Dakle, šta reći i po amandmanu? Uz svo uvažavanje kolega koji diskutuju, ja bih molio samo da se vratimo priči o amandmanu, jer o funkcionisanju Fonda i razlogu za smanjenje i nesmanjenje broja članova i o tome kako je funkcionisalo srpsko zdravstvo priča bivši pomoćnik ministra srpskog zdravstva, koji sedi kao narodni poslanik. Moje pitanje je – šta ste vi, kolega, uradili za srpsko zdravstvo kao pomoćnik, koje je to prosvetljenje nastupilo godinu i po do dve nakon bitisanja na mestu pomoćnika ministra? Što to niste radili kada je bilo vreme?
Što se tiče funkcionisanja Fonda i otuđenih centara moći, postoji nešto što se zove Republički fond i što je banka novca za lečenje građana Srbije. Republički fond nije deo Ministarstva zdravlja, Republički fond je banka novca. Ministarstvo zdravlja leči, a Republički fond u ime osiguranika ugovara potreban broj usluga. Ministarstvo zdravlja sa planom mreže može da ugovori, poštovane kolege, sa Zanzibarom lečenje. Republički fond zakupljuje onaj deo kapaciteta Ministarstva zdravlja koji je potreban za lečenje osiguranika. Zato je potrebna autonomija u odlučivanju o upravljanju novca Republičkog fonda.
Kako mislite da funkcioniše Republički fond koji je pod uticajem dnevne politike, kada otvorimo vrata i kada izjednačimo privatno i državno zdravstvo? Normalno, moraće drugačije da se finansira državno zdravstvo, da ne bude otkupa plana, nego po fakturi ono što uradite da se plati da prevede. Kako mislite da će tada moći politika da odlučuje da li će se finansirati više privatno ili državno zdravstvo? O tome odlučuju oni koji daju pare, Fond. Mi smo se skupili i dali pare na gomilu da se lečimo i mi odlučujemo. Tako funkcioniše Fond. Ovo što vi hoćete da donesete odluku znači da ne odlučuju oni koji pune budžet Fonda, nego će odlučivati politika. To je legitimno pravo i ja ne sporim to uopšte.
(Aleksandar Radojević, s mesta: Šta je onda problem?)
Problem je što objašnjavam ljudima da je to pogrešna odluka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Dakle, gospodine ministre samo dve reči da odgovorim dve reči na ono što ste me pitali. Da, ja sam za to da Fond ostane Fond. Suština Fonda je da u njemu prevagu u odlučivanju imaju oni koji daju novac, ja mislim da smo se tu razumeli.
Predlog koji sam dao, mislim da je konstruktivan, jer je vrlo potreban kod pravljenja lista lekova neko iz Ministarstva zdravlja, koji radi na poslovima analize tih listi, lekova, psihoaktivnih supstanci, vrlo su potrebni predstavnici iz Instituta za javno zdravlje, jer oni prate kako se to sve, što zamisli Ministarstvo, i što finansira Fond, odvija na terenu, i vrlo su potrebni predstavnici Komore zdravstvenih ustanova, ne direktori zdravstvenih ustanova, nego neko, jer oni imaju upošljene koji znaju šta je problem koje zdravstvene ustanove. Za to sam da Fond ostane u suštini ono što jeste.
Mi ovde raspravljamo o Fondu koji je kao Fond zamišljen i napravljen gde su u upravljačkim organima ljudi koji učestvuju u punjenju Fonda.
Vi hoćete da promenite, vi imate pravo na to, ali budite svesni da to više nije Fond, to pokušavam da vam objasnim. Kakav je to Fond gde nas četvoro ulažemo pare, a odlučuje peti, ma ko da je taj peti.
Nije bitno. Suština Fonda je izmeštena. Imate pravo na to, ali treba da se čuje i da se zna.
Za to sam da se zadrži način funkcionisanja Fonda, da se, eventualne greške u radu dopune stručnim ljudima, ali odluku o trošenju para treba da imaju oni koji daju pare. Ja zastupam taj interes i mislim da sam dovoljno jasan.
Da li ste vi u pravu? Ja mislim da niste. Ja mislim da niste, ja vas ne pokušavam, ja pokušavam amandmanom i na Odboru da objasnim zašto mislim da to ne valja što se radi. Zašto mislim da moramo da sklonimo takav način odluke, da moramo da ostavimo pravo ljudima koji pune Fond da odlučuju o sudbini tih para.
Nisu stručni. Nisu, dajmo im struku da bude u upravnom odboru, kao što sam predložio, da im pomognu u radu. Ali, hoćete da kažete da oni koji pune novac, i koji daju novac, nisu sposobni da raspolažu sa novcem, da li to hoćete da kažete? Niste u pravu. Niste u pravu.
Pričamo o tome, opet ću pomenuti, pričamo o tome da je problem u finansiranju, nema dovoljno para, država je u problemima, a rekli smo da, vi ste pričali, stajali iza stanovišta bivšeg ministra Krstića, da 300 miliona je višak u Fondu.
Pre par meseci, gledamo se u oči ovde, i prebacili ste u penziono. Sada nema para. Kako nema. Malo ima, malo nema. Jel ima ili nema para u Fondu?
Da li je kriv upravni odbor? Nije, nije ni pitan. Mi smo pitani ovde. Mi imamo tu moć da uradimo. Ima nas dosta lekara. Vi ste iz državnog zdravstva, ja sam iz privatnog zdravstva, a ja branim državno zdravstvo da mu ostane novac. Dobro, trudim se koliko mogu, i koliko mi pamet daje.
Stoga vas molim da još jednom razmislimo da moj nedorečeni amandman ispravite, tu imate moć, imate glasove, i da ostavimo Fond u suštini kako je zamišljen sa svim onim izmenama do kojih smo došli ovde sada kroz razgovor, šta treba popraviti, ali da suština ostane ista, da oni koji daju novac u Fond imaju prevagu, odluku trošenja tog novca, to je suština priče. Zahvaljujem.

Hvala vam gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvaženi profesore, koleginice i kolege narodni poslanici, koleginice i kolege doktori, dragi moji građani Srbije, drage moje Nišlije, evo, pokušaću u ova četiri minuta, pet, koliko imam ukupno još vremena na raspolaganju, da sumiram ono što smo do sada pričali kroz ovaj amandman koji je identičan kao i amandman jedan, a koji osnovnu premisu ima da Republički fond za zdravstveno osiguranje i dalje ostane Fond, a svi fondovi imaju pravilo kako se osnivaju i kako se njima rukovodi. Za to se mi zalažemo i Zajedno za Srbiju, za to se mi zalažemo i za SPS i za to se zalažemo i iz naše koalicione stranke Zeleni Srbije.
( Narodni poslanik Aleksandar Martinović, s mesta: Iz SPS?)
Molim? Ne. „P“ ne „N“.
( Narodni poslanik Aleksandar Martinović, s mesta: SPS?)
Tako je. Hajde da ne dezavuišemo ovu priču. Mislim da je tema vrlo ozbiljna.
Ono što skupštinska većina će izglasati danas tj. sasvim evidentno je, da odlučivanje koje su do sada imali građani koji su davali sredstava u Republički fond za zdravstveno osiguranje neće više biti na njihovoj strani, nego će odlučivati, kao što su rekle moje kolege iz opozicije, dnevna politika tj. na predlog Ministarstva zdravlja imaćemo četiri predstavnika u odnosu na tri predstavnika onih kategorija koje su zastupljene u Fondu po osnovu procentualne zastupljenosti u plaćanju tog doprinosa za zdravstvo. To je, poštovani građani, sasvim legitimno pravo skupštinske većine, ali se bojim da to neće doneti boljitak u srpskom zdravstvu jer ono što je do sada odlučivano i pored upravnog odbora koji je bio predstavljen kako je predstavljen, procentualno, su donošene odluke koje nisu, koliko vidim, išle na dobrobit srpskog zdravstva, nego su išle u paketu kao politička odluka.
Podsetiću vas da mimo odluke Republičkog fonda koji se sada menja i nadzornog odbora je doneta odluka da se 2% doprinosa sa pozicije zdravstva prebaci na poziciju penzija i time godišnje umanji budžet za zdravstvo za 30 milijardi dinara ili 300 miliona evra.
U isto vreme imamo problem sa specijalizacijama, imamo problem sa participacijama. Imamo problem sa nedovoljno kadrova. Imamo sijaset problema u Srbiji.
Ono što je interesantno da u ovoj sali kada treba uzeti novac od zdravstvenog osiguranja onda ima para, a kada treba da se nešto investira i kada treba da se odobre specijalizacije u zdravstvenim ustanovama o trošku države, onda nema para. Mislim da ovim nećemo pomoći srpskom zdravstvu. Ko je u pravu, videćemo vrlo brzo na završnom računu RS, budžeta RS. Videćemo na usvajanju budžeta za 2015. godinu. Opet ćemo pričati o tome i još jednom insistiram da ostavimo Fonda kakav jeste tj. da upravljački mehanizam bude u rukama onih koji daju novac u Republički fonda. Da li treba dodati članove koji će stručno pomoći? Da, to je i amandmanima dati, ali suština Fonda je da oni koji daju novac njime i upravljaju.
Ovim, poštovane kolege, mi to oduzimamo pravo njima. Molim vas da u Danu za glasanje još jednom razmislite i prihvatite moj predlog sa suštinom da građani imaju pravo da odlučuju o načinu trošenja para koje oni daju. Uz svo uvažavanje Ministarstva zdravlja i njihovog nastojanja da učine zdravstvo u Srbiji kvalitetnijim. Jedno je zdravstvena politika, a jedno je odlučivati o novcu i načinu trošenja para. To su dve različite stvari i umesto da decentralizujemo način odlučivanja, da ga približimo građanima, mi ono što je centralizovano sada, i on je i sada centralizovan, činimo još centralizovanijim tako što ukidamo odluku upravnog odbora Fonda tj. oni koji čine budžet tog Fonda, koji ga pune i stavljamo samo da bude jedna kap ledenog brega Ministarstva.
Ponavljam, vi imate pravo da donesete tu odluku. Mislim da ta odluka nije u korist građana Srbije. Nije u korist srpskog zdravstva pa vas molim zbog toga da još jednom razmislite i prihvatite naše amandmane. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem vam se.
Samo još jedanput želim, neću replicirati, nema potrebe, stvarno ne vidim osnov da nešto kažem, ne vidim suštinu toga što ste rekli, uz svo uvažavanje, samo bih još jednom zamolio kolege da razmisle.
Amandmane koje sam vam podneo su urađeni u saradnji sa Institutom za javno zdravlje, iza ovoga stoji struka, nije ovo sve iz moje pameti. Ljudi kojima je ovo posao su rekli šta su manjkavosti i kako ih treba ispraviti.
Još jedanput želim ovom prilikom da se zahvalim Institutu za javno zdravlje iz Niša i dr Draganu Nikoliću koji je svesrdno pomogao u pravljenju ovih amandmana, tako da građani Srbije znaju da postoji i drugačiji način razmišljanja. Zahvaljujem.

Dakle, ni jedan od direktora ne sedi iza debelih zidova Republičkog fonda, nisu debeli, giter pek nije debeo kolega. Da biste znali funkcionisanje morate da pročitate Statut Fonda i normativna akta. Dakle, Statut Fonda lekovito je čitati i morate znati to.
Komisije o kojima pričate, to formira struka, ne Fond. Struka propisuje norme ponašanja ili vodiče dobre prakse, kako god, i to ministar zagovara i apsolutno ga podržavam u tome. Mora da se zna šta se kako leči, ali nije to tema. Ovde je tema ko će upravljati, da li oni koji su formirali Fond ili će to raditi politika, to je tema. Zalažem se da ako je Fond, on mora da bude tako koncipiran da upravljaju oni koji daju novac.
Vi kažete – politika. U redu je, to je legitimno, ali to više nije fond. To nije fond. To znači da imate pravo da sav novac bude prebačen u budžet, i to je način i tako ljudi funkcionišu u svetu, ali morate da kažete da hoćete apsolutnu političku kontrolu nad sredstvima. A fond čine upravni odbor, ma koji broj članova, čine oni koji pune novac i oni odlučuju o tome kako će se koristiti za lečenje. Oni ne leče. Oni plaćaju tim novcem lečenje koje osmisli ministarstvo i vi kao lekari. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani koji pratite prenos ovog skupštinskog zasedanja, ja ću u narednih par minuta pokušati da dam komentar svoj iz svoje poslaničke grupe na ova dva predloga zakona koja su ovde na dnevnog redu, to je Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva i Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji dolazi normalno u skupštinsko zdanje po hitnom postupku.
Kada govorimo o Zakonu o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u oblasti zdravstva moji prethodnici su već napomenuli da trenutno u Srbiji postoje dva zakona koji se bave ovom tematikom, to je Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva i Zakon o evidenciji u oblasti zdravstvene zaštite.
Neophodnost donošenja ovakvog zakona proizilazi iz činjenice da je razvoj informacionih tehnologija i potreba da se na jedinstven način uredi zdravstvena dokumentacija i evidencija, neophodnost donošenja ovog zakona, kojim se uvodi integrisani zdravstveni informacioni sistem.
Ono što je benefit u vođenju ovog informacionog sistema i načina evidencija svih podataka koji se tiču lečenja ljudi u Srbiji je da na jednom mestu ćemo imati objedinjene sve zdravstvene podatke o licu, tj. osiguraniku, te je lečenje na taj način brže i efikasnije jer možemo da koristimo dokumentaciju bez da pacijent to čuva i donosi kod lekara, tako da lekar može u trenutku da ima kompletnu sliku o tome šta pacijent ima kao terapiju, od čega je bolovao i koje su sve analize rađene.
Drugi benefit informacione tehnologije je precizno vođenje evidencije o toku lečenja svakog od pacijenata koji se javi za lekarsku pomoć i to može da se koristi kod eventualno učinjene lekarske greške i nekog nehata, da bi se utvrdilo činjenično stanje. To je jedan od benefita, znači, praćenja rada zdravstvene službe.
Treće, a ne najmanje važno je efikasnost u radu zdravstvenih timova kod tretiranja bolesnika, jer sada lekari naročito u osnovnom zdravstvu mnogo vremena gube na administriranju, što se gubi uvođenjem elektronskog kartona i elektronske zdravstvene knjižice, znači, elektronsko vođenje tih podataka i to je jedan od benefita da se rastereti onako opterećeni timovi zdravstvenih radnika.
Međutim, svaka inovacija susreće se sa mnogim izazovom i to pre svega kada govorimo o pitanju zaštite i bezbednosti podataka u kompjuterizovanim informacionim sistemima, naimajući u vidu odredbe zakona koji preciziraju put i način podnošenja izveštaja i informacija od zdravstvenih ustanova, privatnih zdravstvenih ustanova, ambulanti, preko instituta i zavoda za javno zdravlje do Instituta za javno zdravlje osnovanog na nivou Republike do Batuta. Znači, mnogo ljudi u tom lancu prenose informacije, ima dodira sa tim podacima, moguće su potencijalne zloupotrebe i vrlo je bitno regulisati zakonom postupanja i način ophođenja sa svim tim podacima o svakom pacijentu ponaosob.
Osnovni problem koji treba da reši ovaj zakon je poštovanje obima i kvaliteta ljudskih prava, pre svega, pravo na privatnost i pravo na poverljivost. Pravo na privatnost je zagarantovano Ustavom u članu 42, to je pravo na privatnost pacijenta.
Pored prava na privatnost kod pregleda i intervencija ima pravo i na poverljivost i privatnost informacija o zdravstvenom stanju porodice, o zdravstvenom stanju ličnom, porodičnim prilikama, toku lečenja, znači, jedno od dva prava koje treba da štiti ovaj zakon i drugo pravo na poverljivost podrazumeva čuvanje podataka o pacijentu, njegovom zdravstvenom stanju, kao profesionalnom, tj. službenu tajnu.
Ovim predlogom zakona predviđene su upućujuće norme na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je donesen 2012. godine. Koliko ja imam informaciju novi Predlog zakona je u proceduri, a po komentaru gospodina Rodoljuba Šabića, ovaj zakon ima manjkavosti, on je bio adekvatan u vremenu kada je donošen, ali novo vreme daje nove zahteve i potrebno ga je promeniti i to se očekuje, valjda je taj zakon stigao do Vlade Republike Srbije.
Vrlo je bitan zato što tim zakonom, Zakonom o zaštiti podataka o ličnostima, je urađeno da, pod jedan, podaci o zdravstvenom stanju spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka, što je vrlo bitno za ovaj zakon o kome raspravljamo. Z Zatim, podaci koji se odnose na zdravstveno stanje se obrađuju na osnovu slobodnog pristanka lica, osim ako zakonom nije drugačije uređeno, to je isto obuhvaćeno ovim zakonom. Treće, obaveznost obaveštavanja o obradi, pa tako saglasnost pacijenta podrazumeva da je obavešten o svim podacima, razlozima i okolnostima zbog kojih se prikupljaju podaci.
Vrlo bitna stavka u ovom zakonu je način arhiviranja i mere zaštite podataka o zdravstvenom stanju, uz prethodno pribavljanje o mišljenju Poverenika. To uređuje Vlada Republike Srbije i to Uredbom o zaštiti osetljivih podataka o ličnostima.
Sad smo došli do jednog dela gde je osnovna zamerka. Znači, iz ovog prethodnog što sam rekao proizilazi da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti krovni zakon u okviru koga treba da se kreću odredbe ovog zakona. Da bi Zakon o zaštiti podataka ličnosti bio primenjiv, mora da se donese uredba Vlade o zaštiti podataka o ličnosti, koju Vlada još nije donela. Sada imamo ovde u skupštinskoj raspravi zakon o kome raspravljamo, koji se oslanja na zakon za koji je rečeno da treba da se menja, jer postoje novi momenti i treba da bude usklađen sa vremenom u kome živimo. Znači, zakon iz 2012. godine je podložan promeni i trenutno je u proceduri.
Bojim se da usvajanjem ovakvog zakona, bez amandmana koje smo mi podneli želeći da pomognemo da ovaj zakon bude korektniji, to jest da bude upotrebljiviji, da će zakon biti nedorečen i da ćemo vrlo brzo nakon donošenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti morati da radimo izmenu ovog zakona i da imamo novi predlog i novo zasedanje.
Znači, moja intervencija kod ministra i predlagača je da ozbiljno uzme u razmatranje naše amandmane, jer mislim da sa tim amandmanima ovaj zakon, koji je neophodan, jer ako hoćemo da imao elektronski karton, ako hoćemo da imamo elektronsku knjižicu, moramo da imamo zakon koji uređuje te odnose, i način čuvanja podataka, da razmotrite amandmane i da ih prihvatite.
Drugi zakon o kome danas raspravljamo je Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju. On se odnosi na Upravni i Nadzorni odbor, znači, na članove koji govore o Upravnom i Nadzornom odboru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Kao što su moje kolege već rekle, Republički fond za zdravstveno osiguranje je fond kojim se finansira lečenje osiguranika u Republici Srbiji i on se bazira na tzv. Bizmarkov model. To je da svi oni koji su radno sposobni uplaćuju određenu količinu i procenat svojih primanja u određeni fond, a onda, prema potrebama svih osiguranika, se taj novac koristi. To pravo važi za sve vreme dok se uplaćuju doprinosi. Poenta je da svi moraju da plaćaju doprinose. U našoj zemlji su to oni koji su radno angažovani ili su osigurani preko radno-angažovanih ili, pak, država za određene kategorije preuzima obavezu da plaća to učešće u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Upravni i Nadzorni odbor su na osnovu analiza formirani i njih čine predstavnici onih grupacija stanovništva koje daju novac u Fond, koji pune Fond, prosto rečeno, i to su - predstavnici radno-angažovanih, to su predstavnici sindikata koji imaju preko 50.000 članova, referentnih sindikata, oni imaju 14 predstavnika; onda imate dva predstavnika iz privatnog sektora; dva predstavnika poljoprivrednika; imate jednog predstavnika iz invalida rada i imate dva predstavnika penzionera. To je 21 član.
Predlog Vlade je da to, zbog racionalizacije, uštede, se smanji na sedam članova i to je u redu. Mogu ove kategorije, koje sam sve naveo, da se smanje proporcionalno na sedam, ali Vlada predlaže da od tih sedam članova, četiri člana budu predstavnici Vlade, a tri predstavnici osiguranika, tj. onih ljudi koji pune taj budžet. Znači, Vlada želi da kontroliše sredstva preko Upravnog odbora, jer bez Upravnog odbora, sredstva fonda Vlada ne može da kontroliše. Znači, to kontrolišu osiguranici, tj. oni ljudi koji uplaćuju novac u Fond.
Vlada kontroliše republički budžet, to je sasvim drugačiji izvor finansiranja, a ova sredstva Fonda kontrolišu oni ljudi koji pune taj Fond tim sredstvima. Ovim idemo na to da oni koji pune budžet Fonda nemaju odlučujući glas u kontrolisanju, tj. u upotrebi tih sredstava republičkog Fonda, nego će to Vlada preko svoja četiri predstavnika, i verovatno preko predstavnika Upravnog odbora, normalno je, pošto imaju većinu i u Upravnom odboru, da izaberu i predsednika Upravnog odbora od ta četiri predstavnika da direktno kontroliše trošenje sredstava.
Neko kaže – da, to je dobro, neko kaže – nije dobro. Ja mislim da nije dobro. Mi smo pre tri meseci, cenjene kolege, imali raspravu o tome da u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje imamo višak para, 300 miliona evra, to je 30 milijardi, da to treba da se prebaci u penzioni fond. Jedini način da Vlada taj novac iz Fonda zdravstvenog osiguranje prebaci u penzioni fon je bila skupštinska odluka. Jedino Skupština to može da uradi. To Vlada ne može.
Ako prihvatimo predlog Ministra zdravlja da se izmeni sastav Upravnog odbora, dozvoljavamo da Vlada preko Upravnog odbora može direktno da kontroliše novac Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. To bi bilo u redu, ali je problem u obrazloženju ministra finansija.
Ako se sećate te rasprave u Skupštine, kada smo mi iz opozicije rekli da to nije dobro, da nije dobro skinuti novac Republičkom fondu, obrazloženje je bilo da je to učinjeno na osnovu pravilnijeg i racionalnijeg utroška novca Republičkog fonda, naročito kod javnih nabavki i da je tu ušteđeno 30 milijardi ili 300 miliona evra.
Mi smo to prihvatili kao nešto što je validna informacija, ali kod rebalansa budžeta imamo drugu situaciju. Imamo situaciju da je u budžetu Republičkog fonda 236 milijardi smanjeno na 220 milijardi. To bi bilo u redu, jer je to onih 30 milijardi koje su predviđene na godišnjem nivou, ali obrazloženju smanjenja imamo linearno smanjenje svih pozicija budžeta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, jer, po onome što nam je tada rečeno, bilo je da se skinulo samo na javnim nabavkama – sanitetski, ugradni materijal, lekovi. Oni su ovde skinuli i rehabilitaciju itd, da sad ne nabrajam i da ne oduzimam vreme. Znači, linearno su sve skinuli. Bilo je logično da se skine na poziciji plata, smanjenje od 10% i na poziciji onih dobara koji idu na centralizovanu javnu nabavku.
Da vas podsetim, ima ovde dosta lekara, ne idu sva dobra koja se koriste kod lečenja pacijenata na centralizovanu javnu nabavku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranjem, nešto rade i zdravstvene ustanove. Znači, te pozicije bi trebalo da ostanu iste.
Sad izgleda ni to nije dovoljno, već sad treba puna kontrola sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Da li treba da dozvolimo da Vlada, mimo onih u čije ime i mi sedimo ovde, koji su upravnom odboru, donosi odluke kako će da se troši novac u Republičkom fondu? Šta može da se desi? U vreme ekonomske krize, u kojoj se mi nalazimo, može da dođe do neravnomerne preraspodele sredstava. Da li to znači da će ono što nije dobro u centrima Niš, Novi Sad, Kragujevac, Beograd biti manje finansirano ako imamo manje para da bi centri bili zadovoljeni? Ja postavljam pretpostavke, ne mora da znači da sam u pravu. Samo kažem da moramo dobro da razmislimo da li ćemo dati glas ovom predlogu Vlade, jer time lišavamo pravo onih koji daju novac da odlučuju o trošenju tog novca.
Da promenimo strukturu – da, da smanjimo broj – da, a da li da isključujemo odlučujući glas onih koji daju novac da odlučuju o tom novcu ili ćemo dati da to radi dnevna politika, ma ko bio na vlasti? Ovo što mi sada donosimo, to će trajati ne samo za mandate ove Vlade, već i sledeće i sledeće i sledeće, pa vas stoga molim da u daljoj raspravi malo izanaliziramo ove teze koje sam ja izneo i da eventualno amandmanima popravimo predlog.
U redu racionalizacija, ali bi ušteda, pravdanje ovog Predloga zakona uštedom koja će da se napravi ako upravni odbor ima umesto 21 člana ima sedam članova, to meni nešto ne drži vodu. U krajnjoj liniji, ti ljudi koji su u upravnom odboru, oni su ti koji pune taj budžet Fonda. Vlada koja se pravda da hoće da ima kontrolu nad upravnim odborom time što kaže da oni daju novac u Fond, da, daju za one kategorije osiguranika za koje su dužni da uplaćuju doprinose, jer doprinose u Bizmarkovom sistemu moraju svi da plate, pitanje je samo ko daje novac. Za određene kategorije građana Srbije, Vlada je dužna iz budžeta, takve su odluke, takvi su zakoni, da daje novac.
Molim vas da još jednom razmislimo i u diskusiji iskristališemo najbolji predlog koji će biti na dobrobit svih građana Srbije. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, gospodine državni sekretaru, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam mislio da ovu diskusiju skratim, ali sudeći po dosadašnjoj diskusiji moraću još jedanput da prođem kroz predlog Vlade i to naročito kroz predlog koji se odnosi na Zakon o zdravstvenoj zaštiti tj. predlog izmene strukture i broja članova upravnog odbora i nadzornog odbora RFZO.
Jako mi je žao, gospodine ministre, što neki od mojih kolega koji su učestvovali u diskusiji od jutros nisu baš informisani o materiji o kojoj razgovaramo. Informacija samo, fakture koje se vraćaju iz Republičkog fonda zdravstvenim ustanovama se vraćaju samo onda ako zdravstvena ustanova nema odobrenje Ministarstva zdravlja za pružanje određene usluge, misli se na sekundarni i tercijalni nivo zdravstvene zaštite, a ako nije tražila akreditaciju te usluge od ministra zdravlja i onda nema te zdravstvene usluge tj. šifre u ugovoru sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje. To je informacije radi da bude jasno kolegama kako funkcioniše sistem.
Ono što je isto bitno da SNS unazad tri godine ima direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, da je ministar u prethodnoj Vladi, režimskoj kako kažete, bio ministar iz SPS, pa bih molio da se okrenemo budućnosti i organizaciji zdravstvene službe na zadovoljstvo korisnika tj. građana Srbije, a politikanstvo da ostavimo za neke druge teme, jer mislim da je tema vrlo bitna i vrlo važna.
Šta je suština predloga koji je gospodin ministar u ime Vlade i ime ministarstva dao Narodnoj skupštini na razmatranje? To je smanjenje broja članova upravnog odbora i tu se potpuno slažem sa kolegama koje su diskutovale da treba racionalizovati rad tih organa jer to povlači određeni trošak dnevnica, putnih troškova članova upravnog odbora i treba ih biti manje. U redu. To je potpuno u redu.
Ono što je vrlo bitno i o čemu sam pričao jutros, a što izgleda niko nije želeo da prokomentariše, to je promena strukture u odlučivanju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i to kakva promena? Republički fonda za zdravstveno osiguranje je koncipiran tako da svi građani Srbije, svi upošljenici, svi oni koji su sposobni i privređuju, uplaćuju određeni deo sredstava, svojih zarada u fond za lečenje svih građana Srbije i to je do pre par meseci bilo 12,4%, ne držite me za reč, a sada je 10,4%, jer da ponovim ono što sam jutros rekao, ne predlog ministra finansija, predloga Vlade, je obrazloženo da je napravljena enormna uštede u Republičkom fondu od 300 miliona evra. Podsetiću vas da je budžet Republičkog fonda bio 236 milijardi. Nešto preko 2 milijarde evra. Znači da je to napravljeno i projekcija na godišnjem nivou je 300 miliona dinara ušteda ili 300 miliona evra-
Da bismo pre nepunih deset dana ovde imali rebalans gde je republički budžet, budžet Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koje je sastavni deo republičkog budžeta smanjen na 220 milijardi sa obrazloženjem da je to ono što je skinuto, prebačeno tih 2% i to je logično, ali nije logično da se linearno smanje sve pozicije u republičkom budžetu, naročito one koje nemaju veze sa nabavkama ugradnog materijala koji vodi Direkcija republičkog fonda, lekova, obavezne liste.
Postoji dosta stvari koje se koriste u lečenju naših osiguranika koje nabavljaju same zdravstvene ustanove i logično je onda da te pozicije ne bi trebalo da se diraju. To je nešto što je Vlada potvrdila u delu aproprijacije koja se odnosi na Ministarstvo zdravlja, gde je dodala od 600 miliona, a to je ono što smo jutros pričali, deo koji je dužna Vlada da uplati za one osiguranike čije učešće u fondu pokriva Vlada iz budžeta, znači, svi oni koji su zaposleni, trudnice, socijalno ugroženi, svi oni za koje Vlada plaća to učešće u participiranju usluga za osnovno zdravstvo preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje podigla na 14 milijardi.
Šta to znači? Da em smo skinuli 30 milijardi na godišnjem nivou, em treba iz budžeta realnijim parama sada da vratimo 14 milijardi da zatvorimo budžet od 220 milijardi, a ujedno da imamo i 5,5 milijardi na poziciji penzionog i šta smo postigli time? Postigli smo da smanjimo novac Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za finansiranje svega onoga što ne može administrativno da se smanji, a to je bolest. To ne možemo uredbom da smanjimo. Možemo da smanjimo lečenje, ali bolest ne možemo da smanjimo uredbom. Opet moramo da izdvojimo iz budžeta još 5,5 milijardi do kraja godine da bi isfinansirali penzije.
Znači, nit smo rešili penzije tim smanjenjem od 300 miliona evra na godišnjem nivou u zdravstvu, nit smo uradili to što smo hteli, da zdravstvo može da funkcioniše sa smanjenjem od 300 miliona evra. To je nemoguće, ma ko da vodi ovu državu, to je nemoguće, jer smo sve starija i sve bolesnija nacija i trebamo sve savremenije da se lečimo i imaju pravo ljudi na to.
No, da se vratimo na odlučivanje. Šta se želi da se postigne ovime? Šta je cilj? Cilj je da apsolutno Vlada može da kontroliše trošenje i organizaciju trošenje para u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, jer Vlada, tj. ministar će, ovaj ili neki drugi ili neki treći, da uvek predloži četiri člana, to je njegovo diskreciono pravo, to će biti odluka skupštinske većine, ma koja bila, a svi oni koji pune budžet, koji su do sada odlučivali o načinu trošenja novca, zaposleni, privatnici, penzioneri, poljoprivrednici, invalidi, svi oni će biti u manjini, neće moći da odlučuju o trošenju svog novca koji su dobrovoljno uplatili u zdravstveni sistem, nego će to da radi politika, kakva god.
Ovo je vaše legitimno pravo što vi radite sada. To je politika ove Vlade i skupštinske većine i to je apsolutno legitimno pravo, ali treba ljudima reći šta se dešava kada se donese takva odluka. Znači da cela odgovornost za funkcionisanje zdravstva pada na republičku Vladu, ne postoji više Republički fond koji je bio nezavisna institucija. Ne zaboravite Fond ne leči, Fond plaća uslugu zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima. Fond je banka para za lečenje, to nije Ministarstvo zdravlja.
Znači, na osnovu potreba osiguranika koji se nalaze u Srbiji, svih građana Srbije, pravi se projekcija šta treba u sledećoj godini i na osnovu te projekcije se ugovaraju usluge i odvajaju pare za sve one inpute koji trebaju za lečenje, a investicije u zdravstvu radi ministarstvo na sekundarnom i tercijalnom nivou, a na primarnom nivou radi lokalna samouprava, tako kaže zakon.
Šta sada imamo? Imamo da smo skratili broj članova Upravnog odbora Fonda, ali imamo i nešto što se zove Zakon o zdravstvenom osiguranju koji kaže u članu 209. stav 3. – propisano je da osiguranici u upravnom odboru treba da budu zastupljeni ne samo uzimajući u obzir kategoriju, već i brojnost pojedine kategorije osiguranika.
Sada vas pitam – ako ne menjamo ovaj član zakona, gde se tu nalazi Vlada sa svoja četiri predstavnika? Da li mi kršimo Zakon o zdravstvenom osiguranju? Znači, donosimo nešto po hitnom postupku, što je vaše legitimno pravo. Imate sve mogućnosti koje vam pruža zakon i većina u skupštinskoj sali, a onda po hitnom postupku preskačemo proceduru i preskačemo zakon, a taj član se odnosi na to da, recimo, predstavnici osiguranika odbrani su po brojnosti pojedinih kategorija osiguranika u Republici Srbiji. Prema podacima Republičkog fonda na osnovu zaposlenosti osigurano je 2.828.201 lice, što čini 40% od ukupnog broja obaveznih osiguranih lica, a ona su zastupljena sa jednim od sedam. Od tog broja nosilaca osiguranja ima 1.647.000 dok je 1.180.279 lica koja su osigurana preko njih. Na drugom mestu po broju osiguranika u odnosu na osnov osiguranja su penzioneri kojih ima 1.920.584 osiguranih, što je 28%, oko 4% su osiguranici poljoprivrednici.
Šta smo sada napravili? Donećemo zakon koji krši odredbu drugog zakona, promenićemo strukturu, što treba da se smanji, u redu, ako je to ušteda te dnevnice, koje ne verujem da su više od hiljadu, dve dinara, neka bude i to, jer to nisu plaćene funkcije, i promenićemo način odlučivanja. Znači da oni koji daju novac nemaju više zadnju reč u odlučivanju kako se troše pare koje su dali za lečenje njih samih, nego ćemo to izmestimo da radi politika. To je legitimno i puno pravo imate za to, samo ljudi treba da znaju šta se trenutno odlučuje, o čemu trenutno raspravljamo.
Još jednom ću zamoliti skupštinsku većinu i gospodina ministra da pogledaju naše amandmane. Mislim da su naši amandmani smisleni, da su korisni, da ne isključuju, normalno, da oni koji vrše vlast u Republici to i dalje vrše, da mislim da Fond zdravstva i Ministarstvo zdravlja sa njihovom delatnošću nisu polje gde treba da se ogleda ne znam kakva politika, ma koja politika da vodi zemlju, valjda ima iste nadzore i iste ideje o lečenju stanovnika Republike Srbije, i da usvajanjem tih amandmana uradimo promene, ali da ono što je suština, da pravo onih koji daju novac imaju pravo valjda i da odlučuju o njemu, jer onaj ko je umeo da zaradi, napravi novac koji uđe u republičku kasu valjda je dovoljno sposoban i pametan da odluči kako se troši, ili mi hoćemo ovde da izvedemo zaključak iz ovih diskusija, ne želim nikog da vređam, da je u redu da se uplaćuju doprinosi, ali mi znamo kako će da se troši taj novac. Izvinite, molim vas, ja ono što uplaćujem kao doprinos valjda imam pravo da kažem kako bi to trebalo da se kanališe, a ne verujem da iko, pa ma koja struktura da dođe na vlast u Republici Srbiji, ima takvu ideju da unazadi zdravstvo ili želi da unazadi lečenje ljudi u Republici Srbiji. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da ćemo sa ministrom imati razgovor o ovoj temi, ali verovatno ćemo na odboru i kada budemo pričali o amandmanima.
Ono što bih želeo da kažem jeste da potpuno podržavam diskusije mojih prethodnika koje se tiču utvrđivanja nezakonitih radnji u prošlosti koje su se dešavale u srpskom zdravstvu, apsolutno.
Vama jedna opaska. To najlakše možete videti kroz godišnje izveštaje filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u poziciji gde se kaže – osporenje nenamensko trošenih sredstava. Tu vidite šta je ko radio i koliko je radio. To kolega iz Ministarstva vrlo dobro zna, tako da je to vrlo transparentno u RFZO.
To što imamo drugačije mišljenje, svako ima pravo na drugačije mišljenje. Ja mislim da sam ja u pravu. Uostalom, vreme će pokazati ko je bio u pravu, a ko je sledio samo politiku stranke. Ja se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Posle ova dva minuta koristiću vreme poslaničke grupe.
Razgovarali smo kada smo pričali o ovom zakonu u načelu o razlozima zašto je skupštinska većina, tj. predlagač, 190-200 narodnih poslanika podneo ovaj amandman i da bi građanima Srbije bilo jasno, vidim da ovde ne postoji dobra volja da se prihvati amandman koji sam podneo, da im objasni šta je suština ove naše rasprave.
Dakle, novi Zakon o legalizaciji objekata nelegalno izgrađenih u Republici Srbiji, koji je donesen 2013. godine, donesen je da se smeni tzv. Dulićev zakon, koji je po vašem mišljenju bio štetan, koruptivan, nikakav. Vi ste onda doneli zakon kojim ste rekli, to je bila vaša priča, da će on rešiti problem legalizacije u Srbiji i da će problem legalizacije, tj. bespravno izgrađenih objekata, biti zaboravljen. Da vas podsetim da je inicijator promene zakona bio Ustavni sud, koji je proglasio tzv. Dulićev zakon neustavnim, a ja ću građanima Srbije objasniti u čemu je on bio neustavan, šta je to bilo što je bilo protivzakonito i zbog čega sva ova rasprava u Skupštini.
Taj zakon je predviđao da svi oni koji uđu u postupak legalizacije plaćaju od 500 do 1.000 dinara po kvadratnom metru legalizaciju svog stambenog prostora, dok su građani koji su u legalnoj proceduri dobijali građevinske dozvole, recimo u Nišu, plaćali od 1.800 do 10.000 dinara, u zavisnosti od stambene zone. To je bila prva razlika. Znači, nejednakost, diskriminacija između onih koji su zidali legalni i onih koji su nelegalno zidali, tj. nisu mogli da dobiju upotrebnu dozvolu za svoj objekat, da pojednostavim, jer ne znači da je sve nelegalno zidano, negde se odstupalo od projekta pa je to nelegalna gradnja.
Drugi uslov zbog koga nije ispunjen i zbog koga je Ustavni sud ovaj zakon proglasio neustavnim je sledeći. Naime, po Zakonu o legalizaciji nije trebala ista dokumentacija za dobijanje građevinske dozvole. U čemu se to odnosilo? Šta je to ovaj novi zakon upotpunio, da oni koji legalizuju objekat treba da imaju? Faktički, potrebna je potpuno ista dokumentacija kad vi u legalnoj proceduri dobijate građevinsku dozvolu i kad hoćete da legalizujete. Sad jedno prosto pitanje – onaj koji je počeo da zida kuću ili zgradu i koji ne može da je legalizuje, koji ne može da dobije upotrebnu dozvolu, on je imao neke projekte, jel tako, on da može da ispuni sve te uslove ne bi bio nelegalan, on bi to legalizovao, ne bi ni ušao u postupak, on bi dobio upotrebnu dozvolu. Evo u čemu je razlika.
Plan objekta nije tretiran kao što se sada tretira. Sada Zakon o legalizaciji u članu 3. tačka 5) tretira namenu i spratnost objekta, kao i udaljenost od suseda, tako da ukoliko ste izgradili objekat mimo današnjeg važećeg urbanističkog plana, uz saglasnost suseda možete legalizovati isključivo svoj objekat. Da prevedem, da bismo se razumeli.
Po ovom članu, gro objekata ne može da bude legalizovano. Postoje tzv. planovi detaljne regulacije u svakom urbanom naselju. Ako je taj plan detaljne regulacije koji zahvata vašu ulicu rekao da tu može da se zida zgrada pet plus jedan plus PK, ili pet plus tri plus PK, znači, prizemlje, tri sprata i potkrovlje i visina venca 22 metra, to je gornja kvota, vi ste dobili građevinsku dozvolu, počeli da zidate, ali ste napravili visinu venca na 23 metara. I vi ne možete da legalizujete objekat.
Šta sad tu treba da se uradi? Treba da se izmeni planska dokumentacija, tj. plan detaljne regulacije mora da se promeni. To radi skupština grada, skupština opštine, na inicijaciju uprave za planiranje, da vam sada ne oduzimam vreme, i to košta, pod uslovom da je ta zgrada useljena i da je investitor propao, otišao u zatvor, otišao u Nemačku, nije bitno. Vi sada imate samo vlasnike stanova koji su kupili stanove i ne mogu da ih knjiže. Zašto? Zato što im je visoka zgrada. Šta ćemo da radimo sada? Oni ne mogu ni za ovih šest meseci da skupe papirologiju. Hoćemo da srušimo zgradu?
Znači, ono što treba da se uradi u ovom zakonu koji je važeći, sviđalo se to vama ili ne, je nedostatak, nije usaglašen sa Zakonom o planiranju i izgradnji, nije usaglašen sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, niste doneli podzakonska akta koja treba da kažu kako se to primenjuje. Imate nedorečenosti u ovom zakonu – preopširan je. Podatak: za godinu dana, u gradu Nišu je legalizovano 100 objekata. Po prošlom zakonu, dve i po hiljade objekata. Tu sad nema da li je neko u pravu ili nije u pravu. Ali, to ne funkcioniše. Zakon koji ne daje rezultata nije dobar zakon, sviđalo se to vama ili. Po ovom zakonu, vi ne možete da legalizujete pomoćni objekat, i da hoćete. Tu ste napravili propust. Sada uporno branimo zakon. Zato sam i rekao – ljudi, dajte rok od četiri godine. A šta ako ne donesete nov zakon za šest meseci? Hoćemo li opet ovde da pričamo kako ne valja ona prošla vlast, pa hajde da produžimo za mesec dana?
Nije zlonamerno. Sasvim dobronamerno vam kažem šta nije u redu. Ako u jednom gradu, kao što je Niš, 30.000 ljudi podnese zahtev a samo dve i po hiljade se legalizuje, u ovoj godini samo 100, i to većinom vikendice, onda nešto nije dobro. Nema veze da li ste vi ili mi na vlasti. Zakon nije dobar i mora da se promeni. A šta ako ga ne promenite? Hoćemo li posle, hipotetički pitam, šest meseci, ako ne dođe novi zakon a mi ne produžimo ovaj u Skupštini, da dovedemo ljude u opasnost da im se ruše kuće? To može da bude i porodična kuća. Nije poklopio građevinsku i regulacionu liniju, ili je prišao komšiji na bliže od metar i po i ne može da legalizuje objekat, hoćemo li da mu srušimo kuću u dvorištu? O tome pričam.
Dajte ljudima šansu. Mimo toga, 24.000 predmeta čeka rešenje u Ministarstvu građevine zbog toga što katastar nepokretnosti nije ažuriran, naročito Beograd i Niš. Ti ljudi i da imaju svu dokumentaciju, nemaju snimak iz katastra dok ne bude rešeno u Ministarstvu građevine. To se rešava na nivou šest službenika u ministarstvu i čeka se po dve godine. Šta ćemo da radimo sa tim ljudima? On neće moći da upotpuni dokumentaciju, a sve ima i sve je napravio kao da zida kuću, a nema taj papir, nema kompletnu dokumentaciju i ne može da legalizuje objekat. Hoćemo li i njih da rušimo?
Zato vam kažem, prihvatite amandman da se ne bi na svakih šest meseci ovde gledali i pričali o nečemu što ne zavisi samo od nas, jer to treba da uradi Ministarstvo građevine. U zadnjih 15 godina isti su ljudi u Ministarstvu građevine, menjaju se samo ministri i pomoćnici. Službenici, arhitekte i inženjeri ostaju isti. Ti isti ljudi će dati predlog zakona koji ćemo mi da usvajamo, neće drugi ljudi da dođu.
U opštinama primenu zakona ne rade ni demokrate, ni radikali, ni naprednjaci, ni socijalisti, ni ursovci, ni G17, nego rade stručni ljudi, arhitekte i inženjeri. I inspektori građevinski su inženjeri. Bez obzira koja je stranka bila na vlasti, oni su uvek inspektori koji kontrolišu u svom gradu. Šta ćemo tu da promenimo? Ne možemo da promenimo. Ne možemo da ih uvezemo iz Bugarske, jer za to treba vreme, kolega, struka, a struka je nešto što svi moramo da poštujemo, inače ćemo napraviti strašnu grešku.
Molim vas da prihvatite ovaj amandman, još imamo vremena dok traje rasprava, da ne bismo napravili štetu i da ne bismo ljude doveli u nedoumicu.
Ono što sam ja čuo da je osnovni problem kod ljudi za legalizaciju, to je visoka nadoknada koja je sada za legalizaciju objekata ista kao i za novoizgradđene objekte. Verujte, oni koji nisu 30 godina legalizovali svoj objekat zbog toga što nemaju para da plate legalizaciju, možemo mi da donesemo zakon kakav hoćete, onaj ko nema para, on nema para. Ovim mi dovodimo u pitanje njihovu stambenu egzistenciju, što ne verujem da je ikome na pameti u ovoj sali, ali kako izgleda kada se čita ovaj zakon. Primena zakona zavisi od onih koji su na lokalu i pitanje je da li oni isto misle kao što mi mislimo u ovoj sali. Zato zakon mora da bude jasan, da ne bi ostavili mogućnost zloupotreba onoga što mi donosimo u najboljoj nameri.
Molim skupštinsku većinu da prihvati moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Jel imam pravo na repliku?

Potpuno ste u pravu.
Dakle, moj uvaženi kolega nije shvatio poentu onoga što sam pričao. Stvarno vas nisam ni pomenuo, niti sam pomenuo Zaječar, prišao sam Beogradu i Nišu. To da li neko ima ili nema vremena, govorimo o zakonu koji je donesen prošle godine sa namerom da reši legalizaciju u Srbiji. Vi meni kažete da je osnovni problem, tu se potpuno slažemo, to je cena legalizacije, ali to je neustavno. Prošli zakon je zbog cene pao, jer nije ista cena bila za one koji legalizuje objekte i oni koji regularno zidaju nove objekte. Ustavni sud je rekao da je to protivustavno, znači, to ne može. To što vi želite, to Ustav ne dozvoljava gospodine.
Cene su bile takve da je recimo, u Nišu legalizovano 2.500 objekata, a u zadnjih godinu danas 100 i ja sada pitam da li je to u redu? Da li je taj zakon dobar? Vi kažete da ćete ga promeniti, a menjate samo rok i ja kažem nemojte tako kratak rok, jer postoji mogućnost, velika verovatnoća da rok ne zavisi od podnosioca zahteva. Možda treba neka uprava da mu izda, možda neko javno preduzeće da mu izda papir, možda treba da mu izda ministarstvo u drugostepenom postupku. Probiće taj rok, jer nije mu dostavljeno na vreme, neće imati dokumentaciju i šta onda, da mu odgovore da ne mogu da mu legalizuju objekat? Zbog toga kažem stavite četiri godine.
Vaš odgovor je - mi ćemo da donesemo zakon za šest meseci. Šta ako ga donesete za sedam meseci, a šta ako ga donesete za osam meseci, hoćemo opet da produžavamo za dva meseca? Samo kažem, ljudi dajte umesto što je pisalo prošle godine, godinu dana, vi ste rekli godinu i šest meseci, ja kažem da napišemo četiri godine, pa natenane sagledajte, pitajte načelnika Uprava za planiranje izgradnje širom Srbije, oni se prave problematikom. Oni znaju šta muči ljude. Oni su svaki dan u kontaktu, mnogo više od narodnih poslanika. Oni su stručni za to, a vi kažete da sam ja zlonameran.
Dobro, u krajnjoj liniji da vas ubedim, znam da neću. Ne pričam ovo radi vas, nego pričam radi ovih kamera da ljudi čuju šta radimo. Hvala.

Dakle, kao predlagač bih na kraju bih želeo još jednom radi građana Srbije da pojasnim priču koja je sve vreme bila ovde.
Svi se mi slažemo da treba rok da se produži. Ja sam rekao u uvodnom izlaganju, u načelnoj raspravi da će moja stranka i moja koalicija, poslanička grupa podržati zbog toga što je neophodno izaći građanima u susret.
Znači da ako bi glasali protiv, mi bi njima napravili štetu, jer od 1. novembra bi oni bili u opasnosti da dobiju rešenje kojim se odbija mogućnost legalizacije. To je valjda svima u sali jasno. Ko ne zna, neka pita one kojima je to posao.
Ono što sam ja predložio, a pozivajući se na to da postoji nesaglasnost između Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o legalizaciji, Zakona o poljoprivrednom zemljištu, znači, to je dan generator problema kod nekih slučajeva u legalizaciji. Nesaglasnost tih zakona je nemogućnost dobijanja validne dokumentacije.
Drugo, Katastar nepokretnosti, gde smo rekli da imamo 24 predmeta u drugostepenom postupku. To sve ne zavisi od podnosioca zahteva.
Treći je cena legalizacije koja je odlukom ministarstva i zakonom iz 2013. godine, gde se odnosi ovaj amandman na taj zakon, je izjednačena sa cenom koja se plaća za komunalne troškove i sve ono što ide, one takse koje se plaćaju za dobijanje građevinske dozvole kod regularnog procesa dobijanja. To je treći uslov.
Četvrti uslov je obimnost dokumentacije. Samo u Nišu 30.000. Čuli smo u Beogradu 240.000. Treba te papire dobiti. Još ako treba neka saglasnost javnog preduzeća, onda je to problem. Ja sam rekao dajte taj rok za upotpunjavanje dokumentacije, zbog toga što postoji mogućnost da nije krivica do podnosioca, produžite na četiri godine, to je još tri godine.
Ništa protiv toga nemam da se produži rok i treba, samo kažem da je kratak rok i da ćemo ponovo u ovoj sali za šest meseci da pričamo istu stvar. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje upućujem predsedniku Vlade i ministru zdravlja i direktoru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Naime, šta je tema mog pitanja? Još 2008. godine Ministarstvo zdravlja je donelo Strategiju o razvoju palijativnog zbrijavanja i digerentologije u Republici Srbiji, gde su određene ustanove koje treba da budu na primarnom nivou i na sekundarnom i na tercijalnom.
U skladu sa Strategijom, a na osnovu strukture, patologije stanovništva i opterećenja Doma zdravlja u Nišu, skupština grada je donela odgovarajuću odluku pa je na sekundarnom nivou u kliničkom centru otvorena jedinica za palijativno zbrinjavanje još 2013. godine, a gradska vlada, tj. gradsko veće je predlog o otvaranju centra za gerontologiju palijativnog zbrinjavanja uputila Skupštini 12. 04. 2012. godine, gde je Skupština grada u septembru mesecu donela odluku, usvojila Strategiju i pristupila traženju prostora za taj centar za palijativno zbrinjavanje i gerontologiju i izabrala v.d. direktora posle završenih izbora, dr Kostu Todorovića, našeg kolegu iz Niša.
U februaru 2013. godine je predat kompletan kadrovski plan i kompletna dokumentacija za formiranje tog centra na primarnom nivou, sa kompletnim elaboratom i svom dokumentacijom koja je potrebna za formiranje jedne takve ustanove u gradu Nišu. Napominjem da je taj centar koji treba da bude otvoren u Nišu ušao u plan mreže. Od 2013. godine Republički fond za zdravstveno osiguranje i Ministarstvo zdravlja nije maklo ni jedan milimetar u tom pravcu.
Insistiram da mi se odgovori kada će napokon grad Niš i okolina dobiti taj centar, koji mu i pripada, a napominjem da sve ono što je problem, koji je trebalo da reši lokalna samouprava i što je bilo do nje, to je urađeno još pre godinu i po dana.
Drugo pitanje je isto za predsednika Vlade i ministra zdravlja, a odnosi se na specijalizacije o kojima smo ovde tako bučno i žustro pričali pre par meseci. Radi se o deficitarnim specijalizacijama u srpskom zdravstvu. Dobili smo jedan cirkularni dokument koji je poslalo ministarstvo, a u kome se kaže: „Ovom odlukom vrši se dopuna Odluke kojom se određuje oblast deficitarnih grana medicine za koje zdravstveni radnik može da se uputi na specijalizaciju posle završenog pripravničkog staža i položenog stručnog ispita.“ Dodaje se specijalizacija iz jedne grane medicine – pedijatrija. Šta kaže ovaj dokument?
Ovaj dokument kaže da su dva dokumenta koja je dala gospođa Slavica Đukić Dejanović, kao ministar zdravlja, i koji, da ne bih sada gubio mnogo vremena, ima 14 specijalizacija koje su navedene kao deficitarne, samo je prošireno za jednu specijalizaciju. I to bi bilo u redu da nema suštinske razlike. Gospođa Slavica, dok je bila ministarka, davala je saglasnost na saglasnost na specijalizacije bez dve godine radnog iskustva za zaposlene lekare na zahtev ustanove kojoj fale te specijalizacije.
Ovo što je sada ministar zdravlja potpisao su specijalizacije na osnovu analize Instituta za javno zdravlje, koje tako treba da se urade, na nivou cele Srbije, za lekare koji su na birou bez radnog iskustva. Pravimo duplu štetu. Prvo, delimo specijalizacije napamet, bez analize. Drugo, stavljamo ljude koji rade u ustanovama gde su deficitarne određene specijalizacije u podređen položaj, zato što rade a nisu na birou.
Zato vas molim, pošto ovde ima puno mojih kolega i savršeno dobro razumeju, ja nemam dovoljno vremena da elaboriram duže ovo što ja kažem, da preko vaših stranaka izvršite pritisak da se to upodobi da ne bi napravili štetu i ne bi podelili specijalizacije kao deficitarne, za ono što nema potrebe da se radi.
Jedan klasični primer je Niški klinički centar, gde treba da se dobije specijalizacija za jednog specijalistu iz neurohirurgije, a treba ih četiri, bez ikakve analize i bez ikakve konsultacije Instituta za javno zdravlje iz Niša. Znači, kolege, ja vas molim da izvršite pritisak i da se to upodobi, da ne bi napravili štetu srpskom zdravstvu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Koleginice i kolege, dragi sugrađani, danas raspravljamo o tri zakona. Moj kolega Marko Đurišić je pričao o ovim zakonima koji se odnose na pravo, a ja ću pričati nešto o izmeni Zakona o legalizaciji objekata i to o izmeni koja ima samo jedan član koji kaže - u članu 23. reči: „godinu dana“ zamenjuju se rečima: „šest meseci“.
O čemu se zapravo radi? Prošle godine u ovo vreme Ministarstvo građevine, koje je tada vodio ministar Velimir Ilić, donelo je zakon gde je u jednom od članova ograničilo vreme za koje stranka koja je ušla u proces legalizacije mora da upotpuni dokumentaciju ako nadležni opštinski organ to bude tražio. Taj član kaže ovako – Zakonom o legalizaciji objekata utvrđen je rok od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, u kome podnosilac zahteva za legalizaciju objekta treba da dostavi svu potrebnu dokumentaciju. Ove reči: „sva potrebna dokumentacija“ su jedan od osnovnih razloga zašto ćemo mi iz naše odborničke grupe da podržimo ovaj zakon, a ja ću insistirati prema skupštinskoj većini da se prihvati moj amandman, koji je deo koji predlaže skupštinska većina da se „godinu i po dana“ zameni sa rečju „četiri godine“. Godinu dana je prošlo, što znači da građanin ima još tri godine mogućnosti da upotpuni svoju dokumentaciju.
Evo zašto ja to kažem. Dakle, osim upitnika koji se popunjava kod predaje zahteva za legalizaciju, postoji niz dokumenata koji su navedeni u Zakonu o legalizaciji, a koje službenik opštinske uprave saopštava potencijalnom našem sugrađaninu koji traži da se legalizuje njegov objekat, koju je on potrebno da dostavi kako bi mogla da se izvrši legalizacija tog objekta i da se on upiše u Katastar nepokretnosti. Ako sugrađanin nema kompletnu dokumentaciju, ako mu fali neki papir, po ovom zakonu on ima godinu dana, a po predlogu skupštinske većine ima godinu i po dana da dostavi tu dokumentaciju. Ako to ne dostavi, u protivnom može da dobije rešenje o rušenju objekta.
To je sve u redu ako je krivica do građanina. Ali, za vašu informaciju, u Republici Srbiji imamo loše urađen Katastar nepokretnosti i to ima za posledicu da brojni zahtevi stranaka prema Katastru, kada dobiju kopiju plana, uopšte se ne podudaraju sa onim što oni imaju u svom dokumentu koji garantuje njihovo vlasništvo nad nepokretnosti. Tog momenta kada se vidi neusaglašenost Katastra nepokretnosti i dokumentacije koju ima klijent koji traži izvod iz kopije plana, on može da se žali, a Katastar može da odbije. Drugostepena komisija koja to rešava nalazi se pri Ministarstvu građevine, a ljudi koji rešavaju te probleme po drugostepenom zahtevu našeg sugrađanina ima ukupno šest. Trenutno u Ministarstvu ima 24.000 zahteva za drugostepeni postupak. Dinamika kako se to rešava - za rešenje se čeka minimum dve godine Milim da ćete se svi složiti sa mnom da sugrađanin koji je podneo zahtev i koji se žali drugostepenom ne može u roku od šest meseci da pribavi tu dokumentaciju i zato je logično da to bude duže.
Da li će biti donesen novi zakon? Nije problem, može da bude. Šta ako ne bude donesen za šest meseci? Šta ako bude donesen za sedam i po meseci? Hoćemo li za šest meseci da produžavamo rok za mesec i po dana? Znači, ovde je samo da li želimo da damo jedan duži vremenski period našem sugrađaninu dok se ne promeni zakon, po važećem zakonu da ima mogućnost da upotpuni dokumentaciju, da ga ne stavimo pred svršen čin. Mislim da je amandman smislen, da nikog ne vređa, da nikog ne dezavuiše.
Novi Zakon o legalizaciji, koji je stupio na snagu prošle godine, i tu se potpuno slažem sa konstatacijama – bivši režim, jeste iz bivšeg režima, bivši režim je to doneo u ovom parlamentu i nadam se da će sadašnja skupštinska većina to da promeni na bolje, je tako rigorozan, da ne gubim sada vreme koje mi je jako ograničeno, da vam ne čitam koliko je to stavki, ali ima 18 stavki koje treba da se dostave, a među kojima je, recimo, snimak elektroinstalacije u izgrađenom objektu sa atestom. Zamislite kako to izgleda u distribuciji da se dobije, pa snimak priključka za vodu i kanalizaciju koju treba da da javno preduzeće iako je objekat već priključen na tu istu regularnu vodu i kanalizaciju. To su sve vremenski periodi koji su nepredvidivi u zemlji Srbiji, gde ako se ne donese zakon i ne produži rok štetu trpi građanin koji nije ni kriv ni dužan.
Kažem, sve ovo što produžava rok nije vezano za odgovornost ili neodgovornost građanina. To je do lokalne samouprave i do republičkih organa koji treba da daju određeni dokument. Mislim da je to smisleno.
U međuvremenu, uz izradu drugačiji uslova, kako najavljujete u novom zakonu o legalizaciji, ogroman problem je, i to bi trebala skupštinska većina da zna, neusaglašenost Zakona o legalizaciji sa Zakonom o planiranju i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.
Ono što je vrlo bitno i što sam par puta potencirao, ove zakone ne prate podzakonski akti koji su smetnja dobijanja svih ovih papira koje traže naši sugrađani od državnih organa i institucija. Ne postoje podzakonski akti za ova tri zakona koja sam rekao i to umnogome otežava legalizaciju objekata.
Koliko je to teško, za prošlu godinu u gradu Nišu na poziciji gde se uplaćuju takse za legalizaciju objekata, realizacija ove godine će biti 20%. Taj prihod, uz prihod poreza na imovinu, je osnovni prihod lokalne samouprave i zbog toga će grad Niš imati realizaciju budžeta 60% od planiranog, što znači da maltene pola grada neće da radi, stoji, jer nema para u budžetu da se isfinansira.
Zakon mora da bude tako napravljen da omogući brzu legalizaciju, ali da onaj ko je, kao što je neko od mojih kolega rekao, u proceduri ispoštovao dobijanje građevinske dozvole, ne bude u podređenom položaju da je on platio a ovaj besplatno legalizovao. Na vama je da date predloge. Mi ćemo da ih razmotrimo, da damo naše sugestije i kritike, ako nam nešto ne odgovara, ali na vašu odgovornost je donošenje ovog zakona kojim sada produžavate rok, jer je teško primenjiv i nikakve rezultate nije dao, pa da vidimo kako će se odnositi novi zakon prema ovoj materiji. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodo ministri, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, evo par reči da kažem o amandman u koji sam podneo na deo budžeta, tj. na rebalans budžeta, na njegov deo koji se tiče Republičkog fonda, tj. finansiranja zdravstva u Srbiji.
Ako se dobro sećate, samo jedna rečenica, pre par meseci u ovoj istoj Skupštini smo skinuli 2% zdravstvu od doprinosa i prebacili penzionom fondu, uz obrazloženje i skupštinske većine i kolega lekara i ministra finansija tadašnjeg da apsolutno neće biti ugrožena prava iz zdravstvenog osiguranja nijednom pacijentu, tj. nijednom građaninu Srbije i da je ušteda napravljena racionalnim vođenjem tendera, gde se našla ušteda na godišnjem nivou od 30 milijardi dinara ili 300 miliona evra. Ne lezi vraže, dođe rebalans, a u rebalansu rashodovna strana budžeta se smanjuje za 13,5 milijardi. Da, za 16 milijardi se smanjuje.
To ne bi bio problem da je neka druga pozicija, ali rashodovna strana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje su troškovi lečenja pacijenata u Srbiji. Ako ne budete vratili budžet Republičkog fonda na 236 milijardi, budite svesni da ćete nekome uskratiti pravo na lečenje koje mu je Ustavom zagarantovano. Znači, manje para na rashodovnoj strani, to znači manja mogućnost lečenja pacijenata.
U ovoj zemlji Srbiji sve može da se rebalansom smanji, jedino ne možemo da smanjimo broj obolelih rebalansom. Možemo da smanjimo njihovo lečenje, to možemo, ali broj obolelih i bolest ne možemo da smanjimo.
Ja vas zato molim da još jedanput razmislite, imate moć, imate odluku, imate skupštinsku većinu, imate Odbor koji to može da uradi do kraja zasedanja, do glasanja i ja vas molim da vratite rashodovanu stranu RFZO i da vratite ljudima pravo na lečenje.
Da je to tako pogledajte razdele da ste skinuli kliničkom zdravstvu 3,5 milijarde, osnovnom zdravstvu 2,5 milijarde, onima koji imaju pravo na banjsko lečenje 400 miliona, kolega, čitajte budžet malo od lista do lista. Skinuli ste u zavodima za javno zdravlje 170 miliona, skinuli ste osnovna sredstva za 260 miliona. Skinuli ste rehabilitaciji 300 miliona i zavod za javno zdravlje 400 miliona, izvinite, nije 160 miliona.
Zavodi za javno osiguranje gro tih para koriste za laboratorijske usluge po uputu lekara iz osnovnog zdravstva i iz kliničkih sredstava. Zato vas molim još jedanput razmislite i vratite nova republičkom fondu jer to je bilo i obećanje, i obećanje ministra da ako bude falio novac, da će se dati iz budžeta.
Da, ovde je predviđeno novih 14 milijardi za zdravstvo ali na rebalansom skinute pare na rashodovanoj strani od 16 milijardi. Tako da ćete dati rebalansom budžeta na 220 milijarde, dodaćete 14 milijarde. To nije ušteda, to znači na privreda ne radi, da se manje uplaćuju doprinosi, pa da bi se ostvario i ovaj budžet koji ste skresali na 220 milijarde dodajete 14 milijarde.
Još jednom vam kažem, vratite novac srpskom zdravstvu da bi ljudi mogli da se leče. Ja vam se zahvaljujem.