Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 28. na istovetni član na koji ste čuli prethodne poslanike. Međutim, ja ću da iznesem neke nove elemente. Naime, Vlada Repulbike Srbije, DOS-ovski lideri u predizbornoj kampanji obećavali su seljacima i poljoprivredi mnogo bolju i bržu  revitalizaciju i sela i poljoprivrede.

Upravo na tim porukama građani, a pre svega radnici u poljoprivredi, opredelili su se za promenu vlasti očekujući da će im napokon eto sada nova DOS-ovska vlast omogućiti da žive od svojih prihoda sa poljoprivrede.

Međutim, kako god se više DOS-ovska vlast učvršćivala, za ovih nekoliko meseci, pet ili šest meseci, seljaku se više i više stezala omča oko vrata. Posebno što smeta jeste što se seljak stavlja ne samo u neravnopravan položaj nego se, pored prevara i laži koje je preživeo i doživeo od DOS-ovske nove vlasti, sada pokušava i potkrasti. Želi se potkrasti na taj način što će biti u neravnopravnom položaju sa ostalim radnicima u drugim privrednim granama.

Ovo posebno smeta zbog toga što u poljoprivredi postoje posebni uslovi rada koji su sezonskog karaktera, pa su i prihodi samim tim sezonskog karaktera. Takođe postoji veliki rizik u poljoprivrednoj proivodnji, u šumarstvu, što ni u kom slučaju nije adekvatna nagrada od Vlade Republike Srbije, predlažući još neravnopravniji položaj sa povećanjem stope poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva.

Takođe, ovde je veoma važno da se kaže da seljak repromaterijal, đubrivo, gorivo, rezervne delove, uglavnom obezbeđuje sam. Jako malo od toga je učinila Vlada i pored silnih obećanja. Od onih četiri miliona dolara od Japana, ministar poljoprivrede nije ovde, da nam kaže da li je te pare neko pokrao, da li je neko izmanipulisao sa tim parama, pa su otišle u neke druge namene.

Sve je ovde važno da znamo kada donosimo zakon, kada usvajamo porez na dohodak građana, posebno kada oporezujemo građane koji na svojoj grbači nose državu. Zbog toga seljaku sigurno neće biti svejedno ukoliko danas DOS-ovska većina usvoji zakon o porezu na dohodak građana, kako je to predložila Vlada, da bude u neravnopravnom položaju, da im se zakida 6% više od ostalih građana koji rade u ostalim privrednim granama i zbog toga smatram da, evo imate priliku da pokažete vašu brigu koju ste poručivali građanima, koji su radili u ovoj grani privrede, a isto tako imate priliku i da pokažete i ono drugo lice ukoliko ne prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnoseći amandman na član 29, poveden sam bio činjenicom da u sklopu zgrada za stanovanje u seoskim sredinama, zemljišta koja se obradom ne mogu računati za neku ozbiljniju intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, a koriste poljoprivrednim proizvođačima, odnosno građanima koji poseduju takva zemljišta, uglavnom za okućnicu.
Iz tog razloga sam smatrao da, s obzirom na činjenicu da takva građevinska zemljišta sa okućnicom uglavnom imaju oko 800 kvadrata, iz tog razloga sam i podneo amandman i u članu 29. predlažem da se menja taj član koji Vlada predlaže da bude 500 kvadrata. Smatram da bi na taj način dobar deo građana koji poseduju te okućnice mogao sebi da obezbede osnovne životne namirnice, kao što su povrće i voće. Na taj način bi mogli da rasterete budžet, odnosno da dopune budžet domaćinstva, a pre svega, iz razloga što dosta domaćinstava imaju nezaposlenih lica, pa ukoliko je, a obično se tako i dešava u selima pet - šest ukućana, a samo jedno radi, da bi im to omogućilo da lakše preživljavaju ova teška vremena koja su pred svim građanima Srbije.
Zato predlažem da se prihvati amandman i da neoporezovani deo zemljišta, koji bi služio za njihovu redovnu upotrebu, bude do 800 m2, što smatram da ne bi bio nikakav udar na prihodnu stranu budžeta.

Razumem potpredsednicu, još se nije iživela, zato što sam prošao taj stadijum, u kome se ona sada nalazi, pa neću zameriti zbog ove primedbe koja mi je upućena.
Dame i gospodo narodni poslanici, srpski narod i građani Srbije u principu su uvek imali pošten odnos prema svojoj državi. Imali su pošten odnos i kada je trebalo da se dobrovoljno radi za tu državu, kada je trebalo da se sprovode humanitarne akcije, imali su pošten odnos prema državi kada je nju trebalo braniti, kada je trebalo ginuti za nju. Isto tako, građani Srbije uvek su imali pošten odnos i kada je bilo u pitanju plaćanje dažbina, onih koje je država od njih očekivala, jer su znali da bez države i sama nacija ne može da opstane.
Zbog toga je, i veće čuđenje građana Srbije danas što se donose takvi zakoni, sa kojima se u stvari želi sve ono što su građani Srbije učinili da se baci pod noge, da se anulira njihova privrženost ovoj državi i da se izvrši polarizacija između državnih institucija i naroda, građana Srbije.
Posle ekonomskih bombi, koje su pale na našu privredu donošenjem prethodnih zakona, a to je Zakon o porezu, Zakon o akcizama, jednom reči Zakon o budžetu, ovi novi zakoni treba da doprinesu, između ostalog i Predlog zakona o porezu na dohodak građana, još jednom udaru na standard građana. Ovde smo čuli da se ništa bitno nije promenilo u odnosu na prethodni zakon, ali ono što je najbitnije, to se u stvari menja. Ona socijalna kategorija, od čega su zaposleni građani Srbije živeli, upravo su ona primanja, koja sada treba da se oporezuju, a to je regres i topli obrok. To je u stvari građanima u veoma lošim privrednim subjektima, gde su radili i nisu dobijali redovne lične dohotke, dolazilo kao melem na ranu, jer su na taj način uspevali da ostvare minimalnu egzistenciju sebi i svojoj porodici.
Uvođenjem oporezivanja ove kategorije dohotka sigurno je da će preduzeća, koja su do sada sa velikom mukom uspevala da izdvajaju ova sredstva za tople obroke i regres, prestati da to čine, jer će i njih same opterećivati taj novi dohodak, koji će biti oporezovan, a isto tako i radnicima će biti svejedno da li dobijaju ta sredstva kroz redovne plate, kako se ovde u zakonu kaže - plate, zarade, ili kroz neki drugi vid, ako se i na jedno i na drugo jednako primenjuje poreska stopa.
Poreska stopa od 20% na prihod od poljoprivrede i šumarstva pokazuje, zaista, Vladu Srbije sada na najbolji način, a kako su se lideri DOS-ovske većine ponašali pre izbora, u izbornoj kampanji, kada su obećavali da će poljoprivredu pomoći u toj meri koliko je poljoprivreda pomogla sveukupnom građanstvu odnosno privredi Srbije.
Na ovaj način, nejednakim oporezivanjem privrednih delatnosti, dakle u drugim, nepoljoprivrednim delatnostima i u poljoprivrednim, dakle 14% i 20%, najočiglednije i najslikovitije se prikazuje koliko je stalo novoj DOS-ovskoj vladi do razvoja i reformi poljoprivrede. Ovo otuda što često čujemo da su glavni strateški i prirodni resursi upravo iz poljoprivrede. To pokazuje da Vladi nije stalo ni do očuvanja tih prirodnih i strateških resursa. Dakle, neće samo uništiti fabrike i one institucije, u kojima su sada DOS-ovci u upravnim odborima, nego žele da unište i livade, pašnjake, stoku i sve ono što je inače prirodno bogatstvo i neophodnost u preživljavanju ovog srpskog naroda. Sve ćete uništiti, jer ste to jedino i naučili i to primenjujete veoma uspešno.
Radnici će raditi samo za socijalno osiguranje. Plate i sve ostalo što su do sada primali biće samo nominalno uvećane, a realna će u stvari biti samo osnovica za socijalno i zdravstveno osiguranje. Sve ostalo će biti samo jedna farsa, kako biste mogli pred građanima da govorite o povećanju plata zaposlenima. U stvari od tog povećanja neće biti ništa. Najbolje se pokazuje i to što, na primer, za jaje pre 5. oktobra je trebalo dati 1,5 do 2,00, a danas 4,00 dinara. Dakle, na toj osnovnoj potrebi vidi se kolika je stopa inflacije i koliko je DOS svojim vladanjem za ovih pet meseci doprineo da su čak i jaja skuplja.
Ono što inače građani mogu da nađu na ulici, dajte i to oporezujte. Vi ćete takođe oporezovati i mobe, komšija komšiji više neće moći da dođe sa motikom na ramenu ili sa kosom da pomogne, da obavi svoje poslove, da okopa kukuruze, da pokosi seno, jer ćete imati Vladine žbirove koji će pratiti te ljude sa alatom i odmah ćete ih terati u zatvor zato što nisu platili porez.
Naravno, ljudi koji moraju da prežive, koji rade u firmama i nemaju mogućnosti da zarade za osnovne potrebe, do sada su, a i ubuduće će sigurno morati da se snalaze sa nekim dodatnim radom. Te radove su najbolje do sada mogli da nađu upravo u deficitarnoj snazi, u poljoprivredi. Na primer, kod okopavanja šećerne repe, završi svoj posao u fabrici, ode na tri - četiri sata da uradi posao, kako bi zaradio sutra za mleko i hleb svojoj deci, a vi ga oporezujete, on se umori, padne sa nogu i onda to sve što je radio, te teške fizičke poslove, vi ćete gurati u vaš budžet, a taj budžet ćete koristiti za one namene koje ni nama danas nisu poznate. Vi se naravno ovde smejete, smejete se krvi i znoju ovog naroda, i tako ćete se smejati sve dok ne dođu kuke i motike pred Skupštinu, a znaće dobro i prepoznaće oni ko je od njih otimao taj novac. Dobro će prepoznati. U ovom zakonu se još niz nepravilnosti može uočiti, a te nepravilnosti su i u sledećem - ukidanje toplog obroka za radnike po fabrikama, uporedo sa ...

Samo trenutak, nadam se da vaše vreme ne dolazi. Dakle, oporezivanje toplog obroka radnicima u fabrikama i neoporezivanje onih koji idu na službena putovanja, do visine od 600 dinara, na najočigledniji način pokazuje u stvari kojem sloju građana vi želite da učinite i pomognete, a o kojima ne vodite računa. Zbog toga SRS ovaj zakon o porezima na dohodak građana, kao i sve ostale poreze koji će biti na dnevnom redu, smatraće kao atomsku bombu koju ste vi DOS-ovci vukli posle NATO agresora za vama, a sada želite da je aktivirate u najnezgodnije vreme kada dolazi vreme građana Srbije koji su u veoma teškoj ekonomskoj situaciji.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ovoga puta predsednik Skupštine neće isključiti struju, jer ću se strogo držati teme. Nije mi uopšte jasno zbog čega me je prošli put isključio, tim pre što sam govorio o temi, a tema je bila zaista veoma interesantna. Ako je jedini razlog to što sam spominjao ime Nebojše Čovića, odnosno, vlasnika firme FMP Trade, samo zbog toga što se ime firme "Trade" rimuje sa krade, onda prihvatam to što je predsednik Skupštine, na osnovu sugestije ovde, ovde predmeta, zbog kojeg sam i podneo amandman, učinio to što je učinio.
Dakle, amandman na član 13., podneo sam iz mnogo razloga. Pre svega zbog toga što se sekretar Narodne skupštine do sada u svom radu nije pokazao ni kao čovek ni kao stručnjak. On je takođe, kao sekretar vršio opstrukciju rada Narodne skupštine, a to je na taj način što nije pripremao određene dokumente koji su bili potrebni i neophodni za rad Skupštine. Tako da je sekretara predsednik Skupštine u više navrata slao da traži po fiokama kabineta dokumenta koja su izgubili i koja su bila potrebna za rad Skupštine. Takođe, sekretar Skupštine se bahato ponaša prema poslanicima, a pre svega poslanicima SRS-a, a kojoj pripadam i ja, i to na takav vulgaran i beskompromisan način, i običan čoban ili kudan, kako se to na selu naziva, ne bi mu bio dorastao. Da bi mogao da dam svoje obrazloženje u tom pravcu, moraću da pratim uporedo životni put toga kudana, odnosno čobanina seoskog i sekretara o kojem je ovde reč. Dakle, taj poznanik još u vreme politbiroa...

Vraćam se, predsedniče, na temu.

Tema je ta, što je istovetni put i sekretara i tog čoveka koga poznajem. Dakle, on je bio sekretar jedne seoske organizacije komunističke partije, ali je završio ovako kako predviđam da će da završi i ovaj sekretar. Naime, radi se o tome da taj sekretar gde god je pokazao prstom padale su glave ili su ljudi bili streljani...

Sekretar Skupštine ....

... pokazuje prstom na zaposlene u Skupštini koji gube posao. Radi se o Marici Savić koja je bila zamenik sekretara skupštine, a koja je izgubila posao samo zbog toga što nije bila podobna za rad u Republičkoj Skupštini, jer je bila poštena žena. Ne bi se mogle događati ove mahinacije, koje su predviđene ovim amandmanom, dakle, ovim članom 13. Član 13. govori o tome da sekretar Skupštine može da raspolaže sa svim sredstvima koja su vezana za razdeo 2, izuzev plata koje pripadaju poslanicima i radnicima u Narodnoj skupštini. Ako se izuzmu ta sredstva, 180 miliona dinara, pa to znači da bi sa 85 miliona dinara sekretar Skupštine mogao da raspolaže. U takve ruke, dakle, kao što sam morao prikazati sekretara, koji ni po čemu ne odaje poverenje jednog dostojnog čoveka, pre svega, zatim i stručnjaka, podneo sam amandman da se član ovog zakona briše iz tog razloga. Siguran sam da bi u tome mnogo pomogli i samom sekretaru Skupštine, jer neće završiti kao sekretar...

... mesne zajednice tog sela, kao kudan, odnosno čobanin, jer taj čobanin bi završio tako što je čuvao dve guske, a gospodin ovde prisutan, gospodin Georgije Marić može da završi i u robiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 16. Predloga zakona o budžetu stav 2. Pokušao sam ovim amandmanom da sprečim da se na najbeskrupulozniji način izvrši pljačkanje korisnika ovog razdela. Naime, u članu 16. govori se o plaćanju sredstava na račun korisnika budžeta i govori se o povraćaju sredstava za pogrešno uplaćena sredstva. Ovim se ne govori o roku vraćanja sredstava na razdeo koji je trebao biti uplaćen. Zbog toga postoji mogućnost da se stvaraju crni fondovi, da se sredstva nenamenski koriste i da ta sredstva na pogrešno uplaćenom kontu mogu da ostanu do beskonačnosti. To znači da se sa tim sredstvima može manipulisati. Iz tog razloga podneo sam amandman da bi se sredstva pogrešno uplaćena na određeni konto morala vratiti u određenom roku. U roku koji bi obezbedio da se sredstva koja su predviđena za određene namene mogla odmah i koristiti, a da nema mogućnosti da Vlada, odnosno ministarstvo u kome su sredstva pogrešno uplaćena koriste sredstva za pojedine mućke, koje su u zadnje vreme čak i u novinama bile objavljene.
To je kada se tiče obezbeđenja veštaka, da je preko određenih banki uplaćen na ime donacije, sredstva otišla preko "Ceptera", a da veštak i poljoprivredni proizvođači nisu dobili. Da bi se iz ovog primera izbegla takva mogućnost i u ovom zakonu, predlažem da se pogrešno uplaćena sredstava na određeni konto vraćaju u roku od tri dana. Dakle, da ne stoje na kontu , dok to nekome ne čini povoljno , da se sredstva mogu koristiti i u druge namene.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da ste uzbuđeni kad me vidite, posebno ova DOS-ovska većina, ali neću vam priuštiti ovog puta uživanje da slušate samo vi, jer se nadam da predsednik Skupštine neće ponovo iščupati kablove.
Podneo sam amandman na član 2. ovog zakona o subvenciji iz tačke 2. regresa za priplodnu stoku. Mojim amandmanom hteo sam da ukažem Ministarstvu poljoprivrede, pre svega, a i ministru resornog ministarstva, zbog čega se SRS zalagala za povećanje Agrarnog budžeta.
Smatram da ovaj amandman govori o veoma važnoj sferi, o nabavci priplodne junadi, bikova i priplodnih ovaca. To je veoma važna grana poljoprivrede, koja veoma bitno utiče na opšte stanje u poljoprivredi. Stvaranjem kvalitetnih priplodnih materijala obezbeđuje se bolja konzumacija stočne hrane, a samim tim stvaramo i bolje rase, pre svega krava sa većom laktacijom, kao i većom proizvodnjom mesa.
Zbog toga se poboljšanje rasne strukture kod priplodne stoke opravdava time što garantuje naciji da će jesti kvalitetnu i zdravu hranu. Da će kroz primarnu poljoprivrednu proizvodnju stvarati zdravu hranu i na taj način obezbediti dovoljne količine stočne hrane, koja neće biti genetski manipulisana i neće se moći dogoditi da pojedini ministi uvoze genetski manipulisanu hranu, kao što je to soja ili bilo koja druga kultura. Na primer, proizvodnjom mnogih kultura koje se koriste u stočnoj ishrani Srbija, odnosno SRJ je poznata i Evropi i svetu.
Zbog toga ima potrebe da se o ovim problemom pozabavimo malo ozbiljnije, kada je u pitanju genetski potencijal priplodne stoke. Zbog toga se moj amandman odnosi na povećanje broja priplodnih junica, bikova, ovaca i ovnova, kako bi zapatili što veća krda i stada.
Povećanje od 52 miliona dinara, na predloženih 138 miliona i 200 hiljada dinara, iznosilo bi ukupno 290 miliona dinara, što naravno u ukupnoj masi budžeta premašuje ono što je budžetom predviđeno i što je izglasala DOS-ovska većina, ali postoje i budžetske rezerve i svugde u svetu ozbiljna država mnogo polaže na rase i kvalitet priplodnih junica, koje su daleko bolje nego priplodni bikovi.
S tim u vezi, verovatno da ovde ima nekih koji se bolje u to razumeju, pa, s obzirom da će me verovatno podržati u ovom amandmanu, ja sam imao toliko da kažem u vezi sa ovim amandmanom.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 9. u stavu 1, tačka 7. predlažem da se briše. Dosadašnja praksa nam je pokazala da je DOS-ovska vlast držala ovaj narod u mraku, da električne energije nije bilo duži niz meseci od kako su preuzeli vlast i da nam perspektiva nije blistava,  tim pre što DOS-ovci obećavaju još žešće restrikcije u narednom periodu, pa i poskupljenje od 1. aprila koje će biti više od sto posto za potrošače električne energije. Iz tih razloga građani Srbije moraće da se opredele za druge izvore električnog osvetljenja, odnosno onih osvetljenja koji vode narod Srbije u novi u 21. vek. Uvođenjem petrolejki narod Srbije će sigurno uštedeti mnogo para, ali i DOS-ovska vlast se i tu dosetila pa je uvela akcize na osnovnu potrebu da građani mogu da vide.
Najlepše bi bilo kada ništa ne bi videli i kada bi živeli u mraku. Zbog toga će ovaj amandman umnogome doprineti da građani Srbije, osvetljavajući svoje stanove petrolejom, imaju stalno u glavi upravo ono što ste im obećali u predizbornoj kampanji, da će bolje živeti, ali pipajući, negledavši i nevidevši. Verujem i ubeđen sam da će i DOS-ovska većina u parlamentu glasati za ovaj amandman, pre svega što će ova specijalna naprava, petrolejka, dobiti novo ime i zvaće se "dosovka". To će biti za duge vekove, poznato i priznato i sećaće se svi građani Srbije na DOS-ovsku vlast, koja je vladala nekoliko meseci i koja je uspešno vratila građane Srbije u 19. vek.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 15, gde predlažemo da se navedeni član briše, radi se o soli za ishranu. Polazeći od činjenice da je so za ishranu neophodna, isto kao i hleb i ostale životne namirnice, i da nedostatak soli direktno utiče na zdravlje i metabolizam organizma, pa dosta često može da utiče i na krajnje životne posledice, zbog toga bi bilo nehumano povećavati sve ove životne potrebe akcizama. Mnogo vam se nešto žuri, gospodo. Izgleda da ni soli ovom narodu ne treba, po vama.
Posebno u članu 15, gde se govori o akciznoj vrednosti od 2 dinara, moram skrenuti pažnju da se takođe govori i o akciznim cenama za različito pakovanje, u ovom članu. Naime, pakovanje od jednog kilograma je dva dinara, što će reći da je srazmerno prema veličini pakovanja isto toliko uvećano za akciznu vrednost po jednom kilogramu. Čudi me da niste uveli i akcize na slanike, na manji slanik, na veći slanik, i kako je god slanik veći u domaćinstvu, da se tako određuje i cena akcize za so.
Zbog toga predlažem da se član ovoga zakona o akcizama briše i da se oslobodi inače već prevelikih dažbina koje su nametnute od strane ovog predlagača. Dobro je poznato da so i hleb, kod Srba pravoslavaca, predstavlja još jedan simbol, gde domaćin dočekuje gosta uz so i hleb, i ako ništa drugo, trebali bismo zbog toga da pokažemo svoju dušu i oslobodimo so akciza, i omogućimo građanima da ta nužna životna potreba bude što pristupačnija građanima.

 Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 11. Predloga zakona, predlažem da se tačka 3. menja i da glasi, da pored svih vrsta hleba, mleka, u članu se još dodaje: i mlečnih proizvoda kratkotrajne upotrebe. Obrazloženje za ovo je veoma jednostavno i prosto. Pored upotrebe mleka u svakodnevnoj konzumaciji širokog sloja građana, veoma je prisutna upotreba drugih mlečnih proizvoda, kratkotrajne upotrebe, pre svega jogurta, koji se inače koristi i kod bolesnika, gde lekari često preporučuju da se određeni lekovi piju sa jogurtom, a isto tako jogurt konzumiraju i starije osobe i one osobe koje imaju manja materijalna primanja. Takođe,  pod ovom kategorijom, mlečnih proizvoda, spada i sladoled koji uglavnom koristi naš mlađi naraštaj, a to su deca, tako da bi ovim ...