Dame i gospodo narodni poslanici, eksperti Vlade premijera Zorana Đinđića po ko zna koji put potvrđuju da su pravi eksperti, otimajući od građana i poslednji žutoparac,  čime pune budžet, za koji smo mi, poslanici iz SRS, tvrdili da nije realan i da će se puniti samo od građana. Donacije koje su nam DOS-ovci obećavali - pokazalo se da je to bila šarena laža. Politbiro DOS-a sistematski dovodi narod Srbije do očaja. Eksperti premijera prosto se utrkuju u predlaganju i donošenju što rigidnijih zakona. Jedan u nizu haračlijskih zakona je zakon je o sudskim taksama. Enormno visoke sudske takse onemogućiće građane u pogledu zaštite njihovih prava.
U obrazloženju za ovako visoke takse predlagač zakona traži uporište u promenjenim ekonomskim okolnostima, za rast zarada i cena koje poskupljuju troškove rada sudova. Nesporno je da su se ekonomske okolnosti promenile od petooktobarske revolucije, i to nagore; ne samo u sudstvu, već u svim segmentima života. Nikada se nije živelo teže nego danas pod DOS-ovom vlašću.
Takvo stanje za ministra pravde nije nikakav problem, on kao ekspert obećava sudijama 1.000 maraka zaradu, ne vodeći računa ko će to da plati, da li će to da plati narod Srbije ili oni koji su bili predviđeni da budu u prihodu tog budžeta. Predlaže ovaj zakon i utrkuje se sa svojim kolegom, ministrom finansija, a žrtve su im iste - građani Srbije. Kada jedan ekspert odere kožu građana, što bi se drugi ekspert libio da ošiša, to manje boli. U toj ekspertskoj trci ministar pravde ima povoljnije predispozicije, jer može da stigne do cilja pre za nekoliko santimetara.
Ministar smatra da će povećanjem sudskih taksi sud biti efikasniji i ažurniji. Ove pretpostavke mogu biti realne, jer će sudski predmeti biti manji, a sudovi će biti prazniji. Ako je to cilj Vlade, onda imam utisak da će to biti prvi zahvat koji će im se ostvariti i kojeg će pripisati sebi kao uspeh. Enormno visoke takse građani neće moći da plate, te će biti prinuđeni da sudske sporove rešavaju kako znaju i umeju, izvan institucija, na primer, oko za oko, zub za zub. Na ovaj način građanima se uskraćuje pravo na zaštitu, a sudovi ostaju bez planiranih novčanih sredstava.
Ovaj zakon predviđa povećanje sudskih taksi od 5 do 40 puta u odnosu na dosadašnje, važeće iznose. Ako je Vlada potkrepila svoj predlog ekonomskom situacijom, povećanjem zarada i poziva se na srazmerno povećanje taksi, onda je očigledno da ovde neko ne govori istinu. Da li su zarade uvećane za 40% u odnosu na prethodni period? Nisu uvećane, nego su čak i manje. Zarade su samo nominalno veće, ali su obezvređene. Poskupele su osnovne životne namirnice više puta, električna energija, energenti itd, do te mere da stotine hiljada građana nisu u stanju da isplate svoje obaveze državi i neće ih skoro ni moći isplatiti, dok god je DOS na vlasti. Nadamo se da će nestati i dugova, a veoma uskoro i DOS-a.
Poslanička grupa SRS podnela je amandmane na sve članove ovog zakona, koji nije moguće primeniti. Zakon koji se donosi dovešće do praznih sudova, a za međe, sporove, ugovore itd. rešavaće se uz tri svedoka, kao u vreme Broza. Zato je Srpska radikalna stranka predložila sudske takse primerene standardu građana.
Po jednom od predloga Vlade mladi treba, kada se razvode, da plaćaju enormno visoke takse. Mladi će se zbog toga teže odlučivati na sklapanje brakova, živeće u privremenim brakovima, dok ne uspostave harmoničnost i dok ne utvrde da li odgovaraju jedni drugima. Ali, Vlada će verovatno doneti novu uredbu koja će glasiti: "Za sklapanje braka i za razvod braka treba da se plati dvostruki iznos takse i to odmah pri stupanju u brak".
Zamislite da je ovaj zakon stupio na snagu pre nekoliko meseci, kada je povučen od istog predlagača - budžet bi bio već podobro napunjen od taksi plaćenih od čestih sklapanja brakova pojedinih političkih frakcija u DOS-u. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je amandman na član 125. iz prostog razloga što je ovaj član u ovom zakonu suvišan. Inače, ovako skarabudžen zakon predstavlja skalameriju od lokalne samouprave.
Ovaj član 125. govori o tome da skupština jedinice lokalne samouprave, odnosno predsednik opštine ili gradonačelnik, ima pravo da Vladi Republike Srbije, odnosno organu teritorijalne autonomije, podnese zahtev za preispitivanje prava na odlučivanje kada oceni da je organ Republike ili oblik teritorijalne autonomije odlučivao o pitanju iz nadležnosti organa opštine, odnosno grada.
Naime, ova materija je regulisana prethodnim odredbama Predloga ovog zakona, kao što su član 105, 106, 107, 108. itd. Naime, u članu 105. se kaže da organi Republike, teritorijalne autonomije i organi jedinice lokalne samouprave radi ostvarivanja svojih prava i dužnosti međusobno sarađuju u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisom.
E, sada, pošto znamo koliko Vlada, poštuje ovaj parlament, odnosno Ustav i da nemamo Ustavnog suda, postavlja se pitanje kako će se ovaj član moći da primenjuje. Drugo, ovaj član je potpuno besmislen i zbog toga što govori o preispitivanju prava na odlučivanje, koja su regulisana i članovima koji su u ovom zakonu potpuno ispretumbani.
Amandmani koji su ovde prihvaćeni derogiraju u potpunosti ovaj član, jer pojavljuje se skupštinsko veće, kao jedna nova institucija, koja takođe može da bude predmet ovog člana. Ukoliko ovaj član ostane na snazi, on će biti potpuno besmislen i služiće samo kao mrtvo slovo na papiru.
Takođe se postavlja i pitanje - a kome bi onda građani opštine ili mesnih zajednica podnosili zahtev za preispitivanje svojih prava, jer u praksi gde ima dosta vlasti... (Predsedavajuća - tri minuta i 30 sekundi)... ima primera zloupotrebe. Jedan od tih primera jeste u Apatinu, u mesnoj zajednici, gde je Udruženje Roma na jedan perfidan način obmanuto. Naime, podeljene su im otpremnice - potvrde o prijemu robe i umesto... (Predsedavajuća - četiri minuta)... toga što su potpisali, dakle tri kubna metara drva za ogrev, dobili su jedan metar.
Tako se i inače ponaša DOS-ovska vlast u većini opština. Ovde smo čuli dosta primera. (Žagor.) Naravno, vi koji čitate novine i halabučete jednostavno ne možete da shvatite da ovaj zakon o lokalnoj samoupravi nije u interesu građana Srbije...

Dame i gospodo narodni poslanici,  poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 54, a isto tako mogli smo, a i podneli smo naravno primedbe i amandmane na čitavo ovo poglavlje koje se tiče opštinskih uprava. Naime, čitavo ovo poglavlje je neprihvatljivo, jer se njime potpuno derogira skupština opštine, odbornici i izvršni odbor skupštine opštine. DOS kao da je uzeo u ruke Aladinovu čarobnu lampu, protrljao je i iz nje je izašao Kardelj i batinaši.
Ovim članom 54. govori se da načelnik za svoj rad odgovara predsedniku opštine, a što se podrazumeva da su ta dva čoveka u skupštini opštine nedodirljivi. Oni se mogu dogovarati što god žele i mimo izvršnog odbora i skupštine donositi bilo kakve odluke i to prenositi na organe uprave.
Oni se mogu dogovarati o svemu što je bitno i što se tiče ne lokalne samouprave, nego upravljanja određenom opštinom ili gradom, a po preporuci vladajuće većine, odnosno vlade koja je tog trenutka aktuelna. Zbog toga predlažem poslanicima DOS-ovske većine da shvate da neće biti uvek u većini, da neće biti na vlasti i da vode računa da ti batinaši koji su izašli iz Aladinove lampe mogu da mlate sa tom toljagom i po istim onima koji predlažu ovakve nakaradne zakone.
Odbornici bi u ovom slučaju bili statisti, pa bi lokalna samouprava bila potpuno besmislena. Izvršni odbor se ovde uopšte ne spominje i načelnik njemu ne odgovara niti ga iko kontroliše, izuzev predsednika skupštine opštine ili gradonačelnika. Takvih primera i prakse koju predlažete ovim zakonom imate u gradovima gde ste sada već na vlasti. Verovatno poučeni takvom praksom i predlažete takve zakone, jer u pojedinim gradovima i opštinama već su mali bogovi počeli da rade ono što je ovim zakonom predviđeno, a to je da se iz budžeta uzimaju pare u džepove, ko kad i koliko hoće, a da pri tom ministar pravde i lokalne samopurave uopšte ne reaguje. To se, naravno, dogodilo u Somboru, gde su uzeli iz budžeta više od 10 miliona dinara, pokrenut je postupak i onda se stalo, jer je u pitanju visoki funkcioner Demokratske stranke...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
.... i funkcioneri iz Nove demokratije. I, naravno, vi želite da takvo vaše ponašanje pretočite u ovaj zakon i da to onda činite po svojoj volji, ne kažnjavajući zakonima koje danas želite da usvojite. Zbog toga SRS smatra da bi se ovaj član 54. morao menjati i, u skladu sa shvatanjem ....
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... lokalne samouprave, glasiti: "Akt o organizaciji opštinske uprave donosi skupština opštine. U opštinskoj upravi obrazovoj kao jedinstvenom organu, obrazuju se unutrašnje organizacione jedinice, u skladu sa vrstom i obimom poslova koje organ obavlja". Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizacije i poslova i zadataka u opštinskoj upravi treba, da bude donet uz saglasnost izvršnog odbora, a ne načelnika...
(Predsedavajuća: Gospodine Kesejiću, četiri minuta i 50 sekundi je, rasprava po amandmanima je tri minuta.)
... i predsednika skupštine opštine.

Poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 34. Zakona o lokalnoj samoupravi, pokušavajući da ovaj nakaradni zakon donekle dovede u red. Pre svega, u ovom članu se radi o sazivanju skupštine opštine.
U članu 34. govori se o tome da sednice skupštine opštine može da sazove predsednik skupštine opštine po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Već u prvom stavu se pokazuje aljkavost pisca ovog zakona, tako što je u prvom stavu ispustio reč: "opština". Kaže: "Sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine". Koje skupštine - da li pokrajinske skupštine, da li možda gospođa Nataša Mićić, predsednik Skupštine Republike Srbije? Dakle, potrebno je reći da je sazivač predsednik skupštine opštine.
U ovom članu najbitnije jeste da se pokazuje koliko se daje prava i nadležnosti predsedniku skupštine opštine, koji može da saziva skupštinu samo po potrebi. Dakle, u tom slučaju odbornici skupštine opštine mogu da očekuju njegovu dobru volju. Ukoliko se nekada pojave problemi i potrebe za sazivanje neke sednice skupštine opštine, isključivo će zavisiti od njegove volje. Zbog toga poslanička grupa SRS smatra da ovaj član 34. u stavu 2. treba menjati i to tako što bi predsednik skupštine opštine bio dužan da sednicu sazove kada to pismeno zatraži najmanje trećina od ukupnog broja odbornika ili izvršni odbor, i to u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik skupštine opštine iz nekih svojih ličnih razloga ili po nalogu nekoga od svojih pretpostavljenih iz Vlade Republike Srbije ili nekih drugih mentora ne želi da sazove sednicu skupštine opštine, skrivajući nešto što se dešava u toj opštini, onda bi tu sednicu mogla da sazove i jedna trećina odbornika ili izvršni odbor, na način kako to je utvrđeno statutom, odnosno drugim opštim aktom.
Zbog toga predlažemo da se ovaj član 34. menja i da se prihvati predlog SRS, jer bi se na taj način mogao detaljnije ovlastiti predlagač za sazivanje sednice i regulisati pod kojim uslovima bi se to moglo učiniti, kao što sam i rekao. Iz tih razloga predlažem poslanicima DOS-ovske većine da prihvate ovaj amandman, jer će na taj način kada budu u opoziciji imati prilike da u odborničkim klupama, u skupštinama opština u kojima budu opozicija, kontrolišu rad predsednika skupština opština u kojima žive.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Srpske radikalne stranke podneli su amandman na član 47. koji se odnosi na lovstvo. Naime, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ustanovljava i daje pravo na gazdovanje, a ujedno pravo i obavezu korisnika, pre svega Lovačkom savezu Srbije, a koji ta svoja prava prenosi na lovačka udruženja, u vezi gazdovanja lovištima na teritoriji Republike Srbije.
Sada, ovim zakonom ili omnibusom, Autonomna Pokrajina Vojvodina želi da preuzme ovlašćenja Republike Srbije i gotovo na istovetan način, kako je to već regulisano republičkim zakonom iz ove materije, želi da prenese u nadležnost Autonomne Pokrajine Vojvodine. Pa, tako, kaže: donosi program unapređenja, zaštite i gajenja divljači za teritoriju Autonomne Pokrajine Vojvodine, u skladu sa jedinstvenim programom za područje Republike.
Ako je, znači, u skladu sa jedinstvenim programom za područje Republike Srbije, zbog čega bi onda autonomna pokrajina donosila program unapređenja? Valjda bi sprovodila. Dalje, u tom članu se uglavnom koriste prerogativi kojima se cepa od zakona i Ustava Republike Srbije i preuzima u nadležnost i ingerenciju Vojvodine.
Međutim, ovde ima jedna krucijalna stvar koja je veoma važna. Kako ovde predlagač, Nenad Čanak, govori: "čije su naše pare", "gde su naše pare" i "ko je upalio žito", moramo da kroz ovaj član objasnimo te stvari. Naime, sigurno da bi Šicer poverovao da student nije upalio žito, ako dođemo do podataka koje imam, da je ministar poljoprivrede taj koji je dozvolio da se ubijaju i uništavaju zabranjene ptice, da se koriste (žagor)... lovišta, rezervati, gde se posebno vrši obezbeđivanje i zaštita pojedinih divljači, pre svega ptica o kojima je bila ona afera. A, ministar ne samo da je znao za to, nego je i lično dao odobrenje.
Vi se možete smejati koliko god hoćete. Umesto da se ministar policije, Dušan Mihajlović, pozabavio ovim kriminalom i korupcijom, jer je nadležan organ podneo i zahtev Vrhovnom sudu o pokretanju krivičnog postupka protiv ministra Dragana Veselinova, vi se tako slatko smejete, pa ukoliko se tako smejete dajte neka vam ministar poubija štiglice i kanarince u vašim kavezima, pa se smejte.
Ovde se radi o velikom iznosu deviznih sredstava koja se odlivaju ne iz Beograda, ne iz džepova vojvođanskih radnika i seljaka, ne iz lovišta Vojvodine, nego se odlivaju, odnosno slivaju u džepove ministara koje vi ovde danas štitite i branite.
Zbog toga ovaj član, u stvari, ima za cilj da se izbegne jedna kontrola, da se pokrajinska vlast može nesmetano i bahato ponašati, kao što se ponaša danas autonomaš - ministar Dragan Veselinov, koji je izdao dozvolu privatnoj firmi - "Kraljevska prepelica", koja se bavi lovom i turizmom...
(Predsedavajuća: Molim narodnog poslanika da se drži sadržaja člana i amandmana)...
Apsolutno se držim amandmana, apsolutno. Dakle, izdaje dozvolu privatnoj firmi za lov i turizam...
(Predsedavajuća: Podsećam narodnog poslanika da Predlog zakona menja oblast u kojoj se vrše javni poslovi, a da on opisuje postojeće stanje po svojim informacijama).
Molim vas da završim.
(Predsedavajuća: Molim vas da se vratite na sadržaj).
To ima uske veze - i na taj način je sprečio da se iz člana 47. ostvari tačka 1) unapređenje i zaštita gajene divljači, jer se ova firma bavi isključivo odstrelom i prodajom divljači, a nikako uzgojem i unapređenjem, ili zaštitom.
Dakle, vidite da ima direktne veze sa ovim o čemu govorim.
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
Zbog toga poslanička grupa Srpske radikalne stranke predlaže da poslanička većina prihvati ovaj amandman, sem ukoliko nisu za korupciju i za ovakve nezakonite radnje kakve sam vam predočio ovde.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć; naravno, drugačije nije mogao ni da kaže. Zašto? Zato što ovaj zakon uopšte nije pravno moguć. Ovaj zakon je protivustavan, kao i ovaj član na koji sam podneo amandman.
Pre nego što obrazložim na šta se odnosi ovaj amandman, moram da kažem da me je zaista sramota što pripadam narodu Srbije, onom severnom delu Srbije, a da u isto vreme moram da crvenim kada izađe neki drugi predstavnik i pokušava da nas deli u Srbiji, da nas deli u Vojvodini, posebno imajući u vidu ovaj član 23. vezan za penzijsko i invalidsko osiguranje, gde se govori o jednoj zaista tendencioznoj nameri separatizma, deljenje Srba na Srbe prečane, na Srbe dođoše, na Srbe sa juga, Srbe sa severa itd.
Zbog čega ovim članom treba da se dele Srbi, penzioneri i invalidi osiguranja, koji su kroz svoj rad, ostvarivali svoja penzijska i invalidska osiguranja na celoj teritoriji Jugoslavije? Zbog čega bi bili privilegovani bilo koji Srbi u bilo kom delu Srbije? Zbog čega bi sedište pokrajinskog fonda u Novom Sadu bilo telo koje bi raspolagalo tim fondom, a u isto vreme imamo i južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju koja ne bi imala taj fond. Ne samo Kosovo i Metohija nego i ostatak Srbije takođe ne bi imao neku separatnu celinu fonda kojom bi raspolagao.
To upravo govori o nameri separatizma. To je jedan od najočiglednijih primera predlagača da se - kako oni kažu: gde su naše pare - pare od ostalih građana uzmu radi nekog egoizma, a da se ne vodi računa o ostatku građana koji žive u Srbiji, a stvorili su iste uslove, radeći i stvarajući penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno te fondove.
Posebno moram da se osvrnem na tačku 1), gde se govori o pripremi i izradi materijala za pregovore sa inostranstvom i nosiocima penzijskog i invalidskog osiguranja. Očigledno je da se radi o želji predlagača da preuzme nadležnosti i ingerencije koje mu ne pripadaju, a to su nadležnosti države, gde autonomaška politika na jedan najciničniji način pokušava, perfidno, na mala vrata da izađe u Evropu.
To je Nenad Čanak, sa pojedinim poslanicima iz Demokratske stranke, već učinio odlazeći u Osijek na poklonjenje i izvinjenje ustaškim poglavnicima, županu osiječkom...
(Predsedavajuća: Molim narodnog poslanika da vodi računa o meri kulture govora koju upotrebljava za govornicom, o kvalifikacijama koja se odnose na druga lica.)
Ovo su činjenice. Čak su i mediji objavljivali posetu Nenada Čanka osiječkom županu. Zbog čega bi vas sad to vređalo ukoliko govorim u vezi sa tim, jer Nenad Čanak izgleda hoće da nastavi kroz ovaj zakon da ode i kod Mesića i Kučana, da se izvinjava za to što su Srbi proterani, za to što su Srbi ubijani, i da se na ovaj način vrši jedna propaganda, odnosno antipropaganda protiv srpskog naroda.
Iz tih razloga, ovaj član govori o nečemu drugom; ne samo o sebičnosti i želji da se stvori ekonomski separatistički fond, nego se govori o jednoj političkoj pretenziji da se stvori republika Vojvodina. Jer, svi prerogativi koji se navode u članu 23. u stavovima 4. i 7. govore u prilog tome.
Zbog toga poslanici Srpske radikalne stranke smatraju da se nadležnosti koje pripadaju Republici Srbiji po Ustavu Republike Srbije, član 72, ne mogu nikako dati u nadležnost Pokrajini Vojvodini, jer se ovim članom ne govori o poveravanju određenih poslova, nego se govori o nadležnosti koje će preuzeti Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
Zbog toga predlažem da poslanici Republičke skupštine prihvate ovaj amandman i da na ovaj način iskažu patriotizam i volju celokupnog srpskog naroda da ne dozvoli da jedna mala šačica socijaldemokrata Vojvodine ne razbija Srbiju, kako je to pokušala da čini.

Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte uzevši ovaj zakon, kako je nazvan - omnibus, toliko je tendenciozan i perfidan da su poslanici SRS morali pročitati zaista pažljivo ovaj zakon i obratiti pažnju, ne samo na svaku rečenicu nego i na interpunkciju i svako slovo, jer na jedan vrlo perfidan način predlagač želi da kroz ovaj zakon preuzme nadležnosti koje pripadaju Republici Srbiji.
Imajući u vidu moralne vrline predlagača, imali smo obavezu da zakon zaista dobro pretresemo. Parole koje je predlagač imao u predizbornoj kampanji 1997. godine, a i ranije, pa posle toga, takođe, govorile su u prilog ovome što sam do sada govorio, dakle o jednoj prevrtljivosti i perfidnosti.
Naime, "čije su naše pare" i "čiji su naši buđelari" bile su samo reči koje je trebalo da obmanu građane Srbije, odnosno građane Vojvodine, koji bi, eventualno, želeći da žive bolje, dali poverenje takvim političkim partijama koje isključivo imaju lični interes i interes da se poluge vlasti presele iz Beograda u Vojvodinu.
Od toga nikakve koristi ne bi imali građani ni u jednom gradu, dakle lokalna samouprava u prvom redu ne bi imala nikakve koristi, nego bi, pre svega, predlagač, zahvaljujući dobijenim glasovima, mogao da sprovodi titoističku politiku, jer se poziva i na Ustav iz 1974. godine, što potvrđuje i njegove krajnje namere.
Dakle, u članu 2. se takođe pokušalo, sa ubacivanjem reči "nadležnost organa", da se preuzmu nadležnosti koje ne pripadaju Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, niti joj mogu pripadati, jer tu nadležnost reguliše Ustav Republike Srbije u članu 110. stav 1, u kome govori da je Statut najviši pravni akt Autonomne Pokrajine Vojvodine kojim se, na osnovu Ustava, utvrđuje nadležnost autonomne pokrajine, izbor, organizacija i rad njenih organa.
Ovde, u članu 2, govori se da nadležnost organa preuzima Autonomna Pokrajina Vojvodina, što će reći da jednom ovakvom rečenicom predlagač želi da preuzme nadležnosti koje ne pripadaju autonomnoj pokrajini, a što je i u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Ovo pitanje reguliše statut pokrajine i zbog toga se ovim zakonom ne može utvrđivati nadležnost, nego se mogu samo, odnosno isključivo, poveriti određeni poslovi koji su statutom predviđeni u autonomnoj pokrajini.
Zbog toga predlažem da se u članu 2. reči "nadležnost organa" brišu i da se na taj način koliko - toliko, i ovim članom, a i ostalim članovima na koje poslanici Srpske radikalne stranke imaju amandmane, onemoguće separatističke težnje predlagača.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa ovim budžetom niko ne može biti zadovoljan. Ni oni koji pune budžet, zbog neprimerno velikih dažbina, a i oni korisnici zbog loše konstrukcije, odnosno raspodele budžeta i neuravnoteženosti ovog budžeta. Predlog budžeta je trebalo da bude primeren ekonomskoj situaciji u Srbiji jer budžet, ovakav kakav je predložen Narodnoj skupštini, je rasipnički i nikako se ne može ni sa prihodne ni sa rashodne strane prihvatiti.
Budžet je, takođe, nerealan i zbog toga što ministar Đelić govori o različitim procentima inflacije. On je govorio o inflaciji od 30% za 2001. godinu u medijima, pa je govorio ovde za govornicom o 35%. Međutim, radi se o tome da je inflacija daleko veća i da mu mi ne možemo verovati.
Otkud onda da se predlaže povećanje budžeta ako nema inflacije, i to za više od 80% u odnosu na prethodnu godinu. Bez obzira na njegovu virtuoznost, bilo bi dobro da umesto što gleda u pasulj, da pogleda u džepove građana i tada će se verovatno moći usaglasiti ova prihodna i rashodna strana, odnosno i jedna i druga smanjiti u onoj meri u kojoj ekonomska situacija i narod Srbije mogu da istrpe ove namete i ovakve dažbine.
Kičma u svim državama je budžet, a u ovoj našoj državi kičma samo služi da se preko nje i grbače naroda Srbije, enormno visokim dažbinama, napuni kasa i očuva Vlada Srbije, koja je već počela da se klima i lomata.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli, poslanička grupa SRS imala je samo 24 sata na raspolaganju da temeljito izvrši novu konstrukciju budžeta koji je predložen od Vlade Republike Srbije; mi smo zaista ovo temeljito uradili. Član 2. govori u stvari o usklađivanju budžetskih rashoda sa budžetskim prihodima, iz člana 1. već smo to malopre čuli.
Hteo bih da kažem nešto više o tome - da je, pre svega, poslanička grupa SRS vodila računa da one stavke iz rashoda budžeta oceni u onom pravcu koji će biti profitabilan i koristan i to za korisnike ovog budžeta, ali isto tako i da rastereti izdatke iz budžeta po korisnicima.
Tako, na primer, ekonomska klasifikacija 42, sa nazivom - korišćenje roba i usluga, odnosi se na neke nerazumljive stavke koje Vlada ovde predlaže. Jedna od tih (ne mogu sve da obrazlažem) su troškovi za poslovna putovanja u iznosu od 1.135.000.000 dinara, pa se može postaviti pitanje šta se to dogodilo u odnosu na prošlu godinu kada su ti troškovi za poslovna putovanja bili pet puta manji. Da li je to poskupeo avion Stanka Subotića ili je potrebno da se Vlada malo više vozi nekim drugim skupljim avionima. Takođe, u istoj ekonomskoj klasifikaciji postoji stavka - specijalizovane usluge, u iznosu od 4.119.000.000, što će reći da se iz ovih sredstava planira finansiranje onih agencija ili onih usluga za koje samo Vlada zna, i to govori, u stvari, o transparentnosti Vlade.
Nema konkretizacije, iako se ovde govori o specijalizovanim uslugama. Koje će to usluge biti i kakve će koristi imati oni koji dobiju te usluge? Da li su to profitabilne organizacije ili su to neke nevladine organizacije, ili su to neki strani savetnici koji bi trebalo iz budžeta Republike Srbije da uzimaju pare.
Takođe, u oči pada da su stalne tekuće rezerve u budžetu sasvim nelogične, imajući u vidu da Vlada predviđa budžetski deficit. Otkud onda da se u rashodnoj strani budžeta nađu stalne i tekuće budžetske rezerve. To nigde u svetu nema, ni u jednom budžetskom zakonu na svetu takva jedna stavka ne bi mogla da opstane.
Takođe, veoma je simptomatično i apostrofirao bih otplatu stranih kamata. Strane kamate u iznosu od 15 mlrd. i 612 miliona su prosto neprihvatljive. Neprihvatiljive su tim pre što su Vlada Republike Srbije, premijer Zoran Đinđić, kao i ministar za finansije Đelić, obećavali silne pare i donacije, pa smatramo da bi inostrane kamate trebalo servisirati iz tih donacija, od tih 6,5 mlrd. dolara ili nekih drugih sredstava, koje Vlada ovde pred narodnim poslanicima onako transparentno, grlato obećava.
Takođe, može se govoriti i o subvencijama. Subvencije koje predviđa Vlada mi smatramo da nisu dobro raspoređene. Smatramo da bi od tih subvencija najviše zahvata trebalo da ima poljoprivreda, što ćemo kasnije u amandmanima, koje je podnela poslanička grupa SRS, konkretnije o pozicijama iznositi. Dakle, vodili smo računa da budžetski rashodi budu usklađeni sa budžetskim prihodima i vodili smo računa da on bude restriktivan i štedljiv, a ne rasipnički, kako je to Vlada predložila.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su upozoravali DOS-ovsku većinu, kada smo raspravljali o Zakonu o porezu na promet i Zakonu o akcizama, da građani Srbije neće izdržati ove namete. Upozoravali smo vas, međutim, bili ste tvrdokorni.
Danas donosite Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet i govorite o smanjenju poreza kod određenih prehrambenih artikala. Oslanjate se i pozivate se na to da su porezi smanjeni kod individualnih poljoprivrednih proizvođača na pijacama i to kod svežeg mesa, jaja, povrća i voća.
Međutim, takođe se na tezgama prodaju i drugi artikli. Pre svega, osnovni artikli za preživljavanje građana. To su: odeća, obuća, školski pribor i sve ostalo. Zbog toga smatram da je samo izgovor što se oslanjate na jednu takvu podršku u ovom zakonu.
Takođe, Zakon o akcizama je donet iz određenog razloga. Američka koka nije snela zlatno jaje DOS-u i morali ste da pribegnete jednoj metodi koja nije popularna, a koja će se osetiti kasnije, kod potrošača, odnosno kod svih korisnika, a to je povećanje akciza kod naftnih derivata, nafte, benzina, cigareta i duvanske industrije. Time se ne štiti domaća duvanska industrija, nego se štite monopolisti koji se nalaze u Vladi. To je ono zbog čega SRS ne prihvata ovakve predloge.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok je predsednik Narodne skupštine koristio zakone i uredbe DOS-ovog politbiroa, dotle je sve bilo u redu. Čim se predsednik Narodne skupštine drznuo i okrenuo list Poslovnika, odmah su ga napali jer nije bio po meri DOS-ovske većine, odnosno ostatka dosmanlija, koji su budno pratili greške svih opozicionih poslanika SRS-a.
Šta se dogodilo? U ponedeljak se dogodila reinkarnacija barona Minhauzena. Dogodila se reinkarnacija jer je doleteo na topovskom đuletu gospodin Novković, jer kako drukčije tumačiti kada smo saznali, čuli smo to od predsednika Narodne skupštine, da nije bilo avionskih letova, a on se ovde ipak pojavio.
Dakle, ili je zaista pravi baron Minhauzen bio prisutan ovde u Narodnoj skupštini ili su bili neki vampiri. Ti vampiri se nalaze danas ovde, koji će pokušati na svaki način da ono što nisu prihvatili, što je tražila SRS sa puno argumentacije, civilizovano i na pravi način, govoreći i ukazujući na kršenje Poslovnika od strane predsednika Narodne skupštine, danas to kao vampiri osmanlije izglasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ekspredsednik sindikata, sadašnji ministar Milovanović, afirmativno govori o zakonu koji predlaže poslanicima srpskog parlamenta. To ne bi bilo ništa čudno da se ministar Milovanović, pre nego što je postao ministar, zalagao za radnička prava. Zato postoji i ona izreka u narodu "kada se opanak popapuči, drž se i čuvaj se". Zato je to primereno ovom zakonu koji je pred poslanicima Republike Srbije.
Govoreći o tome da ovaj zakon štiti radnička prava i da tu u zakonu poslodavci imaju manja prava od radnika je potpuno besmisleno. Pa, čak i da je tako, otkuda pravo predlagaču da u zakonu stavlja u neravnopravni položaj dva partnera: poslodavce i radnike.
Međutim, to aposlutno nije tačno. Ovaj zakon, pre svega, govori o kolektivnom ugovoru kao o fakultativnoj kategoriji. On se može primeniti, a i ne mora. Ono što je najvažnije, a što je u ovom zakonu apostrofirano, to je da poslodavac sklapa ugovore sa radnicima i u svakom momentu radnik može da dobije otkaz po različitim kriterijumima. Zašto? Zato što ovaj zakon ne poznaje kategoriju postupka utvrđivanja krivice radnika.
Kategorija - krivica radnika je isključivo u rukama poslodavca. Otkazi koje radnici mogu da dobiju isključivo su u nadležnosti poslodavca. Kolektivni ugovor se može potpisati samo sa reprezentativnim sindikatima, a u ovom slučaju taj sindikat je Asocijacija nezavisnih sindikata, što će reći da sam ministar potpisuje sa sobom kolektivni ugovor. Svi ostali sindikati su za njega neki "divlji", samozvani sindikati. Sigurno je da će jedan takav zakon, ukoliko se bude usvojio, dovesti radnike u još teži položaj, da će privreda i reforme biti još više usporene, umesto obećanja koja se daju predlogom ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju, kao i do sada doneseni zakoni, najbolje ilustruje da ministri u Vladi Republike Srbije rade "ko u klin, ko u ploču", ili još bolje, ilustracije radi, da se u Vladi donose takvi zakoni koji su nužni ovom narodu, po onom starom  hitu: "ŽenÄ me babo, ilÄ tamburu kupi, u nešto se udarati mora".
Zakon o privrednim komorama, koji smo juče usvojili, zahvaljujući DOS-ovskoj većini i određenim poslanicima opozicije, govori najbolje u prilog tome. Zakon koji je danas na dnevnom redu, dakle, Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju, je u velikoj koaliziji sa jučerašnjom tvrdnjom ministra Vlahovića, koji je rekao da privredni subjekti ne moraju biti članovi privrednih komora, a u ovome zakonu se govori o tome, odnosno u obrazloženju ovog zakona, da prevoznici, ukoliko nisu registrovani u privrednim komorama, oni su divlji prevoznici i, naravno, podležu sankcijama.
To znači da se ministri u Vladi Republike Srbije, možda nikako ne viđaju, kao što ne viđaju ni ove narodne poslanike, pa se čak ne mogu ni dogovarati, ni usklađivati za te zakonske pakete. Ali, vrlo su radi da kažu da su doneli 40, 50 zakona, bitno je da su zakoni doneseni, a da li će biti primenjivi ili ne, to je manje važno.
Zbog toga smatram, a i zbog velikih dažbina koje se ovim zakonom spominju, da će biti potrebno da se pojavi Marko Kraljević, da uzore drumove i da janičare protera sa ovih srpskih drumova.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan nereformski zakon, zakon koji neće pospešiti bržu proizvodnju i koji nas neće voditi onim tokovima, kako je to DOS-ovska koalicija u predizbornim obećanjima govorila građanima Srbije.
Ovaj zakon donosi ograničenje prava određenih privrednih subjekata, pre svega onih kojih su bila puna usta u DOS-ovskoj većini, a to su uglavnom poljoprivredni proizvođači. Dakle, ovde se ograničavaju prava onih privrednih subjekata, pre svega fizičkih lica, koji se moraju učlanjivati u privredne komore posrednim putem.
To znači da se moraju udruživati u zemljoradničke zadruge i druge slične organizacije, kako bi mogli ostvarivati prava, kao što to ostvaruju druga pravna lica. Na taj način dovode se u jedan neravnopravan položaj i zbog toga ovaj zakon, između ostalog, kako su poslanici Srpske radikalne stranke govorili, neće pospešiti niti proizvodnju niti će u pravom smislu reči to biti demokratsko tržište, i liberalizacija i sve ono ostalo što ste govorili.
Ovo je potpuno nenarodni zakon, kao i svi dosadašnji zakoni koje ste donosili.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde imamo još jedan zakon, nenarodni zakon, koji se predlaže od strane nenadležnog ministra, gospodina Vlahovića. Obećanje premijera Zorana Đinđića, da će grupa eksperata predlagati zakone ovom parlamentu, ukazuje na činjenicu da ministri ne samo da nisu eksperti, nego da se i ne ponašaju onako kako to dolikuje određenim funkcijama na kojima se nalaze. Angažovanje stranaca koji će samo uzimati pare, prodavajući svoju pamet, govori u prilog tome da ministri nisu dosledni i da nisu dostojni onoga što je premijer ovde nama obećao.
Privrednim preduzetnicima nije potrebna pamet i edukacija. Oni dobro znaju šta treba da rade. Njima je potrebna materijalna, finansijska podrška. Zbog toga smatram da ovaj zakon o razvoju malih i srednjih preduzeća predstavlja samo legalizaciju divljih agencija koje do sada Vlada ima i da ovaj zakon treba da se povuče iz procedure.