. Zahvaljujem se.

Kao podnosilac amandmana, dva minuta.
Dakle, da ne bih ponavljao ovo što je kolega Stefanović rekao, samo ću prokomentarisati obrazloženje Vlade, tj. ministarstva i pravne službe ministarstva zašto je ovaj odbijen.
Kaže – amandman se odbija iz razloga što svaki organ može da kontroliše sredstva koja je sam odobrio na konkursu ili po drugom osnovu. Ja ovde govorim o tome da su sredstva, tj. mi koji smo podneli ovaj amandman smo u obrazloženju rekli – proteklih godina u našu zemlju ušla su zanačajna finansijska sredstva u oblasti informisanja, a da o tome nema prave evidencije niti kontrole kako su i za koje namene utrošena.
Poput domaće državne pomoći i finansijske podrške iz inostranstva utiču na slobodnu konkurenciju na domaćem tržištu, zbog toga je neophodno da Komisija za zaštitu konkurencije analizira, odobrava ili zabranjuje taj vid finansijske pomoći iz inostranstva domaćim medijima.
Molio bih vas gospodine ministre, na osnovu ovog obrazloženja da mi prokomentarišete ono što je odgovorilo Ministarstvo, da se amandman odbija iz razloga što svaki organ može da kontroliše sredstva koje je samo odobrilo na konkursu ili po drugom osnovu, a govorimo o stranoj pomoći. Pa da vidim kako su to našli vezu.

Gospodine ministre, kolege narodni poslanici, član 5. govori o regulatornom telu za elektronske medije i on kaže da regulatorno telo za elektronske medije, u daljem tekstu: regulator, osnovano ovim zakonom, je samostalno nezavisno regulatorno telo, organizacija sa svojstvom pravnog lica koje vrši javna ovlašćenja u cilju, pa navodi, delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji, unapređivanje kvaliteta i raznovrsnosti elektronskih medija, doprinosi očuvanju i zaštiti slobode mišljenja, izražavanje u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija, zaštite korisnika usluga elektronskih medija, a u skladu sa odredbama ovog zakona, a na način primeren elektronskom društvu.
Regulator je funkcionalno i finansijski nezavistan od državnih organa i organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatera. Sedište regulatora je u Beogradu, predlažem da sedište regulatora bude u Kragujevcu i obrazlažem sledeće.
Usvajanje ovog amandmana bilo bi u potpunoj saglasnosti sa proklamovanim ciljem svih političkih partija o neophodnosti decentralizacije zemlje. Pošto je uloga regulatora podjednako važna za sve emitere, smatram da iz geografskih, ali i ekonomskih razloga je najprihvatljivije da sedište regulatora bude u Kragujevcu.
Vlada je odbila amandman i obrazloženje je sledeće – preseljenjem sedišta regulatora iz Beograda u Kragujevac proizvelo bi nepotrebne troškove za državu, ali nisu jasni korisni efekti koji bi se time postigli. Korisni efekti koji bi se time postigli gospodine ministre, a to kažem inače Vladi, da sve ono što smo zagovarali u smislu decentralizacije države, a to podrazumeva da se decentralizacijom trudimo da stvorimo politički uslov da svi građani Srbije pored obaveza koje treba svi da imamo u ovoj zemlji, iste i jednake obaveze, da imamo ista prava i mogućnosti.
Uopšte ne vidim da u 21 veku u eri elektronike regulator ne bi bio u Kragujevcu. To nije mnogo za decentralizaciju, ali to je pokazivanje dobre volje i namere Vlade da narednim koracima, decentralizacijom sve delove države učini interesantnim za život u istoj meri, na isti način i da svim građanima pruži iste mogućnosti.
Pošto je ovo odbijeno, uopšte se ne bunim i prihvatam vašu odluku. To je stvar politike i to je politička odluka. Ovo je drugo političko pitanje koje se otvara ovim setom zakona. Prvo je regionalni servis koji Vlada odbija da otvara, a drugo je odbijanje decentralizacije. Jedno je politička priča a drugo je kada to treba da implementiramo u zakon i da sprovedemo u delo. Hvala.

Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, neću pričati o delu koji sam predložio, a što je odbila Vlada. O tome je dovoljno rekao gospodin Stefanović i gospodin Čikiriz. Znači, radi se o istoj temi, isti je amandman, na isti član. Samo ću građanima Srbije koji žive u Šumadiji, istočnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji da prepričam i pojasnim ono što je upravo bilo, zadnjih desetak minuta, tema o kojoj se priča u ovoj sali.
Mi ćemo sredinom sledeće godine, setom zakona koji se sada usvaja, da privatizujemo, tj. da država izađe iz vlasništva, čitam između redova, lokalne samouprave svih lokalnih medija koje su one osnivale. Znači, biće na tenderu i biće privatizovane, tako da više lokalni mediji neće postojati na ovaj način na koji su do sada postojali, da će oni biti privatizovani i da neće više biti finansirani od lokalnih samouprava. To kaže set ovih zakona.
Set ovih zakona kaže da će pretplata prestati da se plaća od donošenja ovih zakona i da će sve ono što je trošak Radio televizije Srbije, oba elektronska programa i tri radio programa, kao i dva programa Radio televizije Vojvodine i tri programa Radio Vojvodine, biti finansirani iz budžeta i to je ovo što je kolega Čikiriz rekao. To je nekih 7,5 milijardi iz budžeta, a onda će nastaviti da plaćaju taksu koja se sada zove pretplata, tada će biti taksa i svi ćemo plaćati 500 dinara za javni servis.
Javni servis u Republici Srbiji je Radio televizija Srbije, koja pokriva celu teritoriju i plaća se od tih 500 dinara. Javni servis je i Radio televizija Vojvodina sa svoja dva televizijska programa i tri radijska, koji će se plaćati iz tih isto 500 dinara. Mi tražimo da javni servis, koji se finansira iz pretplate, od tih 500 dinara bude i u Šumadiji, bude u istočnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji.
Kolege kažu da to nije opravdano i da ne treba. Mislim i naša poslanička grupa, a vidim i kolege koje su diskutovali, da je to politički loše, da pravimo građane prvog i drugog reda. Oni koji žive u Šumadiji, istočnoj i zapadnoj Srbiji će plaćati pretplatu i neće imati ista prava, javne informacije, količine javne informacije i vrste javne informacije, zbog toga što je nemoguće vremenski to uraditi i odraditi. To već vidimo kako izgleda, kao što će imati Beograd i Vojvodina.
To je osnovni problem o kome sada diskutujemo. Mislim da je to štetno i da bez potrebe otvaramo veliki politički problem. Bez potrebe pravimo građane prvog i drugog reda i mislim da će ministar do kraja ove rasprave, a i narodni poslanici koji žive u Šumadiji, istočnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji glasati za ovaj amandman i dati pravo svojim sugrađanima da imaju isto pravo kao građani Beograda i Vojvodine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 13, koji govori o javnom servisu i koji su to javni servisi na teritoriji Republike Srbije, dao amandman da i pored RTS i RTV i regionalni javni servisi proizvode i objavljuju medijske sadržaje kao elektronsko izdanje na internetu i da oni budu javni servis.
Jedno od obrazloženja koje sam dobio kod odbijanja je da RTV mora da postoji zato što je to stečeno pravo, i ja sam za to i glasam za to da postoji, jer državni javni servis ne može da ispuni funkciju istovremeno istim kvalitetom na teritoriji cele Republike. Zato je dobro da Vojvodina ima RTV sa jednim i drugim TV kanalom i tri radio kanala. To isto tražim, zbog tog kvaliteta javne misli, informacije i javnog servisa, i za Šumadiju, istočnu, zapadnu i južnu Srbiju, ali jedan od argumenata je bio – zato što u Vojvodini ima puno nacionalnih manjina i oni imaju svoje redakcije kojima zadovoljavaju svoja Ustavom zagarantovana prava kao nacionalne manjine.
Onda pitam, gašenjem lokalnih televizija, gašenjem javnih servisa koji su bili u funkciji lokalnih samouprava ne postojanjem regionalnog servisa šta ćemo raditi sa nacionalnim manjinama južno od Save i Dunava, šta ćemo da radimo sa Vlasima, sa Bugarima, sa Albancima, šta ćemo da radimo sa njihovim pravima? Gde će oni da zadovolje svoje?
Po ovome što kaže ministar Tasovac, to bi trebalo da bude u RTS. Znači, RTS će otvoriti redakcije za sve nacionalne manjine, a onda ne date da postoje regionalni servisi za 4,5 miliona građana Srbije ispod Save i Dunava, koji uredno plaćaju i ispunjavaju svoju obavezu pretplatom. To je malo nelogično.
Još jedanput vas molim, ministre, vi imate mogućnost da date predlog, a apelujem na kolege poslanike, jer našim glasanjem i prihvatanjem amandmana to postaje zakon, da prihvatite ove amandmane i omogućite građanima Srbije i Šumadije, istočne, zapadne i južne Srbije da imaju ista prava kao što imaju iste obaveze sa ostatkom Srbije. Zahvaljujem se.

Amandman na član 25. predlog zakona koji sam podneo, kaže da se broj deset menja sa brojem pet, odnosi se na godine iskustva kandidata za funkciju direktora.
Mislim da je ovim amandmanom data šira mogućnost da se veći broj stručnih, mladih kadrova javi i konkuriše, da limitiranjem sa 10 godina iskustva kao što se traži u zakonu maksimalno sužavamo eventualan broj kvalitetnih kandidata ne sporeći kvalitetnost onih koji imaju deset godina radnog iskustva. Oni će i ovako, ionako konkurisati ali mislim da bi ovim amandmanom dali šansu mladim stručnim ljudima koji imaju šta da kažu o ovoj oblasti, da mogu da konkurišu. To je bio jedini razlog. Ne, da bi se nestručni i nedovoljno verzirani ljudi konkurisali, nego da i kod mladih ljudi kojih ima puno, koji su kvalitetni i stručni da im damo šansu da mogu da konkurišu, a neosporno oni koji imaju 10, 15 godina radnog iskustva sa ovim karakteristikama oni će i ovako i onako da konkurišu. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, kolege narodni poslanici, pročitaću samo deo člana na koji se odnosi moj amandman. Govori se o načinu plaćanja takse i kaže se da se sredstva prikupljena na osnovu takse uplaćuju na podračun RTS i RTV otvoreno kod uprave za trezor. Sredstva uplaćena na području Republike Srbije van teritorije AP Vojvodine su prihodi RTS. Sledeći stav je – sredstva naplaćena na području teritorije AP Vojvodine raspoređuju se tako što se 70% uplaćenih sredstava raspoređuje Radio-televiziji Vojvodine, a 30% uplaćenih sredstava se raspoređuje Radio-televiziji Srbije.
Ja sam predložio da se sredstva koja se naplaćuju van teritorije AP Vojvodine, ne razumem ovu formulaciju, ali ajde, nije bitno, dele tako što će 70% ići Radio-televiziji Srbije kao krovnom javnom servisu u Republici Srbiji, a 30% za regionalne servise koje zagovaram, jer kad ugasimo lokalne medije po samoupravama, po našim opštinama i gradovima južno od Save i Dunava, Šumadija, istočna, zapadna i južna Srbija neće imati isti kvalitet i isti nivo javnog servisa i zadovoljenje javnog interesa kao što je u Vojvodini.
Napominjem, da RTS kao krovni servis na celoj teritoriji Republike Srbije, mi južno od Save i Dunava ćemo plaćati 100% i gledaćemo onoliko koliko on može da proizvede program, a u Vojvodini će gledati isto koliko i mi, ali će plaćati 30%.
Predlažem, i ja sa tim nemam problem, ali imam problem sa tim da se južno od Save i Dunava u Nišu, Vranju, Leskovcu, Šapcu, gde god, ne dozvoljava formiranje javnih servisa pravdajući se da nema novaca. O novcu odlučujemo mi, Narodna skupština, narodni poslanici, ne Ministarstva. Vi dajete predloge, mi odgovaramo za budžet, a ne Vlada. Narodna skupština usvaja taj akt.
Molio bih vas, narodni poslanici, naročito one koji dolaze iz Niša da sutra, u Danu za glasanje podržite amandmane i date šansu da postoje regionalni servisi, da ljudi južno od Save i Dunava koji će imati iste obaveze i moramo da imamo iste obaveze i moramo da plaćamo tu taksu svi, apsolutno, ja sam za to, ali dajte šansu da svi imamo ista prava, ma na kom delu teritorije Srbije mi živeli. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, predložili smo u članu 1. stav 1. posle reči: „ili“ da se dodaju reči: „na oglasnoj tabli registra i najmanje jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i“ i onda ide nastavak teksta. U stavu 2. istog člana reči: „na javnom portalu nadležnog privrednog suda ili na drugi način kojim se omogućava da javnost bude upoznata o toku stečajnog postupka“, menjaju se rečima: „na oglasnoj ili elektronskoj tabli privrednog suda“.

Zašto smo to uradili, sada ću vam dati obrazloženje. Agencija za borbu protiv korupcije je u mišljenju o proceni rizika korupcije u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju iznela stav da u slučaju kada sud odgovarajućem registru dostavi radi objavljivanja rešenje i druge akte suda, a registar nema svoju internet stranicu, način objavljivanja mora da bude preciznije određen, a ne na drugi odgovarajući način, kako piše u predloženom tekstu zakona. Ovo iz razloga što se rešenja i akti suda dostavljaju radi objavljivanja kako bi javnost bila upoznata sa ovim aktima.

Polazeći od preporuke Agencije i od činjenice da je potrebno da se javnost upozna sa ovim aktima i amandmanom je predložena da se pomenuti akti objave na oglasnoj tabli registra ili na najmanje jednom visokotiražnom dnevnom listu, ali i da se ostavi mogućnost da se akti objave i na još neki drugi način, jer smatramo da se na ovaj način garantuje da će javnost biti upoznata sa sadržinom akta.

Odrednica – visokotiražni dnevni list koji se distribuira na teritoriji Republike Srbije se koristi i u članu 53. Predloga, te je usvojena i u ovom amandmanu radi jezičke usaglašenosti.

U 2. stavu amandmana je predloženo terminološko usaglašavanje načina objavljivanja sa terminologijom iz stava 1. člana 1. Predloga. Zahvaljujem se.

Nema veze, ja pričam.

Pretpostavljam da ste hteli da kažete da nema potrebe za komentarom, a ja bih radi građana Srbije da znaju šta je naš predlog bio, što je vlada prepoznala kao dobro i prihvatili. Zahvaljujem se što je Vlada ovako otvorena za sugestije i gleda da stručno usavrši svoj zakon.

Znači, mi smo predložili u članu 21. stav 1. tačka 1) da posle reči: „koje pravosnažno osuđeno za“ dodaju se reči: „krivično delo protiv privrede, protiv pravnog saobraćaja, protiv službene dužnosti, kao i za“ i nastavlja se tekst. Smatramo da je neophodno precizirati koja su to krivična dela u slučaju čijeg izvršenja i pravosnažne osude određeno lice ne može biti imenovano za stečajnog upravnika. Ovo je posebno naglasila i Agencija za borbu protiv korupcije u svom mišljenju.

Polazeći od dobrog pravnog okvira postavljenog npr. u Zakonu o javnom beležništvu, predlažemo da se preciziraju krivična dela na način iznet u amandmanu i zahvaljujem Vladi na razumevanju i shvatanju naše želje da se popravi ovaj član zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Ceneći vaše vreme neću čitati ceo predlog člana koji je dala Vlada, nego samo tekst naše izmene, našeg predloga. Znači, u članu 7. u stavu 5. novopredloženi stav 7. menja se i glasi – težim povredama dužnosti stečajnog upravnika smatra se postupanje protiv člana 27. stav 1. tačka 1) do 19), a lakšim povredama smatra se neispunjavanje dužnosti stečajnog upravnika utvrđenih ovim zakonom izuzev dužnosti utvrđenih u članu 27. stav 1. tačka od 1) do 19).

Predloženim amandmanom se zakonski preciziraju lakše i teže povrede dužnosti stečajnog upravnika, budući da je ova materija inače zakonska materija i da je ne treba regulisati nižim pravnim aktima. Agencija za borbu protiv korupcije je dala preporuku da se rešenje iz predloga prema kome ministar bliže uređuje šta su teže, a šta lakše povrede dužnosti izmeni tako da ova materija bude zakonom regulisana. Predloženim amandmanom se ispunjava preporuka Agencije, ujedno obezbeđuje veći stepen pravne sigurnosti. Ja se nadam da će gospodin ministar razmisliti o prihvatanju našeg amandmana.

Gospodine ministre, danas sam pažljivo slušao ova izlaganja, pričamo o Predlogu zakona o javnim medijskim servisima, o Predlogu zakona o javnom informisanju i Predlogu zakona o elektronskim medijima.
O tome koje su mane i vrline predloženih zakona, o tome ćemo pričati kada budemo pričali u pojedinostima, kada budemo razgovarali i raspravljali o amandmanima koje je podnela opozicija, a ja bih želeo sada, pošto razgovaramo u načelu o sva tri zakona u paketu da otvorim jednu temu i da sa vama razmenim misli oko jednog vrlo bitnog dela koji prožima sva tri predloga zakona i koji po meni otvara vrlo bitno političko pitanje. To je deo koji se odnosi na javne medijske servise, odnosi se na javni interes i ono šta će se sve desiti po mišljenju našem, ako ovaj zakon u ovom izvornom obliku, bez usvajanja amandmana bude usvojen.
Vi ste predvideli ovim setom zakona da sredinom sledeće godine svi mediji koji su u vlasništvu lokalnih samouprava treba da budu privatizovani i ja to razumem, vi ste skupštinska većina, to je politička odluka i vi imate pravo da mandatom koji ste dobili od građana Srbije, raspolažete kako mislite da je najbolje i da sprovodite i kreirate zakon onako kako mislite da je dobro.
Istim zakonom, ovim setom ste predvideli da u Srbiji postoji nacionalni javni servis koji će imati dva državna kanala i tri kanala na radijskom programu, to je RTS1 i RTS2, i RTB1, 2 i 3.
Ono što ste još napisali u ovom predlogu zakona, to je da u AP Vojvodina zbog nemogućnosti komercijalnih emitera koji će ostati posle privatizacija, da adekvatno zadovolje potrebe Vojvodine i javnog interesa građana Vojvodine, da treba da postoji i radio-televizija Vojvodina, prvi i drugi kanal, i tri radio programa. To je u radu, to je politička odluka.
Ono što je po meni političko pitanje, koje mi ovde treba da raščivijamo, kako kažu ljudi, zbog čega je iz zakona izbačen predlog medijske strategije, da postoje regionalni centri, centri regionalnog informisanja, kako god da ih zovete, pošto je ovde jedno od obrazloženja zašto ne mogu da budu, postoji regionalni servis, zbog toga što ne postoje regioni, a evidentno je da su već deljene regionalne frekvence, pa ne znam kako ne može struka da to upari i da zadovolji potrebe građana, jer osnovno što vi želite da učinite, tako ja mislim, to je zadovoljenje javnog interesa svih građana Srbije na celoj teritoriji pod jednakim uslovima.
Da bi bolje razumeli građani Srbije ovo o čemu ja pričam, izneću jedan podatak koji se odnosi na BDP. Vojvodina koja pokriva 30% teritorije Republike Srbije, ima 30% stanovništva i ima 30% udela u BDP Republike Srbije.
Grad Beograd kao glavni grad pokriva otprilike 5% teritorije Republike Srbije i ima broj stanovnika otprilike 20% življa Republike Srbije živi na teritoriji grada Beograda i imaju zahvatanja otprilike 40% bruto društvenog proizvoda.
Ostatak Srbije je 65%, to je Srbija ispod Save i Dunava, gde živi 50% stanovništva i ima zahvatanje otprilike 30% u bruto društvenom proizvodu.
Ovim zakonom, ako dođe do gašenja javnih servisa, uslovno nazvanih, to su lokalni mediji koji su u vlasništvu lokalnih samouprava koje gazduju njima i bude sve išlo na komercijalne emitere, građani Srbije južno od Save i Dunava, drage kolege poslanici, će biti u nepovoljnijem položaju, uslovno rečeno, biće građani drugog reda u odnosu na građane Beograda i građane Vojvodine. Zašto? Zato što grad Beograd kao glavni grad ima RTS-1, 2 i 3 programa, Vojvodina će imati RTV-1, 2 i 3 radio-programa.
Za primer mogu da vam navedem moj grad, odakle ja dolazim, Niš, gde je posle 60 godina ugašena ispostava Radio-Beograda, znači, niški radio je ugašen i ne postoji. Primenom ovog zakona, bez usvajanja preporuke medijske strategije da postoje regionalni servisi, javni servisi, će informacije koje građani ispod Save i Dunava dobijaju se svesti na „Beogradsku hroniku“ i „Novosadski dnevnik“. Apsolutno sam za to da svi građani Srbije imaju mogućnost da gledaju i „Beogradsku hroniku“ i da gledaju „Novosadski dnevnik“, ali kao mogućnost izbora, a ne kao jedini izbor.
Grad Niš koji je centar tog dela Srbije u kome gravitira preko milion i po stanovnika je u 2012. godini imao 800 priloga preko RTS-a. Da li vi mislite da problemi koji muče grad Niš, informacije koje ima jedan grad od 200 hiljada stanovnika i svo okruženje od milion i po stanovnika, treba da bude zadovoljeno kroz priloge u „Hronici iz regiona“? Ja mislim drugačije.
Jer, ako svi građani Srbije imaju obavezu a plaćaju TV pretplatu, ma kako se ona zvala, i to je u redu, ako je odluka skupštinske većine i ako je Vlada tako uredila, u redu, to će biti zakon i to će se realizovati, onda ja tražim od ove Skupštine i od vas, gospodine ministre, jer vi ste i moj ministar, iako sam iz Niša, da ja imam ista prava i istu mogućnost javnog servisa kroz regionalne centre, kroz regionalne servise, kako god da ih zovete, pa ne zvala se to niška televizija, neka se zove Beograd četiri, pet, sedam, 12, nije bitno. Suština je bitna, da problemi lokalnih zajednica, bili dobri ili loši, se tu publikuju i da ljudi gledaju ono što ih interesuje. Jer, mene stvarno ne interesuje da li ide „dvojka“, mene interesuje da li ide autobus od Ledene stene do Niške banje. Mene stvarno ne interesuje da li radi vodovod, jeste da je to problem i to Beograđane muči, da li Makiš radi kako treba, mene interesuje da li je zamućena Studena.
Znači, mi imamo sijaset svojih problema koje želimo da kroz taj javni servis adekvatno sagledamo i da budu propraćeni.
Očekujem da svi poslanici, naročito iz mog grada, jer grad Niš je pokrenuo inicijativu i 35 hiljada građana Niša je potpisalo peticiju da niška televizija bude regionalni….

… Završavam. Znači, 35 hiljada ljudi je potpisalo da bude regionalni centar i nadam se da će poslanici podržati stav svojih sugrađana. Hvala.