Gospodo narodni poslanici, već sama činjenica da postoje dva paketa predloga zakona o pravosuđu govori o ozbiljnosti ovih predloga koje je predložilo, jedna od frakcija DOS-a. Naime, može se steći utisak iz svega ovoga da postoji jedna borba i rivalstvo ko će biti autor novih paketa reformskih zakona i iz tih razloga, imajući u vidu da imamo u ovom slučaju dva predloga, govori o tome da se sve to prebija preko građana, pre svega, a ovog puta preko pravosuđa.
Ovih pet zakona, koji su predloženi Narodnoj skupštini, govore o tome da se sudstvo udaljuje od građana, da će sudstvo biti neažurno i da od nezavisnosti sudstva nema ništa. Ovo mogu da potkrepim sa činjenicama da udaljavanje sudstva od građana jeste stvaranje novih instituta sudstva. To je pre svega apelacioni sud, a u isto vreme rešavanje prvog stepena u okružnim sudovima. Znači, na taj način građanima će i biti onemogućeno da svoja pitanja u pravosuđu, odnosno u sudovima rešavaju blagovremeno i da uz to nemaju velike materijalne izdatke.
Drugo, što je ovde veoma očigledno jeste da je ustanovljavanjem visokog saveta za pravosuđe u stvari ponovo dato u nadležnost izvršne vlasti da kroji sudbinu, ne samo sudijama i tužiocima, nego i građanima. Na taj način se u stvari iskazuje ona tvrdnja da neozbiljnost ovakvih predloga, ovakvih zakona proističe iz namere da se samo pokupe jeftini politički poeni, a da se u stvari temeljito ne donose zakoni koji bi bili, kako se vi ovde zaklinjete, u interesu građana. Imenovanje tužilaca i porotnika od strane Vladana Batića govori u prilog svemu ovome što sam izneo.

Sada više izgleda narodnim poslanicima ni vode ovde nema. Stavljam primedbu na povredu zapisnika, odnosno na netačno pisanje dela zapisnika na strani 12, gde se govori o merama koje su izrečene narodnom poslaniku Stevanu Kesejiću, dakle meni, i gde se govori o tome da je poslanik Stevan Kesejić, kome je predsednik saglasno odredba iz člana 101. i 102. posle izrečene dve opomene izrekao meru oduzimanja reči. Dakle, ova konstatacija bi mogla da se prihvati da se govori i o povredi člana 134, koju sam reklamirao prilikom izlaženja za govornicu.
Dakle, radi se o tome da sam reklamirao povredu Poslovnika, još tada važećeg, člana 134, gde Narodna skupština, odnosno predsednik Narodne skupštine nije dao na glasanje povredu koju sam reklamirao. A radi se o tome da su drugi narodni poslanici, konkretno iz DOS-a, suprotno članu 134, iznosili amandmane drugih narodnih poslanika, odnosno moje amandmane i zbog toga sam tražio da se utvrdi povreda Poslovnika, jer se kasnije u raspravi meni to isto pravo nije omogućilo, dok se u isto vreme narodnim poslanicima iz DOS-ovske većine dozvolilo da raspravljaju o amandmanima koje sam podneo.
Ukazujući na povredu Poslovnika, člana 134, gde stoji da samo narodni poslanik koji podnosi amandman ima pravo da raspravlja o tom amandmanu, kao i poslaničke grupe i Zakonodavni odbor, ali nikako ne drugi poslanici pojedinačno, ja zbog toga dobijam jednu, drugu opomenu i oduzimanje reči.
Međutim, to ne stoji u zapisniku, ta geneza i proces koji se odvijao ovde u Narodnoj skupštini ne stoji i zbog toga tražim da se u zapisniku izmeni čitav tok i redosled kako se ne bi moglo tumačiti da je poslanik, o kome je ovde reč, Stevan Kesejić, napravio povredu iz člana 101, a povreda člana 101. govori o tome da se izriče onom narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne Skupštine.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ovde nema vremena, ne. Dakle, da se ne bi stekao utisak u javnosti da sam kao narodni poslanik ovde iskoristio govornicu i govorio pre nego što sam zatražio i dobio reč, što nije tačno, ili da se ne bi stekao utisak da sam, i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, govorio o pitanjima koja nisu bila na dnevnom redu, a na dnevnom redu su upravo bili amandmani o kojima sam govorio, i da dalje ne oduzimam dragoceno vreme DOS-ovskoj većini koja je željna da donese ove zakone koji su ovih dana na dnevnom redu, a pre svega zakon o radu, ja ću ostati na ovom zahtevu da se zapisnik izmeni upravo sa ovim predlozima koje sam izneo.

D. i g. n. p, popis stanovništva, domaćinstva i stanova, ovim predlogom zakona, kojim se predlažu novi rokovi za pripremu, organizaciju i sprovođenje popisa, govori o tri stvari:
1. Ministarstvo pravde, koje je bilo nadležno da sprovede Zakon o popisu sa rokom od 1-15. aprila 2001. godine, nije sposobno, odnosno nadležni ministar, baveći se drugim poslovima koji nisu u njegovoj nadležnosti (kao isporučivanje Srba Hagu) nije stigao da sprovede važeći zakon.
2. Petooktobarska revolucija, paljevinom Skupštine, uništila je i materijal koji je delom bio pripremljen, tako da se sada sa pripremom, organizacijom i sprovođenjem mora krenuti od samog početka, što je i razlog kašnjenja Zakona o popisu i odlaganja rokova.
3. Vladin koordinator za jug Srbije (Nebojša Čović) uneo je takvu pometnju da se ne znaju granice Srbije, a još manje je poznato koje će se stanovništvo i čiji stanovi i domaćinstva popisivati, jer koliko je poznato široj javnoti to još nije usaglašeno sa Hansom Hekerupom.
Zbog toga ovaj predlog zakona nije dobar.
Sem što kasni ovaj popis, Vlada nije ni obezbedila uslove da se činjenično stanje utvrdi čak ni približno. Možda nekog novog 5. oktobra.
Zbog toga predlažem da Vlada obezbedi suverenost države Srbije. Da se građanima Srbije obezbede prava na državljanstva iz kojih će proisteći i prava na imovinu koja su predmet popisa.
Usaglašvanje sa saveznim zakonom za predlagača je samo izgovor jer i do sada ni jedan zakon donet u ovom parlamentu za DOS-ovu vladu nije sveto pismo.
U petak, 26. oktobra, u Zrenjaninu održaće se miting SRS-a sa početkom u 15 časova.

Dame i gospodo narodni poslanici, najočiglednije kršenje Poslovnika od strane predsednika Skupštine je upravo to što ja već pola sata držim Poslovnik i najavljujem povredu Poslovnika i ne dobijam reč. Predsednik Narodne skupštine ne zna zbog čega prijavljujem povredu Poslovnika. Dakle, ne prijavljujem iste članove kao moji prethodnici, ne prijavljujem, iako mogu, takođe, da govorim o tome, nego prijavljujem član 134. koji govori o raspravi u pojedinostima koja se obavlja po članovima i koji su podneti u amandmanima.
Dakle, vi kao predsednik Narodne skupštine povredili ste Poslovnik dajući drugim narodnim poslanicima iz DOS-a da citiraju moj amandman, da se taj amandman objavljuje u javnosti, ali ne u punom tekstu koji sam ja kao amandman podneo. Na taj način iskrivili ste sliku amandmana koji je trebalo da pomogne uspešniji rad ove skupštine. Ne dozvoljavate da građanima, odnosno svojim biračima taj amandman obrazložim.
Takođe smatram da većinu mojih amandmana koje ste odbili jedino građani mogu da ocene, da procene da li su uvredljivi, u kom delu su uvredljivi i prema kome. Ako dozvolite da ova četiri amandmana, za koje pretpostavljam da nisu uvredljivi, vi budete i dalje tvrdili da su zbog toga odbačeni, kako ovde stoji, onda će građani prema tome prosuditi kakva je demokratija u ovom parlamentu.

Vi ne dozvoljavate da kažem...

Vi ste građane obmanuli da sam podneo uvredljive amandmane. Sada želim da to demantujem.

Narodni poslanik sam koji predstavlja određene birače...

Birači očekuju od mene da ih ovde zastupam. Vi nemate pravo da mi oduzimate reč, da me opominjete zbog toga što u ime građana Srbije, odnosno birača, govorim.
Podneo sam amandmane ....

Pa, vi ste mi pola vremena oduzeli.

Ovo zaista nema smisla. Građani su se sada potpuno uverili da ne dozvoljavate narodnim poslanicima da govore, da ne dozvoljavate da govore istinu, jer vi smatrate da je jedina istina samo ono što vi kažete. Jednom prilikom ste već pokušali da to pokažete vašom silom, da pokažete šta može ova DOS-ovska većina, izbacivali ste me, prebijali ste me. Evo, ja ostajem ovde, gospodine predsedniče, da vidim da li ste u stanju da primenite i druge mere. Ukoliko mi ne dozvoljavate....

Zbog toga što ste vi povredili Poslovnik i niste mi dozvolili ....

I drugo, zbog toga što mi ne dozvoljavate da iznosim svoje amandmane za koje sam se trudio da ih što bolje i verodostojnije ovde prezentujem pred narodnim poslanicima, jer verujem ukoliko Zakonodavni odbor nije prihvatio moje amandmane, da bi većina poslanika iz DOS-a te moje amandmane čak i prihvatila. Dobio sam i neka uveravanja o tome od narodnih poslanika iz DOS-a.
Prema tome, zbog čega vi kršite Poslovnik i ne dozvoljavate meni da obrazlažem te svoje amandmane onako kako sam ih spremio...

Nisam uspeo jer mi niste dozvolili. Samo sam govorio o opstrukciji koju vi vršite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine jeste još jedan od vidova kako DOS-ovska većina želi da vlada Srbijom. Polazeći od vekovnih borbi srpskog naroda, od osmanlijske vlasti, preko fašizma i komunizma, danas imamo zaista potrebu da se suprotstavimo još jednom jednoumlju, a to je ova dosmanlijska vlast koja želi da tradicionalno Srbe stavi na jednu stranu, a one koji slušaju mentore sa Zapada na drugu stranu.
Rešena je ova dosmanlijska vlast da i preko Narodne skupštine uguši slobodu govora i mišljenja građana Srbije. Narodni poslanici, kao suvereni predstavnici građana koji su ih poslali u Narodnu skupštinu, takođe će izgubiti pravo i slobodu govora i u Narodnoj skupštini i na taj način verujem da će građani Srbije morati preuzeti stvar u svoje ruke. Moraće preuzeti mandat od narodnih poslanika kojima se ne daje ovde reč, pa će tu svoju volju i pravo iskaliti na onim narodnim poslanicima i na onoj vlasti koja im oduzima to suvereno pravo.
Zbog toga smatram da ovaj poslovnik koji predlaže ne dosmanlijska većina, nego vlast Zorana Đinđića, koja želi da potpuno bude autonomna od Narodne skupštine, od zakonodavne vlasti, dakle ta vlast koja je danas najodgovornija, a ne nalazi se ovde u Narodnoj skupštini, želi u stvari preko Demokratske stranke Srbije da sprovede ne svoje zamisli, nego autora pisca zakona Vilijama Montgomerija. Iz tih razloga smatram da Demokratska stranka Srbije i nije svesna onoga što čini, bar ne ovi poslanici koji se danas nalaze u ovom parlamentu, ali žele da proture nešto što će dalekosežno biti jedna teška posledica na narod Srbije.
Iz samog poslovnika može se videti da uopšte ne postoji namera za interpelaciju, koja se ovde predlaže, jer se predlaže "samo 50", narodnih poslanika koji mogu da podnesu interpelaciju, a dobro znamo da je DOS razbijen na više manjih stranaka i da nijedna, ne samo DOS-ovska politička stranka, nego nijedna opoziciona stranka neće moći da podnese interpelaciju, jer se zahteva toliki broj narodnih poslanika koji ne obezbeđuje nijedna poslanička grupa. Samim tim se pokazuje da je ovaj predlog potpuno neozbiljan i da se na taj način želi baciti prašina u oči građanima, tobož evo želimo da nam ministri, odnosno Vlada polaže račune, a u stvari nećemo imati mogućnost da pokrenemo interpelaciju, jer nijedna poslanička grupa nije u mogućnosti da obezbedi potrebnu većinu za pokretanje ovog postupka, ove institucije.
Na kraju, rekao bih da volja građana na proteklim izborima, koja je bila veoma egzaktna i pokazala je da je želela promene i da su narodni poslanici, ovi koji su danas u većini, izigrali potpuno poverenje birača. Izigrali su poverenje birača i zbog toga ne samo što im nisu obezbeđena egzistencijalna i druga prava iz predizbornih obećanja, nego im se sada uskraćuje mogućnost da postavljaju pitanja preko svojih predstavnika u Narodnoj skupštini i verujem da će građani zbog toga izaći na ulice, da će ne samoinicijativno i spontano izlaziti, nego će izlaziti i organizovano, kao što će se to dogoditi u petak, 5. oktobra u Novom Sadu u 15,00 časova na Trgu slobode.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova četvrta tačka dnevnog reda ovog Osmog vanrednog zasedanja je u stvari zakrpa jednom vremenu, koje je trebalo da bude za DOS-ovsku većinu, koje je trebalo da odmeri snage u Narodnoj skupštini i da se eventualno prikaže građanima kako je, eto, u DOS-u sve noramalno i sve u redu.
Zbog toga je ovo farsa stavljanjem na vanrednu sednicu ovako naizgled beznačajnih predloga, ali u stvari u ovim beznačajnim predlozima krije se jedna zamka koju građani Srbije tek treba da osete, a naravno preko svojih narodnih poslanika koji sede u Narodnoj skupštini, pre svega opozicionih poslanika.
Predlog o organizaciji Narodne skupštine predviđa uglavnom da će se onaj deo dosadašnjeg rada Uprave koji je obavljan u Skupštini, dati u nadležnost Narodne skupštine. Međutim, da li je to tako? Smatram da je to samo napisano na ovom papiru, a u stvari da se ovde igra jedna druga igra. Izvršna vlast potpuno preuzima nadležnost poslanika, odnosno nadležnost Narodne skupštine. Na ovaj način parlamentarizam polako, ali sigurno, nažalost, napušta ovaj parlament. Stavljanje u ruke sudbine zaposlenih u Narodnoj skupštini sekretaru Narodne skupštine, koji je danas ovde aktuelan, to je pravo samoubistvo za sve zaposlene u Narodnoj skupštini, jer se do sada pokazalo da je to potpuno jedan nesposoban čovek. Predsednik Skupštine Maršićanin dosta često morao je sam da trči u kabinet, da donosi materijal koji je ovde bio neophodan, a bio je spreman za sazivanje, odnosno za dnevni red, sećate se, to je bilo u nekoliko navrata.
Naravno, ne možete se vi svega sećati, imate neki put kratak spoj, tamo gde je potrebno da se misli, ali, seća se onaj ko je odgovoran za to. Najodgovorniji za sve ovo stanje jeste predsednik Narodne skupštine i većina narodnih poslanika u ovom parlamentu, dakle, dosmanlije koji uživaju u tome da nesposobni ljudi upravljaju i rade u Narodnoj skupštini.
Dakle, ovaj predlog govori o tome, a posebno sporni član 2a koji je ovde stalno spominjan, koji ukazuje upravo na to da je cilj u stvari da se poslanicima, opozicionim poslanicima, odnosno poslaničkim grupama opozicionih partija, želi podmetnuti, odnosno namestiti tobože stručnjak koji će biti tumač, saradnik, savetnik, od strane režima.
Jer, kako se može i pretpostaviti da će neko doći na privremeni rad u Narodnu skupštinu, kada znamo da ovaj saziv neće trajati duže od godinu dana? I dokle god DOS ne bude sišao sa vlasti, niko pametan neće prihvatiti da dođe na privremeni rad u Narodnu skupštinu, kada zna da će mu radno mesto biti ugroženo i zbog toga što će veoma brzo biti donesen novi zakon o organizaciji Narodne skupštine, a i zbog toga što će mu svakodnevno zvocati i nadletati iznad glave sekretar kakvog mi danas imamo.
Zbog toga je potpuno neozbiljno da se privremeno zaposli u poslaničkom klubu neko stručan i neko sposoban, ko će moći poslanicima da pruži pravu uslugu, koja bi bila zaista stručna.