Hvala.
Gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ovih par minuta ću pokušati da dam dodatak objašnjenja zašto će stranka Zajedno za Srbiju, a i naši koalicioni partneri Zeleni Srbije i NDS glasati protiv budžeta.
Da bi vam bilo jasnije, budžet je oslikavanje politike predizbornih obećanja, planova, sposobnosti jedne Vlade, tj. vladajuće koalicije u ovom slučaju. Ovim budžetom je 2014. godine bio predviđen budžetski deficit od 180 milijardi, što znači da je državi u tom trenutku kada je planirala celu budžetsku godinu nedostajalo 180 milijardi dinara da bi normalno funkcionisala. Ovim rebalansom tog budžeta taj deficit se povećava za još 40 milijardi, tako da ćemo imati da bi ispeglali ovu godinu, kako kažu ljudi, zaduženje od 220 milijardi na kraju ove godine, da bi imali na nuli ovu budžetsku godinu.
Ono što je osnovni problem i na šta smo ukazivali, naročito ja, kada smo donosili zakon, podsetiću vas, juna meseca, o preusmeravanju 2% doprinosa sa pozicije zdravstva na poziciju penzija se pokazalo da sam bio u pravu, na moju veliku žalost i da smo ovim načinom preraspodele novca doveli Fond zdravstva u ozbiljan problem i Republički fond za zdravstveno osiguranje, sa vrlo ozbiljnim problemima do kraja godine i pitanje je kako će to da funkcioniše u sledećoj godini. Evo zbog čega.
Nama je Ministarstvo finansija govorilo da su uštede napravljene u javnim nabavkama centralizovani od strane Republičkog fonda i da će tih 30 milijardi ušteđenih na nabavkama moći da se iskoristi za penzije i da neće biti problema u finansiranju zdravstva. Ovaj rebalans budžeta govori da ćete na osnovnom zdravstvu skinuti dve milijarde i 700, na kliničkom zdravstvu skinuti tri milijarde i 400, na rehabilitaciji, tj. na korišćenju banja ćete skinuti 300 miliona dinara, na Zavodu za javno zdravlje, to su laboratorijske usluge, skinućete 400 miliona, na stomatologiji ćete skinuti 400 miliona i to će dovesti funkcionisanje zdravstva u pitanje, zbog toga što zdravstvo i bolesti ne mogu da se …

Imao sam tri minuta i 30 sekundi. Gledao sam, 11 minuta je pričao gospodin Petrović, a mi imamo 14 minuta i 40 sekundi.

Samo da završim.
Jedno pitanje gospodinu ministru finansija – hoćete li objasniti član 8. Zakona o budžetu i član 5. Zakona o platama, jer po tome državnim službenicima plate će biti smanjene 23%, a ne 10%?

Gospodine Jankoviću, vi ste ovde ispred Zaštitnika građana gospodina Jankovića.
Koleginice i kolege, mada smo u malom broju, nadam se da građani nisu u ovom broju koliko nas ima u ovoj sali.
Pokušaću u par minuta koje ima moja poslanička grupa da prokomentarišem izveštaj Zaštitnika građana, tj. nacionalni mehanizam za prevenciju torture u Republici Srbiji za proteklu godinu, da prokomentarišem zaključke tri odbora koja su razmatrala delove izveštaja iz njihovog domena rada.
Pre svega, želim, gospodine Jankoviću, da pohvalim ovaj vaš izveštaj. Mislim da je sveobuhvatan, hronološki lepo složen, laicima jasan. Sebe smatram laikom za ovu oblast i vrlo je jasno šta ste vi to radili i šta ste kontrolisali, šta ste našli koje su vaše preporuke.
Ono što bih želeo građanima Srbije da pročitam iz vašeg izveštaja je prvi deo. Da ne bih objašnjavao šta mi to raspravljamo celog dana ovde, raspravljamo o torturi, tj. o načinu postupanja sa osumnjičenim, osuđenim i pritvorenim licima u raznim ustanovama za pritvor i prinudu u Republici Srbiji od strane ljudi koji su ovlašćeni da rade u tim ustanovama.
Ovde ste lepo napisali da ljudsko dostojanstvo, pravo na neprikosnovenost fizičkog i psihičkog integriteta i zabrane mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja zajamčeni su Ustavom Republike, brojnim zakonima, kao i najznačajnijim konvencijama koje je Srbija ratifikovala. Međutim, u široj javnosti nedostaje jasna svest da ta osnovna ljudska prava pripadaju svakom građaninu, pa i onom koji je uhapšen, pritvoren ili osuđen, tražilac azila ili ilegalni imigrant, kao i svim osobama sa mentalnim smetnjama ili ometenim u razvoju. Ono što je bitno u sledećem pasusu, zalaganje za poštovanjem međunarodnih standarda u Srbiji se uobičajeno doživljava kao nešto nametnuto, kao prihvatanje tuđih pravila koja su neprimenjiva na ovim prostorima. Teze o posebnosti kulture ljudskog prava, odnosno osobenosti tradicije i specifičnih navika na ovim prostorima, dovodi do populističkih teza o potrebi neprimereno oštre kaznene politike, pa i do zagovaranja opravdanosti zlostavljanja. Shodno tome, javljaju se ideje ponovnog uvođenja smrtne kazne, povećanje dužine trajanja kazni zatvora, između ostalog stalno se obnavljaju ideje za uvođenje kazne hemijske kastracije.
Mislim da ste u ova dva pasusa rekli šta je suština torture i šta je to protiv čega mi treba da se borimo, ne zato što je to zagovorila evropska zajednica, mi želimo da idemo u evropsku zajednicu, nego zato što je normalna, civilizovana norma ponašanja ljudi koji žive u 21 veku bilo gde na ovoj planeti.
Imate jedan interesantan pasus koji je ovde dosta polemike izazvao. U Republici Srbiji danas ne postoji tortura kao organizovana i podsticajna pojava, ali postoje pojedinačni slučajevi zlostavljanja koje nadležni organi tolerišu. Ovde je bilo mnogo polemike oko toga. Koliko znam, organizovana tortura je bila jedino u istoriji inkvizicije. Nama izgleda fali veliki inkvizitor. To je bila mala šala.
Ono što govori vaš izveštaj, govori o pojedinačnim oblicima torture u Republici Srbiji, u pritvorima, u zatvorima, u pritvorskim jedinicama, specijalnim duševnim bolnicama zatvorskog tipa, ne misli se na duševne bolnice gde su pacijenti, nego duševne bolnice gde su osuđenici sa psihičkim poremećajima, i deo duševnih bolnica klasičnog tipa, kao što je niška „Toponica“.
Ono što je vrlo interesantno, a što ste vi radili, to je da ste sistematizovali ovu kontrolu u par oblasti. Mislim da je to jako dobro i pregledno, a to su i odbori kasnije tako razradili kroz predloge mera koje su doneli. To je kontrola i sugestija o kvalitetu smeštaja i smeštajnih kapaciteta, gde postoji nešto što je nepromenjivo, a to je broj smeštajnih mesta u zatvorima. Njih je moguće izmeniti samo izgradnjom novih zatvora. Ono što je moguće to je povećanje kvaliteta smeštaja u smislu humanijeg odnosa prema pritvorenicima, da imaju vodu u pritvorskim jedinicama, da imaju adekvatan nivo lične higijene, da mogu da imaju adekvatan pristup lekaru i način pristupa lekaru gde se mimo posebnih slučajeva, kada sami lekari traže prisustvo nadzornika, tj. ovlašćenih službenih lica, je nedopustivo da službena lica budu prisutna kod pregleda, bilo da su oni specifični, ne specifični, jer postoji nešto što se zove lekarska tajna i što se zove privatnost. Ta osuđena lica imaju pravo na svoju privatnost. Ceo sistem ove vaše analize se bazira na tome da se trudimo, kao društvo, da sprečimo naknadno kažnjavanje kažnjenih ljudi.
Ono čime se bavi ovaj izveštaj, poštovani građani Srbije, je nedopustivo uzimanje zakona u svoje ruke, pokušaću da budem jasan, od strane ljudi koji treba da sprovode zakon i da vrše kontrolu primene zakona nad osuđenim, pritvorenim licem.
Vrlo jasno je Odbor za pravosuđe, uz sve one preporuke koje je dao … Nadam se, pošto je ovde bilo sugestija od poslanika većine da treba da se kontroliše kako će ovo da se primenjuje, da će ovo biti iskontrolisano u narednom periodu, a navešću samo stav 3. zaključka Odbora za pravosuđe, koji kaže da Narodna skupština obavezuje Vladu da prilikom predlaganja budžeta za 2015. godinu predvidi potrebna sredstva za izgradnju, odnosno adaptaciju prostorija za zadržavanje u policijskim stanicama, a u skladu sa važećim standardima, a ja dodajem – na osnovu preporuke komisije koja se bavila izradom ovog elaborata.
Poštovani poslanici, koji trenutno niste u sali, imate obavezu da donošenjem budžeta koji će se doneti novembra meseca, jasno dokažete svoju političku moć i volju, jer mi smo ti koji kreiraju, hajde tako da kažem pod navodnicima, život u Republici Srbiji, Skupština RS. Da ćete na poziciji Ministarstva pravde, Ministarstva policije, gde god da je potrebno investirati novac, tj. intervenisati finansijski da bi se stav 3. Odbora za pravosuđe ispoštovao, da ćete to adekvatno sagledati u budžetu. Eto, pa ćemo onda sedeti isto ovako, a ja ću vas podsetiti ako to ne bude bilo zastupljeno kao što se sada, i kao što ćemo doneti odluku na osnovu odluke odbora, da ću vas podsetiti da ste dužni da poštujete svoju odluku koju ćete sada da usvojite, naravno sa nama zajedno. Nadam se jednoglasno, jer su odbori dali normalne predloge, a sve u skladu onoga i kao posledica onoga što je napisala ova Komisija koja se bavi sprečavanjem i prevencijom torture u okviru Kancelarije Ombudsman Republike Srbije.
Ono što je vrlo bitno i zašto je važan ovaj vaš izveštaj, jer pokazuje da sem kazne koja ima instituciju sankcionisanja krivičnog dela, ona ima i svoje edukativno, tj. ima funkciju odvraćana od krivičnog dela na ostale učinioce, a ono na čemu vi potencirate i što sam ja shvatio kao vrlo bitno u ovom vašem izveštaju, a i vrlo bitno da se primeni u Republici Srbiji kako ne bi imali povratnike, to je edukacija na koju ste vi insistirali kroz rad vaspitača sa osuđenicima i pritvorenim licima. Time ste sugerisali da tim radom vaspitača u tim ustanovama gde su pritvorenici se sprečava i smanjuje broj povratnika što je evidentno u Republici Srbiji. Sve ove vaše preporuke, ja sam to tako doživeo, idu ka tom krajnjem cilju da ako i imamo osuđenike, imamo u budućnosti vrlo mali broj povratnika.
Još jedared, želim da pohvalim ovaj vaš rad. Jeste da vi to radite dve godine, ali izveštaj iz godine u godinu je obuhvatniji, sveobuhvatni. Vrlo je bitno što sugerišete ne ispunjavanje i nepridržavanje vaših preporuka, jer vi dajete preporuke, a to je signal Republičkoj Skupštini i građanima Srbije da li Republička Skupština radi svoj posao adekvatno, tj. skupštinska većina kako treba i ono što sada deklarativno prihvatamo ili ne radi.
Nadam se da će vaš sledeći izveštaj naročito, ja sugerišem ovako kao poslanik vama, da obrati pažnju na zaključke naših odbora, skupštinskih i bilo bi dobro da vaša stručna služba te zaključke izanalizira u sledećem izveštaju, da li je nešto od toga primenjeno ili je bilo samo mrtvo slovo na papiru i politička želja skupštinske većine u smislu kako to mi zamišljamo da lete avioni. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ja ću se nadovezati na diskusiju, pošto je ministar odgovorio, pa da prvo završimo elaboraciju tog zakona.
Molio bih samo da mi kažete koliko vremena imam?

Zahvaljujem.
Uopšte, ministre, mi ne sporimo potrebu izgradnje dalekovoda. Niko u ovoj sali nije protiv toga. Mi govorimo o načinu i govorimo o eventualnim štetnim posledicama, naročito po budžet Republike Srbije u narednom periodu, uzimajući u obzir članove od 4. do 8.
Vi ste rekli da je trasa dogovoreno. To je u redu. Ali, ta trasa, ovo što je insistirao uvaženi kolega prethodnik, je trebala da bude potkrepljena i podacima zaštite životne sredine, uticaja na okolinu. Nije isto da li će ići dalekovod kroz nepristupačne predele i potrošiti više novca na izradu dalekovoda ili ići najkraćim putem, preko vama najisplativijih delova, gde ćete Zakonom o eksproprijaciji izuzeti zemljište koje ćemo kasnije, kada vlasnici budu tužili, da uđemo u sporove i da platimo i tržišnu vrednost pod pitanjem po kojim osnovama ćete procenjivati tržišnu vrednost, a platićemo i sudske troškove.
Cela priča koja se danas vodi je o nepotpunosti dokumentacije koju ste predstavili Skupštini, bez pratećih dokumenata na kojima su kolege insistirale i interesantni, tako da kažem, pošto nisam pravnik, članovi od 4. do 7. koji govore o tome da eksproprijacija se sprovodi, da pravo žalbe ne odlaže izvršenje i sedam dana nakon donetog rešenja „Elektromreža Srbije“ ulazi u posed i postavlja stubove.
O tome da li će vlasnik nepokretnosti na čijoj zemlji se postavlja taj stub ili taj dalekovod da uđe u spor nezadovoljan visinom obeštećenja, negativnim uticajem elektromagnetnih zračenja, to struka mnogo bolje zna od mene, da li će tu biti neko poljoprivredno zemljište na te kulture, o tome treba da se uradi elaborat. Mi smo sada o tome pričali. Znači, eventualna šteta, moguća šteta, pošto je ovo zemlja Srbija, prema budžetu kada uđemo u sudske sporove za sve te parcele gde će da prođe ta trasa. To je bilo osnovno pitanje.
Ono što sam još hteo da kažem za ovaj minut to je izmena Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, a odmah ispod je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima.
Ono što je meni bilo nelogično je kontradiktornost ova dva predloga, gde u jedom predlogu, u Predlogu zakona o investicionom fondovima, vi potencirate, što je dobro, formiranje investicionih fondova, jer znamo da u zemlji Srbiji u fondovima se nalazi, oni su mešovitog tipa, negde oko 50 miliona evra. Na primer, Republika Hrvatska ima u investicionim fondovima preko četiri milijarde evra koji su investirani.
S druge strane, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne i novčane naknade koje građani ostvaruju u postupku privatizacije, Vlada u obrazloženju Predloga zakona tvrdi kako se došlo do zaključka da je prvobitna namena zakonodavca da fond preraste u otvoreno akcionarsko društvo izgubila smisao, odnosno da bi akcionarski fond trebalo da nastavi da posluje kao akcionarsko društvo, čijim akcijama se ne trguje organizovanom tržištu hartija od vrednosti, odnosno da se odustane od prvobitne ideje da se akcijama fonda trguje na berzi.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Srbije koji pratite ovaj prenos, moja koleginica je već napomenula važnost ovog člana 10. i mi smo u načelnoj raspravi, kao što je rekla, dugo polemisali oko toga.
Ono što je zaključeno prvog dana, ja bih u kratkim crtama, vezano za ovaj član i ponovio, to je da sam rad uložen i trud ministarstva, sve ono što je radila Agencija za borbu protiv dopinga Republike Srbije je bio na neki način dezavuisan zbog toga što zakonsku regulativu iz 2005. godine nije mogla da striktno obaveže i primora saveze Republike Srbije da primene sve ono što su agencije ministarstvu davale. Znači, ponašali su se kao autonomni sistem u okviru jednog kompleksnog sistema.
Ovim zakonom, ja se nadam, a i ovim izmenama koje smo mi dali u cilju drugačijeg sagledavanja istog problema i poboljšanja istog, ja se nadam da sportski savezi više neće imati priliku da se ogluše o ono što kaže Ministarstvo sporta i Anti doping agencija i time ćemo u velikoj meri uraditi ono što smo se složili prvoga dana, a to je da delujemo preventivno jer smo rekli da je anti doping kontrole i primena anti doping pravila upućena i usmerena ka očuvanju fer pleja u sportu i očuvanja zdravlja sportista što je izuzetno bitno.
Tako smo pokrili jedan veliki, jedno veliko polje sportista u Srbiji, to je polu-profesionalni i profesionalni sport. Ostaje samo onaj deo koji se zove školski sport, koji je baza i polu-profesionalnog i profesionalnog sporta gde smo se složili da su neizostavno, neophodno je uključiti i rad specijalista sportske medicine jer oni su najpozvaniji da deluju u očuvanju zdravlja sportista, da se ne dešavaju više nemile scene koje su se dešavale u prošlosti. Ne zato što pedijatri ili osnovno zdravstvo ne funkcioniše, nego radi vaše informacije periodični pregledi su u prvom, trećem, petom, sedmom razredu i prvom i trećem razredu srednje škole i to su uopšteni pregledi koje ima osnovno zdravstvo prema našoj deci koja su školskog uzrasta, a specijalisti sportske medicine ciljano mogu da pregledaju sportistu u zavisnosti od sporta, od opterećenja, da prate njegov razvoj zdravlja i razvoj organizma što je vrlo bitno jer ni jedan pedijatar neće svako dete da pošalje na ekg, na ultra zvuk, dok recimo neko dete koje se bavi sportom, koje iziskuje izuzetne fizičke napore kao što je vaterpolo, rukomet, fudbal i da ne nabrajam, je potrebno uraditi takve pretrage da bi se videlo kakvo je stanje organizma i da li može da podnese to opterećenje.
Nadam se da će te redovno izveštavati Skupštinu o primeni ovog zakona. Ova zamerka na podzakonska akta koja treba da nam pokažu kako ćete vi da primenite ovaj zakon, to nemamo, ali postoji i pohvala da ste vi jedno od retkih ministarstava koje je dalo ovaj zakon u normalnoj proceduri, bez hitnog postupka, sa javnom raspravom, tako da ste se trudili da zakon koji predlažete bude opšte prihvaćen, što je i cilj svakog zakona. Hvala.

Ovlašćeni predstavnik.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Još jednom zahvalnost Ministarstvu za razumevanje i želja da u jednom ovakvom direktnom kontaktu i saradnjom dođemo do boljeg zakona.
Želim još jednom da potenciram vrlo bitnu važnost, veliku važnost Agencije za borbu protiv dopinga, rešenost Ministarstva da istraje u tome i želim da potenciram da Antidoiping agencija ima pre svega preventivni karakter i ne bi se složio sa mojim kolegama koji su u svojim izlaganjima potencirali represivne mere ovog zakona. One su na kraju, one su prepisane iz međunarodnih kodeksa. Nama je cilj da vodimo borbu protiv dopinga da bi zaštitili fer plej u sportu i zdravlje sportista, što je pre svega prioritet i Ministarstva, a da sam u pravu i da je zakon tako koncipiran govori i to da od 2006. do 2013. godine, kao što ste vi rekli u ovom izveštaju Agencija je imala 4.347 doping kontrola, ali trebamo da imamo u vidu da je samo nešto preko 50 saveza poštovalo preporuke zakona Agencije za borbu protiv antidopinga, koji je važio 2005. godine.
Ovim zakonom represivne mere više se odnose prema savezima nego prema sportistima, jer sportisti i bilo ih je 50 i nešto, koliko ste ovde napisali na tih 4.347 kontrola, što je zanemarljivo.
Još jedno moje opažanje, vrhunski sport kao takav kako idu antidoping kontrole tako se i medicina i hemijska industrija usavršavaju i iznalaze nove dopinge, tako da onaj vrhunski sportista koji je rešio da krši pravila on ih krši, a imamo i primer ovog svetski priznatog biciklističkog asa.
Još jedanput ponavljam, ovo je po meni upereno pre svega da bude edukativno, da spreči, da obavesti i da edukuje mlade naraštaje šta može da se desi štetno ako koriste doping sredstva. To da li će on biti prvi ili ne je zanemarljivo u odnosu na činjenicu da može da naruši trajno svoje zdravlje i to je, mislim, pre svega uloga koju vi treba da zagovarate, na čemu da insistirate uz onu moju, ponavljam, napomenu da obavezno obratite pažnju na školski sport koji je baza svega jer tu se regrutuju fanovi naših istaknutih sportista, tu oni čine prve korake i tu trebate da edukativno, preventivno, a mislim da su prava adresa specijalisti sportske medicine, koji tu treba da daju svoj nemerljivi doprinos. Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Srbije koji pratite ovaj direktni prenos zasedanja Narodne skupštine, podsećanja radi, danas usvajamo sporazume koje je Vlada Republike Srbije potpisala sa Vladom Republike Makedonije, prvi o kojem ću pričati, o uzajamnom priznavanju vozačke dozvole.
Apsolutno mi iz naše poslaničke grupe podržavamo ovaj zakon i glasaćemo za njega. Svesni smo da za vreme prošle, pretprošle, ne znam kako da ih brojim, Jugoslavije je bilo velike fluktuacije stanovništva, kako Makedonije prema ostalim delovima tadašnje Jugoslavije, tako i Srbije i ostalih republika prema Makedoniji. Sa Makedonijom nas vežu mnogo prijateljstva, rođačke veze, a ovim sporazumom je omogućeno da rezidenti, tj. oni koji imaju boravak na teritoriji Republike Makedonije, a državljani su Republike Srbije, mogu da koriste svoje vozačke isprave onakve kakve imamo u Republici Srbiji, a isto se odnosi i na one ljude koji odu poslom ili koji su u tranzitu kroz Makedoniju, tako da ne bih dužio, apsolutno podržavam ovaj vid uspostavljanja saradnje bilateralnih odnosa, jer oni olakšavaju život, kako građanima Srbije, tako i građanima Makedonije.
Druga dva sporazuma se odnose na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Golubac na srpskoj strani i Nove Moldove u Rumuniji i drugi prelaz između Vračjeg Gaja, to je Republika Srbija, i Sokol u Rumuniji sa izgradnjom mosta koji se nalazi na reci Neri i time se uspostavlja bolja komunikacija između građana Republike Srbije i onih koji žive u Rumuniji.
Jako mi je žao što tu nije neko iz Ministarstva spoljnih poslova, ali se nadam da ćete vi, gospodine ministre, ono što budem imao, kao sugestiju, pitanje preneti gospodinu ministru i da ćete nam vratiti infromaciju šta je reklo Ministarstvo spoljnih poslova.
O čemu se radi? Prirodno je da delovi zemlje koji se nalaze u rubnim područjima, tj. blizu granica sa susednim zemljama, naročito kada se to odnosi, kao kod nas, prema EU, treba da budu razvijeniji od onih delova koji su u unutrašnjosti, koji imaju slabu infrastrukturu, koji imaju slabu putnu privredu i gde prirodno stanovništvo ide tamo gde je veća fluktuacija pameti, robe i novca, prirodno je da to bude i u našim pograničnim područjima, kako južno od Save i Dunava, tako i severno od Save i Dunava. Ono što je realnost, oni koji imaju, ono što kažu, od Boga dato da imaju veću mogućnost i bržu mogućnost razvoja u odnosu na drugi deo zemlje, zbog toga što ne postoji mogućnost komunikacije, nema graničnih prelaza, slaba putna privreda, što je ta putna infrastruktura slaba, oni su u zapećku, oni su kao neko slepo crevo Republike Srbije i otvaranja ovih graničnih prelaza dajemo mogućnost ubrzanog privrednog razvoja tih delova Republike.
Dobro je što Ministarstvo spoljnih poslova i Republika Srbija radi na otvaranju graničnih prelaza. Po meni to trebalo svuda gde postoje susedna mesta sa jedne i druge strane granice i mogućnost putne infrastrukture da se to uradi, jer što više bude prelaza, to će veća mogućnost biti fluktuacije i prometa robe, pameti, investicija i svega onoga što je potrebno Republici Srbiji.
Ono što sam hteo da pitam – kada će ostali granični prelazi biti rešavani? Zamolio bih vas da ovo pitanje, gospodine ministre, prenesete. Sticajem okolnosti znam da između Nakova koji se nalazi pored Kikinda, na samoj rumunskoj granici, i sela Lunga koje je sa rumunske strane više godina unazad, ako ne i decenija, postoji inicijativa da se otvori granični prelaz. Sve vlade su obećavale, pa i ova sadašnja, sve vlade od 1945. godine, da ne bude nedoumica, apsolutno sve vlade od 1945. godine su obećavale prelaz. Ova Vlada je obećala, tj. neko u Ministarstvu spoljnih poslova, pa bih zamolio, jer to život znači ovim ljudima, da im se omogući, da šansa da razviju svoje mesto, od tog prelaza će imati koristi i stanovnici Banatskog Velikog Sela i Ruskog Sela i Nakova i Kikinde i svih onih koji gravitiraju tom industrijskom centru koji se gradi u Kikindi, da učinite napor i lobirate u ime tih naših sugrađana koji ostaju zaboravljeni, jer je nelogično da jedno selo, koje je bogom dano, gde kažu - kad posadiš dugme, nikne kaput, se prazni, jer nema ničega. Ima jedan granični prelaz koji se otvara o nekim državnim praznicima i svi oni koji su mladi, a nekada je selo bilo puno mladosti, se sele u Kikindu, iz Kikinde u Zrenjanin, iz Zrenjanina u Novi Sad, iz Novog Sada u Beogradu. Ako tako nastavimo, svi ćemo mi da pređemo u Beograd. Mi sa juga Srbije već gledamo lokacije gde možemo ovde da nađemo svoje uhlebljenje. Iskreno se nadam da vi možete pomoći našim sugrađanima iz Nakova da dožive svoj neostvareni san i da se taj prelaz otvori.
Ono što sam ostavio za kraj je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske. Naši sugrađani su čuli dosta priče oko ovog sporazuma. Više smo slušali, što treba da se čuje, šta je urađeno posle majskih poplava. To narod treba da zna. To treba uvek pričati bez obzira na političku opciju. Ono što se radi dobro mora da se zna, ali mora da se zna i ono što se ne radi dobro. Mislim da se tu slažu i pozicija i opozicija.
Predmet sporazuma je, kao što su govorili moji prethodnici, planiranje i sprovođenje mera za zaštitu od poplave, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nesreća na unutrašnjim vodama, radioloških opasnosti, kao i industrijskih i drugih katastrofa. On predviđa uzajamno obaveštavanje o opasnostima, nastanku i posledicama katastrofa, predviđa uzajamnu pomoć pri zaštiti, spasavanju i otklanjanju posledica katastrofa, razmenu znanja, da ne čitam do kraja ovaj član, a cilj sporazuma je da ugovorene strane, u skladu sa raspoloživim mogućnostima, uzajamno pomognu jedna drugoj u slučaju katastrofa kada ugovorna strane koja traži pomoć nije u mogućnosti da se suprotstavi posledicama katastrofa svojim sredstvima. To je sve u redu i to treba podržati.
Ovim nastavljamo ono što se nekada zvalo civilna zaštita na teritoriji one pred predhodne Republike Jugoslavije. To je nešto što od pamtiveka sve države rade, brane se od elementarnih nepogoda u zavisnosti od pameti, tehnološke opremljenosti i veka u kome se to dešava.
Ono što je interesantno jeste da je sporazum potpisan 15. jula, i to posle majskih poplava i da je u Skupštinu došao danas 14. oktobra. Pitao bih vas, gospodine ministre, vi ste ministar u Vladi koja vodi Republiku Srbiju već treću godinu u raznim odnosima, ali to je to, to je ta politika i to je ta skupštinska većina, sada je veća posle poslednjih izbora, zašto ovo što se dešavalo nije predupređeno od 2012. godine do 2014. godine, tj. do maja meseca? Čuo sam dosta kolega koji su iz tih delova, koji su bili najugroženiji ovim poplavama, konkretno govorim o Šapcu.
Znači, 2012. godine kada je ova Vlada, tj. ova skupštinska većina preuzela vođenje Republike Srbije i formirala svoju Vladu, u Šapcu je ona zatekla završen tender za ovih famoznih pet kilometara nasipa koji je ostao da se uradi i još nije završen. Govorim o 2012. godini. Tender je završen i izabran je ponuđač na javnom tenderu. Novac je bio odvojen u visini od 250 miliona dinara i sa tim se stalo posle preuzimanja vlasti, nije potpisan ugovor i taj nasip nije urađen. U maju mesecu smo imali odbranu Šapca na nasipima, što je normalno i to treba svaka država da radi, ali pitam – zašto taj nasip nije završen kada je bilo vreme, 2012. godine do 2014. godine? To je minimum godinu i po dana.
Sada čujem od kolega da je ponovo u procesu iznalaženje budžetskih para, što je normalno, jer pare se koriste u toku budžetske godine, teško su prenosive iz jednog budžeta u drugi, sem ako aproprijacija to ne opredeli. Zbog čega smo imali problem odbrane Šapca? Zbog čega je nečijim, složićete se sa mnom, propustom napravljena šteta od milijardu dinara u okolini Šapca?
Dakle, apsolutno se slažem da svi trebamo da učinimo maksimalan napor i da trebamo da se trudimo da svoj posao radimo savesno i odgovorno.
Ono što ja vidim kao osnovni problem je da kako dođe koja garnitura smatra da je ona jedino pametna, jedino Bogom dana i sve univerzalno zna. Najgore je, gospodine ministre, kada dnevna politika pokuša da bude jača od struke i kada ministri svojim autoritetom i položajem naređuju šta treba da se radi. U principu, treba samo da se pita struka i vi ste postavili jedno pitanje i tražili od nas narodnih poslanika da javimo sva krizna mesta, kako klizišta, tako potencijalna mesta gde može da dođe do izlivanja reka, kod eventualno sledećih obilnih padavina.
Kažem vam, gospodine ministre, svaka uprava za planiranje i izgradnju u svakoj opštini ima evidentirana apsolutno sva klizišta, ima evidentirana sva moguća mesta proboja voda, ima planove u „Srbijavodama“, gde rade stručni ljudi, za odbranu svih reka, i svih njiva u Republici Srbiji. Treba samo dobra politička volja određivanje prioriteta i polako krenite od onih opasnih voda, kako kažete, petogodišnjih, desetogodišnjih, pedesetogodišnjih, i stogodišnji, pa kada uradimo stogodišnje vode, te nivoe mogućih reka, krenimo na hiljadugodišnje vode i onda ćemo zaštiti Srbiju. To je moja sugestija, a ja se nadam da ćete mi odgovoriti na ova pitanja.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, evo ja ću pokušati u par minuta da kažem neko svoje viđenje i viđenje naše poslaničke grupe o Predlogu zakona o kome danas raspravljamo, a to je Zakon o sprečavanju dopinga u sportu.
Pre svega, želeo bih samo par reči da uputim gospodinu ministru, jer za ovo vreme od kada je ovaj skupštinski saziv, mi smo raspravljali oko 70 i nešto zakona, 60 i nešto zakona je bilo po hitnom postupku i ja čestitam vama i vašem ministarstvu što ste dali zakon Skupštini koji ide po zakonu i propisanoj proceduri gde je bila javna rasprava, gde su svi relevantni mogli da daju svoj sud i gde smo mi na vreme dobili ovaj zakon, pa one koje je interesovalo mogli su da pročitaju, da se konsultuju i da, sem pohvala, kažu i nešto što je neko njihovo mišljanje i razmišljanje u vezi ovog zakona i onoga šta on implicira i koje posledice vuče.
Ono što je moja zamerka je što Izveštaj o javnoj raspravi je vrlo teško naći. Verujte, to treba čovek da se baš razume u kompjuter i da hakuje da bi našao ovaj izveštaj.
U izveštaju nema dovoljno podataka, koje su sugestije bile sportskih saveza, Olimpijskog komiteta. Vrlo je šturo to objašnjeno. Rečeno je da se samo radi o tehničkim pitanjima. Trebali ste ipak nama koje zanima ta materija i koji želimo da pročitamo, da bar vidimo o čemu se radi, ne da budu konkletni zapisnici. Nadam se da ćete u buduće te izveštaje dati u kompletu.
Druga sugestija, po Rezoluciji o zakonodavnoj politici je predviđeno da uz zakon je potrebno podnošenje i modela podzakonskih akata kako bismo videli na koji način ćete vi primeniti ovaj zakon i kako će on zaživeti i kako će imati svoje pozitivne efekte zbog kojih je u krajnjoj liniji i donešen. Očekujem da ćete u narednom periodu to dostavljati i Narodnoj skupštini, mada je to u principu jedan manir svih ovih zakona koji su do sada došli u skupštinsku proceduru. Nismo videli podzakonske akte, što je vrlo bitno, jer sam zakon bez podzakonskog akta ništa ne znači. Može da bude mrtvo slovo na papiru.
Malo ću kasnije o tome, jer zakon iz 2005. godine verovatno nije imao kvalitetna podzakonska akta i inplicira sve ono što se dešavalo od 2005. do 2014. godine u odnosu s jedne strane agencije i ministarstva, a s druge strane, Saveza naših sportista u Srbiji.
Ne bih pričao konkretno o članovima zakona, jer o tome ćemo pričati kada budemo pričali u danu kada raspravljamo u pojedinostima, nego bih par napomena u vezi izveštaja, ja sam to tako doživeo, za period od 2005. do 2014. godine.
O razlozima donošenja ovog zakona dosta mojih kolega je iscrpno elaboriralo, te ne bih na to gubio vreme. Evidentno je da mi moramo, ako želimo da i dalje imamo učešće u međunarodnim takmičenjima, da usvojimo ovaj zakon ovakav kakav jeste ili uz neku izmenu u ova dva dana, da bi sprečili moguću diskvalifikaciju naših predstavnika u sportu na međunarodnim takmičenjima.
Ono što je mene zaintrigiralo i pokušaću da pročitam, pošto nemam mnogo vremena, da bih upoznao moje kolege i građane šta je to što mi je zaparalo uši dok sam čitao u izveštaju: U proteklom periodu od preko 100 nacionalnih saveza u Republici Srbiji, 56 nacionalnih sportskih asocijacija je izvršilo obavezu iz člana 10. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Radi podsećanja naših gledalaca, član 10. se odnosi na nadležnosti sportskih saveza koji su dužni da: 1) sportskim pravilima utvrde disciplinske mere i urede postupke njihovog izricanja u slučajevima utvrđene potvrde antidoping pravila u skladu sa ovim zakonom i da obezbede da se u postupku izricanja mera licima odgovornim za doping poštuje njihova ličnost i pravo na odgovarajuću pravnu zaštitu; 2) da obezbedi u okvirima nadležnosti Saveza da sportistima, sportskim stručnjacima i drugim osobama za koje je utvrđena odgovornost za doping bude izrečena odgovarajuća disciplinska mera u skladu sa ovim zakonom i pravilima nadležne andidoping organizacije; 3) da ne prizna sportski rezultat u čijem postizanju je učestvovao dopingovani sportista; 4) da ne dozvoli učešće na sportskoj priredbi sportiste, sportskom stručnjaku i drugom licu u ingerenciji Nacionalnog sportskog saveza kome je izrečena mera zbog dopinga ili izrečena u skladu sa ovim zakonom; 5) da donese program antidoping delovanja; 6) da obezbedi stalno individualno medicinsko praćnje kategorisanih sportista i u tom cilju donese potrebna akta i preduzme konkretne mere; 7) da sportskim pravilima i u saradnji sa Antidoping agencijom obezbedi da se članovi saveza, posebno sportski stručnjaci i registrovani sportisti svih uzrasnih kategorija neprekidno, a najmanje jedanput godišnje, obaveštavaju i edukuju o važećim propisima koji se odnose na doping u sportu i štetnim posledicama po zdravlje upotreba dopinga, što maltene ni jedan nacionalni sportski savez nije uvrstio u svoju godišnju aktivnost i delatnost, što je vrlo bitno.
Složićete se samnom da sem represivnih mera koje predlaže ovaj zakon, ovde ima dosta članova koji govore o obavezi sportskih saveza da edukuju sportiste. Znači, nije nama suština donošenje zakona, da nekog kažnjavamo i udaljavamo sa borilišta, nego da u cilju zaštite sporta, zaštite fer pleja, zaštite zdravlja sportista sprečimo korišćenje nedozvoljenih sredstava.
O tome šta je sada sve sredstvo koje se računa kao doping sredstvo je jedna široka lepeza. Sem onih klasičnih anabolika i steroida, ima dosta hemijskih sredstava i preparata koji se računaju kao doping sredstva, a ljudi ih koriste u normalnoj svakodnevnoj ishrani. Ta edukacija je izuzetno bitna i to vi, gospodine ministre, sa Agencijom bi trebalo u narednom periodu maksimalno da se angažujete na sprovođenje ovog zakona.
Ono što je vrlo bitno i zašto su potrebna ova podzakonska akta je poražavajuća činjenica da u proteklih devet godina je 56 nacionalnih sportskih saveza primenilo deo propisa, tj. deo uputstava koje je predlagao Zakon iz 2005. godine, a ostali su se oglušili.
Mislim da ćete imati ozbiljnih problema sa sportskim savezima koji su veliki sportski savezi u Srbiji, da ih ne licitiram i da ih ne navodim, oni su svima nama poznati, jer njih ubediti i uplašiti ukidanjem dotacija od Republičkog budžeta je, po meni, do sada bilo nesvrsishodno, neefikasno.
Sam podatak da oni u proteklih devet godina nisu primenili instrukcije Agencije za borbu protiv korišćenja nedozvoljenih sredstava i Ministarstva zdravlja govori o njihovom odnosu prema onome što kao akta potpisuje i prihvata Republika Srbija. To će vama biti osnovni problem.
Stoga mislim da podzakonska akta koja se budu naslanjala na zakon koji ćemo usvojiti po ovoj dinamici prekosutra, treba vrlo ozbiljno da shvatite i da na njima, uz saradnju sa vašim stručnim timom, koji je, kao što sam već rekao, vrlo kvalitetno obradio i predložio ovaj zakon, sa svim objašnjenjima i pratećom dokumentacijom, morati da uradite vrlo kvalitetno u odnosu na podzakonska akta koja su eventualno bila doneta 2005. godine, kažem eventualno jer ovde ne vidimo da li su uopšte postojala. Ima nas koji smo narodni poslanici od ove godine, pa bi trebalo bar da se kaže koja su akta doneta i šta menjamo.
Što se tiče kaznenih odredbi, to je, ja mislim, kvalitetno urađeno. O ostalim članovima ćemo, kao što sam rekao, razgovarati kada budemo diskutovali amandmane koje smo podneli na ovaj Predlog zakona. Nadam se da ćete ih izanalizirati i sve ono što smatrate da je dobro prihvatiti. Predložili smo ih iz želje da ovaj zakon učinimo još kvalitetnijim, a ponavljam, vrlo je bitno kakve ćete podzakonske akte doneti, jer iz ovoga što se vidi, iz ovog Predloga zakona i objašnjenja Predloga zakona se vidi da je zakon iz 2005. godine bio parcijalno primenjivan, da kao posledica toga, ne samo što nije poštovan zakon od strane Saveza, nego imamo veliku neinformisanost naših sportista o primeni doping sredstava, što kažem i ponavljam, je osnovna uloga prvo da edukuje, a tek posle da kazni. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije koji pratite ovaj prenos skupštinskog zasedanja.
Pre nego što u par reči budem završio ovo što sam hteo danas da kažem, da vam se zahvalim na odgovoru gospodine ministre i nadam se da ćete nam u nekom razumnom vremenu dostaviti dokumenta koja ste obećali.
Nadam se da ćete pomno pratiti primenu ovog zakona, jer kao što smo se svi složili u dosadašnjoj raspravi ovaj zakon ima ulogu da neguje fer plej, da štiti zdravlje naših sportista, a tek onda kada se iscrpe sve mogućnosti i sve obaveze koje zakon nameće sportskim savezima da deluje represivno, kazneno, što bi svi naročito Ministarstvo sporta trebalo da se trudi da svojim radom spreči da dođe do tih završnih odredbi ovog zakona tj. do kažnjavanja sportista i sportski savez.
Ono što je vrlo bitno i što je ovaj zakon na osnovu iskustava prethodnog zakona koji je važio od 2005. godine do ovih dana, do ovih izmena imao propust, to je da je imao obavezu da sportski savezi i asocijacije sportskih udruženja u Srbiji imaju obavezu edukacije i informisanja sportista o nedozvoljenim sredstvima, tj. o tim doping sredstvima koje je moguće nabaviti i primeniti i time narušiti, prvo, kodeks sportskog ponašanja, drugo narušiti svoje sopstveno zdravlje.
Ono što ovaj zakon nije obuhvatio, a par kolega je to primetilo, to je deo koji mi zovemo „školski sport“, i to je jedan nedostatak koje ministarstvo treba da popuni, jer ako idemo na edukaciju svih sportista šta sme, a šta ne sme da se koristi, šta je štetno za njihovo zdravlje ako agencija izdaje nalepnice koje govore da je doping free proizvod koji je u upotrebi i koje koriste sportisti.
Mi tu imamo problem sa svom onom omladinom koja će biti aktivni sportisti, jer ovo se prevashodno odnosi na poluprofesionalne i profesionalne klubove. Imamo problem sa školskim sportom, a neke od kolega su predlagale i govorile o tome da to treba da rade školski psiholozi, da treba da rade profesori fizičkog vaspitanja, ali su propustili jedan vrlo važan segment u komunikaciji sa mladim naraštajima koji se bave sportom, a to su specijalisti sportske medicine, to su ljudi koji pripadaju osnovnoj zdravstvenoj zaštiti po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije i kojima je posao da se brinu o zdravlju sportista koji znaju tu problematiku i koji su prisutni u Republici Srbiji.
Osnovni problem kod specijalista sportske medicine, a to bi vaše ministarstvo u saradnji sa Lekarskom komorom Srbije i sa ljudima koji iz te grane medicine tj. specijalistima sportske medicine trebalo da reši dinamiku, način edukacije, predavanja i sve ono što pripada struci, a ide u korist i na obaveštavanje mladih ljudi šta je štetno kod korišćenja ovih stimulansa u sportu, je taj što u dogledno vreme ćemo mi u Republici Srbiji u osnovnom zdravstvu, izgubiti specijaliste sportske medicine iz prostog razloga što u dosadašnjim ugovorima sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, unazad više godina se ne prepoznaju sportske povrede kod dece i sistematski pregledi lekara sportske medicine iz okvira svoje oblasti, i prebacuje se sve na pedijatrijsku službu da vas sada ne opterećujem. Samim tim kada ne postoje fakture koje ide prema fondu tj. oni računi pruženih usluga Instituti za javno zdravlje kod dodele specijalizacije ne prepoznaju postojanje lekara sportske medicine i u najskorije vreme će se desiti da u Republici Srbiji izgubimo tu osnovnu sponu koja treba da brine o zdravlju dece koja se bave školskim sportom, a to su specijalisti medicine rada.

Imam još samo tri minuta, pa ću završiti. Zahvaljujem.
Ono što bi vi gospodine ministre mogli svojim autoritetom da uradite, to je da u komunikaciji sa Ministarstvom zdravlja učiniti to da RFZO prepozna ulogu lekara sportske medicine kako bi njih prvo priznavanjem njihovih usluga koje idu prema fondu prepoznali, a na osnovu tih usluga i tih faktura kako bi ih prepoznali instituti za javno zdravlje i dodeljivali specijalizacije sportske medicine i ubuduće. Inače bez toga kada bude prošla moja generacija i malo ljudi mlađih od mene, mi ćemo ostati bez sportske medicine, koja je vrlo bitna, kažem naročito u okviru delovanja ovog zakona i problematike kojom se bavi ovaj zakon, jer neće imati ko da edukuje mlade sportiste koji se regrutuju u školskom sportu, u organizacijama školskog sporta.
Nadam se da ćete o ovome razmisliti. Tu su vaši saradnici koji su me pomno pratili. Nadam se da je smisleno ovo što ste čuli od mene kao opozicionog poslanika i da će angažovanjem i tog dela, tj. specijalista sportske medicine, u okviru ovog antidoping zakona zaokružiti celu priču i obuhvatiti sve sportiste koji od najranijeg svog početka bavljenja sportom pa do profesionalne lige, budu obuhvaćeni. Ja vam se zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospođo Udovički, koleginice i kolege, član 1. koji se odnosi na izmenu i dopunu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika se odnosi na važeći član 23. koji kaže – državni službenik ima pravo na dodatak na osnovnu platu od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu tj. minuli rad. Ministarstvo je predložilo da se taj član menja i da se posle reči „u radnom odnosu“ dodaje „kod poslodavca bez obzira u kom državnom organu je bio zaposlen“.
Kao predstavnik stranke, u okviru poslaničke grupe NDS-ZZS-ZS, sam u kontaktu sa sindikatom Uprave Srbije predložio amandman koji glasi – U članu 1. nakon stava 1. dodaju se novi stavovi 2. i 3. koji glase: „Pravo na dodatak na osnovnu platu iz stava 1. ovog člana imaju državni službenici koji su zaposleni kod korisnika direktnih budžetskih sredstava .“
O statusu državnih službenika iz stava 1. i 2. ovog člana tumačenje daje ministarstvo nadležno za poslove uprave i lokalne samouprave sa obrazloženjem da amandmanom se precizira kategorija zaposlenih državnih službenika radi otklanjanja eventualnih različitih tumačenja u primeni zakona te predlažemo da se pravo na minuli rad odnosi isključivo na službenike koji su zaposleni kod korisnika direktnih budžetskih sredstava.
Smatramo da u slučaju različitih tumačenja od strane organa uprave, o statusu državnih službenika u pogledu njegovog prava na minuli rad, tumačenje treba da da resorno ministarstvo.
Dobio sam odgovor, samo jedan trenutak, koji kaže ovako – amandman se odbija sa obrazloženjem ne prihvata se jer je članom 3. stav 1. Zakona o državnim službenicima propisano da je poslodavac državnih službenika i nameštenika Republika Srbija i dalje brišu da dodavanjem stava 3. nije u skladu sa članom 80. Zakona o državnoj upravi, a član 80. Zakona o državnoj upravi kaže – na traženje fizičkih i pravnih lica, organi državne uprave, dužni su da daju mišljenje o primeni odredaba zakona i drugih opštih akata u roku od 30 dana. Mišljenje organa državne uprave nisu obavezujući.
Gospođo ministarka, dakle u ovoj sali sede narodni poslanici koji su delegati naroda, predstavnici naroda i oni odlučuju o zakonima koji će važiti u Republici Srbiji. Ja kao narodni poslanik mogu da budem sa minimum četiri razreda osnovne škole. Ja uopšte ne moram da znam pravo, ne moram da znam procedure, ne moram da znam zakone, ja odlučujem na osnovu zdrave pameti i zdravog razuma. Tako je bilo u Narodnoj skupštini i pre Prvog svetskog rada od kada postoji Narodna skupština. Hvala Bogu ovde ima kolega pravnika koji mogu stručno da sa vama polemišu, a ja na osnovu zdravog razuma, pošto sam iz druge sfere i na osnovu onog što čujem od kolega, odlučujem da li sam za nešto ili protiv nečega.
Nedopustivo je da državni službenik koji je pisao ova obrazloženja, piše tako da ga uopšte nije briga da li mi to razumemo, njihov odgovor ili ne razumemo. Ja želim, ako se odbije moj amandman, ma kakav da je, smislen, ne smislen, to je pravo narodnog poslanika, i kada se odbije meni bude jasno zašto je on odbijen. Kakve veze ima član 80. sa ovim što sam ja pisao? Nema blage veze.
Tako da, ja bih vas molio, pošto vi potpisujete verujući u ono što vam daju vaši podčinjeni u ministarstvu, da to bude tako smisleno i da ne vređa inteligenciju nas narodnih poslanika, jer ako nismo stručni, valjda imamo moć rasuđivanja i zdravog razuma da vidimo da li je nešto kompatibilno i da li nešto odgovara ili ne odgovara.
Zašto sam ja podneo ovaj amandman? Državni službenik, na koga se odnosi, je lice čije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa državne uprave, sudova, javnih tužilaštva, Republičkog javnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Ustavnog suda i službi organa čije članove bira Narodna skupština, u danjem tekstu državni organ, ili sa njim povezanih opštih pravnih informatičkih, materijalno-finansijskih-računovodstvenih i administrativnih poslova.
Državni službenici nisu narodni poslanici, predsednik Republike, sudije Ustavnog suda, članovi Vlade, sudije i javni tužioci, zamenici javnih tužilaca i drugih lica koji na funkciju bira Narodna skupština ili postavlja Vlada i lica kojima prema poslednjim propisima imaju položaj funkcionera.
Ono što je bila ideja amandmana je da kvalitetni ljudi koji rade i u lokalnim samoupravama, a koji normalno mogu dobiti ponudu, iz vašeg ministarstva iz drugog ministarstva, iz nekog državnog organa da pređu kod njih. Primenom novog Zakona o radu gde, kao što je rekla koleginica Batić, je ovo leks specijalis, možda neće želeti da pređu jer gube pravo na minuli rad.
Naša ideja je bila podnošenjem amandmana, da svi oni koji su budžetski korisnici, a to su svi službenici u Republici Srbiji koji su na budžetu, bilo da su na lokalnom ili na republičkom nivou, imaju pravo da povuku sa sobom na novo radno mesto minuli rad, da to ne bude faktor koji sprečava da kvalitetan čovek iz jednog radnog mesta ode u neki državni organ sa lokala.
Recimo, iz Grada Beograda, ne znam, neko ko radi u Skupštini Grada Beograda dobije ponudu da ode da radi u nekom ministarstvu, ima 30 godina radnog staža i čovek ne želi da pređe zato što će da izgubi 12% plate. Zbog toga smo predložili ovaj amandman i mislimo da je smislen, jer kvalitetni ljudi ne treba da imaju mogućnost odbijanja posla zato što smo mi zakonom predvideli da on neće da prođe ako treba neko ko ima 30 godina radnog staža, da izgubi 10% - 12% plate, što nije malo.
Molim vas da još jednom razmislite o našem amandmanu i da ga prihvatite, ja vam se zahvaljujem.

Ja i nemam više vremena.