Dakle, imam nadu, iako se to učinilo na veoma bezobrazan način, da će DOS-ovska većina pokazati toleranciju prema ovim građanima koji podležu ovom zakonu i prihvatiti ovaj moj amandman, neće dovesti mnoge poslodavce i radnike kojima poslodavac obezbeđuje posao u veoma teškoj situaciji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica je u nizu loših zakona koje je DOS-ovska većina ovde izglasala. Ovaj zakon koji predlaže DOS je nastavak haračenja i sa dosadašnjim donešenim zakonima, ovaj harač je samo malo drugačiji. Drugačiji je po tome što više liči na hajdučiju iz potaje.
Otimajući prava radnika koja su krvavo sticali u svom minulom radu, ovaj zakon je skarabudžen i potpuno nestručno prezentovan ovde pred Skupštinu i narodne poslanike. Prezentovan od strane ministra Milovanovića, sindikalnog ministra, inače kako je ovde bilo predstavljeno po zanimanju trenutnog studenta i njega baš briga o pravima radnika. On je sada student i njega će verovatno štititi Unija studenata kada sindikat krene kukom i motikom upravo na one koji su ovaj zakon predložili.
Možda će biti i neka kompenzacija između studentske i sindikalne orgnaizacije, pa će biti i nekih razmena. Kako može ministar sa ove govornice da pročita ovaj zakon dobar za radnike, da njime oni ostvaruju prava, da nezaposlena lica ostvaruju prava, kada u stvari ovaj zakon, odnosno ovaj predlog zakona činjenično sasvim drugačije govori.
Dakle, ovaj predlog zakona je u stvari uzimanje prava radnika u odnosu na postojeći zakon. Ovde imamo i neke demagoške istupe pojedinih poslanika iz DOS-a koji se eto pred građanima zaklinju kako će sve dobro biti, dali ste nam poverenja, mi ćemo vaše poverenje opravdati. Međutim, kada uzmemo i pročitamo i uporedimo ono što predlažu i ono što je bilo, uopšte nije tako. U članu 14. pregled odredaba koje se menjaju, jasno govori o tome šta DOS-ovska vlast predlaže, odnosno šta očekuje radnike koji su ostali bez posla.
U prethodnom zakonu stoji da se nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godina, novčana naknada isplaćuje do njegovog zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava za starosnu penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Ovom izmenom zakona radnik treba, o kome sada govorim, dakle taj radnik koji je imao 25, 30 i više godina radnog staža, kada ostane bez posla da dobije 24 mesečne plate odnosno da se 24 meseca država brine o njemu a onda da se brine ulica.
Šta na taj način vlast čini?
Čini to da dobijemo jedan novi sloj siromašnih, još siromašnijih ljudi nego što ih inače danas imamo. Takođe ćemo imati na ulicama više ljudi koji će glave zagnjurati u kontejnere ali kontejneri i sadržaj kontejnera će biti sve siromašniji. Upravo zbog svih ovih zakona koji su prethodno donešeni a ovaj zakon ima i još jedan cilj koji u stvari govori o svemu.
To je da će ogroman broj radnika ostati bez posla, da se sprema teren za primenu Zakona o privatizaciji, odnosno radi se o spremanju terena za strateške partnere koji će za male pare kupiti preduzeća, ali bez radnika i to je u stvari suština ovog zakona i to je ono što DOS-ovska vlast mora ovde građanima da kaže - šta ih čeka, kada se prihvate, odnosno ovde izglasa zakon o privatizaciji.
Dakle, ovaj zakon o kome danas govorimo, koji treba da se prihvati i verujem da će to tako biti i učinjeno, jer svi ovi skarabudženi zakoni su tako i prihvaćeni, što je glasačka mašina jednostavno izglasala, ne računajući i ne vodeći računa niti brigu o građanima i narodu, koji su inače upravo zbog svih tih obećanja i dali poverenje na izborima, ubedili ste građane dakle da im je bilo loše. Jeste bilo loše. Svima je bilo loše.
Bilo je potrebno da dođu promene, a u promene na bolje, sa zakonima koji bi bili bolji od dosadašnjih. To upravo mi poslanici Srpske radikalne stranke ovde vama hoćemo da dokažemo, činjenicama i argumentima, da donošenjem zakona koji su lošiji od onih koji su do sada bili, vi u stvari obmanjujete ponovo građane retoričkim govorima ovde pojedinih predstavnika DOS-a i ministara koji su ovde zalutali.
Naravno, ovde nedostaje mnogo ministara. Verovatno su u egzilu, plašeći se i sami da ne pocrvene ovde pred kamerama kada se ovi zakoni budu usvajali, ali su poturili tu nekoga ko će manje zacrveneti, jer računaju da je to predstavnik naroda, predstavnik sindikata.
Postavlja se pitanje - zbog čega je radnik izdvajao doprinose za zdravstvenu i socijalnu zaštitu? Zbog čega je radnik izdvajao ako će posle 30 godina radnog staža izaći na ulicu i morati da bude prosjak. Postavlja se takođe pitanje - šta će sa 24 mesečna primanja taj radnik moći da učini. Veoma je iluzorno ako neko misli da će radnik koji je proveo na određenim poslovima 30 i više godina moći da nađe i dobije negde posao.
On nigde neće dobiti posao, sem ukoliko se nekako ne snađe i opet krene putem sive ekonomije. Znamo dobro da je ovde takođe donet zakon o suzbijanju sive ekonomije i to je pozitivna stvar. Ali, šta preostaje drugo tom radniku, koji bude ostao bez osnovne materijalne egzistencije, bez novčanih sredstava, da prehrani sebe i svoju porodicu, nego ili da se bavi sivom ekonomijom ili kako sam rekao da gura glavu u kontejnere, ili u krajnjem slučaju, što verujem da će biti u daleko manjem broju, da se odaje i nekim radnjama koje su protivzakonite.
Drugim rečima DOS-ovska vlast građane gura u ponor, u sve težu i dublju bedu. Zbog toga ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu, ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude prihvaćen i predlažem da Vlada, koja je kako rekoh u izbeglištvu, predloži danas, telefonom javi ministru, koji je ovde, ili možda da mu javi na fakultet, da povuče ovaj zakon iz procedure i da pripremi bolji zakon od zakona koji je bio isto tako možda loš ali koji je bio daleko bolji nego zakon koji vi danas predlažete.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 1. stav 1. zakona o dopuni Zakona o radnim odnosima podneo sam iz razloga što je ovaj član veoma restriktivan i govori u stvari o tome da će veliki broj radnika ostati bez posla. To potkrepljujem činjenicom što se umanjuje otpremnina za radnike za koje je prestala potreba za radom.
To govori u stvari o ovom zakonu, koji smo usvojili u načelu, a isto tako govori o nameri DOS-ovske vlasti da ovaj zakon, odnosno ovaj amandman primene na taj način što će radnike koji budu otpušteni dovesti u veoma tešku materijalnu situaciju. Naravno da ovaj član neće biti podjednako primenjivan prema svim radnicima. Smatram da će pre svega, s obzirom na smanjenje ove otpremnine, na udar prvo doći radnici koji su politički neistomišljenici DOS-a i da je u stvari to priprema kako bi se radnici, tobože građani, doveli pameti i ne bi glasali više za opozicione stranke, a pre svega ne za SRS, jer na udaru su već od kako je DOS-ovska vlast došla 5. oktobra na vlast, počele su represalije i otkazi političkim neistomišljenicima.
Takođe, ovde je veoma simptomatično i to što je DOS-ovska većina isključila sa sednice dr Vojislava Šešelja, profesora od koga ste mogli nešto da naučite, pa umesto da učimo ovde pouke nekih ponavljača, vi ste mogli da naučite od profesora dr Vojislava Šešelja o pogubnosti...

Veoma je važno da kažem to iz razloga što u isto vreme ovaj predlog zakona ne štiti sve radnike podjednako i dovodi ih u tešku situaciju, pre svega, zbog toga što će smanjenje iz prethodnog zakona u tački 1, a posebno u tački 4, gde se umanjuje otpremnina i to više nego duplo, za radnike koji su redili preko 30 godina, dovesti te radnike u takvu situaciju da neće ni pomišljati o novcu koji će dobiti kao otpremninu za druge namene, sem da kupe štrik.
Zbog toga sam podneo amandman na član 1. stav 1. u tački od 1 - 4, kako biste makar delom zaštitili interese onih radnika koji će ostati bez posla i predlažem da se povećaju otpremnine za radnike iz tačke 1. do tačke 4., kako sam ovde u svom amandmanu naveo i zbog toga predlažem Skupštini da ovaj amandman prihvati, tim pre što ni u kom slučaju neće doći u pitanje budžet, koji je Vlada već usvojila, jer se očekuje priliv sredstava iz inostranstva, što je DOS-ovska većina obećala u preizbornoj kampanji i na taj način će moći da nadomesti deficit koji bi se povećanjem ove otpremnine stvorio.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene nije ubedio ovde predstavnik DOS-a u poznavanju ove problematike, koja je na dnevnom redu, pre svega zbog toga što je potvrdio sumnje, odnosno tvrdnje od juče, da je ponavljač. I dalje se tako ponaša, ne sluša nijedan pametan predlog, jednostavno, nekim političkim krilaticama i parolama optužuje SRS za sve i svašta, bez ikakvih argumenata i dokaza.
Međutim, ne bih želeo da ulazim u polemiku o tim verbalnim političkim problemima, hteo bih da govorim o zakonima, o dnevnom redu, i zbog toga ću samo da kažem da se, govoreći o Predlogu zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, usko mora povezati sa svim zakonskim paketima koji su doneti na prethodnim sednicama, dakle, zakonima o poreskom sistemu.
Svedoci smo da je ova DOS-ovska ekspertna Vlada nastavila sa predlaganjem represivnih zakona u Srbiji. Do sada usvojenim zakonskim paketima, koje je ministar Đelić nazvao reformom poreskog sistema, već polako, ali sigurno, ojađuju građane Srbije.
Atak i nameti će se nastaviti i sa ostalim zakonima, koji su na dnevnom redu, a to su uglavnom zakonodavni zakoni, koji treba u stvari samo još više da dokrajče građane Srbije i sve radnike koji su zaposleni, ili koji nisu zaposleni.
Ovde nam je ministar Đelić izjavio kako građani Srbije, maltene, pevaju od radosti i sreće što im je nametnut porez koji je DOS-ovska većina ovde izglasala. Ali, istini za volju, narod zbog tih nametnutih poreza sve teže i teže živi, a ministar Đelić, glad, jad i plač naroda predstavlja kao suze radosnice. To je ovde juče za govornicom izjavio. Sve više sam ubeđen da je ministar Đelić zaista ekspert, jer je juče uspeo da gane većinsku poslaničku grupu DOS-a. Imam još jedan dokaz da je ekspert, a to je što je uspeo da uzjaha na topovsko đule i aterira u Srbiju, prenoseći poznate priče, prodajući maglu. Ko može verovati takvom ministru koji jaše na topovskom đuletu.
Predlog o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima je delo još jednog eksperta - ministra Milovanovića. Ovaj ministar je takođe pokazao svoju ekspertnost u dosadašnjem izlaganju i, zalažući se za prava radnika, u stvari je pokazao koliko on brine o radnicima donoseći ovakav predlog zakona koji su poslanici SRS-a obrazlagali pokušavajući da uvere ministra, odnosno sindikalistu da odustane od svojih namera. Sada mi uopšte nije jasno u kom je svojstvu ovde ministar Milovanović. Moguće je, a vi se zapitajte da to slučajno nije trojanski konj, pa da eventualno ne želi da rasturi DOS-ovsku vlast. Jer, sindikat nije zakonodavni organ, pa prema tome, postoji i ta mogućnost. Zbog toga se vi to zapitajte. To mene mnogo ne interesuje.
(Glas iz sale: Šta to lupaš?)
To što lupa DOS-ovska većina, a sada su to potvrdili sugerišući mi da to upravo kažem, jeste, u stvari, u skladu sa ovim zakonom koji ministar pokušava da prikaže kao ukidanje sive ekonomije. Siva ekonomija za njega je topli obrok i sve ono što su do sada radnici koristili radi preživljavanja. Ovim zakonom o radnim odnosima Vlada ima zadatak, po meni, da stvori haos u Srbiji. Zašto? Predsedniče, molim vas upristojite ove iz četvrtog reda, ovu žensku liniju, neke od tih, jer ću morati da iznesem šta su oni doprineli da radnici ostanu bez posla. Ima takvih ovde prisutnih.
Dakle, nagoveštava se otpuštanje velikog broja radnika. To je novina u ovom zakonu. Glavno je što će se ovim zakonom ozakoniti to što, u stvari, magla treba da postane zakon koji predlaže Vlada Republike Srbije - Zakon o radnim odnosima. Umesto da Vlada pokrene proizvodnju, da se stara o tome da izvrši data obećanja u predizbornoj kampanji i da kaže narodu u koju su to privrednu granu, u koje su to segmente proizvodnje uložili onih 6 milijardi dinara dobijenih od svojih gospodara, oni zatvaraju proizvodne pogone, radnici odlaze kućama uz otpremnine koje su ovim zakonom drastično umanjene u odnosu na prethodni zakon.
Zatvorene su mnogo fabrike, "Zastava", "Galenika", pa i Fabrika specijalnih automobila "Zastava" u Somboru, međutim, vi ne želite da pogledate istini u oči. Do 5. oktobra 2000. godine uspešno je radila, proizvodila i izvozila te automobile, a od 5. oktobra su stavljeni katanci i radnici poslati kućama. Ministre, proverite to, pa ćete se uveriti. Možete da odete za sat i po vremena, jer vi imate brži automobil, a meni treba tri sata.
Ovim zakonom, takođe, se predviđaju visoke kazne za poslodavce koji na vreme ne isplate plate. Kakve će posledice iz toga da proisteknu, to predlagača nije briga. Važno je da se zakon sprovede do kraja, da Vlada pokaže svoju silinu, aroganciju i moć, a da poslodavci, ukoliko nisu u mogućnosti da isplate one minimalne zarade, zatvore fabrike, a radnici da odu, kako ministar kaže, na čekanje dve godine, dvadeset ili možda do kraja svog života. Nikad se ne zna kada će se ti radnici vratiti na posao. Takođe, počele su represivne mere od strane ove vlade na taj način što su počeli da hapse radnike, političke neistomišljenike, a to se dogodilo i juče, odnosno sinoć, tako da su uhapšena tri radnika obezbeđenja SRS-a, u stanovima. To što tapšete, možete tapšati i onoga trenutka kada budete svojima odlazili u pohode tamo gde su sad ona trojica.
Cilj DOS-ovske vlasti je da skloni sve prepreke oko predsednika SRS-a dr Vojislava Šešelja i da ga likvidirate, zato što predsednik SRS-a prof. dr Vojislav Šešelj ne samo da vas uči, ne samo da vam pruža korisne savete i pridike, nego je i stabilnost Srbije i SRJ. Vama upravo to smeta, jer vi ste plaćeni da prodate ovu državu i zbog toga nećete uspeti, jer poslanici SRS-a i građani Srbije, koji polako uviđaju ko ste i šta ste, to vam neće dozvoliti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj moj amandman je mnogo lošiji od amandmana koje smo do sada čuli. Najbolji bi bio ovde amandman, da ste želeli da ga prihvatite, poslanika Tomislava Nikolića koji je predložio da se sve tačke odnosno ovaj zakon uopšte ne prihvati. Pošto DOS-ovska mašinerija radi ono što radi, želi narod do kraja da oguli, onda mi, poslanici SRS, pokušavamo selektivnim amandmanima da što manje ublažimo taj bol prilikom guljenja te kože sa leđa. Zbog toga podneo sam amandman, a mogao sam na svaku tačku, upravo na onaj deo koji će biti najjasniji građanima, a koji se odnosi i na jedan deo građana koji uopšte nemaju takav standard, kakvim se predstavlja prilikom donošenja predloga o porezu ovog zakona i dobara koje predstavlja,  kako se kaže ovde, manifestaciju većeg standarda građana.
Dakle, u tački 3. reč: "čamci" - znači, uvodi se porez za građane koji žive uz reke, uz vode, kojima su čamci osnovno sredstvo prevoza i osnovno sredstvo za preživljavanje. U Predlogu zakona se kaže da će se oporezovati čamci, i oni do pet metara dužine, bez motora. Meni sada ovde nije jasno, da li je predlagač Vlada ili ministar Đelić, da li su mislili o kojim se to vrstama čamaca radi, od čega su čamci izgrađeni, za koje su namene, da li su to čamci sa tri daske ofarbane, sa katranom, da li se to radi možda o nekim čamcima koji su izgrađeni od plastike, kao što su na primer dečiji čamci koji se koriste za decu koja još ne umeju da plivaju, a ti čamci takođe spadaju u ovu klasu koja je ovde u zakonu. Čamci od jednog metra takođe spadaju u čamce kao predmet oporezivanja, koje je ovde ministar Đelić nama predložio. Takođe, nije jasno da li će ovi čamci koji će biti oporezovani, biti oporezovani zato što imaju jedno veslo, dva tri vesla itd. Ako ste već toliko daleko išli kod oporezivanja ovih visoko-standardnih građana, onda bi možda bilo dobro da ste oporezovali i one limene, ona limena korita koja se dosta često koriste umesto čamaca. To bi sigurno donelo velik prihod u budžet i na taj način Vlada Republike Srbije bi obezbedila sve ono što nije uradila, a obećala je građanima. Dakle, ti limeni, gumeni, drveni čamci će nadomestiti onih obećanih šest milijardi dolara koje niste ispunili, kao obećanje dato ovom narodu u predizbornoj kampanji.
Zbog toga predlažem da bi, u smislu boljeg standarda građana, trebalo još da obezbedite neka sredstva u taj budžet iz koga želite da socijalnim kategorijama kako je ovde rečeno, penzionerima i ostalim građanima iz te socijalne kategorije, obezbedite sredstva za isplatu redovnih penzija, porodiljskih dodataka, pa da oporezujete, na primer, i one plusere što deca nose na rukama, pa ćete imati daleko više mogućnosti da taj budžet napunite kroz ovaj vid.
Zato sam podneo amandman na tačku 3, da bih građanima ukazao kakva je ovo beskrupuloznost i kakva je ovo otimačina, kada se želi i ono što građanima predstavlja ne standard, već sirotinju, da oporezuje. Predlažem da se u tački 3. briše reč "čamci", a da naravno, nemam ništa protiv toga, da se ...

Znači, da se oporezuju jahte jer sam siguran da niko od ovih koji će biti poreznici u vezi predmeta čamaca, neće žaliti zbog toga što će biti oporezovana jahta, na primer, vašeg premijera Zorana Đinđića.

Gospodine predsedniče Skupštine, uopšte ne treba da vas čudi što mi poslanici SRS, izlazimo sa "Svedokom" na ovu skupštinsku tribinu -  prvo, poslanici SRS, a drugo za predsednika Skupštine.
Radi pod velikim pritiskom i presijom, i nije nam jasno da li će DOS likvidirati predsednika Vojislava Šešelja, i kada će. Takođe, nama, poslanicima Srpske radikalne stranke, teško je ukoliko ostanemo bez stranke, nećemo imati bazu, a upravo gospodin Đinđić, Batić... (ne razume se) i svakodnevno rade na tome da razbiju Srpsku radikalnu stranku.
Zbog toga mi poslanici Srpske radikalne stranke moramo da pokažemo makar ovde poslanicima DOS-a i da se ograde ...

 Dakle, upravo taj naš mukotrpan i težak rad oko priprema amandmana da bi Vladu odobrovoljili, kako bi namet na vilajet smanjili narodu Srbije, a upravo ovaj zakon o porezu na imovinu u pravom smislu je namet na vilajet.
Ovde se praktično uvode porezi građanima na stanove, na spavaće sobe, na dnevne boravke, na sve ono što građani Srbije moraju da poseduju. Dakle, to se zove namet na vilajet.
Član 12, na koji sam podneo amandman, govori i o jednom drugom vidu nameta. Govori o gradskom građevinskom zemljištu gde je ukupna površina građevinske parcele, odnosno građevinskih parcela od 10 ari oslobođena od poreske stope.
Iz ovog člana se očigledno vidi koliko je Vladi stalo, odnosno šta čini u pogledu titulara vlasništva. U ovom slučaju, ovim zakonom, dakle ovim članom, poreskim oslobađanjem favorizuje državnu i društvenu svojinu.
U članu 12. tačka 1. govori se od državnoj svojini koju koriste državni organi, organizacije, lokalne samouprave i teritorijalne autonomije. Ni u jednoj tački ovde se ne govori decidirano o privatnom vlasništvu.
Dakle, ukoliko neko od privatnih preduzetnika želi da izgradi neki zeleni pojas, prostor za obavljanje određenih funkcija koje se inače rade u ustanovama za predškolsko obrazovanje taj privatni preduzetnik će morati plaćati porez, dok će lokalna samouprava, odnosno državne organizacije ili druge organizacije koje su vlasništvo države, biti oslobođene poreza.
Dakle, to je ono što DOS-ovska većina i DOS-ovska vlada preporučujući kao u predizbornoj kampanji, vođenje jedne transparetne poreske politike, želi upakovano da sprovede ovaj zakon, ali na štetu privatnih preduzetnika.
Plašim se da bi sredstva koja budu otišla u državnu svojinu, odnosno društvenu svojinu, završila isto kao i do sada, upravo na onaj način koji ste vi do sada uvek kritikovali. Zbog toga ovim amandmanom na član 12. predlažem da se reči "10" zamene rečima "15" iz razloga što bi povećanje površine gradskog građevinskog zemljišta na koje se porez na imovinu ne plaća bilo u funkciji olakšanja ekonomske situacije građana i teškoća u poslovanju privrednih subjekata.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 87. stav 1. Smatram da je ukupan dohodak za oporezivanje na godišnjem nivou, koji je predložila Vlada, manji od onoga što bi se do kraja godine moglo očekivati da bi bilo realno. I samim predlogom Vlade očigledno se priznaje inflacija koja će biti u toku tekuće godine. Činjenica je da danas malo ko može da se pohvali da plaća porez na ovaj iznos. To govori u prilog tome.
Ako znamo da potrošačka korpa košta oko 120 hiljada dinara na godišnjem nivou, znači da bi tri puta veći iznos poreza na godišnjem nivou Vlada imala ispred sebe kao realnu stopu inflacije u narednom periodu.
Ta stopa inflacije je mnogo veća nego što je ministar Đelić ovde govorio. Činjenica je da je DOS obećavao građanima da će lični dohoci građana biti mnogo veći nego što su danas. Ispravno je očekivati da će ta obećanja ispuniti. S obzirom na to, smatram da bi neoporezovani dohodak za godinu dana trebalo povećati na 350 hiljada dinara. Na taj način, biće građana, i to veliki broj, koji će plaćati porez na ovaj iznos.
Međutim, realnog povećanja dohotka neće biti. Biće nominalno povećanje. Troškovi života će biti četiri puta veći, kao što je Vlada predvidela kao stopu inflacije. Vlada je u stvari, predvidela mnogo manju stopu - 30%, a realno je očekivati da će troškovi života biti četiri puta veći.
Iz tih razloga, predlažem da se ukupan iznos oporezivanja dohotka građana za fizička lica u kalendarskoj godini poveća do 350 hiljada dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 130. koji određuje određivanje sredstva i vremena prinudne naplate, i to u stavu 4, da se brišu reči "ili noću". Na ovaj način bi se izbegla samovolja pojedinih nadležnih organa, poreskih organa, da na osnovu slobodne procene donose zaključke kada će izvršiti prinudnu naplatu noću. Inače, narod nam je sav u stresu, i pomislite da nam neko bane u kuću noću i traži naplatu, pa makar se tiče i naplata koje su zaista realne i moguće ih je izvršiti.
Nikada se ne zna ko će biti taj koji će narediti da se taj posao, odnosno naplata, izvrši noću. Na primer, može se desiti da ministar pravde Vladan Batić odredi jednu grupu maskiranih ljudi koji će izvršiti tu naplatu sa najlon čarapama, i da ukućani, koji inače nisu poreski obveznici, zbog toga nastradaju. Naravno, sutradan će ministar pravde reći da su poreznici bili dužni da otvore širom kapije kako bi se izvršila smena straže kod naplate poreza noću. Zbog toga treba da trpe i komšije, koji će biti uznemiravani dolaskom nekoliko automobila, pa i bornih kola, kako bi se naplatilo od poreznika ono što državi duguje.
Zbog toga smatram da ne bismo smeli dozvoliti jednom takvom neodgovornom čoveku da određuje vreme i način naplate, jer on i kada to učini, sutradan će objaviti da je išao da bere cveće u bašti tog poreskog obveznika. Zbog toga smatram da bi dosovska većina trebalo da se prizove pameti i ne dozvoli pojedincima da vršljaju i rade po pravosuđu i po zakonskim odredbama, noću.
Zbog toga predlažem, a uveren sam da ćete prihvatiti ovaj moj amandman, da se reči "ili noću" brišu, a amandman koji sam podneo će sigurno biti prihvaćen i od većine građana naše države.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 156. stav 1. predlažem da se menja dužina oproštaja, da kažem naplate, odnosno da se posle tri godine vrši otpisivanje troškova prinudne naplate. Predlažem da se ova dužina roka smanji na dve godine uzastopne godine dugovanog poreza, kamata i kazni na poreske prekršaje i troškova prinudne naplate. Iz prostog razloga, smatram da bi posle dve godine bio dovoljan rok da se utvrdi da poreznik nije u mogućnosti da izmiri svoje obaveze. Zbog čega čekati tri godine. Drugo, smatram da bi drugi poreski obveznici, koji redovno plaćaju svoje poreske obaveze, bili dovedeni u neravnopravan položaj, s obzirom na inflatorne tokove i dužničko - poverilačke odnose koje redovno izmiruju.
Takođe smatram da bi se smanjivanjem na dve godine, posle dve godine otpisivanja obaveza, stekli se novi uslovi za zasnivanje novih obaveza, što bi praktično omogućilo da se izvrši brža rotacija obnavljanja sredstava. Na taj način bi se smanjila mogućnost da se poverenik, odnosno poreski obveznik zbog neizmirenih obaveza, pošalje na duže izdržavanje kazne. Takođe smatram, da bi zbog uslova u kojima su građani trenutno ostali sa velikim dugovima prema državi, DOS-ovska vlast trebalo to da ima u vidu, jer su pozivali građane na građansku neposlušnost.
Na taj način su se stekle velike obaveze od strane građana prema sadašnjoj Vladi, odnosno DOS-ovskoj većini u parlamentu, a koja sigurno neće oprostiti dugove građanima, iako su im obećavali, odnosno pozivali ih na tu građansku neposlušnost. Na kraju, pošto vidim da ste veoma zainteresovani za ovo o čemu govorim (vi čitate novine), predlažem da se baš upravo zbog interesa ove vlade, ovaj amandman prihvati i da se izjasnimo o tome da se član 156. menja tako što će naplata koja nije ostvarena prinudnim putem, umesto u roku od 3 godine, stajati uzastopno u toku 2 godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, veoma me čudi što ste oduzeli reč mome kolegi Miloradu Mirčiću, pre svega zato što smatram da je govorio o prihodnoj strani.
Ja isto želim da govorim o prihodnoj strani, pre svega zbog toga što je premijer Zoran Đinđić govorio da Srpska radikalna stranka vrši opstrukciju, a kako bi što pre trebalo formirati vladu, i da će na taj način stići donacije iz Evrope. Nisam promašio, upravo pričam o prihodnoj strani. Dakle, tih šest milijardi na koje smo računali, mi sada želimo da ugradimo u zakone. Na taj način da rasteretimo građane od nameta koje vi želite kroz ove zakone da uvedete. Isto tako, izneću samo kratko obrazloženje i nastaviću sa svojim izlaganjem, ali moram da kažem da nije primereno da se poslanicima SRS uskraćuje njihov stil izlaganja i način izlaganja. Naš način i stil izlaganja su takvi da ono što dođe od informacija ovde, mi dođemo ovde i kažemo, a ne ovako na vaš način, kako vi to radite, "transparentno". Dakle, došli smo do informacija da se radi o nekih milion i 600 hiljada švajcarskih franaka, i naravno, ovo je stil vašeg rada. Mislim isto tako da je vama potreban ovaj psiholog koji je ovde izašao, pa da da dijagnozu. Međutim, mislim da za vas nije ni potrebna dijagnoza. Iz ovoga, od smejanja, lupanja, do plača, zna se kako se ponašaju određene osobe. Karakteristika vašeg ponašanja neka ...

Čitavo vreme sam govorio upravo o Zakonu u načelu, govorio sam o prihodnoj strani i smatram da ovaj paket zakona, koji se predlaže građanima Srbije, predstavlja jedan novi šamar, predstavlja jedno dodatno opterećenje koje građani Srbije neće moći da plaćaju.
Ovaj paket zakona, koji je DOS-ovska većina zbućkala u ovu jednu tačku dnevnog reda, u sedam tačaka, neće predstavljati neke dodatne novčane izdatke građanima Srbije. Zašto neće? Zato što neće imati od čega da plate. Šta ih čeka? Čeka ih otimačina i deranje kože i to će biti plaćanje ovih dažbina koje su ovde ovim paketom zakonskih poreza predložene. Do sada usvojenim zakonima oporezovani su građani koji su, kako-tako, mogli da plate određene dažbine jer su bili oporezovani poreznici koji su bili u nekom radnom odnosu i sticali neke prihode.
Ovim zakonima, pre svega zakonom o porezu na imovinu, zakonom o upotrebi, držanju i nošenju dobara, kao i zakonom o stanovanju, ovde će biti oporezovani i oni građani koji nemaju stalne prihode sredstava, pa će na taj način morati da se snalaze kako će te obaveze državi da isplaćuju. Isplaćivaće ih na taj način što će biti proganjani, tuženi i naravno, ukoliko se i te sankcije koje su predviđene ovim zakonom ne budu mogle sprovesti, znači zatvarani. Ministar Đelić je ovde danas nama, obraćajući se pre nego što smo otpočeli sa raspravom ovog zakonskog paketa, rekao - ovo nisu najveći porezi. Ja bih se sa tom njegovom konstatacijom složio. Ovo zaista nisu najveći porezi, najveći porezi su već opteretili građane do te mere, tako da ovi porezi u stvari, u suštini budžetu ne znače nešto mnogo, ali za građane mnogo. Ilustracije radi, recimo, jedan radnik na teškom radu ceo dan radi, recimo u zidarskoj struci, ceo dan gura kolica, nosi cigle itd. i to podnese nekako dok ne dođe kući. Kada uzme jastuk u ruke, on padne sa njim.
Dakle, i ovi zakoni, iako naizgled nisu veliko opterećenje, za naše građane će biti do te mere veliki da će padati od tereta ovih poreza. Takođe, ministar Đelić je rekao da zahvatanje od građana treba da bude javno i svečano. Javno, videli smo koliko je javno iz primera kada isključujete struju poslanicima SRS, a svečano, nadam se da neće biti onako svečano kao što je to bilo, ako je gospodin ministar gledao, u Hrvatskoj, kada se Hrvatska oslobodila, kada su pevali - Danke Dojčland, da nećemo mi Srbi morati pevati - Danke NATO. Ukoliko taj zakon, i ovi zakonski paketi koje je ministar Đelić ovde nama predložio, treba da bude pouka iz ovog slavlja o kojem je on govorio, iz ove svečanosti, onda takvu svečanost Srbi nikada nisu priželjkivali. Plašim se da posle takve svečanosti, Srba neće ostati.
Zakoni koji su zbućkani u ovom paketu imaju zajedničku konstantu. To je oporezivanje šupljeg i praznog. Ako Vlada misli da će popuniti budžet, i tako obezbediti sredstva za rashode koje je predvidela, od mobilnih telefona, čamaca, lovačkog i sportskog oružja, mršavo prase će biti za naredni Božić. Ukidaju se strogo namenska sredstva koja su do sada bila u Republičkom fondu za izgradnju stanova. Daju se sredstva lokalnoj samoupravi, da po svom nahođenju izdvaja sredstva za solidarnu izgradnju.
I šta mislite, koliko će takvih solidarnih stanova biti izgrađeno u opštini. Veoma malo, u veoma malom broju opština.
S obzirom da znamo kakva su iskustva u većini lokalnih samouprava, gde su na vlasti bivša Koalicija Zajedno, a sada DOS-ovska vlast, plašimo se da se upravo sredstva usmeravaju sa namerom da se ojačaju lokalne samouprave, ali politički, a ne da građani imaju koristi od toga što će ta sredstva biti usmerena prema lokalnoj samoupravi, jer smatram da od tih solidarnih stanova neće biti ništa.
Sredstva, koja su pre svega predviđena da ih lokalna samouprava raspoređuje za stanove solidarnosti od 0,3 do 1%, ne izgledaju neka velika sredstva, ali veoma mnogo znači za borce i porodice poginulih ratnika, odnosno boraca u minulim ratovima. I, od tih stanova više neće biti ništa. Jer, primera radi, da su lokalne samouprave u većini gradova, a sada ću govoriti o onom području koje poznajem, dakle, o Vojvodini, konkretnije o Zapadno-bačkom okrugu, htele da pomognu tim porodicama poginulih boraca, one bi im dodelile placeve i danas bi mogli da izgrade porodične zgrade, da su to htele.
Međutim, ima primera da čak nisu dali ni placeve iako je Republika investirala u izgradnju solidarnih stanova i bilo je veoma velikih muka dok pojedine lokalne moćnike nisu ubedili da daju ponegde nekoliko ari zemlje za ovu namenu.
Veoma me plaši, takođe, da se ova sredstva daju u ruke Nenadu Čanku i Draganu Veselinovu, tamo gde oni imaju nadležnosti, u tim opštinama, jer će im to biti u stvari trasa i prvi korak ka separatizmu.
Na samom kraju, mali iznos sredstava je za ove stavke, koje je apostrofirao ministar Đelić, od mobilnih telefona, čamaca, do pušaka, od kojih Vlada misli da isplaćuje plate za profesore, nastavnike, penzionere i druge socijalne kategorije. Nema šanse da se uberu sredstva koja ste predvideli, da se kroz ove zakone napuni državni budžet. Ne valja vam ovo, DOS-ovci. Narod koji nije spoznao vašu obmanu buniće se kada primenite ove zakone.

Amandman na član 18, koji sam podneo,  imao je višestruku nameru i pre svega želeo sam da ovim amandmanom pokušam da prizovem Vladu malo pameti i predlagače zakona o porezu na dohodak građana.
Naime, ovaj na izgled za vas beznačajan član Zakona o porezu na dohodak građana je veoma važan, pre svega zbog toga što se radi i o maloj privredi. Naime, uglavnom privatni preduzetnici koriste sopstvena vozila u službene svrhe i to tako što imaju putne naloge i koriste ta svoja vozila da bi na točkovima obilazili korisnike poreza, dakle građane.
Pre svega, to se odnosi na one privatne preduzetnike koji se bave servisiranjem. Na primer, servisi za kućne aparate koji su nam svima potrebni i koji su na žalost u veoma lošem stanju, tako da je potreba servisera gotovo neophodna, jer nemamo materijalne mogućnosti da kupimo nove kućne aparate. Sigurno da svaki građanin želi da ima ispravan frižider, da ne mora hranu da hladi u kopanim bunarima sa đermom, verujem da će većinska koalicija DOS-a prihvatiti ovaj amandman, na zakon, koji će pomoći privatnim preduzetnicima da olakšaju dolazak do građana.
Takođe, postoje specijalizovane organizacije koje se bave izradom programa za kompjutere. Takve specijalizovane organizacije se nalaze u većim gradovima, a potreba za servisiranjem se nalazi i u mnogim mestima gde se nalaze privredne organizacije, koje imaju potrebe za ovom vrstom usluge. Zbog toga smatram da je 1.500 dinara neoporezovanih sredstava mesečno za ovu vrstu posla nedovoljno, tim pre što 1.500 dinara nije dovoljno na primer ni da se put od Sombora do Novog Sada obavi samo jednom, a kamoli da ta sredstva budu dovoljna za mesečno obavljanje posla.
Iz tih razloga predlažem da se u članu 18. stav 1. tačka 4. menja i umesto 1.500 dinara da stoji 2.000 dinara uz potvrde, odnosno putne naloge korisnika.