Dame i gospodo narodni poslanici, otprilike nekako uporedo sa početkom rada komisije na ustavnom polju, počela je da curi neka vest o kloniranoj bebi u Americi i onda se ta polemika odjednom prenela i u sada već bivšu SRJ; i stručnjaci, naučnici, polemisali su oko toga da li postoji mogućnost da se rodi u Srbiji beba, klonirana ili ne. I sve je to demantovao predlagač ovog zakona o izboru narodnih poslanika, jer se zaista rodilo klonirano čedo.
SRS je izašla na izbore 2002. godine, sa svojom izbornom listom. Očigledno da su čitali svi o tom kloniranom čedu, pa ih sada ne interesuje ovakav zakon, koji im se prezentira ovde, sa istim načinom i stilom.
Dakle, pošto je SRS izašla na izbore, sa svojom izbornom listom, a isto tako i druge tri političke stranke, odnosno opcije, jedna koalicija i dve stranke, bilo bi, po mišljenju srpskih radikala, sasvim normalno da se ne prekraja volja birača i da se u ovom zakonu o izboru poslanika primeni upravo taj princip podele mandata.
Da to ne bude po principu delegata, nego da se prema volji građana izaberu sa izbornih lista narodni poslanici ili savezni poslanici, koji su tada predstavljali određenu moć, odnosno brojnost.
Član 19. na koji sam, u ime SRS, podneo amandman, govori u stvari o želji i nameri da se izvrši lopovluk. (Nered u sali.)
Da li ste primetili da su pijani poslanici napali zamenika predsednika poslaničke grupe SRS i vi ništa niste učinili?

Gospođo predsedavajuća, meni uopšte nije smetao Alekandar Vučić, nego ste mi vi onemogućili da izlažem (žagor - smeh). Naime, niste dozvolili indirektno, preko poslanika DOS-a koji su ovde stvorili gužvu, da izložim svoj amandman. Zaista i ne vidim više svrhu da ga izlažem.
Nema svrhe uopšte da ga izlažem, jer poslanici Demokratske stranke i njihovi koalicioni partneri su očigledno doneli odluku o tome kako će da glasaju. Sigurno je da bi ovaj amandman uticao na poboljšanje zakona. Ne bi ga mogao popraviti jer ovo ne može ni vrelom vodom da se ispravi, što klonirano Čedo stvori.

 Dame i gospodo narodni poslanici, već je postalo uobičajeno, kada dobijemo predlog zakona o izmenama i dopunama od ove vlade, da prvo napadaju prethodni režim, da govore o prošlosti. Doduše, danas je ministar Šumarac bio nešto umereniji od prethodnog ministra Gaša Kneževića, koji je čak odlazio do 13-14 kolena, do ožikura, on je govorio o pradedama koji su krivi što nije donet katastar, što nisu vođene knjige i što je uglavnom po pitanju zakona o državnom premeru i katastru i upisu prava na nepokretnostima u našoj državi loša situacija.
Dakle, posle optužbi prethodnika mi smo očekivali da će onda i Predlog zakona sve to ispraviti, kako je ministar ovde rekao, odnosno obećao. Rekao je da upravo donose ovaj predlog zakona da bi se otklonili nedostaci u ranijim zakonima. Međutim, čitajući ovaj zakon, moglo se utvrditi da, sem u nekim pojedinim, rekao bih ključnim stvarima, koje su loše za građane Srbije pre svega, a o tome ću nešto kasnije govoriti, sve je ostalo samo prepisano.
Dakle, ovo ,kako kaže ministar, i nije samo tehnički zakon. On je, u stvari, politički zakon. Ako se udubite malo više u problematiku današnje situacije u Srbiji, onda je sigurno i to politički problem, koji je prvo Vlada Republike Srbije trebalo da razmotri i da ga raspravi, odnosno da uspostavi pravni poredak i državne granice Srbije.
Naime, ovde je bilo dosta govora o tome da nas očekuje veliki posao, da je u pitanju 5.800 katastarskih opština, ali ovde se, takođe, govorilo i o brzoj realizaciji tog problema, kao što se govori u jednom članu ovog zakona, nije sad bitno kom, ali govori se o tri godine za rešavanje tog problema.
Međutim, postavio bih sledeće pitanje: da li je Vlada Republike Srbije razmotrila i one katastarske opštine na koje pretenduju neprijateljske države koje su okupirale našu državu? Da li su razmotrili opštinu Apatin, gde se hrvatska vlada u svojim medijima već hvališe kako je ministar Svilanović obećao 10.000 hektara zemljišta koje pripada Republici Srbiji.
(Žagor.)
Što se tiče Milke i medija, razlike nema. Molim vas, gospođo predsednice, da opomenete ovu neukusnu damu, koja kad god izađem ima nešto, ne znam šta ima, pa će biti veoma sumnjivo mojoj supruzi, to što se ona uvek javlja kada izađem za govornicu.
Zbog toga predlažem da ovaj predlog zakona o katastarskom premeru i upisu nepokretnosti ne znači nikakav nov zakon i da bi ministar zaista trebalo da napiše nešto što bi poboljšalo ovaj zakon.
Jedna stvar je dobra u ovom zakonu, a to je da se predviđaju privatne geodetske firme, koje bi mogle da vrše premere i koje bi u stvari mogle da ubrzaju čitav taj posao, ali odmah u koliziji sa Republičkim geodetskim zavodom koji ima monopol nad svim tim. Naime, Republički geodetski zavod se finansira iz budžeta Republike Srbije, dok će privatne geodetske firme biti finansirane iz džepova građana.
Takođe se u ovom zakonu vidi da su takse za dobijanje kopija kod katastarskih premera i drugih katastarskih usluga visoke, a isto tako i kazne su visoke za sadašnju ekonomsku situaciju u našoj državi.
Zbog toga smatram da ovaj predlog nije dovoljno obuhvatio sve potrebne elemente, između kojih je i ovo pitanje državnih granica, jer se u članu 40. govori da direktor Republičkog geodetskog zavoda propisuje: 1) sadržinu, oblik i razmeru planova i osnovne državne karte; 2) sadržinu, oblik i razmeru topografske i pregledne karte u sitnijim razmerama. Da li to znači da će direktor Republičkog geodetskog zavoda krojiti nove granice ili će to biti pitanje koje je trebalo Vlada pre donošenja ovog zakona da razmotri. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 30. ovog zakona, i na početku znam da ovaj amandman neće biti prihvaćen, iz prostog razloga što nisu bili prihvaćeni ni prethodni amandmani SRS, koji su u stvari bili koncepcijski tako uređeni da bi sa prihvatanjem tih amandmana zakon na nešto ličio. A ovako, zakon ne liči ni na šta.
U članu 30. se kaže da skupština opštine, odnosno skupština grada, imenuje članove školskog odbora. Mislim da je to potpuno apsurdno, jer skupština opštine nije osnivač škole i smatram da bi u stvari imenovanje školskog odbora trebalo da vrši osnivač škole, a osnivač škole zna se ko je - Vlada.
Postoji takođe mogućnost da srednje škole i ne budu u nadležnosti države, dakle, da ne budu državne škole, da budu i privatne škole. Kako će u tom slučaju skupština opštine da bude ta koja će imenovati članove školskog odbora, ako onaj ko osniva školu ne želi da skupština ima učešće u njegovoj školi, iz ovih ili onih razloga, ako to zakonom nije uređeno, a to zakonom nije uređeno.
Naime, ovde se u stvari želi marginalizovati posao lokalne samouprave i tobože reći kako se daju veća ovlašćenja lokalnoj samoupravi, ali novac se ne daje. Daju se tako neki marginalni poslovi, koji treba u stvari da budu "prodavanje magle" lokalnim samoupravama. Da bih to potkrepio činjenicom, a ovde se stalno pozivamo na neke istorijske podatke, pozvao bih se na jedan istorijski podatak, gde je predsednik DS, a današnji premijer Vlade Republike Srbije, 29. maja u TANjUG-u rekao da je budućnost Jugoslavije u većem centralizmu, uz maksimalni uticaj onoga dela koji maksimalno i doprinosi. Koji je taj deo koji danas maksimalno doprinosi - DOS-ovci, kažu oni.
A šta narod kaže? Narod kaže - "dosta nam je DOS-a. Jer, svakoga dana je sve veće nezadovoljstvo širom Srbije. Tako, na primer, u svim gradovima možete da vidite ovakvu masu građana (pokazuje plakat) sa parolama.

Govorim o članu 30. S obzirom da sam lepo vaspitan i ne želim da kažem šta piše na ovim parolama...

Dozvolite mi...

Jedino ako sam prekoračio vreme, ja se izvinjavam.

Dnevni red je zaista da je DOS najgori.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivali smo predlagača da konačno donese jedan srpski zakon, zakon u kome će sve etničke grupe imati ista prava. Takođe smo očekivali da će ovaj zakon biti utemeljen na demokratskim principima. Međutim, kao što se moglo i očekivati, to se nije dogodilo.
Zakon je potpuno nepripremljen i zbog toga ima i toliki broj amandmana, koji se usvajaju ili odbijaju. Najviše se odbijaju iz nekih principijelnih razloga, koje će naši potomci da ocenjuju, ali će naši preci, posebni preci predlagača, da se stide ovakvog načina i ovakvog zakona, ne samo četvrto i peto koleno, čukundede i navrhdede, nego će se stideti čak i dvanaesto, trinaesto koleno, i četrnaesto koleno, i pardžupani, i ožmukuri, i kurajberi.

Ministar govori o reformskom zakonu, moram da dođem do svog amandmana na taj način što ću osporiti uopšte princip - kako je ovaj zakon pisan, zbog čega sam podneo amandman i zbog čega je SRS podnela amandman na član 26.
Dakle, u nepripremljenom zakonu član 26, kad ste već toliko nestrpljivi, odnosi se na školski odbor. Naime, očigledno je da Vlada, kao osnivač, izbegava odgovornost i samo naizgled prenosi ovlašćenja lokalnoj samoupravi, nastavničkom veću i savetu roditelja. Ali, u isto vreme, taj školski odbor nije u mogućnosti ništa da učini bez saglasnosti ministra.
Pa, ukoliko se dogodi nešto u školi što ne odgovara, npr. ako se štrajkuje, onda će ministar reći - eno, obratite se školskom odboru, obratite se savetu roditelja, vidite vi nastavnici i profesori zašto su vam plate male, Vlada za to nije kriva. Kriva je lokalna samouprava, krivi su roditelji, krivi su na kraju krajeva i đaci.
Zbog toga, poslanička grupa SRS smatra da je školski odbor ovde neprimeren; dakle, nema kriterijuma kako će se vršiti izbor školskog odbora, a isto tako, i procentualni odnos u školskom odboru nije onakav kako se može očekivati; stručni ljudi treba da budu zastupljeni u većem broju u školskom odboru.
Jer, samo na taj način, ukoliko nas mnogo ima, i više ima, kao što će nas biti sutra u Vršcu, u 15,00 časova, možemo da očekujemo prosperitet i društva i države. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS odnosi se na ovlašćenja dekana na fakultetu. Naime, sam zakon je potpuno konfuzan. On je, u stvari, pokušaj da se izvrše reforme na fakultetu i pod izgovorom autonomije fakulteta pokušava se na mala vrata uvesti samoupravljanje. Znači, jedna nostalgija iz prošlih vremena. I, nimalo nas ne čudi, jer kad vidimo ko su predlagači, to su u stvari reciklirani komunisti, koji žele da urade ono što do sada mnogi nisu uspeli da urade do 2002. godine.       
Po ovom konceptu koji predlaže Vlada, nema odgovornosti, nema ovlašćenja pojedinaca. Naime, želi se uvesti nekakva kolektivna odgovornost, ničije - svačije, i na taj način se želi, u stvari, pokušati izbeći odgovornost kada Dosovci budu predavali vlast. Znači, Vlada će pokušati da prevaljuje krivicu na ovaj ili onaj savet itd.
Zbog toga poslanici SRS insistiraju i na ličnim ovlašćenjima i na ličnim odgovornostima, kako bi reforma zaista bila prava, jer to ste u predizbornoj kampanji obećavali.
Ovaj zakon, u stvari, a na to se odnosi i ovaj moj amandman, liči na "gemišt", odnosno špricer, kako mi kažemo, nitÄ je vino nitÄ je voda i ne zna se zaista ni ko pije ni ko plaća.
Možda ministar sporta Gašo Knežević zna ko pije, ali narod ne zna kome se plaća. Zbog toga poslanička grupa Srpske radikalne stranke predlaže da se ovim amandmanom jasno preciziraju ovlašćenja dekana, tako da dekan predlaže statut fakulteta, odgovara za ostvarivanje obrazovne umetničke i naučne delatnosti, predlaže osnove poslovne politike na fakultetu, izvršava odluke upravnog odbora, podnosi godišnje izveštaje, pokreće inicijative itd.
Dakle, ovim konkretnim amandmanom dovele bi se stvari na svoje mesto i jasno bi se precizirala ovlašćenja dekana na fakultetu. Na ovaj način, kako predlagač u članu 110. ne govori o konkretnim ovlašćenjima dekana, već pokušava da izbegne da se mogu prozvati svi oni učesnici na fakultetima i na univerzitetima koji su odgovorni i koji na određeni način treba da imaju svoja ovlašćenja prilikom vođenja institucija u kojima su zaposleni.
Zbog toga predlažem poslanicima DOS-a da prihvate ovaj amandman koji sam predložio, naravno bez Milke jer ona ništa ne može da prihvati izuzev jedne stvari, i da na taj način popravimo ovaj zakon, koliko je moguće.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 16. koji se odnosi na podsticaj mera populacione politike, a u odgovoru Vlade koji sam dobio, da ne prihvata ovaj amandman, govori se o materijalnom podsticaju.
Dakle, očigledno je da ovde nisu u odgovoru bili dosledni ministar Gordana Matković i Vlada, jer smo čuli ovde da se ovaj član odnosi isključivo na mere populacione politike.
Vlada odgovara da se pogađa uži krug korisnika i kaže da materijalni podsticaj nije od značaja. Međutim, stav poslaničke grupe SRS je da sva deca, novorođena deca i bebe, treba da budu jednako tretirana u ovoj državi i da se ne smeju zapostavljati. Dakle, ne sme se zapostaviti nijedno dete.
Kao što su moji prethodnici iz poslaničke grupe SRS govorili o diskriminaciji prvorođenog deteta, a zatim i dece koja su rođena posle četvrtog deteta, kao i o diskriminaciji one dece, onih roditelja koji nisu zdravstveno osigurani, tako se može govoriti i o diskriminaciji roditelja, odnosno beba, novorođenčadi, koje su, ni krive ni dužne, rođene od strane roditelja koji pripadaju, kako vi ovim predlogom smatrate, bogatom sloju građana Srbije.
I to je diskutabilno pitanje - da li je ta osnovica prava mera, ili smatrate da ova država treba da bude siromašna i da je to limit do koga poreska osnovica može da bude u Srbiji.
Iz toga se najbolje može videti kuda nas vodi put Srbije i na kome smo putu, jer, praktično, ne priznavajući određene slojeve građana, odnosno roditelja, pokazujemo da se globalna politika DOS-ovske vlasti prenosi i na socijalne momente, odnosno na populacionu politiku, koju ste vi zagovarali, i navodno borite se protiv bele kuge. Na ovaj način, Vlada Srbije, u odgovoru na amandman 16, pokazala je da je to samo jedna vrsta marketinga i da joj ni na kraj pameti nije da u stvari pospeši, odnosno da poboljša mere populacione politike.
Nama, srpskim radikalima, svejedno je o kojoj se grupi roditelja radi, da li su to siromašni roditelji, da li su to političari, ili su to mafijaši i kriminalci. Dete nije krivo zbog toga što je rođeno u jednoj od takvih porodica i zbog toga ne treba da odgovara.
Ja želim svakome od ministara iz Vlade da i njegovo dete (odnosno roditelj), takođe dobije jednu od tih mera koja će biti u skladu sa populacionom politikom Vlade Srbije, koja se samo deklarativno zalaže za populaciju i poboljšanje nataliteta, a iz ovoga zakona se vidi da to nije tako.

Poslanici Srpske radikalne stranke, zahvaljujući tome što su se uverili ko je Boža derikoža, neće glasati za ovaj zakon jer je Boža ojadio ove građane i ovim zakonom će učiniti nešto još gore tako što će ojaditi i celu Evropu, a vi želite u Evropu i zbog toga Srpska radikalna stranka ne želi zajedno sa vama u takvu Evropu.

Dame i gospodo narodni poslanici, sinoć je DOS-ovska većina pokušala da nam nametne da radimo kao vampiri, a evo danas u 11,00 časova jedva smo se uspeli okupiti. Zato čekajući da obrazložim svoj amandman, gotovo sam izgubio strpljenje.
Predlog zakona sa enormno povećanim novčanim iznosom u sudskim taksama nije prihvatljiv, velika je neusklađenost povećanih sudskih taksi sa standardom građana, zato poslanici SRS svojim amandmanima žele da sudske takse budu primerene opštoj ekonomskoj situaciji. Ne bi trebalo da cilj ovog zakona bude samo razlog za punjenje budžeta. Želimo da amandmanima uredimo da sudstvo radi nezavisno, da sudije budu plaćene za svoj rad, ali da se ne uskraćuju prava građana na zaštitu u sudovima. Član 10. ovog predloga zakona određuje visinu sudske takse za raspravljanje zaostavštine u prvostepenom postupku plaća se taksa prema čistoj vrednosti zaostavštine. Raspravljanje zaostavštine je prenos prava vlasništva sa pravnog prethodnika na pravnog naslednika. Tu se radi o sticanju prava svojine, o ostavinskom postupku. Tu imovinu stiče naslednik bez tereta, pravnim poslom, te se ne radi o kupoprodaji. Zbog toga ne treba globiti nekoga ko je nasledio, jer je zaostavština već dovoljno isharačena ranijim dažbinama. Ljudi svakodnevno umiru i sve više ih umire pod DOS-ovom vlašću. Zato će zaostavštine biti sve više i više.
Zbog toga se poslanici SRS zalažu da ove takse budu razumne, jer će se dešavati da pravni sledbenik nema para da plati takse. Evo jednog klasičnog primera - doduše, ministar Batić je juče govorio o guskama, a ne znam da li gospodin ministar ima nekog prethodnika na selu, pa da mu kao zaostavština pripadne neka guska ili možda patka ili nešto slično, morao bi tada, po članu 10. njegovog predloga, da plati taksu 300 dinara, a mi predlažemo, ovim amandmanom, na član 10. da vrednost koja je do 5.000 bude 100 dinara, i ministar plati samo 100 dinara za patku. Predlažem da se sudske takse smanje za raspravljanje zaostavštine u prvostepenom postupku, prema istoj vrednosti zaostavštine, a manje od predložene iz navedenih razloga.
(Predsednik: Vreme.)
Predlažem takođe da ministar prihvati kao i DOS-ovska većina ovaj amandman, jer se verovatno kao advokat susretao u praksi sa obrazloženim primerom. Naši predlozi su da se vrednosti koje su predložene ovim zakonom umanje i to: do 5.000 dinara vrednosti - 100 dinara, umesto predloženih 300 dinara; preko 5.000 do 20.000 dinara vrednosti - 150 dinara, umesto predloženih 300 dinara; preko 20.000 do 50.000 dinara vrednosti - 200 dinara, umesto predloženih 700 dinara; i, preko 200.000 dinara vrednosti - 1.200 dinara umesto predloženih 3.450 dinara, naravno, uvećano sa ovim ...
(Predsednik: Gospodine Kesejiću, upozoravam vas na prekoračenje vremena, drugi put.)
... od vrednosti zaostavštine. Upravo završavam i nisam čuo da ste me opomenuli ranije, jer bih veoma revnosno sišao sa govornice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je ministar prihvatio ovaj amandman samo bih ukazao na ono što se inače ovde moglo čuti u toku rasprave, a vezano je za sredstva koja se ubiraju taksama od onih građana koji koriste svoja prava u sudovima.
Naime, ovde je bilo reči o tome da se ovim želi ostvariti nezavisno ekonomsko sudstvo, ali u isto vreme ažurnost i efikasnost rada suda. Međutim, moram da kažem da u praksi ima i drugih slučajeva i zbog tog slučaja želim da iznesem samo nekoliko stvari. Građani nisu zaslužili da pojedine sudije i tužioci, javni tužioci, zamenici javnih tužilaca dobijaju sredstva od građana koji izdvajaju kroz taksu i poreze ta sredstva, a da se oni u sudovima ponašaju kao kabadahije.
Naime, radi se o tome da pojedini tužioci jednostavno iskazuju svoju političku pripadnost i to tako što u jednom sudskom postupku, iako nije bio predmet narodni poslanik, on jednostavno advokatu branjenika kaže na primedbu da će se žaliti višim organima zato što je Miškov zamenik javnog tužioca Miškov Vojislav rekao na tu njegovu primedbu - žali se narodnom poslaniku. Naravno, rekao je i ime narodnog poslanika te je na taj način diskriminisao određene političke grupacije. Takvima nije mesto ni u tužilaštvu, ni u sudstvu i iz tih razloga sam hteo u vezi ovog amandmana, koji se odnosi na izvod iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kažem da su sva sredstva koja se ubiraju od građana, od svih građana bez obzira na to da li su pripadnici određenih političkih grupacija, narodnosti i vera u potpunosti jednaki pred sudovima i da tako treba da se ponašaju i oni koji dobijaju sredstva iz budžeta, a koje izdvajaju građani Srbije.